бр. 07-00-1311/2018-02 датум: 15. 4. 2019.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју је поднела Б. К, у име свог малолетног сина М.М. против Општинске управе општине Бачка Паланка, због дискриминације на основу здравственог стања. У притужби је наведено да је М.М. ученик Школе за основно и средње образовање „М. П.“ у Н. С, да има аутизам, као и да је у осмом разреду основне школе и прве две недеље похађања средње школе имао подршку личног пратиоца. Даље је наведено да је мајка почетком школске године поднела захтев за процену о потреби пружања подршке са предлогом школе о потреби ангажовања личног пратиоца и у току наставе, међутим да Интерресорна комисија није разматрала овај захтев, односно да су обавестили мајку да о новом захтеву неће одлучивати до краја школске године. У изјашњењу Одељења за друштвене делатности Општинске управе општине Бачка Паланка је, између осталог, наведено да је локална самоуправа обезбедила мини-бус за превоз тринаесторо деце из Бачке Паланке до ШОСО „М. П.“ у Н. С. међу којом је и М.М, да са децом путују и три лична пратиоца који имају обавезу да се старају о њиховој безбедности у путу, да је нов захтев за процену о потреби пружања подршке поднет пре почетка школске године, да нису изнети конкретни проблеми и потешкоће са којим се ученик сусреће у школи због којих би му била потребна подршка личног пратиоца током наставе, као и да проширење услуге на подршку личног пратиоца и у току наставе не би допринело напредовању ученика и његовом осамостаљивању. У току поступка је утврђено да комисија није поступила у складу са Правилником о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету и ученику јер у прописаном року од пристизања захтева за процену о потреби пружања додатне подршке није разматрала захтев. По спроведеном поступку, а на основу изведених доказа, Повереник за заштиту равноправности дао је мишљење да је пропуштањем да разматра нови захтев за процену потребе детета за пружањем додатне подршке, Општинска управа општине Бачка Паланка, Одељење за друштвене делатности повредила одредбе члана 6. Закона о забрани дискриминације. Због тога је Општинској управи општине Бачка Паланка, Одељење за друштвене делатности препоручено да размотри захтев за процену потребе детета за пружањем додатне подршке уз сагледавање свих ранијих и новонасталих околности у породици и животу ученика М. М. и о мишљењу интерресорне комисије обавести Б. К, као и да убудуће води рачуна да својим понашањем не крши законске прописе о забрани дискриминације.

1. ТОК ПОСТУПКА
   • Поверенику за заштиту равноправности обратила се Б. К. из Б. П, у име свог малолетног сина М.М, притужбом поднетом против Општинске управе општине Бачка Паланка.
   • У притужби и допунама притужбе, између осталог, наведено је:

