бр. 07-00-2/2023-02  датум: 25.7.2023.

МИШЉЕЊЕ      

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе АА против Основне школе ББ (у даљем тексту: Школа), који сматра да га је Школа дискриминисала на основу брачног и породичног статуса. У притужби је, између осталог, наведено да је подносилац притужбе разведени отац две мал. ћерке, да су деца поверена мајци на самостално вршење родитељског права, да подносилац притужбе није лишен родитељског права, да је Школа извршила упис његове мал. ћерке у први разред без сагласности подносиоца притужбе, да Школа није омогућила подносиоцу притужбе приступ електронском дневнику и да није обавештен од стране Школе о процесу образовања и напретка његове мал. ћерке. У изјашњењу на наводе из притужбе, између осталог, наведено је да је Школа била у обавези према одредбама Закона о основама система образовања и васпитања да упише ћерку подносиоца притужбе у први разред основне школе, да се из електронске преписке између подносиоца притужбе и Школе никако не може закључити да је подносилац притужбе дискриминисан, већ напротив да је позван да учествује у процесу образовања његове ћерке, као и да подносилац притужбе није поднео захтев школи за омогућавање приступа електронском дневнику, те да ће Школа чим захтев буде поднет, одмах омогућити приступ електронском дневнику подносиоцу прутужбе. Повереник најпре констатује да је питање промене адресе пребивалишта мал. ћерке без сагласности подносиоца притужбе, предмет судског поступка који је у току, што је у свом налазу констатовао и просветни инспектор, а наведено потврђује и увид у тужбу и противтужбу у поступку који се води пред судом. Законом о основама система образовања и васпитања прописана је обавеза школе да упише дете у први разред основне школе, као и прекршајна одговорност у случају одбијања уписа. Поводом навода подносиоца притужбе да му Школа није пружила информације о току образовања и напретку његове мал. ћерке, на основу достављених доказа, Повереник може констатовати да подносилац притужбе није учинио вероватним да је Школа ускратила информације подносиоцу притужбе о току образовања његове мал.ћерке. Што се тиче приступа електронском дневнику за малолетну ћерку, имајући у виду одредбе члана 25а став 3. Правилника о садржају и начину вођења евиденције и издавању јавних исправа у основној школи којима је прописано које све податке обавезно мора да садржи захтев за приступ електронском дневнику, може се констатовати да молба подносиоца притужбе не представља уредан захтев односно да не садржи обавезне елементе неопходне за поступање. Након спроведеног поступка и утврђеног чињеничног стања, Повереник је дао мишљење да у поступку по притужби АА, Основна Школа ББ није повредила одредбе Закона о забрани дискриминације. Међутим, имајући у виду да се АА обратио Школи електронским писмом и изразио вољу да има приступ електронском дневнику, Повереник је, користећи своја овлашћења прописана чланом 33. став 1. тачка 9. Закона о забрани дискриминације, препоручио Основној Школи ББ да поучи подносиоца притужбе о поступку и начину подношења захтева за приступ електронском дневнику, као и да након уредно поднетог захтева омогући приступ електронском дневнику подносиоцу притужбе, односно да му достави приступне параметре како би могао да оствари увид у податке о успеху и владању његове малолетне ћерке.

1. ТОК ПОСТУПКА
   • Поверенику за заштиту равноправности притужбом се обратиo АА, против Основне школе ББ (у даљем тексту: Школа), због дискриминације на основу брачног и породичног статуса.
   • У притужби је, између осталог, наведено:

