бр. 110-00-11/2019-02 датум: 18.9.2019.
МИНИСТАРСТВО ЗДРАВЉА
Златибор Лончар, министар
11000 БЕОГРАД
Немањина бр. 22-26
Предмет: Иницијатива за измену/допуну Уредбе о плану мрежа здравствених установа
Поштовани господине Лончар,
Повереник за заштиту равноправности примио је допис Удружења дијализних пацијената ВМА, поводом измена Правилника о медицинској рехабилитацији у стационарним здравственим установама специјализованим за рехабилитацију[1]. У допису се наводи да је одредбу члана 2. Правилника о медицинској рехабилитацији у стационарним здравственим установама специјализованим за рехабилитацију потребно допунити одредбом која би гласила: „рехабилитација пацијената на редовном програму хемодијализе који се дијализирају три пута седмично“.
С тим у вези, Повереник за заштиту равноправности је најпре затражио од Републичког фонда за здравствено осигурање да се изјасни о разлозима ускраћивања рехабилитације пацијената који се лече дијализом.
Републички фонд за здравствено осигурање је обавестио Повереника да се ово удружење иницијативом обратило и фонду, поводом чега је РФЗО упутио допис Министарству здравља 02/5 Број: 450-3308/18-1 од 20. јула 2018. године у којем је наведено да РФЗО нема правни основ за измену Правилника, као ни Листе индикација за коришћење продужене рехабилитације у стационарним здравственим установама за рехабилитацију, јер Уредбом о плану мрежа здравствених установа[2] бубрежна обољења нису предвиђена као индикационо подручје за продужену рехабилитацију у болничким установама специјализованим за рехабилитацију.
Имајући у виду наведено, Повереник је дописом од 21.3.2019. и 22.5.2019. године од Министарства здравља захтевао да се изјасни да ли су по овом питању предузимане одређене мере, односно да ли је министарство као овлашћени предлагач припремило Предлог уредбе о изменама и допунама Уредбе о плану мрежа здравствених установа. Међутим, до дана састављања овог дописа Поверенику није достављено тражено.
Устав Републике Србије[3] забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичног или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета.
Република Србија је ратификовала УН Конвенцију о правима особа са инвалидитетом[4], чији је циљ да унапреди, заштити и осигура пуно и једнако уживање свих људских права и основних слобода свим особама са инвалидитетом и унапреди поштовање њиховог урођеног достојанства[5]. Ратификацијом ове Конвенције, Република Србија се обавезала да усвоји одговарајуће законодавне, административне и друге мере за остваривање права признатих Конвенцијом; предузме све одговарајуће мере у циљу мењања или укидања постојећих закона, прописа, обичаја и праксе који представљају дискриминацију према особама са инвалидитетом; да се уздржава од свих поступака или пракси који нису у складу са Конвенцијом, као и да обезбеди да државни органи и институције делују у складу са Конвенцијом[6].
Одредбама члана 25. Конвенције државе стране уговорнице обавезале су се да признају особама са инвалидитетом право на остваривање највишег могућег здравственог стандарда без дискриминације засноване на инвалидитету. Такође, одредбама члана 26. Конвенције државе стране уговорнице су се обавезале да ће предузети ефикасне и одговарајуће мере, укључујући путем подршке особа са сличним тегобама, како би се особама са инвалидитетом омогућило да постигну и очувају максималну независност, пуну физичку, менталну, социјалну и стручну способност, као и пуно укључивање и учешће у свим аспектима живота. У том циљу, државе стране уговорнице су се обавезале да ће организовати, ојачати и пружити свеобухватне услуге и програме одржавања и рехабилитације, посебно у области здравља, запошљавања, образовања и социјалних услуга, тако да ове услуге и програми отпочну у најранијој могућој фази и да се заснивају на мултидисциплинарној процени индивидуалних потреба и способности.
Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, тако што је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима.[7]
Одредбом члана 4. овог закона прописано је да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства и да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације. Одрeдбoм члана 26. oвoг зaкoнa прописано je дa дискриминaциja нa основу инвалидитета постоји ако се поступа противно начелу поштовања једнаких права и слобода особа са инвалидитетом у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота. Одредбом члана 13. став 1. Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом[8] прописано је да је забрањена дискриминација на основу инвалидности у погледу доступности услуга.
Законом о министарствима[9] прописано је да Министарство здравља обавља послове државне управе који се односе на: систем здравствене заштите; систем обавезног здравственог осигурања, других облика здравственог осигурања и доприноса за здравствено осигурање; ближе уређивање права из здравственог осигурања; учествовање у припреми и спровођењу међународних споразума о обавезном социјалном осигурању; стварање услова за приступ и реализацију пројеката из делокруга тог министарства који се финансирају из средстава претприступних фондова Европске уније, донација и других облика развојне помоћи; садржај здравствене заштите, очување и унапређење здравља грађана и праћење здравственог стања и здравствених потреба становништва; организацију здравствене заштите; стручно усавршавање и специјализацију здравствених радника; здравствену инспекцију; организацију надзора над стручним радом здравствене службе; обезбеђивање здравствене заштите из јавних прихода; здравствену заштиту странаца; евиденције у области здравства; услове за узимање и пресађивање делова људског тела; производњу и промет лекова, медицинских средстава и помоћних лековитих средстава и инспекцијске послове у тим областима; производњу и промет опојних дрога и прекурсора недозвољених дрога; ископавање и преношење умрлих лица у земљи, преношење умрлих лица из иностранства у земљу и из земље у иностранство; санитарну инспекцију; здравствени и санитарни надзор у области заштите становништва од заразних и незаразних болести, здравствене исправности животних намирница и предмета опште употребе у производњи и промету, јавног снабдевања становништва хигијенски исправном водом за пиће и другим областима одређеним законом; контролу санитарно-хигијенског стања објеката под санитарним надзором и средстава јавног саобраћаја; санитарни надзор над лицима која су законом стављена под здравствени надзор, као и надзор над постројењима, уређајима и опремом која се користи ради обављања делатности под санитарним надзором; утврђивање санитарно-хигијенских и здравствених услова објеката под санитарним надзором у поступцима изградње или реконструкције и редовну контролу над тим објектима; санитарни надзор на државној граници, као и друге послове одређене законом.