• да се обраћа због дискриминације и ускраћивања права на личног пратиоца свом сину М.М, детету са аутизмом;
• да притужбу подноси на рад Интерресорне комисије у Бачкој Паланци (Б. Р, психолошкиња, М. Р, социјална радница, и М. Ч, педијатар) и Т. Д, социјалне раднице координаторке за личне пратиоце у Центру за социјални рад Бачка Паланка;
• да је малолетни М.М. завршио основну школу у Бачкој Паланци и да је од септембра 2018. године почео да похађа средњу школу „М. П.“ у Н. С;
• да је за време похађања осмог разреда основне школе имао личног пратиоца са којим је добро сарађивао и то је значајно допринело укључивању малолетног М.М. у колектив и заједницу;
• да је приликом поласка у средњу школу, локална самоуправа обезбедила организован превоз за децу која похађају школу „М. П.“ у Н. С, али да је малолетном М.М. тада ускраћен лични пратилац;
• да друга деца која иду у исту школу и користе исти превоз као и малолетни М. и даље имају пратиоце;
• да М.М. има повремене непредвидиве нападе агресије и аутоагресије, као и алергијске реакције, да није самосталан и да је неопходно присуство пратиоца ради његовог школовања;
• да М.М. живи у породици са мајком, подноситељком притужбе, њеним супругом који је слепа особа и који је запослен, као и да имају бебу око чије неге је подноситељка притужбе ангажована, што чини оправданом додатну потребу за подршком и услугом пратиоца;
• да је од мајке једног детета које користи исти превоз и исту школу као М.М. чула да она жели да буде лични пратилац детета с обзиром да је изразила „потребу да буде пратилац сопственом детету“, али да тада „не може да буде корисник новчане накнаде за рад пратиоца“, да јој је у „приватном договору са социјалном радницом предложено“ да буде лични пратилац М.М. и на тај начин оствари новчану накнаду и буде пратилац свом детету;
• да је потребно да лични пратилац М.М. буде мушка особа, снажније грађе, која може да буде максимално посвећена бризи о детету с обзиром да има повремене нападе и бурне реакције, као и да је прве две недеље у новој школи М.М. имао таквог пратиоца са којим је остварио добру комуникацију;
• да је након друге недеље у школи обавештена да М.М. више нема право на пратиоца, већ само право на организован превоз и да сама процени начин на који може да буде пратилац свом детету;
• да је по мишљењу Р. Ђ, запослене у Општинској управи Бачка Паланка, са којом је подноситељка притужбе разговарала о пратиоцу, М.М. довољно самосталан да иде сам у школу, да мајка превише брине и да мора да ризикује, да ће га неко већ припазити ако буде имао добру вољу, да средња школа није обавезна и да сама процени приоритете;
• да је почетком школске године поново предала захтев за интерресорну комисију код изабраног лекара у ДЗ Бачка Паланка, коју је лекар проследио интерресорној комисији и да је социјална радница М. Р. тражила мишљење школе о потреби пратиоца, које је сутрадан одбила да прими;
• да је од Б. Р. из интерресорне комисије телефоном (СМС порукама) обавештена да су добили нови захтев, али да је мишљење урађено за ову школску годину;
• да М.М. не иде у школу, да није самосталан, да је увек уплашен у новом окружењу и ситуацијама, да храну коју му спакује неће узети сам из ранца без налога и подсећања, воду неће пити без подсећања, не користи тоалет самостално;
• да су потребу да М.М. има пратиоца исказали и стручњаци школе и дететов психијатар;
• допуном притужбе од 4. децембра 2018. године, подноситељка је прецизирала да притужбу подноси против Општинске управе општине Бачка Паланка.
  • У прилогу притужбе је, између осталог, достављена следећа документација: 1) извештај лекара специјалисте КЦ Војводине – Клиника за психијатрију; 2) Предлог Школе за основно и средње образовање „М. П.“ Н. С. о потреби ангажовања личног пратиоца за ученика М.М. број 1733 од 6. септембра 2018. године; 3) план услуге за дете М.М; 4) мишљење Комисије за процену потреба за пружањем додатне образовне, здравствене или социјалне подршке детету/ученику – ревизија за ученика М.М. број III-560-1/2018-10 од 2. јула 2018. године;
  • Повереник за заштиту равноправности је, у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације[1], прибавио изјашњење Општинске управе Бачка Паланка, Одељење за друштвене делатности.
  • У изјашњењу М. Ш, руководитељке Одељења за друштвене делатности Општинске управе општине Бачка Паланка, између осталог, наведено је:
• да су интерресорну комисију која је поступала у предмету пружања подршке малолетном М.М. чинили: др М. Ч, педијатар, председник комисије, Б. Р, дипл. психолошкиња, чланица комисије, М. Р, дипл. социјална радница, чланица, и Т. Б, координаторка, дипл. правница;
• да је прво Мишљење о потреби за додатном подршком ученику М.М. интерресорна комисија донела у децембру 2016. године, када је дечак већ похађао осми разред ОШ „Х. П.“ – школу за децу са сметњама у развоју. Комисија је као меру подршке предложила наставак школовања према индивидуалном образовном плану у школи „Х. П.“, дефектолошку подршку и саветодавни рад са родитељима, као и да мајка није имала примедбе на ово мишљење;
• следеће ревидирано мишљење Комисија је донела у јануару 2018. године, када је дечак похађао осми разред. Тада је мајка захтевала личног пратиоца за дечака јер је она у ризичној трудноћи и не може да га доводи у школу. С обзиром на то, Комисија је донела мишљење у којем је предложила услугу личног пратиоца на путу до школе до краја основне школе, тј. до краја школске 2017/2018. године, као и да мајка није имала примедби на овакво мишљење;
• да ИРК нема даљи увид у избор и ангажовање личног пратиоца, с обзиром да је пружалац услуге Центар за социјални рад, који врши обуку, избор и ангажовање личних пратилаца;