• да је подносилац притужбе разведени отац две мал. ћерке, као и да су деца поверена мајци на самостално вршење родитељског права, по пресуди суда о разводу брака;
• да подносилац притужбе није лишен родитељског права;
• да је Школа „занемарила експлицитно дат исказ“ подносиоца притужбе да није сагласан да његова мал.ћерка буде уписана у први разред Школе;
• да Школа није омогућила приступ електронском дневнику подносиоцу притужбе, како би могао да прати ток образовања своје мал. ћерке;
• да није обавештен од стране Школе о процесу образовања и напретка његове мал. ћерке као и о дешавањима у Школи, наводећи да је његова мал.ћерка доживела повреду у току наставе и да има потребу за допунском наставом;
• да је упућивао молбе директору Школе, телефонским и електронским путем како би био укључен у праћење образовања своје мал. ћерке, али да је „добијао одговоре који су се позивали на пресуду где стоји да је мајка старатељ“, при чему посебно истиче да није лишен родитељског права;
  • У прилогу притужбе достављена је копија Пресуде суда, као и копије електронских преписки са Школом и просветном инспекцијом.
  • Подносилац притужбе је, на захтев Повереника, своју притужбу допунио тако што је 24.4.2023. године доставио допис у којем је прецизирао да је, између мајке деце и подносиоца притужбе у току судски поступак у којем је подносилац притужбе тужени и противтужилац, да је подносилац притужбе у овом судском спору тужена страна из разлога што мајка детета захтева измену модела и начина одржавања контакта мал.деце са подносиоцем притужбе као и повећање износа алиментације, док је поднео противтужбу против мајке детета захтевајући да се деца њему повере на самостално вршење родитељског права, из разлога што је мајка детета без његове сагласности преселила децу из Новог Сада у Београд, као и да је извршила упис промене адресе пребивалишта за децу без његове сагласности и „мимо закона“. Уз допуну притужбе достављени су: копија тужбе мајке детета од 9.3.2022. године, копија противтужбе од 6.6.2022. године, копија налаза и мишљења Центра за социјални рад од 15.3.2023. године, копија одговора Просветне инспекције од 2.11.2022. године, копија нове представке Просветној инспекцији од 29.12.2022. године и копија Решења Полицијске управе … од 23.3.2023. године.
  • Подносилац притужбе је 19.7.2023. године упутио допис, којим обавештава Повереника да је у међувремену, мајка мал.ћерке Н.Л. дала контакт од учитељице његове мал. ћерке на основу којег је могао добити информације о боравку његове мал.ћерке на екскурзији, као и да и даље нема приступ електронском дневнику, нити је укључен у друге видове комуникације „типа Вибер“.
  • Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чланом 37. став 1. Закона о забрани дискриминације, па је у току поступка затражено изјашњење од директора Школе. Будући да је из приложене документације подносиоца притужбе утврђено да се подносилац притужбе, поводом уписа своје мал. ћерке у први разред Школе обраћао Просветној инспекцији подношењем представке, Повереник је, ради правилног и потпуног утврђивања чињеничног стања упутио допис Министарству просвете, науке и технолошког развоја – Сектору за инспекцијске послове са молбом да обавесте Повереника о спроведеном инспекцијском надзору по представци подносиоца притужбе.
  • У изјашњењу директора Школе, између осталог, наведено је:
• да Школа није поступала дискриминаторно према подносиоцу притужбе, већ је поступала у складу са одредбама члана 18. Закона о основама система образовања и васпитања, а којима је прописана обавеза Школе да упише дете у први разред, као и да наведено представља једно од бројних и неотуђивих права детета;
• да би ускраћивање тог права детету довело до бројних негативних последица по само дете, а на крају и по Школу, будући да би Школа била позвана на одговорност;
• да се из приложене електронске преписке између подносиоца притужбе и директора Школе никако не може закључити да је подносилац притужбе дискриминисан, већ напротив да је позван да учествује у процесу образовања свог мал. детета;
• да је Школа, што се тиче уписа мал.ћерке подносиоца притужбе једино могла законито да одложи упис детета у први разред за годину дана у стриктно прописаним случајевима посебним законом и уз прилагање адекватне документације од стране родитеља;
• да наводи подносиоца притужбе да му Школа није достављала информације о повреди детета у Школи као и о потреби за допунском наставом нису тачни из разлога што подносилац притужбе никада није ни захтевао те информације од Школе;
• да наводи подносиоца притужбе да му је ускраћен приступ електронском дневнику такође нису тачни, из разлога што подносилац притужбе никада није поднео захтев Школи за омогућавање приступа електронском дневнику, а да ће Школа, чим захтев буде поднет, омогућити приступ електронском дневнику подносиоцу притужбе;
• да је евидентно да постоје несагласности између подносиоца притужбе и мајке детета око уписа у први разред основне школе, али да се наведени спорови решавају пред судом, док је Школа свакако у обавези да упише дете у први разред основне школе;

