1116-18 Дискриминација је утврђена по основу сексуалне оријентације у области приликом пружања јавних услуга или при коришђењу објеката и површина

бр. 07-00-1308/2018-02  датум: 18.3.2019.

 

 

МИШЉЕЊЕ

 

Мишљење је донето поводом притужбе Удружења АА која је поднета у име и уз сагласност ББ против Удружења ВВ, због дискриминације на основу сексуалне оријентације. У притужби је наведено да је ББ, у ноћи између 28. и 29. јула 2018. године, у клубу ВВ претрпела узнемиравање и сексуално узнемиравање од групе младића због тога што се љубила са девојком. Иако је тражила заштиту од радника обезбеђења, они су јој ту заштиту ускратили. Након тога у притужби је наведено да је, 5. августа 2018. године, ББ забрањен улазак у клуб ВВ зато што се у ноћи између 28. и 29. јула 2018. године љубила и плесала са девојком. У изјашњењу председника Удружења ВВ наведено је да сексуална оријентација ББ није била разлог за забрану уласка у клуб, већ њено претеће и некултурно понашање према радницима обезбеђења клуба. У току поступка, на основу свих изведених доказа, а применом правила о прерасподели терета доказивања прописаним чланом 45. Закона о забрани дискриминације утврђено је да, након што је ББ затражила заштиту од младића који су је узнемиравали јер се љубила са девојком, радници обезбеђења нису спровели ефикасне и адекватне мере да је заштите од узнемиравања поводом којег им се обратила за помоћ, већ се њихова „интервенција“ више односила на саветовање ББ да својим понашањем, односно испољавањем сексуалне оријентације, себе може довести у опасност. Затим, када је реч о одлуци да се ББ забрани улазак у клуб ВВ, током поступка је утврђено да Удружења ВВ није пружило ниједан доказ да је понашање ББ било такво да је захтевало забрану уласка у клуб, па чак и да је постојао вербални сукоб између ње и радника обезбеђења. Са друге стране, намеће се утисак да радници обезбеђења нису желели да ризикују да се евентуално понови нека инцидентна ситуација у којој би морали да реагују. Стога, Повереник је дао мишљење да је Удружење ВВ, повредило одредбе члана 6. у вези са одредбама члана 21. став 2. Закона о забрани дискриминације. Због тога је препоручено предесднику Удружења ВВ да упути писано извињење ББ због дискриминаторног поступања према њој, у року од 15 дана од дана пријема овог мишљења са препоруком, као и да Удружење обезбеди механизме којима ће се пружити ефикасна заштита од узнемиравања посетилаца због њихове сексуалне оријентације или било ког другог личног својства и да убудуће не крши прописе о забрани дискриминације.

 

 