Наиме, као што је наведено, Републички фонд за здравствено осигурање тврди да нема правног основа за измену Правилника о медицинској рехабилитацији у стационарним здравственим установама специјализованим за рехабилитацију, јер Уредбом о плану мрежа здравствених установа бубрежна обољења нису предвиђена као индикационо подручје за продужену рехабилитацију у болничким установама специјализованим за рехабилитацију.
С тим у вези, Повереник констатује да је чланом 30. Уредбе о плану мрежа здравствених установа, прописано да се продужена рехабилитација у болничким установама специјализованим за рехабилитацију обезбеђује за следећа индикациона подручја: 1) неуролошка обољења; 2) обољења срца и крвних судова; 2а; обољења периферних крвних судова; 3) реуматска обољења; 4) обољења респираторног система; 5) повреде и обољења локомоторног система и 6) ендокрининолошка обољења. Из цитиране одредбе је неспорно да бубрежна обољења нису прописана као индикациона пордучја, на основу кога би било могуће обезбедити продужену рехабилитацију у болничким установама.
Правилник о медицинској рехабилитацији у стационарним здравственим установама у члану 2. прописује да се продужена рехабилитација обезбеђује оболелом или повређеном осигураном лицу у случају постојања болести, повреда и стања утврђених овим правилником, за следећа индикациона подручја: 1) неуролошка обољења; 2) обољења срца и крвних судова; 3) реуматска обољења; 4) обољења респираторног система; 5) повреде и обољења локомоторног система: 6) ендокрининолошка обољења и рехабилитација онколошких болесника дечијег узраста.
Повереник за заштиту равноправности најпре указује да се особе са инвалидитетом које се лече дијализом налазе у посебно тешком положају, јер им је ради очувања живота и здравља неопходно да редовно примају дијализу. Република Србија се као потписница Конвенције о правима особа са инвалидитетом обавезала да ће предузети мере како би обезбедила особама са инвалидитетом исти избор, квалитет и стандард бесплатне или приступачне здравствене заштите и програме који се нуде другим лицима. Према наведеној конвенцији дискриминација по основу инвалидитета подразумева сваку разлику, искључивање или ограничење на основу инвалидитета, што има за циљ или ефекат нарушења или поништења признавања, уживања или вршења, равноправно са другима, свих људских права и основних слобода у политичкој, економској, друштвеној, културној, цивилној или било којој другој области.
Повереник указује да je Влада Републике Србије донела Уредбу о Националном програму превенције, лечења, унапређења и контроле бубрежне инсуфицијенције и развоја дијализе до 2020. године[10], чији је основни циљ унапређење система здравствене заштите, ради превенције настанка болести, раног октривања и лечења бубрежних болесника према препорученим стандардима Европске уније, као и значајно смањење смртности и инвалидитета оболелих. Према наведеној уредби лечење пацијената дијализом, уговорено са Републичким заводом за здравствено осигурање, спроводи се, између осталог и у Специјалној болници за интерне болести Врњачка бања, као и специјалне болнице за хемодијализу у Нишу.
Како Уредба о плану мрежа здравствених установа не прописује бубрежна обољења као индикационо подручје, која је основ за продужену рехабилитацију у болничким установама специјализованим за рехабилитацију, на основу члана 33. тачка 7. Закона о забрани дискриминације Повереник упућује ову иницијативу, Министарству здравља, као овлашћеном предлагачу, за измену поменуте уредбе тако што би се у одредби члана 30, која прописује индикациона подручја за која се обезбеђује продужена рехабилитација у болничким установама специјализованим за рехабилитацију, додала и бубрежна обољења.
[1] „Службени гласник РС“, бр. 75/16 и 39/18
[2] „Службени гласник РС“, бр. 42/6,119/07, 84/08, 71/09, 85/09,24/10,6/12,37/12,8/14,92/15,111/17,114/17-испр.,13/18 и 15/18-испр.
[3] „Службени гласник РС“, број 98/06
[4] Закон о потврђивању Конвенције о правима особа са инвалидитетом, „Службени гласник РС – Међународни уговори“, бр. 42/09
[5] Члан 1. став 1. Конвенције о правима особа са инвалидитетом
[6] Члан 4. Конвенције о правима особа са инвалидитетом
[7] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС“, број 22/09), члан 2. став 2.
[8] „Службени гласник РС“, бр. 33/06 и 13/16
[9] „Службени гласник РС“, бр. 44/14, 14/15, 54/15, 96/15 – др. закон и 62/17, члан 15.
[10] „Службени гласник РС“, бр.11/11
ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ
Брaнкицa Jaнкoвић
1110-18 Иницијатива Министарству здравља за измену/допуну Уредбе о плану мрежа здравствених установа 