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ
   • Увидом у копију Пресуде суда од 29.11.2019. године, утврђено је да се разводи брак између подносиоца притужбе и мајке мал.деце, да се мал. деца поверавају мајци на самостално вршење родитељског права, као и да отац није лишен родитељског права.
   • Увидом у копију електронске преписке између подносиоца притужбе и Школе, утврђено је да је подносилац притужбе упутио електронски допис Школи 23.8.2022. године у којем је навео да је пре три месеца обавестио школу да „нема његову сагласност за упис Н.Л. у Школу, да судски процес још није завршен“, као и да намерава да мал.ћерку упише у основну школу у Новом Саду.
   • Увидом у копију електронске преписке од 1.9.2022. године, утврђено је да је Школа обавестила подносиоца притужбе да је из законских разлога била дужна да упише мал. ћерку подносиоца притужбе у први разред, као и да се упис детета не може одложити до новембра како је то мислио подносилац притужбе. Увидом у одговор подносиоца притужбе на електронски допис школе, утврђено је да је подносилац притужбе захтевао приступ електронском дневнику школе, као и да све информације о својој мал. ћерки од школе добија путем поште или на имејл адресу“.
   • Увидом у копију електронске представке коју је подносилац притужбе поднео просветној инспекцији против Школе, између осталог, утврђено је да је подносилац поднео представку инспекцији9.2022. године, сматрајући да Школа није могла уписати дете у први разред без његове сагласности, као и да је мајка детета такође без његове сагласности променила пребивалиште деце.
   • Увидом у копију тужбе мајке деце против подносиоца притужбе од 9.3.2022. године, утврђено је да је мајка деце тужбом захтевала да се измени модел виђања између заједничке мал. деце и подносиоца притужбе као и да се повећа износ алиментације подносиоца притужбе за издржавање деце.
   • Увидом у кoпију противтужбе коју је подносилац притужбе поднео у судском спору по тужби мајке деце, утрђено је да је подносилац притужбе у целости оспорио тужбене захтеве мајке деце, као и да је противтужбом захтевао да се њему деца повере на самостално вршење родитељског права, да ће пребивалиште деце бити на адреси подносиоца притужбе. Такође, утврђено је да је подносилац противтужбе захтевао од суда доношење привремене мере у виду забране промене пребивалишта деце, будући да је мајка деце изразила намеру да се са децом пресели из Новог Сада у Београд
   • Увидом у копију одговора на противтужбу од 27.2.2023. године, утврђено је да је мајка деце захтевала доношење привремене мере којом би се подносилац притужбе делимично лишио родитељског права у вези са давањем сагласности за промену пребивалишта деце.
   • Увидом у копију електронске представке од 29.12.2022. године, утврђено је да се подносилац притужбе поново обратио просветној инспекцији, наводећи да му Школа није пружила информације од повреди његове мал. ћерке у Школи као ни о потреби за допунском наставом мал.ћерке.
   • Увидом у копију Решења Министарства унутрашњих послова Републике Србије, Полицијске управе за град Београд, Полицијске станице … од 14.3.2023. године, утврђено је да је поништена пријава пребивалишта мал.деце подносиоца притужбе на адреси …, као и да је претходна пријава промене пребивалишта, која се овим решењем поништава, извршена 22.8.2022. године.
   • Министарство просвете, науке и технолошког развоја – Сектор за инспекцијске послове, доставило је допис Поверенику за заштиту равноправности бр. …, обавештавајући Повереника да је, по електронској представци подносиоца притужбе просветној инспекцији из септембра 2020. године, градски просветни инспектор поступио и сачинио записник о ванредном инспекцијском надзору 1.11.2022. године. Увидом у копију записника о ванредном инспекцијском надзору, утврђено је да је градски просветни инспектор поступио по представци подносиоца притужбе, да је извршио инспекцијски надзор у Школи, да је као разлог вршења надзора навео подношење представке подносиоца притужбе који се у представци жалио да Школа није могла уписати његово мал. дете у први разред без његове сагласности. Даље, утврђено је да се просветни инспектор није упуштао у разматрање представке у вези са наводима подносиоца притужбе да је школа без његове сагласности уписала његово мал. дете у први разред, будући да је у току судски процес између родитеља детета, који према наводима просветног инспектора представља претходно питање у конкретном случају. Такође, у записнику је наведено да је „Школа уписала мал. Н.Л. у први разред у складу са чланом 18. став 2, став 4, став5. и став 7. Закона, као и у складу са чланом 22. став 1. Закона“.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

• Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе, допуна притужбе, достављених прилога, наводе из изјашњења, као и антидискриминационе и друге прописе.