  1. ТОК ПОСТУПКА
    • Повереник за заштиту равноправности примио је притужбу удружења АА поднету против удружења ВВ, у име и уз сагласност ББ због дискриминације на основу сексуалне оријентације.
    • У притужби је, између осталог, наведено:
  • да је у ноћи између 28 и 29. јула 2018. године ББ била у ВВ са две другарице;
  • да је том приликом упознала девојку са којом је плесала и љубила се;
  • да су најпре приметиле да их група момака снима и смеје се, а убрзо их је друга група полила пивом;
  • да се узнемиравање наставило тако што су пришла два момка и тражила да се љубе са њима;
  • да су одбиле да се пољубе са њима, али су се на њихово инсистирање пољубиле у нади да ће их оставити на миру;
  • да су доживеле непријатности и од других гостију који су их називали „лезбачама“
  • да се пријатељ обратио радницима обезбеђења, који је посматрао дешавања али није реаговао;
  • да су два младића пришла ББ, додирнули је више пута у пределу задњице и гестикулирали на непристојан начин који упућује на орално сексуално задовољавање;
  • да се ББ са другарицом обратила раднику обезбеђења, за кога је касније сазнала да се зове ГГ, и упознала га са дешавањима, али је он одбио да је заштити, рекавши јој да је сама испровоцирала момке тако што се љубила са девојком;
  • да се потом обратила и другом раднику обезбеђења који је прокоментарисао да то што се десило није разлог за његову интервенцију;
  • да је у ноћи између 4. и 5. августа покушала да уђе у клуб ВВ али ју је радник обезбеђења ГГ препознао и забранио јој да уђе у клуб рекавши јој да је са ВВ „завршила“;
  • да је радник обезбеђења навео да је разлог томе њено непримерено понашање у клубу, да не желе да причају више са њом и да могу само да причају са њеним родитељима, због чега је ББ позвала мајку која је убрзо дошла;
  • да је радник обезбеђења рекао њеној мајци да се ББ љубила са девојком, те да су гости негодовали због таквог понашања, долазили да се жале, и да он сматра да тако нешто не треба да се ради у клубу;
  • да је показивање блискости између ББ друге девојке било исто као и понашање хетеросекуалних парова те вечери и да није прелазило границе друштвено прихватљивог понашања у ноћном изласку.
    • Уз притужбу је достављена сагласност ББ да Удружење АА у њено име поднесе притужбу Поверенику за заштиту равноправности, као и изјава ДД, мајке ББ.
    • У изјави сведокиње ДД, између осталог, наведено је:
  • да јој се ћерка ББ жалила на сексуално узнемиравање и претње које је претрпела у клубу ВВ дана 28. јула 2018. године;
  • да ју је у недељу 5. августа 2018. године, око 1 сат, позвала ћерка да јој каже да су јој радници обезбеђења забранили улаз у клуб и да инсистирају да кажу родитељима разлог;
  • да се убрзо појавила испред клуба и упитала где је настао проблем и зашто је ББ забрањен улазак у клуб;
  • да су јој припадници обезбеђења појаснили да се ББ 29. јула 2018. године љубила у клубу са девојком, те да су такво понашање оценили као непримерено;
  • да јој је обезбеђење такође рекло да су остали гости клуба добацивали: „Нећеш ваљда да браниш те лезбаче“;
  • да је радник обезбеђења рекао да могу да се љубе на неком скривеном месту, али не и у клубу ВВ.
    • Повереник за заштиту равноправности, сагласно одредбама члана 37. став 1. Закона о забрани дискриминације[1], затражио је изјаву од ББ, особе у чије име и уз чију сагласност је поднета притужба.
    • ББ је доставила изјаву у којој је, између осталог, наведено:
  • да је у ноћи између 28 и 29. јула 2018. године била у ВВ са две другарице;
  • да је том приликом упознала девојку ЂЂ са којом је плесала и љубила се;
  • да је претрпела непријатности од гостију који су их вређали, поливали пивом, називали погрдним именима и непримерено додиривали;
  • да су она и њени пријатељи обавестили о томе раднике обезбеђења који су одбили да је заштите уз напомену да је сама испровоцирала момке својим понашањем;
  • да ју је радник обезбеђења опоменуо да припази на своје понашање;
  • да је у ноћи 4-5. августа 2018. године поново отишла у клуб ВВ, али да јој радник обезбеђења није дозволио да уђе;
  • да су је радници обезбеђења исмевали, били непријатни и рекли да имају права да јој ставе лисице и баце на под уколико се не удаљи;
  • да јој је радник обезбеђења, ГГ, рекао да је са ВВ „завршила“, да не желе да причају са њом и да ће све рећи њеним родитељима;
  • да је њена мајка убрзо дошла и том приликом јој је радник обезбеђења рекао да се ББ љубила са девојком, да су гости негативно реаговали и да јој је због тога забрањен улаз у клуб;
  • да се у ноћи између 28 и 29. јула 2018. године није понашала другачије од других хетеросексуалних парова.
    • У циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације, у току поступка прибављено је изјашњење председника удружења ВВ, ЕЕ.
    • Председник удружења ВВ, ЕЕ је у изјашњењу, између осталог, навео:
  • да је став ВВ да се људска права морају поштовати и да се не сме вршити дискриминација људи;
  • да је разговарао са радницима обезбеђења и да је дошао до недвосмисленог закључка да ни у једном тренутку није доведена у питање сексуална оријентација ББ, већ искључиво њено некултурно и претеће понашање;
  • да није необично да клуб посете и ЛГБТ особе и да никада нису добили критике или притужбе због дискриминације;
