бр. 07-00-531/2020-02   датум: 25. 1. 2021.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку по притужби удружења А. А. против ОШ Б. Б. због сегрегације ромске деце. У притужби је наведено да је у оквиру ОШ Б. Б. организован припремни предшколски програм који похађа 105 деце ромске националности, која су подељена у пет група од по 21 дете, из чега се може утврдити да су деца ромске националности издвојена од остале деце, односно да су групе сачињене само од деце ромске националности. У изјашњењу школе је, између осталог, наведено је да у школи не постоје групе деце неромске националности које похађају припремни предшколски програм; да у Бујановцу постоји и предшколска установа у којој се организује припремни предшколски програм; да школа сваког месеца локалној самоуправи шаље Извештај о остваривању припремног предшколског програма у организовању основне школе и да извештаје које овере надлежни у локалној самоуправи школа прослеђује школској управи; да у школи нема сегрегације, а чињеницу да припремни предшколски програм похађају само деца ромске националности покушавају да ублаже организовањем низа активности. У току поступка утврђено је да припремни предшколски програм у школи похађају само деца ромске националне мањине, као и да школа није доставила доказе о спровођењу активности које је навела у изјашњењу и активности које је дужна да спроведе у складу са Правилником о поступању установе у случају сумње или утврђеног дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности. Након спроведеног поступка, а имајући у виду да је Повереник и 2019. године у ранијем поступку утврдио да је ОШ Б. Б. извршила сегрегацију ученика ромске националности, Повереник је дао мишљење да је, организовањем припремног предшколског програма у пет група које чине само децом ромске националности и пропуштањем да предузме мере и активности прописане Правилником о поступању установе у случају сумње или утврђеног дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности, ОШ Б. Б. извршила тежак облик дискриминације – дискриминацију која се чини у дужем временском периоду према истој групи лица. Због тога је ОШ Б. Б. препоручено да приступи припреми детаљног и свеобухватног плана десегрегације и предузме интервентне мере и активности из Правилника о поступању установе у случају сумње или утврђеног дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности; да у писаном облику обавести надлежну школску управу, Министарство просвете, науке и технолошког развоја и Општинску управу Бујановац о постојању сегрегације и у складу са Правилником, затражи у писаном облику њихово укључивање у процес десегрегације, као и да убудуће води рачуна да у оквиру својих редовних послова и активности, не крши законске прописе о забрани дискриминације.

1. ТОК ПОСТУПКА

• Поверенику за заштиту равноправности обратило се удружење А. А. притужбом против ОШ Б. Б. због сегрегације ромске деце.
• У притужби и допуни притужбе, између осталог, наведено је:
• да се у оквиру ОШ Б. Б. налази и предшколска установа у којој су деца ромске националности издвојена од остале деце;
• да су 13. октобра 2020. године од ОШ Б. Б, по захтеву за информације од јавног значаја, добили следеће податке: предшколску установу похађа 105 деце ромске националности, која су подељена у пет група од по 21 дете, из чега се може утврдити да су деца ромске националности издвојена од остале деце, односно да су групе сачињене само од деце ромске националности;
• да се деца на овај начин сусрећу са веома непожељном и тешком појавом у друштву због чега се осећају одбачени од осталих.
• У прилогу притужбе достављена је копија одговора ОШ Б. Б. поводом захтева за приступ информацијама од јавног значаја од 13. октобра 2020. године.
• Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације[1], па је прибављено изјашњење ОШ Б. Б.
• У изјашњењу ОШ Б. Б, између осталог, наведено је:
• да школа има организован припремни предшколски програм који могу да похађају сва деца чији родитељи су изабрали ову школу за похађање припремно предшколског програма;
• да у школи не постоје групе деце неромске националности које похађају припремни предшколски програм;
• да у Бујановцу постоји предшколска установа „Наша радост“ у којој се организује припремни предшколски програм;
• да школа сваког месеца локалној самоуправи шаље Извештај о остваривању припремног предшколског програма у организовању основне школе и да извештаје које овере надлежни у локалној самоуправи школа прослеђује Школској управи Лесковац;
• да „у ОШ Б. Б. нема сегрегације, а чињеницу да (наш) припремни предшколски програм похађају само деца ромске националности“ покушавају да ублаже организовањем низа активности, од међусобних посета и заједничких активности са децом из ПУ „Наша радост“ у Бујановцу, преко различитих школских активности у којима су деца укључена, до организовања посебних активности са циљем помоћи „тој деци“ (хуманитарне акције ученичког парламента, активности у оквиру дечије недеље, бесплатне ужине и новогодишњих пакетића);
• да су за школску 2020/2021. годину интересовање за упис деце у први разред ове школе изразили родитељи српске, ромске и горанске националности. Сва деца су тестирана, уписана у први разред и једнако распоређена у четири мешовита одељења (испоштовани су критеријуми једнакости по полу, националности и резултатима показаним на ТИП-1 тесту).