• да је ИРК следеће ревидирано мишљење донела у јуну 2018. године, када је захтев поднела ОШУСР „Х. П.“ ради давања сагласности за упис ученика у средњу школу за ученике са сметњама у развоју и решавање проблема путовања ученика у ШОСО „М. П.“ у Н. С. у школској 2018/2019. години. ИРК је тада донела мишљење у којем је сагласна са наставком образовања ученика М.М. у ШОСО „М. П.“ у Н. С. и предложила услугу личног пратиоца током одласка и доласка из школе под условом да локална самоуправа не успостави организован превоз;
• да је у том тренутку Општина Бачка Паланка била суочена са решавањем путовања за 13 ученика, од којих ниједан не може самостално да путује, због чега је проблем решен обезбеђивањем организованог превоза мини бусом до врата ШОСО „М. П.“, уз пратњу три лична пратиоца, који имају задатак да брину о безбедности доласка ученика у школу;
• да је решење о три лична пратиоца за децу која заједно путују организованим превозом било најбоље могуће решење и у складу са потребама деце, с једне стране и расположивим ресурсима, с друге стране;
• да ученик М.М. није дискриминисан јер су његове потребе уважене осигурањем безбедног доласка у школу. По ученика М.М. лични пратиоци из мини-буса долазили су до стана у којем живи;
• да је пре почетка школске године мајка ученика М.М. упутила још један захтев. Разлог слања новог захтева комисији није био јасан, с обзиром да је ученик добио сагласност за похађање школе „М. П.“ и већ је био уписан у њу, путовање ученика у школу већ је било обезбеђено, а мере подршке се већ реализују;
• да је мајка ученика М.М. 6. септембра 2018. године доставила предлог ШОСО „М. П.“ о потреби ангажовања личног пратиоца за ученика М.М. Међутим, ИРК није покренула поново разматрање додатне подршке ученику из следећих разлога: ревизије се раде по истеку шест месеци од последњег мишљења, први наставни дан у школској 2018/2019. години је био 3. септембар, а предлог школе је датиран три дана касније, што је сувише кратак рок за прилагођавање било ког детета, те тим за додатну подршку школе још није имао прилике да изведе закључке о функционисању детета, па их није ни дао;
• да предлог школе не садржи ни један конкретан податак о понашању или проблему дечака у школи, него је образложено мишљење мајке и на крају је наведено да ће Тим пратити дете и на основу евалуације проценити да ли ће ова подршка даље бити потребна, односно, предлог није заснован на чињеницама да тешкоће постоје, него да би оне евентуално могле да се догоде. Предлог су потписали дефектолог и психолог школе, а не чланови Тима за додатну подршку ученику који је надлежан за овакав предлог;
• да је ученик у похађању основне школе био самосталан у настави и није имао пратиоца уз себе. Увођење личног пратиоца у таквом околностима било би педагошки и развојно неоправдано, јер се тиме не подстичу, него се подривају адаптибилне способности детета што је у потпуној супротности са начелима инклузије;
• да се у досадашњем раду, процењујући потребе детета, ИРК водила принципима најбољег интереса детета и хијерархијом потреба детета. Безбедност, као први критеријум, осигурана је довођењем ученика до врата школе уз пратњу личног пратиоца. ИРК нема информацију да је код ученика М.М. било испада у понашању у школи. Чланови ИРК су од мајке добили информацију да дечак самостално једе и обавља хигијенске активности уз подстицај. ШОСО „М. П.“ је школа која је безбедна и високоспецијализована установа за рад са ученицима са сметњама у развоју, где рад са децом са аутизмом представља свакодневну праксу. Комисија није сагласна са ангажовањем услуге личног пратиоца током наставе, сматрајући да су најважније потребе детета које пружа лични пратилац већ задовољене, те проширење такве услуге не би допринело његовом напредовању, као и да активности које се односе на осамостаљивање и социјализацију ученика чине саставни део педагошке подршке;
• да ће Комисија у наредном периоду у складу са Правилником о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету и ученику, као и својим обавезама, одговорностима и етичким начелима, разматрати потребе за подршком ученику М.М, а на основу резултата евалуације и на основу прикупљања нових података о функционисању дечака у свакодневном животу. Рок у коме ће Комисија разматрати овај предмет је полугодиште школске 2018/2019. године;
• ученик М.М. је до сада добијао следеће мере подршке: дечији додатак, додатак за туђу негу и помоћ са увећаним износом, похађање развојног програма за децу са сметњама у развоју, образовање по посебном програму за децу са сметњама у развоју, дефектолошку и логопедску подршку, услугу личног пратиоца на путу до школе, организован превоз до врата ШОСО „М. П.“ под надзором личног пратиоца, саветодавни рад са родитељима;
• што се тиче омогућавања услуге личног пратиоца током боравка у школи неким другим ученицима, ИРК не може наводити разлоге због којих је неким ученицима омогућена ова услуга, осим чињенице да се потреба за подршком процењује појединачно за свако дете, без поређења са другом децом;
• да се Одељење за друштвену делатност и ИРК протеклих година суочавају са много тешкоћа и проблема у обезбеђивању подршке за свако дете, с обзиром да су потребе за додатном подршком све веће, услуге нове, многима недовољно познате, а неке и законски неуређене и без финансијског упоришта од ресорних министарстава. Општина Бачка Паланка је имала слуха и схватила наведено као један од приоритета, с обзиром са се ради о деци и родитељима из друштвено осетљивих група и уложила много напора и финансијских средстава, како би подршку учинила доступном свој деци.