  • да је у вези са наведеним догађајем упознао чланове Управног и Надзорног одбора удружења и да су се сагласили да предузму следеће мере: у клубу на видном месту биће истакнуто упозорење да, у складу са Законом о забрани дискриминације, нико нема право да због сексуалне оријентације малтретира или угрожава посетиоце клуба и да ће на редовној годишњој скупштини предложити допуну статута којом ће се посебно заштитити припадници ЛГБТ популације;
  • да ће наведено упозорење и допуну статута доставити Поверенику за заштиту равноправности;
  • да је ВВ клуб са традицијом од 64 године, у коме раде студентих различитог схватања, размишљања и опредељења и да клуб служи ширењу добрих међуљудских односа, без обзира на различитости;
    • У прилогу изјашњења, председник удружења ВВ, доставио је статут удружења као и писане изјаве радника обезбеђења ГГ и ЖЖ.
    • У исказу сведока ГГ, радника обезбеђења ВВ, између осталог, наведено је:
  • да се пословима обезбеђења бави од 2000. године;
  • да о догађају који је предмет поступка може рећи да је те ноћи радио на контроли личних карата, када су му пришла три студента Богословског факултета жалећи се на непримерено понашање две девојке;
  • да им је рекао да се обрате његовом шефу ЖЖ;
  • да су момци били непријатни и претили насиљем, због чега им је забрањен улаз у клуб;
  • да је ЖЖ ушао у клуб и вративши се рекао да постоји проблем са сталним гошћама;
  • да је убрзо дошла ББ и да је тражила да је заштите;
  • да јој је рекао да је упознат са проблемом, да су се три момка жалила, да ће јој помоћи, али ју је такође упитао шта ће бити ако је ова три момка сачекају ван клуба и претуку;
  • да мора да буде мудра и да схвати какав став људи имају о њеној сексуалној оријентацији;
  • да је она то схватила као одбијање помоћи и паметовање и почела да га вређа;
  • да се тада умешао ЖЖ и рекао да мора да порестане са псовкама и претњама и да ће јој бити забрањен улазак у клуб ако тако настави;
  • да је поново дошла након неколико дана и да јој је саопштио да не може да уђе, због чега је поново почела да псује и прети и позвала је своју мајку;
  • да је њена мајка са ароганцијом поновила претње и увреде;
  • да истиче да је разлог забране уласка у клуб прављење нереда и хаоса, псовање вређање и претње, а не њена сексуална оријентација;
  • да су били упознати са њеном сексуалном оријентацијом од раније, да је посетилац већ две године уз повремене инциденте невезане за њену сексуалну оријентацију.
    • У исказу сведока ЖЖ, радника обезбеђења ВВ, између осталог, наведено је:
  • да је ББ посећује клуб најмање годину ипо дана;
  • да јој је једном приликом помогао када се напила и повраћала и одбранио је са колегама од хулигана који су је напали;
  • да им је била позната њена сексуална оријентација, али да то никада није био разлог да је другачије третирају;
  • да су током лета 2018. године дошла три госта која су инсистирала да уђу у клуб и спрече, како су они рекли „експлицитни лезбејски секс који се одигравао на центру баште па се као путујући циркус, уз фотографисање, селио у башту“. Гости су додали да су верници и да ће прекинути такво понашање по цену тога да уђу у сукоб са обезбеђењем;
  • да је ушао у вербалну расправу са њима па, како нису одустали, забранио им је улазак у клуб;
  • да је тада дошао један од запослених и рекао да једна девојка инсистира да јој се помогне зато што је поливају пивом;
  • да је након тога ушао у клуб и да су му пришли гости са захтевом да избаци две девојке које су се непримерено понашале;
  • да им је рекао да не праве проблеме и да пређу у други део дискотеке;
  • да му је приликом изласка из клуба пришла ББ, жалећи се на лоше понашање других гостију према њој, а том приликом јој је колега ГГ рекао да су им већ помогли на неки начин, и да ће помоћи опет али да највише може да помогне сама себи ако схвати где живи и какав однос имају људи према њеној сексуалној оријентацији;
  • да је почела да прети и псује, називајући их хомофобима, празноглавим мајмунима, да ће изгубити посао због ње и завршити у затвору ако их узме на зуб „некакав њен лоби“;
  • да ју је опоменуо да ће јој бити забрањен улаз уколико тако настави;
  • да се није обазирала на то и претила је још више, због чега јој је рекао да не долази више у ВВ јер такво понашање није примерено и прихватљиво;
  • да се након неког времена појавила, али јој је колега ГГ рекао да не може да уђе због њеног опхођења према њима од прошлог пута;
  • да је почела бујица псовки, па је он инсистирао да дође неко од ББ родитеља да расправе проблем;
  • да је том приликом дошла њена мајка и да је говорила исто као и њена ћерка само у „увијеној“ форми;
  • да их је и мајка вређала и на крају констатовала да ВВ не заслужује да њена ћерка буде њихов гост;
  • да је тражила његову личну карту ради пријаве за хомофобију, те да јој је том приликом рекао да се за све који му неовлашћено траже личну карту зове „Пера Детлић“ и да његов рад надзире полицијска станица Палилула;
  • да напомиње да сексуална оријентација ББ нема никакав значај у доношењу одлуке да јој се забрани долазак у клуб, већ њено непримерено понашање према радницима обезбеђења.
  • да у клуб долазе и друге особе које су припадници ЛГБТ популације и нису имали проблем са обезбеђењем и никоме није забрањен улазак у клуб.