Правни оквир

• Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом^[1]. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси захтеве за покретање прекршајног поступка  због повреде одредаба којима се забрањује дискриминација. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.
• Устав Републике Србије^[2] у члану забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.
• Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 2. став 1. тачка 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, роду, родном идентитету, сексуалној оријентацији, полним карактеристикама, нивоом прихода, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбом члана 6. Закона о забрани дискриминације прописано је да је непосредна дискриминација извршена ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у неповољнији положај, или би могли бити стављени у неповољнији положај. Чланом 45. став 2. Закона о забрани дискриминације прописано је посебно правило о терету доказивања, према којем подносилац притужбе треба да учини вероватним да је лице против кога подноси притужбу извршило акт дискриминације због његовог личног својства, а уколико то учини, терет доказивања да услед тог акта није дошло до повреде начела једнакости, односно начела једнаких права и обавеза, лежи на лицу против кога је притужба поднета. Ставом 4. овог члана прописано је, између осталог, да се ова одредба сходно примењује и на поступак пред Повереником.
• Чланом став 1. Породичног закона^[3] прописано је да је свако дужан да се руководи најбољим интересом детета у свим активностима које се тичу детета. Чланом 77. став 3. овог закона прописано је да један родитељ сам врши родитељско право на основу одлуке суда када родитељи не воде заједнички живот, а нису закључили споразум о вршењу родитељског права. Чланом 78. став 3. прописано је да родитељ који не врши родитељско право има право и дужност да издржава дете, да са дететом одржава личне односе и да о питањима која битно утичу на живот детета одлучује заједнички и споразумно са родитељем који врши родитељско право. Ставом 4. истог члана прописано је да се питањима која битно утичу на живот детета, у смислу овог закона, сматрају нарочито: образовање детета, предузимање већих медицинских захвата над дететом, промена пребивалишта детета и располагање имовином детета велике вредности.
• Чланом 18. став 1. Закона о основама система образовања и васпитања^[4], прописано је да се у први разред уписује свако дете које до почетка школске године има најмање шест и по, а највише седам и по година, док је ставом 3. истог члана прописано да се изузетно, детету може одложити упис у први разред за годину дана, у складу са посебним законом. Чланом 191. став 1. тачка 2. овог закона прописано је да ће се за прекршај казнити установа (школа у конкретном случају), ако не упише дете у основну школу (члан 18. закона).
• Одредбама члана 48. Закона о основном образовању и васпитању^[5], између осталог прописано је да школа подстиче и негује партнерски однос са родитељима, односно другим законским заступницима ученика, заснован на принципима међусобног разумевања, поштовања и поверења, као и да Програмом сарадње са породицом, школа дефинише области, садржај и облике сарадње са родитељима, односно другим законским заступницима деце и ученика, који обухватају детаљно информисање, саветовање, укључивање у наставне, и остале активности школе и консултовање у доношењу одлука око безбедносних, наставних, организационих и финансијских питања, с циљем унапређивања квалитета образовања и васпитања, као и обезбеђивања свеобухватности и трајности васпитно-образовних утицаја.
• Чланом 5. став 1. Правилника о садржају и начину вођења евиденције и издавању јавних исправа у основној школи^[6] прописано је да се дневник образовно-васпитног рада води за сваку школску годину, посебно за свако одељење и садржи: личне податке о сваком ученику, јединствени образовни број ученика, евиденцију о успеху ученика у учењу и владању, дневник рада, евиденцију о подели предмета, изборних програма и активности на наставнике, распоред часова, податке о уџбеницима и другим наставним средствима, распоред писмених задатака и писмених провера, податке о сарадњи са родитељима, односно другим законским заступницима, као и друге податке који пружају увид у организацију и реализацију процеса образовно-васпитног рада. Ставом 2. овог члана прописано је да се дневник образовно-васпитног рада за први разред основне школе води на Обрасцу 3V у облику књиге са тврдим корицама тегет боје, величине 25 x 35 цм, на 80-грамској хартији, а када се штампа и издаје двојезично исте је величине и/или се води у електронском облику сходном применом одредаба овог правилника. Чланом 25а став 2. овог Правилника прописано је да уколико школа води дневник образовно-васпитног рада у електронском облику, на захтев родитеља, односно другог законског заступника ученика, школа може да обезбеди ауторизовани електронски приступ подацима о успеху и владању тог ученика. Ставом 3. истог члана прописано је да захтев из става 2. овог члана обавезно садржи податак о јединственом матичном броју ученика и његовог родитеља, односно другог законског заступника ученика, док је ставом 4. прописано да се електронски приступ из става 2. овог члана обезбеђује преко приступних параметара које школа доставља подносиоцу захтева – родитељу, односно другом законском заступнику ученика, на адресу електронске поште наведене у захтеву.