• У току поступка је, у складу са одредбом члана 37. став 1. Закона о забрани дискриминације, прибављен и допис ШОСО „М. П.“ Н. С.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

• Увидом у Мишљење Комисије за процену потреба за пружањем додатне образовне, здравствене или социјалне подршке детету/ученику – ревизија за ученика М.М. број III-560-1/2018-10 од 2. јула 2018. године, утврђено је да је у одељку 5. Опис детета и ефекти предузетих мера, између осталог, наведено: „Са М. се успоставља социјални контакт. Ведар, насмејан, дружељубив. Самостално једе. Уз надзор и помоћ обавља тоалет и одржава хигијену.“ Даље је у одељку 7. Подршке које је дете остварило у систему образовања, здравствене и социјалне заштите, између осталог, наведено да је ученик М.М. остварио подршку – услуга личног пратиоца, да је пружалац услуге ЦСР Бачка Паланка, место пружања услуге је школа, почетак пружања подршке и учесталост – школска 2017/2018. године. У одељку 9. Мишљење учесника у поступку процене о видовима подршке који су детету потребни наведено је да се Б. К., мајка ученика М.М, слаже са наставком школовања у ШОСО „М. П.“ под условом да се детету обезбеди лични пратилац на путу до школе и путни трошкови до школе за дете и пратиоца. У одељку 11. Усаглашено заједничко мишљење Комисије о потреби за подршком и додатном подршком, наведено је, између осталог: „Услуга личног пратиоца (током одласка и доласка из школе под условом да се од стране локалне самоуправе не успостави организован превоз)“. У одељку 12. Индивидуални план подршке детету, као један од задатака/активности/услуга/мера наведена је и „услуга личног пратиоца на путу до школе“ за коју је одговоран Центар за социјални рад у временском оквиру од школске 2018/2019. године.
• Увидом у Предлог Школе за основно и средње образовање „М. П.“ Н. С. број 1733 од 6. септембра 2018. године, утврђено је да је у предлогу наведено да је ученик М.М. ученик са вишеструким сметњама у развоју и да је у постојећој документацији из претходног школовања наведено да је имао личног пратиоца за време трајања наставе. Наведено је да, из разговора са мајком и описа детета од наставника који су га раније пратили, школа сазнаје да ученик М.М. отежано успоставља контакт са другим особама, да му је потребна подршка одраслих у бризи о себи (у активностима личне хигијене), да се не сналази у новим и непознатим ситуацијама, плашљив је и узнемирен при промени рутине. Даље је наведено да с обзиром на индивидуалне карактеристике ученика и чињеницу да се налази у новом окружењу, сматрају да би била значајна подршка личног пратиоца за време трајања наставе, која би првенствено била усмерена на реализацију активности бриге о себи, успешнијег функционисања у новом окружењу, као и да ће Тим за додатну подршку ученику пратити процес адаптације и осамостаљивања ученика уз личног пратиоца, а на основу евалуације на крају године ће проценити да ли је ова подршка неопходна и у даљем периоду. Предлог је потписала Стручна служба школе – дефектолошкиња и психолошкиња.
• Увидом у допис Школе за основно и средње образовање „М. П.“ Н. С. број 3449/1 од 25. октобра 2018. године, упућен Поверенику за заштиту равноправности, утврђено је да је ученик М.М. уписан у први разред ове школе на основу Мишљења Интерресорне комисије Општине Бачка Паланка број III-560-1/2018-10 од 2. јула 2018. године, као и да је у усаглашеном заједничком мишљењу Комисије о потреби за подршком и додатном подршком наведено да ученик остварује право на услугу личног пратиоца „током одласка и доласка из школе под условом да се од стране локалне самоуправе не успостави организовани превоз“. Даље је наведено да је и поред организованог превоза за ученике из Бачке Паланке од самог почетка школске године, прве две недеље ученик М.М. долазио у школу организованим превозом и уз присуство личног пратиоца, који је, по наводима координаторке за личне пратиоце, ангажован одлуком Центра за социјални рад Бачка Паланка за одређени период, ради потребе адаптације ученика на нову школску средину. Још је наведено да се мајка ученика М.М. обратила школи 6. септембра 2018. године са молбом за мишљење стручне службе школе о потреби ангажовања личног пратиоца за ученика М.М. Чланице стручне службе, С. Б, психолошкиња и Б. А, дефектолошкиња, издале су мајци Мишљење број 1733 од 6. септембра 2018. године у коме се наводи потреба за остваривањем права на услугу личног пратиоца за време трајања наставе, на основу којег је мајци предочено да може поднети захтев за процену о потреби пружања подршке детету, како би Комисија поново размотрила могућност остваривања права на услугу личног пратиоца за време трајања наставе. Школа није поднела захтев за процену потребе пружања подршке детету јер је мајка јасно предочила да ће то она учинити. Даље је наведено да их је телефонским путем, 12. септембра 2018. године, координaторка ИРК Бачка Паланка обавестила да ће од 17. септембра 2018. године ученик М.М. долазити у школу организованим превозом али без присуства личног пратиоца, као и да од тог периода ученик не долази на наставу. У циљу превазилажења настале ситуације заказан је разговор са родитељима ученика и предложено им је да се покуша адаптација ученика на школу без личног пратиоца, према посебном режиму доласка, уз подршку наставника, сматрајући да је у интересу ученика да долази у школу. Упркос предложеним мерама ученик М.М. и даље не похађа наставу.
• Увидом у План услуге за дете М.М, утврђено је да је детету М.М. предвиђена услуга личног пратиоца до 28. јуна 2018. године за следеће активности: одвођење и довођење детета у школу, кретање по граду, по потреби у установи, помоћ при одржавању личне хигијене (облачење, умивање), оснаживање и поспешивање детета на комуникацију са вршњацима.
• Увидом у извештај лекара специјалисте КЦ Војводине – Клиника за психијатрију од 12. јуна 2018. године, утврђено је да је у извештају наведено да је М.М. у октобру 2017. године, као и у априлу и мају 2018. године имао епизоде психомоторног немира у школском окружењу, као и да „постоје и промене у окружењу, мајка се удала и добила бебу, он од своје друге године живи сам са мајком и навикао је да буду њих двоје сами“.
• Увидом у извештај лекара специјалисте КЦ Војводине – Клиника за психијатрију од 24. септембра 2018. године, утврђено је да је наведно да је М.М. „кренуо у средњу школу ШОСО „М. П.“ обезбеђен превоз али је личног пратиоца имао само десетак дана школе. С обзиром да се ради о значајној промени за дечака, као и у односу на основни поремећај и степен функционалности, сматрам да је неопходно да оствари право на личног пратиоца у даљем наставку школовања.“

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

• Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе и прилога, изјашњења и антидискриминационе и друге домаће и међународне прописе.

