07-00-535/2020-02   датум: 22. 4. 2020.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом осам притужби физичких лица против Фондације А. А., због дискриминације на основу националне припадности.У притужбама је наведено да Фоднација А .А. шири страх међу припадницима ромске заједнице и да објавама на званичној фејсбук страници Фондације А.А. подстичу на мржњу, дискриминацију и насиље према Ромима. Будући да су притужбе поднете поводом истог чињеничног стања и против истог лица, Повереник за заштиту равноправности је поступке спојио, те је у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, затражио изјашњење на наводе из притужби од Б. Б., директора Фондације А. А.. У изјашњењу Фондације А. А. наводи се да Фондација преставља правно лице регистровано ради остварења општедруштвених циљева у области заштите животиња као и постизања што квалитетнијег суживота људи и животиња. Такође, сматрају да се коментари непознатих лица који су достављени као „доказ распиривања мржње и нетрпељивости“ као и наводни одговори са налога Фондације А.А. , не могу сматрати доказима јер не постоји датум и назнака на које се објаве односе.  Сматрају да достављени коментари могу бити део било које објаве или текста на другим порталима или налозима на друштвеним мрежама, те да се на исте није могуће изјаснити, јер немају снагу ни ваљане претпоставке, а нарочито не доказа. У току поступка Повереник је извршио увид у Фејсбук страницу Фондације и коментаре који су уследили након тих објава. По спроведеном поступку Повереник је дао мишљење да је објавама на Фејсбук профилу којима је подстицана дискриминација и мржња према Ромима и неуклањањем коментара којима се позива на насиље, ствара страх, непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење за припаднике ромске националне мањине, Фондација А. А. повредила одредбе чл. 11. и 12. Закона о забрани дискриминације. Због тога је Фондацији А. А. препоручено да уклоне објаве, садржаје и коментаре којима се подстиче дискриминација и мржња према Ромима и којима се ствара страх, непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење за припаднике ромске националне мањине. Затим да обезбеде ефикасан систем контроле, како на Фејсбук страници Фондације А. А., убудуће не би били доступни коментари који представљају говор мржње или узнемиравајуће поступање на основу националне припадности као личног својства, као и да воде рачуна да убудуће у оквиру својих активности не крше законске прописе о забрани дискриминације.

1. ТОК ПОСТУПКА
   • Поверенику за заштиту равноправности поднето је осам притужби против Фондације А. А., због дискриминације на основу националне припадности. Две притужбе ни након тражења допуне нису уређене у складу са Законом о забрани дискриминације, због чега је Повереник наставио поступак по шест притужби.
   • У притужбама је, између осталог, наведен:

• да Фондација А. А. шири страх међу припадницима ромске заједнице и да у низу видео клипова и саопштења објављених на званичној фејсбук страници фондације, подстичу мржњу, дискриминацију и насиље према Ромима;
• да је директор Фондације Б. Б. на својој фејсбук страници коментарисао снимак у којем мајка иде улицом и физички злоставља дете, он је овај појединачан случај искористио да „свали сву кривицу на ромску заједницу“, и у видеу говори да се мањина мора уклопити у већину, истичући да је отворени националиста и десничар, да у Србији има пуно националиста и десничара који ћуте, али да неће дуго ћутати;
• да су 9. априла 2020. године, припадници Фоднације А. А. ромској породици уз претње одузели пса, под изговором да је пас украден и да се користи за борбе, и да је снимак овог догађаја објављен на званичној фејсбук страници Фондације уз коментар „Посетили смо одређену групацију људи који краду псе по Београду и околини, то је јавна тајна јер су Бели Медведи, везују их за катанце и ланце, и тренирају их тако што им вуку запреге или их оставе да висе на дрвету. Када достигну одређену снагу и спрему продају их за борбе односно као тренажне лутке или их и сами пуштају у исте.“
• да је 14. априла 2020. године, Фондација А. А., на званичној фејсбук страници објавила „…не заборавите ко спашава животиње од Белих Медведа из махала. Ако се размножавају међусобно са 13 година, мислите да не могу да боду са 18?“
• да је 15. априла 2020. године, Фондација А. А., на званичној фјесбук страници објавила снимак у којем један од њених чланова коментарише видео прилог телевизије Нова С, поводом одузимања пса ромској породици у којем између осталог на изјаву дечака, да не муче животиње наводи „како знате да се размножавате са 13 година, тако треба да научите како да се опходите према другим живим бићима. Ми нарочито пратимо активности белих медведа“;
• да Фондација А. А. често ставља целу ромску заједницу „у исти кош“, вређа и подстиче мржњу и насиље, те се цела ромска заједница налази у страху, и да је Повереник надлежан да реагује и пружи заштиту;
• да су наведене објаве на званичној фејсбук страници Фондације А. А., подстакле кориснике те мреже да напишу велики број негативних коментара, попут: „Бели медведићи чекамо вас“; „Роми неће да раде, мало их је. На запад дођу на азил и само џепаре и краду. Све ће они само да не раде“; „Ова смрдљива циганска говна треба побити…спалити им све што имају, побити све од најмлађег до најстаријег, а претходно им узети сваку животињу коју имају…јебем им циганско смрдљиво мртво порекло и кад су се окотила говна“, која је то стока циганска, све их треба стрпати у обор“;
• да није оправдано да због једног догађаја, све Роме и Ромкиње називати „заштићеним белим медведима, који наводно краду и лажу и размножавају се са 13 година“;
• да је рад Фондације А. А. између осталог усмерен против ромске заједнице у прилог говоре и објаве на твитер налогу Б .Б. директора фондације у којем је навео „Ми гајимо снажну антимигрантску политику. Уколико држава не жели да реши штеточине роме (највећи број кривичних дела у односу на број популације) како ће спречити ову пошаст по имену МИГРАНТИ! Закони за мањине не важе, зато се коте, иживљавају над децом, женама и животињама“;
• да је Фондација А. А. на својој фејсбук страници 22. јуна 2019. године, објавила снимак у којем Б. Б. вербално напада возача запрежног возила и где се може чути да они воде борбу са Ромима;
• да је на свом твитер налогу Б. Б., објавио видео клип у којем човек задаје ударце коњу са запрегом уз коментар „Докле ће ова мањина више да се изивљава на најгори могући начин и да им нико ништа не може? Инцестоидне заједнице, породична насиља, малтретирања, силовања, мучења животиња, крађе, прошња. Лично ћу пратити ову кривичну пријаву пошто је овде све 1/1“;
• да се ова група кандидовала на парламентарним изборима под називом „ Живим за Србију“, и да је њихова кандидаткиња, гостовала на телевизији и престављајући програм поменуте листе навела између осталог да „не жели да у овој држави постоје повлашћене категорије као што су ЛГБТ, Роми и мигранти…“;
• да се након учесталих дискриминаторних поступака од стране ове организације према ромској заједници, под паролом заштите животиња, плаше који је следећи корак ове организације, имајући у виду и њихове присталице, који су заједнички усмерени на припаднике ромске заједнице, представљајући их као злостављаче животиња, инцест заједницу, криминалце и групу која има више права  од осталих грађана Србије;
• да се на основу наведеног ствара јаз и мржња према Ромима, и ствара бојазан да може да ескалира у насиље ширих размера према Ромима.

1.3. Уз притужбу су достављени снимци екрана (screenshot) наведених објава и других објава у којима се вређају Роми, на којима се не види конкретна Фејсбук страница са које су снимљени. Такође су достављени снимци екрана наведених објава са твитер налога Б. Б.

1.4. Уз притужбу су достављени линкови ка поменутим објавама на фејсбук страници Фондације А. А.

1.5. Будући да су притужбе поднете поводом истог чињеничног стања и против истог лица, Повереник за заштиту равноправности је поступке спојио, те је у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације^[1], затражио изјашњење на наводе из притужби од Б,Б,, директора Фондације А. А..

1.6. У изјашњењу адвокатице В. В., пуномоћника „Фондације А. А.“ а према пуномоћју законског заступника Б. Б., између осталог наведено је:

• да Фондација А. А. представља правно лице регистровано ради остварења општедруштвених циљева у области заштите животиња као и постизања што квалитетнијег суживота људи и животиња;
• да Фондација на својим налозима на друштевним мрежама не промовише било какву политичку опцију нити питања која нису у вези са животињама;
• да је један од ретких иступа на налозима Фондације било „неадекватно ношење детета“ али не од стране ромкиње већ медицинске сестре у „Центру за заштиту одојчади, деце и омладине“ Звечанска број 7, због ког поступања је иста (која није ромкиња) добила отказ, кривично гоњена и у првостепеном кривичном поступку осуђена;
• да случај мајке која злоставља дете на улици, представља снимак који је објављен на порталима свих медија, при чему тај снимак није објављен на званичном налогу „Фондације А. А.“, што потврђују и подносиоци притужбе;
• да имајући у виду случај медицинске сестре која је након објављивања снимка на налогу „Фондације А. А.“, добила отказ, кривично гоњена и кажњена, поставља се питање ко је у конкртном случају за исто дело заправо дискриминисан будући да „случај Ромкиње“ никада није објављен на налогу Фондације, а по претходној аналогији је то свакако требало учинити;
• да су наводи притужбе који се односе на то да су припаднициц Фондације „напали једну ромску породицу у Београду, на Дорћолу и путем изнуде противправно… одузели пса под изговором да је пас украден и да се користи за борбе“, апсолутно неистинити. У прилог говори не само постојећи снимак догађаја већ и бројни сведоци из околних стамбених зграда који су достављали Фондацији фотографије о злостављању пса, такође да пас није власништво наведене породице, и да је против породице покренут кривични поступка због злостављања животиња. Да Фондација не функционише по основу „чланства“ нити има чланове што се може утврдити увидом у податке Агенције за привредне регистре, те се у том смислу не може ни говорити да је било које лице са снимка члан Фондације;
• да наводи из притужбе у делу да „директор Фондације А. А. вербално напада возача запрежног возила“ треба допунити чињеницом да се возило кретало ауто – путем претоварено, доводећи у опасност остале учеснике у саобраћају и истовремено злостављајући животињу која је вукла терет неадекватан својој грађи, што је по закону недозвољено и кажњиво по више основа. Да је обавеза сваког лица да пријави особе које затекне у вршењу кривичног дела или кршењу закона што је Б. Б. и учинио позивима упућеним МУП-у и Комуналној милицији покушао да надлежне обавести о кршењу прописа;
• да је нејасно из којих разлога подносиоци притужбе сматрају да је за припаднике ромске мањине прихватљиво кршење закона и некажњавање за конкретну ситуацију која је позитивним прописима за све грађане забрањено понашање у саобраћају. Да Б. Б. није „нападао вербално возача запрежног возила“ већ је покушавао да надлежне обавести о кршењу прописа како би исто лице, као грађанин Србије, било адекватно кажњено по законима Републике Србије;
• да коментари непознатих лица који су достављени као „доказ распиривања мржње и нетрпељивости“ као и наводни одговори са налога Фондације А. А. се не могу сматрати доказима јер не постоји датум и назнака на које се објаве односе, достављени коментари могу бити део било које објаве или текста на другим порталима или налозима на друштвеним мрежама. Из тог разлога се на поменуте коментаре није могуће изјаснити јер немају снагу ни ваљане претпоставке, а нарочито не доказа;
• да подносиоци притужбе не праве разлику између Фондације која не може бити учесник избора, и Удружења грађана које је учестовало на изборима. Овом притужбом подносиоци заправо захтевају неадекватан третман према удружењима грађана која не испуњавају њихове критеријуме, без обзира што испуњавају све услове предвиђене законом;
• да у прилог комплетном апсурду ове притужбе говори и чињеница да је на листи за пролаз за народног посланика, један од истакнутих кандидата „Покрета А. А.“ био припадник управо ромске мањине;
• да наводно цитиране изјаве Б. Б. оснивача Фондације А. А. у медијским наступима јесу лични ставови појединаца о одређеним друштвеним питањима и појавама на које имају право, док Фондација представља независно правно лице, које има своје органе и Управни одбор;
• да наводи притужбе да Фондација представља „паравојну формацију“ због чега се осећају преплашено делују као неаргументовани, ничим поткрепљени покушај дискредитације Фондације;
• да наводи из притужбе који се односе на коментаре „о размножавању са 13 година“, „у многоме овакво негативној слици у јавности доприносе сами припадници ромске мањине, рецимо непрекидним пријављивањем и учествовањем у емисијама на телевизији са националном фреквенцијом, која се бави утврђивањем очинства и материнства путем ДНК анализе. Годинама уназад готово искључиви добровољни учесници овог серијала јесу Роми, који у поменутој емисији отворено износе чињенице о ступању у брак малолетних припадника мањине, о раном добијању потомства, о инцесоидним најчешће тазбинским односима и слично. Интересантна је чињеница да се овом тематиком сами Роми не баве и да не придају значај вишегодишњем представљању у изузетно гледаном серијалу, као мањине која путем ДНК анализа, утврђује сродства у својим вишечланим породицама и заједницама“ ;
• да још једном истиче да нетачни наводи из притужбе, као и наводне фотографије коментара без датума и назнаке објаве на коју се односи, немају додирних тачака са активностима „Фодације А. А.“ која је у свом раду спасила на стотине злостављаних животиња и уз чију помоћ су процесуирани бројни злостављачи животиња, без обзира које је боје коже, националности или вероисповести злостављач. На налозима Фондације једнак је однос према сваком злостављачу, а број снимака на којима су припадници ромске мањине у малом је проценту, што ова притужба и потврђује јер се у њој наводе само два снимка и то из 2018. и 2019. године;
• да сматра да је из наведених разлога притужба неоснована и да није дошло до повреде одредаба Закона о забрани дискриминације.