Анализа навода из притужбе и прилога са аспекта антидискриминационих прописа

• Задатак Повереника за заштиту равноправности у конкретном случају је да утврди да ли је школа дискриминисала подносиоца притужбе на основу породичног статуса као личног својства.
• Подносилац притужбе се притужио на поступање Школе, због уписа мал. ћерке у први разред Школе, без његове сагласности као родитеља са којим дете не живи, а који није лишен родитељског права, као и због неотварања налога у електронском дневнику и непружања информација о току образовања и напретку мал. ћерке.
• Повереник је најпре разматрао наводе подносиоца притужбе да је дискриминисан због тога што је Школа без његове сагласности уписала његову мал. ћерку у први разред основне школе. С тим у вези, а имајући у виду да се подносилац притужбе обратио Просветној инспекцији овим поводом, у циљу правилног и потпуног утврђивања чињеничног стања, Повереник се обратио Министарству просвете, Сектору за инспекцијске послове. У записнику о спроведеном инспекцијском надзору по поднетој електронској представци подносиоца притужбе који је достављен Поверенику, наведено је да се просветни инспектор није упуштао у разматрање представке у вези са наводима подносиоца притужбе да је школа без његове сагласности уписала његово мал. дете у први разред основне школе, будући да је у току судски процес између родитеља детета, који према наводима просветног инспектора представља претходно питање у конкретном случају. Просветни инспектор је даље констатовао да је Школа уписала малолетну ћерку подносиоца притужбе у први разред у складу са чланом 18. ст. 2, 4, 5. и 7. Закона о основама система образовања и васпитања, као и у складу са чланом 22. став 1. истог закона. Повереник је даље извршио увид у тужбу и противтужбу која је поднета у судском спору који се води пред судом између родитеља малолетног детета. Увидом у копију тужбе и противтужбе неспорно је да се пред судом између родитеља води спор, између осталог и у вези пребивалишта детета. Увидом у кoпију противтужбе коју је подносилац притужбе поднео у судском спору по тужби мајке деце, утрђено је да је подносилац притужбе у целости оспорио тужбене захтеве мајке деце, као и да је противтужбом захтевао да се њему деца повере на самостално вршење родитељског права, те да је захтевао пребивалиште деце буде на његовој адреси. Такође, утврђено је да је захтевао од суда доношење привремене мере у виду забране промене пребивалишта деце из Новог Сада у Београд. Увидом у копију одговора на противтужбу од 27.2.2023. године, утврђено је да је мајка деце захтевала доношење привремене мере којом би се подносилац притужбе делимично лишио родитељског права у вези са давањем сагласности за промену пребивалишта деце. Имајући у виду наведено неспорно је да је питање промене пребивалишта детета и давање сагласности на ову промену предмет судског поступка. Уставом Републике Србије прописано је да је основно образовање обавезно, док члан 18. Закона о основама система образовања и васпитања прописује да се у први разред уписује свако дете које до почетка школске године има најмање шест и по, а највише седам и по година, док је чланом 191. овог закона прописано је да ће се за прекршај казнити школа ако не упише дете у основну школу. Имајући у виду све наведено Повереник констатује да ће поводом питања пребивалишта одлуку донети суд и да у складу са Уставом судске одлуке не могу бити предмет вансудске контроле, па ни Повереника за заштиту равноправности. Питање пребивалишта је претходно питање које ће бити размотрено пред судом, с тим што Повереник истиче да је неспорна обавеза школе да упише дете у први разред основне школе.
• Поводом навода подносиоца притужбе да му Школа није пружила информације о току образовања и напретку његове мал. ћерке, Повереник је извршио увид у копије електронских преписки које је подносилац притужбе водио са Школом. Увидом у ову преписку може се констатовати да подносилац притужбе ни у једном делу електронске комуникације са школом није захтевао било какве информације од Школе, везано за напредак и ток образовања мал. ћерке, осим да је у једном делу преписке навео да захтева од школе да му „све информације шаље путем поште или на имејл“. Узимајући у обзир наведено, Повереник може констатовати да подносилац притужбе није учинио вероватним да је Школа ускратила било какве информације подносиоцу притужбе о току образовања његове мал.ћерке.
• Поводом навода из притужбе да је Школа ускратила право подносиоцу притужбе на приступ електронском дневнику, Повереник најпре истиче да је, увидом у електронску преписку између Школе и подносиоца притужбе, утврђено да је подносилац притужбе упутио електронски допис школи у којем је упутио молбу да му се да приступ електронском дневнику (електронски допис који је послат Школи 1.9.2022. године). Међутим, предметни електронски допис не садржи све податке који су неопходни за отварање налога и омогућавање приступа електронском дневнику, у складу са одредбама члана 25а став 3. Правилника о садржају и начину вођења евиденције и издавању јавних исправа у основној школи, те се због наведеног, упућени електронски допис од 1.9.2022. године не може сматрати уредно поднетим захтевом за остваривање приступа електронском дневнику. Са друге стране, према наводима из изјашњења, Школа се изјаснила да ће омогућити приступ електронском дневнику одмах по пријему захтева.
• Због наведеног, Повереник може констатовати да Школа, у конкретном случају није повредила прописе о забрани дискриминације и АА ставила у неповољнији положај због његовог породичног статуса.
• Међутим, имајући у виду да се АА обратио Школи електронским писмом у којем је изразио жељу да приступи електронском дневнику, Повереник је, користећи своја друга овлашћења из члана 33. став 1. тачка 9. Закона о забрани дискриминације, Школи препоручио да поучи подносиоца притужбе о поступку и начину подношења захтева за приступ електронском дневнику, као и да након уредно поднетог захтева омогући приступ електронском дневнику подносиоцу притужбе, односно да му достави приступне параметре како би могао да оствари увид у податке о успеху и владању његове малолетне ћерке.
• Поред тога, Повереник подсећа да је у складу са одредбама члана 33. става 1. тачка 9. Закона о забрани дискриминације, којима је прописано да упућује препоруке мера органима јавне власти и другим лицима за остварење равноправности и заштите од дискриминације, 2022. године упутио Препоруку мера за остваривање равноправности и заштите од дискриминације свим школама на територији Републике Србије преко школских управа где је указао на обавезу школе да на захтев родитеља који не врши родитељско право над својом децом, а испуњавају услове у складу са законом, потребно омогућити приступ електронском дневнику, без обзира што родитељ који самостално врши родитељско право већ има приступ електронском дневнику.^[7]