Правни оквир

• Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације[2] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.
• Устав Републике Србије[3] забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета.[4]
• Република Србија је 1990. године ратификовала Конвенцију о правима детета^[5], која у члану 28. прописује да дете има право на образовање и да је држава дужна да подстиче развој различитих облика средњег образовања, укључујући опште и стручно образовање, које би било на располагању и доступно сваком детету, да омогући да образовне и стручне информације и савети буду доступни свој деци и предузме мере за редовно похађање школе и смањење стопе напуштања школе. Одредбама члана 29. став 1. Конвенције о правима детета дефинисани су циљеви образовања, па је прописано да образовање детета треба да буде усмерено на свеобухватан развој пуног потенцијала детета, уз развијање поштовања људских права, појачан осећај идентитета и припадности и његову/њену социјализацију и интеракцију са другима и са окружењем.

Ове одредбе су појашњене Општим коментаром Комитета за права детета бр. 1 из 2001. године, у којем је наведено да образовање треба да буде усмерено на дете, прилагођено детету и да омогућава његово/њено оснаживање. Образовање на које свако дете има право јесте оно које је осмишљено тако да развије код детета животне вештине, да ојача дететову способност да ужива читав низ људских права и да утиче на стварање културе прожете одговарајућим вредностима људских права. Комитет за права детета напомиње да наставни план мора да буде у директној вези са дететовим потребама, као и да потпуно узме у обзир дететове способности које се развијају. Наставне методе, стога, треба да се прилагоде различитим потребама различите деце. Образовање треба да тежи томе да обезбеди да свако дете савлада основне животне вештине и да ниједно дете не изађе из школе, а да није опремљено за суочавање са изазовима са којима се може очекивати да ће се суочити у животу. Комитет за права детета навео је да дискриминација, по било ком основу, било да је отворена или скривена, вређа људско достојанство детета и у стању је да подрије или чак уништи способност детета да има користи од могућности које му пружа образовање.

• Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, којим је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а која се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима[6]. Даље, одредбама члана 6. овог закона прописано је да непосредна дискриминација постоји ако се лицу или групи лица, због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у неповољнији положај, или би могли бити стављени у неповољнији положај. Поред тога, чланом 19. Закона о забрани дискриминације прописано је да свако има право на предшколско, основно, средње и високо образовање и стручно оспособљавање под једнаким условима, у складу са законом, као и да је забрањено лицу или групи лица, на основу њиховог личног својства, отежати или онемогућити упис у васпитно-образовну установу или искључити их из ових установа, отежати или ускратити могућност праћења наставе и учешћа у другим васпитним, односно образовним активностима, разврставати ученике по личном својству, злостављати их и на други начин неоправдано правити разлику и неједнако поступање према њима.
• Законом о основама система образовања и васпитања[7] прописан је рад интерресорне комисије. Одредбама члана 77. овог закона прописано је да интерресорна комисија врши процену потреба детета, ученика и одраслог за додатном образовном, здравственом и социјалном подршком, као и да се додатна подршка односи на права и услуге које детету обезбеђују превазилажење физичких и социјалних препрека у циљу несметаног обављања свакодневних животних активности од значаја за укључивање у образовни процес, живот у заједници и напредовање. Интерресорну комисију образује орган јединице локалне самоуправе надлежан за послове друштвених делатности на основу споразума о сарадњи између установа система образовања, државне управе и локалне самоуправе, социјалне заштите и здравља. Јединица локалне самоуправе одређује седиште рада, обезбеђује и исплаћује нанакнаде за рад чланова, обезбеђује техничку и другу подршку за њен рад, обезбеђује средства за финансирање подршке препоручене од интерресорне комисије, обезбеђује архивирање и чување документације, прикупља извештаје о раду интерресорне комисије, предложеној подршци и њеним ефектима најмање два пута годишње.
• Правилник о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету и ученику[8] уређује ближе услове за процену потреба за пружањем додатне образовне, здравствене или социјалне подршке детету и ученику и састав и начин рада интерресорне комисије и прописује да се процена заснива на целовитом и индивидуализованом принципу, заснованом на једнаким могућностима у сагледавању потреба детета и ученика, са циљем да се пружањем одговарајуће подршке омогући друштвена укљученост кроз приступ правима, услугама и ресурсима. Даље је прописано да се додатна подршка обезбеђује без дискриминације по било ком основу сваком детету, односно ученику из друштвено осетљивих група, коме је услед социјалне ускраћености, сметњи у развоју, инвалидитета, тешкоћа у учењу и других разлога потребна додатна подршка у образовању, здравству или социјалној заштити.
• Одредбама члана 5. став 7. и 8. овог Правилника прописано је да се састанак интерресорне комисије, ради разматрања захтева за процену потребе детета за пружањем додатне подршке, одржава у року од седам дана од добијања захтева, као и да је у поступку процене интерресорна комисија дужна да на основу утврђене ситуације установи подршку коју дете већ добија и препоручи додатну подршку из области образовања, здравствене или социјалне заштите, укључујући и ону која захтева додатна финансијска средства, као и да одреди начин реализације координисане међуресорне сарадње, са циљем укључивања детета у живот заједнице и обезбеђивања услова за максимални развој детета. Такође, одредбама члана 9. ст. 7, 8. и 11. овог Правилника прописано је да сваки члан комисије своје мишљење доставља координатору, у року од 15 дана од датума покретања поступка процене, да је сваки члан комисије дужан да родитељима или старатељима, на разумљив и за њих јасан начин, образложи своје мишљење, а председник комисије да образложи заједничко мишљење комисије и да је комисија дужна да, у року од 45 дана од дана подношења захтева за покретање поступка процене, сачини заједничко, образложено мишљење, на основу појединачне процене сваког члана комисије и усаглашених ставова сталних и повремених чланова.