 

  1. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

 

  • На основу навода из притужбе и изјашњења, као и навода сведока, међу странама у поступку неспорно је да је ББ припадница ЛГБТ пoпулације и да је током јула 2018. године посетила клуб ВВ, те да је том приликом затражила интервенцију, односно, помоћ од обезбеђења клуба због тога што су је поједини посетиоци узнемиравали, јер се љубила са девојком. Такође, неспорно је да је током августа 2018. године, ББ покушала да уђе у клуб, када су јој радници обезбеђења саопштили да јој је улаз забрањен. Том приликом је дошла и мајка ББ и разговарала са радницима обезбеђења клуба о разлозима због којих је њеној ћерки забрањен улазак у клуб.

 

 

  1. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

 

Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, анализирао је наводе из притужби, изјашњења, доказе који су достављени, као и релевантне међународне и домаће правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

  • Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности[2].
  • Устав Републике Србије[3] у члану забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.

 

  • Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода из 1950. године[4], у члану 14. забрањује дискриминацију и прописује да се уживање права и слобода прописаних у овој конвенцији обезбеђује без дискриминације по било ком основу, као што су пол, раса, боја коже, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, национално или социјално порекло, веза са неком националном мањином, имовно стање, рођење или други статус.

 

3.4. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 2. став 1. тачка 1, прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Према одредби члана 6. овог закона непосредна дискриминација постоји ако се лице или група лица због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у неповољнији положај, или би могли бити стављени у неповољнији положај. С обзиром на околности конкретног случаја, за његово разматрање релевантна је и одредба  члана 21. став 2. Закона о забрани дискриминације којом је прописано да свако има право да се изјасни о својој сексуалној оријентацији, а дискриминаторско поступање због таквог изјашњавања је забрањено.

 

Анализа навода из притужбе, изјашњења и достављених доказа са аспекта антидискриминационих прописа

  • С обзиром на предмет притужбе, у конкретном случају је потребно испитати да ли је Удружење ВВ (у даљем тексту: клуб ВВ), било којом радњом или пропуштањем повредило одредбе Закона о забрани дискриминације поводом догађаја у клубу ВВ, који се одиграо у ноћи између 28 и јула 2018. године, као и да ли је забрана уласка у клуб ББ, 5. августа 2018. године, у узрочно-последичној вези са њеним личним својством – сексуалном оријентацијом.