1.7. Уз изјашњење је достављено пуномоћје Б. Б., и фотографија са инстаграм налога Б. Б. на којој се рукује са једним лицем, уз коментар: „Осим доктора, адвоката и професора који чине посланичку листу, ово је будући (ако му дате шансу) посланик, господин М. Б. , електротехничар и врхунски историчар. Мало је црн, па не знам како ће Н1 поднети то“.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

• Међу странама није спорно да је Фондација А. А. објавила на својој фејсбук страници априла 2020. године, видео снимак под насловом „Пси за борбе“ уз опис „Посетили смо одређену групацију људи који краду псе по Београду и околини, то је јавна тајна јер су Бели Медведи, везују их за катанце и ланце, и тренирају их тако што им вуку запреге или их оставе да висе на дрвету. Kада достигну одређену снагу и спрему продају их за борбе односно као тренажне лутке или их и сами пуштају у исте“. На снимку се види неколико лица како излазе из возила и улазе у неформално ромско насеље и од двојице тинејџера узимају пса. Да је 15. априла 2020. године, објавила снимак под насловом „Стафорд из ромског насеља“, уз опис „Пас за борбе је одузет из ромског насеља на Дорћолу које је на ливади. Након тога неки безочно лажу. Сви актери хајке против Фондације А. А. ће бити процесуирани. Последњи атом ћемо уложити у то. Овде смо разоткрили све лажи Нове С и грађанске патроле измишљеног удружења. Молимо пре свега наше пријатеље и пратиоце да одгледају сваки секунд овог клипа“. На видео снимку неколико лица у мајици са логом Фондације А. А. разговара са грађанима о псима који се налазе у неформалном ромском насељу, а у другом делу два лице коментаришу прилог телевизије Нова С, која је интервјуисала тинејџере којима је одузет пас.  Да је 14. априла објавила на свом налогу фотографију двојице тетовираних распојасаних мушкараца са маскама преко лица на којима је лого Фондације А. А. уз опис „...ко путује по целој Србији, ко носи полумртве псе, не заборавите ко спашава животиње од Белих Медведа из махала. Ако се размножавају међусобно са 13 година мислите да не могу да боду са 18…? “ 

• Међу странама у поступку је спорна веродостојност/доказна снага коментара који су достављени уз притужбу у виду снимка екрана, а који се по наводима из притужбе односе на поменуте објаве Фондације А. А.

• Увидом у одшампане снимке екрана Фејсбук коментара који су достављени уз притужбе не може се утврдити тачно на који фејсбук профил и објаву се односе јер су достаљени само снимци екрана појединачних коментара без назнаке на који профил се односе. Међутим Повереник је увидом у линкове за фејсбук страницу „Фондације А. А.“ а који су достављени уз притужбу пронашао поједине коментаре који су достављени у виду снимка екрана нпр. на објаву од 14. априла 2020. године, (не заборавите ко спашава животиње од Белих Медведа из махала. Ако се размножавају међусобно са 13 година мислите да не могу да боду са 18?“ ) након ове објаве В. У. је оставио коментар: „Бели медведи – чекамо вас“. Затим на објављени видео снимак под називом „Стафорд из ромског насеља“  од 15. арпила 2020. године, на питање фејсбук кориснице Д.: „А тко су уопће ти бели медведи“, у наставку коментара добила следећи одговор са заваничног налога Фондације А. А.: „Роми који су постали заштићени попут белих медеведа и који се увек позивају на то да су мањина и да их зато људи мрзе. Да поступају како треба – нико их не би дирао. А сада су се осилили.“

• Повереник није пронашао остале коментаре који су достављени уз притужбу али је увидом у наведене објаве Фондације А. А. пронашао велики број увредљивих и узнемирујућих коментара. Увидом у коментаре на објављени снимак под називом „Пси за борбе“ који је објавила Фондација А. А. 9. априла 2020. године, утврђено је да је корисник И. М. оставио коментар: „Треба те крвнике међу псе да их раздере!“, Е. С.: „Треба ту двојицу добро преломити изгазити шутирати и пустити ове псе на њих да их грицкају“, И. Т.: „Дечки закон сте! Убила бих Бога у тој гамади смрдљивој да сам на ово наишла…“, Ц. З.: „Треба убити, метак у чело за те болесне мозгове дебиле дабогда поцркали, јадне животиње“. Увидом у коментаре на објављени снимак под називом „Стафорд из ромског насеља“ који је објавила Фондација А. А. 15. априла 2020. године, утврђено је да је корисница Д. В. оставила коментар: „Љиди, да ли ви мислите да можете да се изборите са лажима тих Рома!!! То је сизифов посао. Они су са обманама, лажима, преварама рођени.“

• Увидом у Фејсбук страницу Фоднације А. А. утврђује се да је профил отворен за јавност, као и да наведени профил има 226.325 пратилаца.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

• Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе и изјашњења са свим достављеним прилозима, као и релевантне правне прописе из области заштите од дискриминације.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности^[2].