Анализа навода из притужбе, изјашњења и прилога са аспекта антидискриминационих прописа

• Имајући у виду околности конкретног случаја, задатак Повереника за заштиту равноправности је да утврди да ли је Општинска управа општине Бачка Паланка, Одељење за друштвене делатности дискриминисала ученика М.М. на основу његовог личног својства – здравственог стања.

Повереник за заштиту равноправности најпре констатује да процену потребе за додатном подршком детету и ученику врши интерресорна комисија коју, према одредбама Закона о основама система образовања и васпитања, образује орган јединице локалне самоуправе надлежан за послове друштвених делатности на основу споразума о сарадњи између установа система образовања, државне управе и локалне самоуправе, социјалне заштите и здравља. Јединица локалне самоуправе одређује седиште рада, обезбеђује и исплаћује накнаде за рад чланова, обезбеђује техничку и другу подршку за њен рад, обезбеђује средства за финансирање подршке препоручене од интерресорне комисије, обезбеђује архивирање и чување документације, прикупља извештаје о раду интерресорне комисије, предложеној подршци и њеним ефектима. Имајући у виду наведене надлежности јединице локалне самоуправе када је реч о раду интерресорне комисије, притужба је поднета против Општинске управе Општине Бачка Паланка. Правилником о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету и ученику прописано је да интерресорну комисију чине професионалци из области здравствене и социјалне заштите и образовно-васпитног система. Према одредбама наведеног правилника, процена потреба за додатном подршком детету/ученику се заснива на целовитом и индивидуализованом принципу, заснованом на једнаким могућностима у сагледавању потреба детета и ученика, са циљем да се пружањем одговарајуће подршке омогући друштвена укљученост кроз приступ правима, услугама и ресурсима.

• Република Србија je ратификовањем Конвенције о правима особа са инвалидитетом напустила тзв. медицински приступ и прихватила социјални приступ инвалидитету који прилази инвалидитету као социјалном феномену. Наиме, медицински модел посматра инвалидитет као индивидуалну патологију коју лекари треба да лече и рехабилитују. Према том моделу, проблем је у особи која има инвалидитет, а фокус је на медицинској дијагнози, а не на особи. Заступници овог застарелог модела сматрају да је основни начин „решавања проблема“ инвалидитета лечење, рехабилитација и адаптација особе на њено тренутно „стање“, а особа са инвалидитетом је пасивна и „трпи“ помоћ која јој се пружа. Са друге стране, социјални модел помера фокус са дијагнозе на особу, односно, окружење које треба да пружи једнаке могућности за учешће свих чланова друштва. Инвалидитет је директно сразмеран степену социјалне интеграције, а тежиште се ставља на баријере које постоје у заједници и које отежавају особи са инвалидитетом да искаже своје способности и користи социјалне и друге ресурсе. Социјални модел посматра особу са инвалидитетом као проактивну особу која има право да одлучује о свом животу и да бира оне услуге и ресурсе заједнице за које сматра да су јој потребни^[9].

Повереник за заштиту равноправности указује да деци са сметњама у развоју треба обезбедити подршку која им је потребна за јачање њихове самосталност и укључивање у друштво у складу са принципима равноправности и поштовања различитости. Стога, имајући у виду све наведено, а имајући у виду састав и начин рада комисије, као и надлежности Повереника за заштиту равноправности, у конкретном случају није анализирано да ли је М.М. потребна одређена подршка личног пратиоца, већ се фокусирао на утврђивање да ли је Општинска управа Општине Бачка Паланка, пропуштањем интерресорне комисије да разматра нови захтев за процену о потреби пружања подршке, повредила одредбе Закона о забрани дискриминације. Наиме, разлози за утврђивање потребе за било којим видом подршке су изузетно индивидуални и специфични за свако дете/ученика појединачно.