Да би се одговорило на питање да ли је у конкретном случају поступање клуба ВВ било дискриминаторно, од кључне важности је правилна примена правила о прерасподели терета доказивања из члaна 45. Закона о забрани дискриминације. Према овом правилу, у конкретном случају, подносилац притужбе треба да учини вероватним да је ББ претрпела акт дискриминације, а уколико то учини, терет доказивања да услед тог акта није дошло до повреде начела једнакости, односно, начела једнаких права и обавеза, лежи на клубу ВВ.

  • Притужба обухвата два догађаја, током којих је, према ставу удружења АА, ББ претрпела акт дискриминације. У притужби је наведено да се први догађај односи на ноћ између 28. и 29. јула 2018. године, када је, према наводима из притужбе, ББ доживела узнемиравање због сексуалне оријентације, као и сексуално узнемиравање, а радници обезбеђења су јој ускратили заштиту, док се други догађај односи на 5. август 2018. године, када су радници обезбеђења забранили ББ да уђе у клуб ВВ.
  • У вези са првим догађајем подносилац притужбе је детаљно описао коју врсту узнемиравања је ББ претрпела критичне вечери, као и шта је био повод за такво понашање појединих гостију клуба. ББ је у својој изјави навела да су је поливали пивом, вређали, додиривали по задњици, тражили од ње да се љуби са девојком, а затим и са неким моцима и томе слично. Са друге стране, клуб ВВ није негирао да се том приликом догодила инцидентна ситуација поводом које је ББ затражила помоћ радника обезбеђења. Сведоци клуба ВВ, који су том приликом радили на пословима обезбеђења клуба, потврдили су да је ББ затражила њихову помоћ. Сведок ЖЖ је навео и да је један помоћни радник у клубу такође рекао да једна девојка инсистира да јој се помогне јер је поливају пивом. Неспорно је и да је повод за такво понашање неких гостију био то што се ББ љубила са девојком, односно, њена сексуална оријентација. Сведоци, радници обезбеђења, су у својим изјавама навели да су ББ, том приликом, рекли да друштво има негативан став према особама другачије сексуалне оријентације од хетеросексуалне, што значи да су били упознати са разлогом због којих је ББ претрпела напад од појединих гостију клуба. Дакле, може се констатовати да је неспорно да је у ноћи између 28. и 29. јула 2018. године, ББ претрпела узнемиравање које је засновано на њеној сексуалној оријентацији и да је тим поводом затражила помоћ радника обезбеђења. Међутим, остаје спорно питање да ли је дошло до интервенције радника обезбеђења тим поводом и да ли је пружена адекватна и ефикасна заштита ББ од узнемиравања и сексуалног узнемиравања које је претрпела у клубу ВВ.
  • Према наводима из притужбе и изјаве ББ, радници обезбеђења су одбили да јој пруже заштиту, уз напомену да је сама испровоцирала такву реакцију, будући да се љубила са девојком и да то може да ради у неком другом клубу. Даље, ББ је навела да се обратила и другом раднику обезбеђења, али да је он рекао да то што се десило није довољан разлог за интервенцију. Са друге стране, из навода сведока ГГ, који је те ноћи обављао послове обезбеђења, није утврђено да је предузео било какве радње како би заштитио ББ. Наиме, ГГ је у својој изјави навео да је те ноћи био упознат са проблемом и да су, пре него што му је пришла ББ, долазили неки момци који су претили насиљем. Сведок ЖЖ, који је те ноћи такође обављао послове обезбеђења у клубу ВВ, навео је да је ушао у клуб како би проверио о чему се ради, да су му неки стални гости пришли са захтевом да избаци две девојке које су се „непримерено“ понашале. Истакао је да им је рекао да престану да праве проблеме и да пређу у други крај дискотеке. Након тога, сведок је навео да му је ББ поново пришла, жалећи се на лоше понашање других гостију према њој. Према даљим наводима радника обезбеђења, у том тренутку ББ се обратио ГГ, речима да желе да јој помогну али да највише може да помогне сама себи ако схвати где живи и какав став људи имају према њеној сексуалној оријентацији.