3.3. Устав Републике Србије[3] у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Одредбама члана 76. Устава Републике Србије гарантује се равноправност пред законом и забрањена је свака дискриминација због припадности националној мањини, док је чланом 81. прописано да Република Србија у области образовања, културе и информисања, подстиче дух толеранције и међукултуралног дијалога и преузима ефикасне мере за унапређење узајамног поштовања, разумевања и сарадње међу свим људима који живе на њеној територији.

3.4. Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода из 1950. године[4], у члану 14. забрањује дискриминацију и прописује да се уживање права и слобода предвиђених у овој Конвенцији обезбеђује без дискриминације по било ком основу, као што су пол, раса, боја коже, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, национално или социјално порекло, веза са неком националном мањином, имовно стање, рођење или други статус.

3.5. Република Србија је ратификовала Конвенцију о укидању свих облика расне дискриминације[5], која у члану 1. прописује да се појам расна дискриминација односи на свако разликовање, искључивање, ограничавање или давање првенства који се заснива на раси, боји, прецима, националном или етничком пореклу и које има за циљ или за резултат да наруши или да угрози признавање, уживање или вршење, под једнаким условима, људских права и основних слобода у политичкој, привредној, социјалној, културној или било којој другој области јавног живота.

3.6. Комитет Уједињених нација за елиминисање расне дискриминације усвојио је 2000. године Општу препоруку XXVII под називом „Дискриминација Рома“. Комитет је препоручио да државе уговорнице Међународне конвенције о укидању свих облика расне дискриминације усвоје мере у области медија, тако што ће међу професионалцима у свим медијима подстицати свест о нарочитој одговорности да се не шире предрасуде и да се избегава извештавање о инцидентима у које су укључени поједини припадници ромских заједница на начин на који се кривица сваљује на ромску заједницу као целину.

3.7. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у чл. 2. ст. 1. тач. 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбама чл. 15-27. Закона о забрани дискриминације прописани су посебни случајеви дискриминације, па је тако чл. 24. забрањена дискриминација националних мањина и њихових припадника на основу националне припадности, етничког порекла, верских уверења и језика. С обзиром на околности конкретног случаја, за његово разматрање релевантна је и одредба чл. 11. и 12. Закона о забрани дискриминације. Чланом 11. Закона прописано је да је забрањено изражавање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог личног својства, у јавним гласилима и другим публикацијама, на скуповима и местима доступним јавности, исписивањем и приказивањем порука или симбола и на други начин, док је чланом 12. прописано да је забрањено узнемиравање и понижавајуће поступање које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење.

3.8. Законом о заштити права и слобода националних мањина[6] забрањује се сваки облик дискриминације на националној, етничкој, расној и језичкој основи према лицима која припадају националним мањинама.

Анализа навода из притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

3.9. Повереник за заштиту равноправности, најпре, констатује да су у току поступка анализирани само они наводи из притужбе и изјашњења који су од значаја за утврђивање дискриминације. Наводи који се односе на евентуалне пропусте у раду или поступању за које су надлежни други државни органи, нису узети у разматрање.

3.10. Имајући у виду предмет ове притужбе, потребно је утврдити да ли објаве на званичној страници Фондације А. А. од 9. 14. и 15. априла 2020. године, и поједини коментари који су уследили након тих објава представљају повреде Закона о забрани дискриминације.

3.11. Неспорно је утврђено да је Фондација А. А. 9. априла 2020. године, објавила снимак под насловом „Пси за борбе“ у којем група лица узима једног пса од двојице тинејџера у неформалном насељу, при чему је уз снимак обављен и коментар: „Посетили смо одређену групацију људи који краду псе по Београду и околини, то је јавна тајна јер су Бели Медведи, везују их за катанце и ланце…“ Затим 15. априла 2020. године, је објавила видео снимак под називом „Стафорд из ромског насеља“, на четрнаестом минуту видео клипа приказан је део прилога тевизије Нова С, у којем један од тинејџера коме је одузет пас говори да они не муче, већ да воле псе и да се слободно крећу у дворишту, тај прилог на снимку коментарише лице које носи мајцу са логом Фондације А. А., говори да не воле псе, да их везују катанцима и ланцима да вуку запрегу, да им комшије хране псе, да лажу и варају, и „да ако знате да се размножавате са 13 година, треба да вас науче како да бринете о другим живим бићима“. Објава од 14. априла 2020. године, у којој је између осталог наведено „Kо иде на лица места обреда разних болесника, ко путује по целој Србији, ко носи полумртве псе, не заборавите ко спашава животиње од Белих Медведа из махала. Ако се размножавају међусобно са 13 година мислите да не могу да боду са 18?“