• Повереник за заштиту равноправности констатује да међу странама није спорно да је малолетни М.М. ученик Школе за основно и средње образовање „М. П.“ у Н. С. и да има организован превоз мини-бусом до школе. Такође, увидом у наводе притужбе и изјашњења, као и достављене прилоге, Повереник констатује да је Комисија за процену потребе за пружањем додатне образовне, здравствене или социјалне подршке ученику М.М, број III-560-1/2018-10 од 2. јула 2018. године, донела мишљење да је ученику М.М. потребна подршка личног пратиоца током одласка и доласка из школе уколико локална самоуправа не обезбеди организован превоз до школе. Такође, утврђено је и да је ученик М.М. имао подршку личног пратиоца прве две недеље у новој школи, тачније до 12. септембра 2018. године на основу одлуке Центра за социјални рад Бачка Паланка, а ради адаптације на нову школу. Увидом у достављене прилоге, утврђено је да је интерресорној комисији поднет нови захтев односно да је мајка детета предала захтев за интерресорну комисију код изабраног лекара у ДЗ Бачка Паланка, коју је лекар проследио интерресорној комисији, као и да је 6. септембра 2018. године достављен и предлог школе о потреби ангажовања личног пратиоца за ученика М.М.
• Подноситељка је у притужби навела да је ученик М.М. имао личног пратиоца у току осмог разреда, који је, према њеним наводима, знатно допринео његовом укључивању у колектив и заједницу, као и да је након тога дошло до промена које утичу на понашање и самопоуздање М.М. (промена школске средине и промена у породици – удаја мајке и рођење бебе) због којих му је подршка личног пратиоца и даље потребна, што је поткрепила извештајем лекара специјалисте о потреби за подршком личног пратиоца. Даље је наведено да ученик М.М. не иде у школу од када нема пратиоца, да није самосталан, да је уплашен у новом окружењу, као и да неће самостално узети храну коју је понео, пити воду и користити тоалет без подсећања. Поред тога, у предлогу Школе за основно и средње образовање „М. П.“ Н. С. број 1733 од 6. септембра 2018. године, наведено је да је ученик М.М, ученик са вишеструким сметњама у развоју и да је у постојећој документацији из претходног школовања имао личног пратиоца за време трајања наставе. Наведено је да, из разговора са мајком и описа детета од наставника који су га раније пратили, школа сазнала да ученик М.М. отежано успоставља контакт са другим особама, да му је потребна подршка одраслих у бризи о себи (у активностима личне хигијене), да се не сналази у новим и непознатим ситуацијама, као и да је плашљив и узнемирен при промени рутине. Даље је наведено да сматрају да, с обзиром на индивидуалне карактеристике ученика и чињеницу да се налази у новом окружењу, би била значајна подршка личног пратиоца за време трајања наставе, која би првенствено била усмерена на реализацију активности бриге о себи, успешнијег функционисања у новом окружењу, као и да ће Тим за додатну подршку ученику пратити процес адаптације и осамостаљивања ученика уз личног пратиоца, а на основу евалуације на крају године ће проценити да ли је ова подршка неопходна и у даљем периоду. Предлог је потписала Стручна служба школе – дефектолошкиња и психолошкиња. Такође у допису школе од 25. октобра 2018. године, који је упућен Поверенику за заштиту равноправности, наведено је да су чланице стручне службе, психолошкиња и дефектолошкиња, издале мајци Мишљење број 1733 од 6. септембра 2018. године у којем се наводи потреба за остваривањем права на услугу личног пратиоца за време трајања наставе, на основу којег је мајци предочено да може поднети захтев за процену о потреби пружања подршке детету, како би Комисија поново размотрила могућност остваривања права на услугу личног пратиоца за време трајања наставе, као и да школа није поднела захтев за процену потребе пружања подршке детету јер је мајка јасно предочила да ће то она учинити.
• У изјашњењу које је руководитељка Одељења за друштвене делатности општинске управе Бачка Паланка упутила Поверенику, између осталог је наведено да се ревизије мишљења раде по истеку шест месеци од последњег мишљења, да је поновни захтев за процену поднет пре почетка школске године, а да је предлог школе о ангажовању личног пратиоца поднет три дана након почетка школске године. То је, како је појаснила, кратак рок за прилагођавање детета, због чега тим школе за додатну подршку није имао прилике да изведе закључак о функционисању детета у новој средини. У изјашњењу је такође наведено да школа у предлогу није навела конкретне податке о понашању или проблемима ученика у школи и предлог није заснован на чињеници да тешкоће реално постоје, него да би се оне евентуално могле догодити. Даље је наведено да Комисија није сагласна са ангажовањем услуге личног пратиоца током наставе, сматрајући да су најважније потребе детета које пружа лични пратилац задовољене, те проширење такве услуге не би допринело напредовању ученика М.М. да се тиме подривају његове адаптибилне способности, као и да активности које се односе на осамостаљивање и социјализацију ученика чине саставни део педагошке подршке. Поред тога, по наводима школе, ученик је имао подршку личног пратиоца до 12. септембра 2018. године, а школа је предложила родитељима да се покуша адаптеција ученика без личног пратиоца, према посебном режиму доласка уз подршку наставника.
• У изјашњењу је наведено да је општина Бачка Паланка обезбедила организовани превоз за тринаесторо деце која свакодневно путују из Бачке Паланке у ШОСО „М. П.“ у Н. С, међу којима је и ученик М.М, као и да са децом путују три лична пратиоца, који имају задатак да брину о безбедности доласка ученика у школу. Чињеница да је ученик М.М. имао личног пратиоца у основној школи и прве две недеље у средњој школи, не значи да му је та подршка потребна, односно да је пружање ове подршка у конкретном случају и у најбољем интересу детета. Општинска управа је такође навела да ће разматрати потребе за подршком ученику М.М. на основу евалуације на полугодишту 2018/2019. године.
• Одељење за друштвене делатности општинске управе Бачка Паланка у изјашњењу не оспорава да комисија није разматрала нови захтев за процену потребе детета за пружањем додатне подршке, а којим поводом се подноситељка притужбе обратила Поверенику. С тим у вези Повереник истиче да је Правилником о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету и ученику прописано да се комисија састаје ради разматрања захтева у року од седам дана од добијања захтева и да је дужна да у року од 45 дана сачини заједничко образложено мишљење. Наиме, одредбама члана 5. ст. 7. и 8. овог правилника прописано је да се састанак интерресорне комисије, ради разматрања захтева за процену потребе детета за пружањем додатне подршке, одржава у року од седам дана од добијања захтева, као и да је у поступку процене интерресорна комисија дужна да на основу утврђене ситуације установи подршку коју дете већ добија и препоручи додатну подршку из области образовања, здравствене или социјалне заштите, укључујући и ону која захтева додатна финансијска средства, као и да одреди начин реализације координисане међуресорне сарадње, са циљем укључивања детета у живот заједнице и обезбеђивања услова за максимални развој детета. Такође, одредбама члана 9. ст. 7, 8. и 11. овог Правилника прописано је да сваки члан комисије своје мишљење доставља координатору, у року од 15 дана од датума покретања поступка процене, да је сваки члан комисије дужан да родитељима или старатељима, на разумљив и за њих јасан начин, образложи своје мишљење, а председник комисије да образложи заједничко мишљење комисије и да је комисија дужна да, у року од 45 дана од дана подношења захтева за покретање поступка процене, сачини заједничко, образложено мишљење, на основу појединачне процене сваког члана комисије и усаглашених ставова сталних и повремених чланова.
• С тим у вези, а имајући у виду утврђено стање, Повереник констатује да је неспорно да нови захтев за додатном подршком није разматран, нити је мајка детета на прописани начин обавештена о евентуалним разлозима неразматрања захтева. Повереник констатује да је Инетрресорна комисија била дужна да у складу са Правилником да образложено мишљење и изврши процену која се заснива на целовитом и индивидуализованом принципу и на једнаким могућностима у сагледавању потреба детета и ученика, са циљем да се пружи одговарајућа подршка и омогући друштвена укљученост кроз приступ правима, услугама и ресурсима. Поступак и резултати поступка процене усмерени су на превазилажење препрека за развој максималних потенцијала детета, као и укључивање детета у заједницу. Због тога су сви надлежни органи и професионалци који су укључени у процес пружања подршке детету/ученику дужни да предузму све мере и активности за које су овлашћени. У конкретном случају, комисија је била дужна да разматра захтев о поновној процени потребе за пружањем додатне подршке, сагледа предлог школе и мишљење лекара и изврши целовиту и индивидуализовану процену да ли је потребна додатна подршка детету с обзиром на новонастале околности, као и да одреди начин реализације координисане међуресорне сарадње са циљем укључивања детета у живот заједнице и обезбеђивања услова за максимални развој детета.
• Имајући у виду све наведено, Повереник за заштиту равноправности је мишљења да је интерресорна комисија, пропуштањем да разматра нови захтев ставила ученика М.М. у неповољнији положај на основу његовог личног својства. Повереник указује да се у складу са прописима додатна подршка обезбеђује без дискриминације по било ком основу сваком детету, односно ученику из друштвено осетљивих група, коме је услед социјалне ускраћености, сметњи у развоју, инвалидитета, тешкоћа у учењу и других разлога потребна додатна подршка у образовању, здравству или социјалној заштити. Неразматрањем захтева изостала је процена органа надлежног за давање мишљења о додатној подршци детету и ученику, чиме су права детета повређена.
• Повереник за заштиту равноправности, имајући у виду најбољи интерес детета, очекује да ће сви надлежни органи, у сарадњи са подноситељком притужбе и самим дететом, предузети све мере из своје надлежности како би ученик М.М. што пре почео да поново похађа школу. Наиме, Конвенцијом о правима детета прописано је да је држава дужна да подстиче развој различитих облика средњег образовања, укључујући опште и стручно образовање, које би било на располагању и доступно сваком детету, да омогући да образовне и стручне информације и савети буду доступни свој деци и предузме мере за редовно похађање школе и смањење стопе напуштања школе. Стога, неопходно је да ученик М.М. остане у систему образовања, како би се на што бољи начин припремио за самосталан живот, опремљен за суочавање са изазовима са којима се може очекивати да ће се суочити у животу, у складу са препоруком Комитета за права детета.