Из наведеног се може закључити да, према наводима подносиоца притужбе, радници обезбеђења нису пружили заштиту ББ, док је према наводима радника обезбеђења клуба ВВ дошло до њихове интервенције. Међутим, не могу се утврдити конкретне активности и радње на плану физичке заштите ББ, већ се закључује да се интервенција више односила на саветовање ББ да својим понашањем, односно испољавањем сексуалне оријентације, себе може довести у опасност.

  • Из свега наведеног произлази да радници обезбеђења нису пружили адекватну и ефикасну заштиту ББ од узнемиравања поводом којег им се обратила за помоћ. Уместо да јој пруже заштиту од узнемиравања, радници обезбеђења су сугерисали ББ да је проблем у њој, а не у гостима који је нападају, с обзиром да их је „провоцирала“ јавним испољавањем своје сексуалне оријентације. При томе, треба имати у виду да се у притужби наводи да се понашање ББ није разликовало од понашања особа хетеросексуалне оријентације у погледу испољавања блискости и да није прелазило границе пристојности, што је Повереник прихватио имајући у виду да клуб ВВ није пружио доказе који би потврдили супротно. Уосталом, да је понашање ББ представљало ремећење јавног реда, то би пружило довољан основ радницима обезбеђења да је удаље из клуба, што се у ноћи између 28. и 29. јула 2018. године није догодило.

С тим у вези, Повереник указује да се акт дискриминације може извршити не само активним деловањем (предузимањем различитих радњи или доношењем аката којим се одређено лице ставља у неједнак положај у односу на друге), већ и пропуштањем да се предузму одређене радње, услед чега дискриминисано лице, на основу свог личног својства, трпи одређену последицу, којом се фактички ставља у неједнак положај у односу на друга лица са којим се налази у истој или сличној ситуацији. У конкретном случају, очигледно је да радници обезбеђења нису пружили адекватну и ефикасну заштиту ББ од узнемиравања које је претрпела од гостију клуба ВВ, јер се љубила са девојком, односно, јер је њена сексуална оријентација другачија од хетеросексуалне.

3.10. Када је реч о догађају од 5. августа 2018. године, када су радници обезбеђења клуба ВВ ускратили могућност ББ да уђе у клуб, постоји различит став подносиоца притужбе и клуба ВВ у погледу разлога због којих је таква забрана установљена. Наиме, подносилац притужбе сматра да постоји узрочно-последична веза између наведене забране и сексуалне оријентације ББ, док се у изјашњењу клуба ВВ наводи да забрана уласка у клуб нема везе са ББ сексуалном оријентацијом, већ са њеним насилничким и увредљивим понашањем према радницима обезбеђења.

3.11. Наиме, 5. августа 2018. године, радници обезбеђења су зауставили ББ на улазу клуба и обавестили је да јој је улаз забрањен. Према наводима ББ, радници обезбеђења су јој рекли да је разлог томе њено непримерено понашање у клубу. Са друге стране радници обезбеђења тврде да је разлог забране уласка у клуб то што их је ББ вређала у ноћи између 28 и 29. јула 2018. године. Међутим, сведокиња ДД у својој изјави наводи да је дошла у клуб ВВ 5. августа 2018. године у 1 час после поноћи и да је упитала раднике обезбеђења због чега је ББ забрањен улаз. Том приликом су је обавестили да се њена ћерка 28. јула 2019. године у клубу љубила са девојком и да су такво понашање окарактерисали као непримерено.

3.12. Имајући у виду све околности догађаја и исказ сведокиње ДД, Повереник за заштиту равноправности може констатовати да клуб ВВ није пружио ниједан доказ да је понашање ББ било такво да је захтевало забрану уласка у клуб, па чак и да је постојао вербални сукоб између ње и радника обезбеђења. Са друге стране, намеће се утисак да радници обезбеђења нису желели да ризикују да се евентуално понови нека инцидентна ситуација у којој би морали да реагују. Другим речима, из свих околности случаја, произлази да клуб ВВ најпре није пружио адекватну заштиту од узнемиравања ББ, које је претрпела због своје сексуалне оријентације, да су сматрали да је она одговорна за агресивно понашање појединих гостију клуба према њој, односно, да их је испровоцирала тиме што се љубила са девојком.