3.12. Повереник за заштиту равноправности разматрао је наводе из изјашњења адвокатице В. В., пуномоћнице Б. Б. да су наводи о одузимању пса путем силе апсолутна неистина, и да постојећи снимак догађаја и бројни сведоци из околних зграда који су достављали фотографије злостављања паса Фондацији А. А., говоре у прилог чињеници да је пас одузет како би се спречило даље злостављање животиње, те да је покренут кривични поступка због кривичног дела убијања и злостављања животиња против тих лица. Такође наводи да Фондација нема своје чланове, те да лица која се појављују у објављеним видео снимцима нису чланови Фондације А. А.  Не улазећи у истинитост ових навода, Повереник сматра да су они правно ирелевантни за за ову правну ствар. Наиме, у овом случају не утврђује се постојање елемената кривичног дела, у наведеним објавама или начин функционисања Фондације А. А., већ се анализира какав значај има навођење ромске националне припадности у поменутим објавама Фондације А. А. и називање Рома „бели медведи“, да ли се наведеним објавама подстиче мржња и дискриминација према Ромима, као и да ли коментари корисника фејсбука на тим објавама представљају изражавање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље и/или ствара непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење.

3.13. Повереник за заштиту равноправности указује да у конкретном случају национална припадност није ни у каквој вези са догађајима који се представља на снимку одузимања пса, нити објављивање те врсте информације и указивање на то, доприноси бољем разумевању догађаја. Истицање националне припадности у конкретном случају, без икаквог разлога да се она наводи подстиче мржњу према припадницима ромске националне мањине и ствара страх и непријатељско окружење према припадницима ове мањине. На тај начин, због појединачног акта неког лица, долази до етикетирања читаве једне групе, у овом случају ромске заједнице, као извршилаца кривичних дела.

3.14. Фондација А. А. на званичној фејсбук страници од 14. априла 2020. године објавила је између осталог и следеће: „Не заборавите ко спашава животиње од Белих Медведа из махала. Ако се размножавају међусобно са 13 година мислите да не могу да боду са 18?“. Оваква објава представља Рома као насилнике, који могу „да боду са 18“, и утиче на прављење непријатељског, понижавајућег и увредљивог окружења за припаднике ове националне мањине. Употребљен је израз „размножавање“ који се не користи за људе, а заједница је приказана као инцестуозна и она у којој се у односе ступа са децом. Тиме се поред непријатељског окружења ствараи изразито негативна слика о Ромима, мржња и нетрпељивост.

У изјашњењу поводом овакве објаве, Фондација А. А., преко свог пуномоћника истиче: „умногоме овако негативној слици у јавности доприносе сами припадници ромске мањине, рецимо непрекидним пријављивањем и учестовањем у емисији…која се бави утврђивањем очинства и материнства путем ДНК анализе. Годинама уназад готово искључиво добровољни учесници јесу Роми…износе чињенице о ступању у брак малолетних пирпадника мањине, о раном добијању потомства, о инцестоидним најчешће тазбинским односима и слично…“ Овакво изјашњење показује укорењене предрасуде код лица против којих је поднета притужба, и стереотипан начин размишљања које карактерише изразито негативна генерализација док се кршење прописа доводи у везу са ромском националном припадношћу. Такође, не схвата се тежина ширења предрасуда и последица које објављивање оваквих садржаја остављају на животе припадника ове националне мањине који су већ у маргинализованом положају у друштву. Званична фејзбук страница Фондације А. А. је отворен за јавност, и ова страница има 226.325 пратилаца, те је неспорно да својим објавама у виду видео снимака, фотографија и саопштења утиче на формирање мишљења великог броја људи, чиме се одговорност за објављени садржај повећава, као и дужност вођења рачуна о објављивању информација којима се промовишу предрасуде и подстиче непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење за припаднике ове националне мањине.