4. МИШЉЕЊЕ

У поступку по притужби АА утврђено је да Основна школа ББ није повредила одредбе Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности, на основу члана 33. става 1. тачка 9. Закона о забрани дискриминације препоручује Основној школи ББ:

– да поучи подносиоца притужбе о поступку и начину подношења захтева за приступ електронском дневнику, као и да након уредно поднетог захтева омогући приступ електронском дневнику подносиоцу притужбе, односно да му достави приступне параметре како би могао да оствари увид у податке о успеху и владању његове малолетне ћерке.

Потребно је да Основна школа ББ обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] Закон о забрани дискриминације („Сл. гласник РС“, бр. 22/09 и 52/21), члан 1. став 2.

[2] „Сл. гласник РС“, бр. 98/06 и 115/21

[3] „Сл. гласник РС“, бр. 18/05, 72/11 – др. закон и 6/15

[4] „Сл. гласник РС“, бр. 88/17, 27/18 – др. закон, 10/19, 27/18 – др. закон, 6/20 и 129/21

[5] „Сл. гласник РС“, бр. 55/13, 101/17, 10/19 и 27/18 – др. закон и 129/21

[6] „Сл. гласник РС“, бр. 102/22

[7] доступно на сајту Повереника: https://ravnopravnost.gov.rs/208-224-22-preporuka-mera-skolskim-upravama-pristup-e-dnevniku/

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

1124-22 Притужба због дискриминације по основу породичног статуса у области образовања и стручног оспособљавања