  • Повереник за заштиту равноправности указује на то да је социјална дистанца према особама другачије сексуалне оријентације од хетеросексуалне, присутна у свим друштвеним областима. Дискриминација је део њиховог свакодневног живота, а најчешћи облици дискриминације су претње, говор мржње и отворени видови насиља. Истраживања јавног мњења показују да сваки други грађанин сматра да је хомосексуалност болест коју треба лечити, а више од 80% не жели особе другачије сексуалне оријентације у својој породици. Хомофобија и трансфобија су присутне у друштву, и израз су негативних стереотипа, предрасуда и незнања.

 

Међутим, то не сме бити разлог нити оправдање да се не пружи адекватна и ефикасна заштита особама другачије сексуалне оријентације од хетеросексуалне. Једино равноправним третманом и инклузијом може се постићи боље међусобно разумевање и суочавање са предрасудама, које су неретко главни узрочник дискриминације. У конкретном случају, обавеза радника обезбеђења је управо заштита посетилаца од узнемиравања и насиља, без обзира на њихова лична својства, укључујући сексуалну оријентацију. У упоредивој ситуацији, готово је незамисливо да би хетеросексуални пар претрпео било какво узнемиравање због јавног испољавања блискости, а уколико би се то хипотетички догодило, тешко је замислити да би радници обезбеђења одбили да им пруже помоћ, или да би их „оптужили“ да су сами криви због понашања других према њима, након чега би им забранили улазак у клуб. У конкретном случају, уместо санкционисања насилника и забране уласка у клуб особама које су спремне да нападну друге само зато што су по нечему различити, клуб ВВ донео је одлуку да забрани улазак ББ, особи другачије сексуалне оријентације од хетеросексуалне, која је због тог свог личног својства била жртва узнемиравања и насиља, чиме су повређене одредбе Закона о забрани дискриминације.

 

  • Повереник за заштиту равноправности препознаје и похваљује спремност клуба ВВ да предузме адекватне мере у циљу сузбијања дискриминације, што показује и одлука Управног и Надзорног одбора Удружења ВВ о предузимању одређених конкретних решења у циљу унапређења стандарда равноправности. Наиме, у изјашњењу на притужбу, председник Удружења ВВ обавестио је Повереника о одлуци да се у клубу, на видном месту, истакне упозорење да нико нема право да на било који начин малтретира или угрожава посетиоце клуба због сексуалне оријентације, као и да ће се извршити допуне статута удружења у циљу посебне заштите припадника ЛГБТ популације.
  1. МИШЉЕЊЕ

Удружење ВВ повредило је одредбе члана 6. у вези са одредбама члана 21. став 2. Закона о забрани дискриминације.

 

  1. ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности препоручује:

5.1. председнику Удружења ВВ да упути писано извињење ББ због дискриминаторног поступања Удружења ВВ према њој, у року од 15 дана од дана пријема овог мишљења са препоруком.

5.2. Удружењу ВВ да обезбеди механизме којима ће се пружити ефикасна заштита од узнемиравања посетилаца због њихове сексуалне оријентације или било ког другог личног својства, као и да убудуће не крши прописе о забрани дискриминације.

Потребно је да Удружење ВВ, обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико Удружење ВВ не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС”, број 22/09

[2] Закон о забрани дискриминације, члан 33.

[3] „Службени гласник РС“, број 98/06

[4] „Службени лист СЦГ- Међународни уговори“, број  9/03

 

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић


microsoft-word-icon1116-18 Дискриминација је утврђена по основу сексуалне оријентације у области приликом пружања јавних услуга или при коришђењу објеката и површина Download


Print Friendly, PDF & Email
back to top