3.15. У изјашњењу на наводе из притужбе који се односе на коментаре на поменуте објаве на званичној страници Фондације А. А., наведено је да су коментари непознатих лица достављени „као доказ распиривања мржње и нетрпељивости“ не могу сматрати доказом јер није назначено на коју се фејсбук страницу односе, као ни на коју конкретно објаву, и да достављени коментари могу бити део било које објаве на другим порталима или налозима на друштвеним мрежама. Међутим Повереник је увидом у линкове за фејсбук страницу Фондације А. А., пронашао коментаре који су достављени у виду снимака екрана, као што је коментар корисника В. У.: „Бели медведи – чекамо вас“, на објаву од 14. арпила 2020. године, затим на објављени видео снимак под називом „Стафорд из ромског насеља“ од 15. априла 2020. године, на питање фејсбук кориснице Д.: „А тко су уопће ти бели медведи“, у наставку коментара добила следећи одговор са заваничног налога Фондације А. А.: „Роми који су постали заштићени попут белих медеведа и који се увек позивају на то да су мањина и да их зато људи мрзе. Да поступају како треба – нико их не би дирао. А сада су се осилили“. Ословљавањем Рома „бели медведи“ између осталог ствара се привид у јавности да Роми заиста јесу у привилегованом положају у односу на све друге грађане. Такође, наведена синтагма се користи како би се означила и стигматизовала једна група људи, и уједно се сакрила чињеница да је реч о групи лица која је одабрана на основу њихове националне припадности.

3.16. Увидом у наведене објаве Фондације А. А., Повереник је пронашао велики број увредљивих и узнемирујући коментара. Између осталог, увидом у коментаре на објављени снимак под називом: „Пси за борбе“ који је објављен 9. априла 2020. године, утврђено је да је корисник И. М. оставио коментар: „Треба те крвнике међу псе да их раздере!“, Е. С.: „Треба ту двојицу добро преломити изгазити шутирати и пустити ове псе на њих да их грицкају“, И. Т.: „Дечки закон сте! Убила бих Бога у тој гамади смрдљивој да сам на ово наишла…“, З. Ц.: „Треба убити, метак у чело за те болесне мозгове дебиле дабогда поцркали, јадне животиње“.

Сваки снимак нехуманог третмана животиња је узнемиравајући, и буди висок степен узнемирености и љутње према починиоцима. Управо из тог разлога, објављивање оваквих садржаја, у контексту тога које је националне припадности извршилац нехуманог дела, усмерава бес свих пратилаца ове фејсбук странице, према свим Ромима, стварајући на тај начин веома опасне генерализације да је било какво друштвено неприхватљиво понашање везано за националну припадност. Овакви коментари изазивају непријатељско окружење за припаднике ромске популације, и подстичу предрасуде и стереотипе, те целокупну заједницу представљају као злостављаче животиња и насилнике.

3.17. О положају Рома и Ромкиња у Србији говори и чињеница да је Република Србија донела Стратегију за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за период 2016 – 2025. године. Стратегија указује да је дискриминација, заједно са сиромаштвом, основна препрека социјалном укључивању Рома и Ромкиња. Њихов положај и интеграцију у друштво посебно отежавају и стереотипи и предрасуде којима су изложени. Пракса Повереника за заштиту равноправности показује да Роми и Ромкиње спадају у групе које су највише дискриминисане у Србији. Према годишњем извештају Повереника за заштиту равноправности за 2020. годину[7], највећи број притужби по основу националне припадности као личног својства је поднет због дискриминације на основу припадности ромској националној мањиниОве статистичке податке поткрепљују и резултати истраживања ставова грађана и грађанки које је спровео Повереник.[8] Упитани за прву слободну асоцијацију о групи која је највише дискриминисана у Србији, учесници истраживања „Однос грађана и грађанки према дискриминацији у Србији“ навели су припаднике ромске националне мањине (50%). Такође, резултати поменутог истраживања показују да и даље постоји велика социјална дистанца грађана и грађанки према Ромима и Ромкињама.

Како је већ наведено, анализом предметних коментара који су уследили након објава Фондације А. А., утврђено је, да су изнете идеје и ставови који су узнемирујући и понижавајући и којима се вређа достојанство припадника ромске националне мањине и ствара страх и непријатељско окружење. По питању одговорноси Фондације А. А. за коментаре других лица, поставља се питање основа одговорности. Повереник указује да Фондација А. А. не може да утиче на то ко ће постављати коментаре и какви ће коментари бити, међутим као администратор своје званичне фејсбук странице, има право и дужност да спречи да незаконити коментари буду доступни јавности, на тај начин што ће их уклонити. Насупрот томе Фондација А. А. није уклонила наведене коментаре, већ их држи доступним, а свесна је њихове садржине будући да често одговара на коментаре фејсбук корисника у својим објавама, нарочито имајући у виду да је профил отворен за јавност и да има велики број пратилаца.