4. МИШЉЕЊЕ

Пропуштањем да разматра нови захтев за процену потребе детета за пружањем додатне подршке, Општинска управа општине Бачка Паланка, Одељење за друштвене делатности повредила је одредбе члана 6. Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереница за заштиту равноправности препоручује Општинској управи општине Бачка Паланка, Одељење за друштвене делатности:

5.1. Да размотри захтев за процену потребе детета за пружањем додатне подршке уз сагледавање свих ранијих и новонасталих околности у породици и животу ученика М. М. и о мишљењу интерресорне комисије обавести Б. К.

5.2. Да убудуће води рачуна да не крши законске прописе о забрани дискриминације.

Потребно је да Општинска управа општине Бачка Паланка обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Уколико Општинска управа општине Бачка Паланка не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС”, број 22/09

[2] Закон о забрани дискриминације, члан 1. став 2.

[3] „Службени гласник РС”, број 98/06

[4] Устав Републике Србије, члан 21.

[5] Закон о ратификацији Конвенције УН о правима детета („Службени лист СФРЈ – Међународни уговори”, број 15/90 и „Службени лист СРЈ – Међународни уговори”, бр. 4/96 и 2/97)

[6] Закон о забрани дискриминације, члан 2.

[7] „Службени гласник РС”, број 88/2017, 27/2018 – др. закон и 10/2019

[8] „Службени гласник РС“, број 63/10 (престао да важи 31. октобра 2018. године, али је био на снази у моменту подношења захтева подноситељке притужбе интерресорној комисији)

[9] „Остваривање права особа са инвалидитетом: Примери добре праксе“, Заштитник грађана, Београд, 2011.

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

1122-18 Притужба Б.К. поводом дискриминације М.М. на основу инвалидитета у области пружања услуга