бр. 011-00-35/2022-02  датум: 5.1.2023. године

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности^[1], Повереник за заштиту равноправности, даје

МИШЉЕЊЕ

на Нацрт закона о учешћу цивила у међународним мисијама и операцијама ван граница Републике Србије

Министарство спољних послова, дописом број 25203 од 22. децембра 2022. године, доставило је Поверенику за заштиту равноправности Нацрт закона о учешћу цивила у међународним мисијама и операцијама ван граница Републике Србије ( у даљем тексту: Нацрт закона), ради давања мишљења.

Поступајући по овом допису, са аспекта делокруга рада Повереника за заштиту равноправности, дајемо следеће мишљење:

Чланом 2. став 1. Нацрта закона прописано је да изрази који се користе у овом закону, а имају родно значење, односе се једнако на мушки и женски род. Имајући у виду одредбе Закона о забрани дискриминације, као и одредбе Закона о родној равноправности указујемо да је ову одредбу потребно ускладити тако да она гласи: „Термини који се користе у овом закону и прописима који се доносе на основу њега, а који имају родно значење, изражени у граматичком мушком роду, подразумевају природни женски и мушки пол лица на које се односе“.

Такође, у циљу прецизирања одредбе члана 3. Нацрта закона, мишљења смо да поред сходне примене побројаних закона треба додати и Закон о забрани дискриминације.

Имајући у виду члан 4. Нацрта закона, односно да се под појмом цивили у смислу овог закона подразумевају државни службеници и намештеници, Повереник је мишљења да је потребно још једном размотрити одредбу члана 12. став 1. тачка 3. Нацрта закона којом је прописано да је један од услова за учешће у међународним мисијама и операцијама и да лице није осуђивано, као и да против њега није покренут кривични поступак, нити се води истрага и ускладити је са Законом о државним службеницима у погледу услова који се односи на осуђиваност. Уколико је интенција законодавца да пооштри ове услове указујемо да осуђиваност представља лично својство на основу којег је могуће извршити дискриминацију у складу са чланом 2. Закона о забрани дискриминације. Поред тога, Устав Републике Србије за обављање највиших државних функција, као и Закон о државним службеницима прописује услов да лице није осуђено на казну затвора у трајању од најмање шест месеци или у појединим ситуацијама поред овог услова и да лице није кажњено за дело које га чини недостојним за обављање одређене функције.

У вези са одредбама члана 18. став 4. Нацрта закона, Повереник сугерише да се називи набројаних личних својстава на основу којих се забрањује дискриминација у овом члану уподоби називима личних својстава у Закону о забрани дискриминације или да се пропише упућујућа норма на овај закон.

Повереник, такође, подсећа да је Република Србија потписница Резолуције Савета безбедности Уједињених нација 1325 – Жене, мир и безбедност. Поменута резолуција, која је усвојена 31. октобра 2000. године, посебно наглашава последице оружаних сукоба по жене и девојке и важност улоге жена у изградњи мира и постконфликтном опоравку друштва.

Република Србија је 2010 године усвојила први Национални акциони план за примену Резолуције 1325 СБ УН[2], чијом је имплементацијом постигнут значајан напредак у достизању постављених циљева, те су створени услови и за усвајање другог Националног плана који је усвојен 2017. године и чије је важење истекло 2020. године. С тим у вези, иако је важење Националног акционог плана за примену Резолуције 1325 СБ УН истекло, Повереник сматра да неке од одредаба овог нацрта закона треба да обухвате принципе, стандарде и опредељења на којима је он креиран. Тако, примера ради, у оквиру члана 9. Нацрта закона који говори о принципима и обавезама ангажовања цивила у међународним мисијама и операцијама (и/или на другим адекватним местима) сугеришемо да се води рачуна о родној заступљености, односно да се принципи базирају на промовисању важности равноправног укључивања мушкараца и жена у превенцију и решавање конфликта, и промовисања културе трајног и одрживог мира, уважавајући родне специфичности.

Такође, од изузетног је значаја и реализација обука из области родне равноправности, односно да обуке (предвиђене одредбама члана 17. став 1. Нацрта закона) лица која се упућују у међународне мисије и операције садрже, као обавезан део, родну перспективу. С тим у вези, подзаконским актима за спровођење овог закона треба предвидети одговарајуће смернице за курикулуме обука. Предлажемо да Повереник буде укључен у овај процес.

Када говоримо о институционалним телима и механизмима, с обзиром да Нацрт закона, између осталог, уређује надлежности државних органа у одређивању учешћа цивила у међународним мисијама и операцијама, мишљења смо да је потребно размотрити успостављање функционалне надлежности „особа од поверења“ за мушкарце и жене који се упућују у међународне мисије и операције ван граница Републике Србије.

[1] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС”, број  22/09 и 52/21), члан 1. и члан 33. став 1. тачка 7.

[2] Закључак 05 број 337–9657/2010, од 23. децембра 2010. године

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

1113-22 Мишљење на Нацрт закона о учешћу цивила у међународним мисијама