У погледу одговорности за коментаре трећих лица, на различитим интернет платформама, важно је поменути и праксу Европског суда за људска права у предмету Делфи АС против Естоније, бр. 64569/09. Наведеном пресудом утврђена је директна одговорност лица које је постављало вести на одређену интернет страницу, за коментаре који су уследили а који су по својој садржини представљали незаконит говор. У параграфу 159. пресуде, наведено је да у случају када коментари трећих лица представљају говор мржње или директну претњу физичком интегритету појединаца, држава чланица је овлашћена да успостави одговорност власника портала за незаконите коментаре који нису уклоњени без одлагања. Суд је у образложењу пресуде указао и на релевантне међународне документе: Декларацију о слободи комуникације на интернету, који је усвојио Комитет министара Савета Европе 28. маја 2004. године, на одређене директиве Европске уније као и на друге међународне документе (документи Специјалног известиоца за унапређење и заштиту права на слободу мишљења и изражавања Савета за људска права Уједињених нација, Заједничка декларација специјалног известиоца за слободу мишљења и изражавања, представника ОЕБС-а за слободу медија и специјалног известиоца Организације америчких држава за слободу изражавања.)

• Општи услови коришћења Фејсбука[9], чија је последња ревизија урађена 22. октобра 2020. године, у одељку 3, који се односи на заштиту права других, изричито забрањују повреду права других лица, односно коришћење Фејсбук апликације зарад кршења прописа или дискриминације. У случају злоупотребе нечијег Фејсбук налога од стране других лица, остављена је могућност пријављивања таквих злоупотреба, а апликација снабдева кориснике алатима, помоћу којих могу да уређују садржаје на својим страницама

• У спроведеном поступку, утврђено је да се истицањем националне припадности лица за које се сумња да држе животиње у нехуманим условима и нехумано поступају са њима, цела ромска заједница поистовећује са учиниоцима ових дела и представља као криминогена. Повереник не улази у анализу да ли су одузимане животиње заиста и биле злостављање и да ли су биле у власништву лица од којих су одузете, нити одобрава држање животиња у нехуманим условима, међутим, недопустиво је да се целокупна заједница изједначава са починиоцима ових дела и да се сви Роми представљају као злостављачи и насилници. Остављање коментара на фејсбук страници фондације, који садрже позивање на насиље, мржњу и генерализацију целокупе ромске заједнице као насилничке и криминогене, и пропуштање да их уклоне са профила или да их демантују, односно да Фондација А. А. укаже да су у питању само појединачни примери, представља стварање понижавајућег окружења и изазива страх код припадника ромске заједнице, што су подносиоци притужби и навели.

4. МИШЉЕЊЕ

Објавама на Фејсбук профилу којима је подстицана дискриминација и мржња према Ромима и неуклањањем коментара којима се позива на насиље, ствара страх, непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење за припаднике ромске националне мањине, Фондација А. А. је повредила одредбе чл. 11. и 12. Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности препоручује Фондацији А. А.:

5.1. Да уклоне објаве, садржаје и коментаре којима се подстиче дискриминација и мржња према Ромима и којима се ствара страх, непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење за припаднике ромске националне мањине.

5.2. Да обезбеде ефикасан систем контроле, како на Фејсбук страници Фондације, убудуће не би били доступни коментари који представљају говор мржње или узнемиравајуће поступање на основу националне припадности као личног својства.

5.3.  Да воде рачуна да убудуће у оквиру својих активности не крше законске прописе о забрани дискриминације.

Потребно је да Фондација А. А. обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно чл. 40. Закона о забрани дискриминације, уколико Фондација А. А. не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереница за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС“, бр. 22/09

[2] Закон о забрани дискриминације, члан 33.

[3] Устав Републике Србије („Сл. гласник РС“, бр. 98/06)

[4] „Службени лист СЦГ- Међународни уговори“, бр. 9/03

[5] Закон о ратификацији Конвенције УН о укидању свих облика расне дискриминације „Службени лист СФРЈ – Међународни уговори“, бр. 31/67

[6] „Службени лист СРЈ“, бр. 11/02, „Службени лист СЦГ“, бр. 1/03 – Уставна повеља и „Службени гласник РС“, бр. 72/09 – др. закон и 97/13 – Одлука УС, члан 3.

[7] Редован годишњи извештај Повереника за заштиту равноправности за 2019. годину, Београд, март 2020. , стр. 216. https://ravnopravnost.gov.rs/wp-content/uploads/2021/01/Zaklju%C4%8Dak-povodom-razmatranja-Redovnog-godi%C5%A1njeg-izve%C5%A1taja-PZZR-za-2019.-godinu_CIR.pdf

[8] Извештај о истраживању јавног мњења „Однос грађана и грађанки према дискриминаицји у Србији“, Београд, новембар 2020. године, доступно на https://ravnopravnost.gov.rs/wp-content/uploads/2019/11/izvestaj-o-istrazivanju-javnog-mnjenja.pdf

[9] https://www.facebook.com/terms

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

1091-20 Мишљење поводом осам притужби због дискриминације по основу националне припадности