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

• Увидом у одговор ОШ Б. Б. поводом захтева подносиоца притужбе за приступ информацијама од јавног значаја од 13. октобра 2020. године, утврђено је да под ставком 1 у одговору наведено „Број деце ромске националности која су уписана у вртић: 105“, док је под ставком 2 наведено „Број деце ромске националности која су уписана у вртић по групама: 1. група – 21, 2. група – 21, 3. група – 21, 4. група – 21, 5. група – 21“. Под ставком број 3 је наведено „Укупно уписаних ученика ромске националности у школској 2020/21. је 639 ученика, док Предшколски програм похађа укупно 105 детета“.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

• Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имала је у виду наводе из притужбе и прилога, изјашњења, као и антидискриминационе и друге домаће и међународне прописе.

Правни оквир

• Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације[2] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.
• Устав Републике Србије[3] забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета.[4]
• Повереник за заштиту равноправности констатује да је Република Србија 1990. године ратификовала Конвенцију о правима детета[5], која у члану 28. прописује да дете, поред осталог, има право на образовање и да је држава дужна да осигура обавезно и бесплатно основно образовање за све, да омогући да образовне и стручне информације и савети буду доступни свој деци и предузме мере за редовно похађање школе и смањење стопе напуштање школе. Чланом 29. став 1. Конвенције о правима детета дефинисани су циљеви образовања тако што је прописано да образовање детета треба да буде усмерено на свеобухватан развој пуног потенцијала детета, уз развијање поштовања људских права, појачан осећај идентитета припадности и његову или њену социјализацију и интеракцију са другима и са окружењем.
• Општим коментаром број 1. Комитета за права детета појашњен је члан 29. став 1. Конвенције, тако што је, између осталог, наведено да образовање треба да буде усмерено на дете, прилагођено детету и да омогућава његово или њено оснаживање. Образовање на које свако дете има право јесте оно које је осмишљено тако да развије код детета животне вештине, да ојача дететову способност да ужива читав низ људских права и да утиче на стварање културе прожете одговарајућим вредностима људских права. Образовање треба да тежи томе да се дете оспособи развијањем вештина, способности учења и других способности, људског достојанства, самопоштовања и самопоуздања. Комитет је указао на важност увођења ревизионог поступка, којим ће се одговарати на притужбе да постојеће политике или праксе нису у складу са чланом 29. став 1, као и да ограничена средства не могу да пруже оправдање за непредузимање било каквих, или недовољних, потребних мера за остваривање циљева Конвенције о правима детета.
• УНЕСКО Конвенција против дискриминације у васпитању и образовању[6] прописује да дискриминација представља свако разликовање, искључивање, ограничавање или давање предности засновано на раси, боји коже, полу, вери, политичком или неком другом уверењу, националном или социјалном пореклу, економском статусу или рођењу, са циљем оспоравања или угрожавања права на једнакост у васпитању и образовању, нарочито оспоравање било којој особи особи или групи приступ било којој врсти или степену васпитања и образовања, ограничавање било које особе или групе на нижи васпитно-образовни стандард, оснивање или одржавање одвојених васпитно-образовних система или установа за особе или групе и довођење било које особе или групе у положај који је неспојив с људским достојанством.
• Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације[7], којим је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а која се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Поред тога, чланом 19. прописано је да свако има право на предшколско, основно, средње и високо образовање и стручно оспособљавање под једнаким условима, у складу са законом, као и да је забрањено лицу или групи лица, на основу њиховог личног својства, отежати или онемогућити упис у васпитно-образовну установу или искључити их из ових установа, отежати или ускратити могућност праћења наставе и учешћа у другим васпитним, односно образовним активностима, разврставати ученике по личном својству, злостављати их и на други начин неоправдано правити разлику и неједнако поступање према њима.
• Одредбама члана 13. тачка 6. Закона о забрани дискриминације прописан је тежак облик дискриминације – дискриминација која је извршена више пута (поновљена дисркиминација) или која се чини у дужем временском периоду (продужена дискриминација) према истом лицу или групи лица.
• Законом о основама система образовања и васпитања[8] прописано је да свако лице има право на образовање и васпитање, да су држављани Републике Србије једнаки у остваривању права на образовање и васпитање (члан 3. став 1 – 3). Одредбама члана 7. прописано је да систем образовања и васпитања мора да обезбеди за сву децу, ученике и одрасле једнакост и доступност остваривања права на образовање и васпитање засновано на социјалној правди и принципу једнаких шанси без дискриминације и висок квалитет образовања за све.
• Одредбом члана 110. став 1. овог закона прописана је забрана дискриминације и одређено је да су у установи забрањене дискриминација и дискриминаторско поступање, којим се на непосредан или посредан, отворен или прикривен начин, неоправдано прави разлика или неједнако поступа, односно врши пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе, као и чланове њихових породица или њима блиска лица на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, статусу мигранта, односно расељеног лица, националне припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, социјалном и културном пореклу, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, сметњи у развоју и инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима, као и по другим основима утврђеним законом којим се прописује забрана дискриминације. Одредбама члана 79. прописано је да су установа, односно запослени у установи дужни да обезбеде остваривање права детета и ученика, а, између осталог, нарочито право на заштиту од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања.
• Даље, одредбама члана 17. Законом о основама система образовања и васпитања прописано је да родитељ, односно други законски заступник чије дете није обухваћено васпитно-образовним радом у предшколској установи, дужан је да упише дете старости од пет и по до шест и по година у предшколску установу, односно основну школу која остварује припремни предшколски програм, с тим да има право да изабере предшколску установу, односно основну школу (став 4). Предшколска установа чији је оснивач јединица локалне самоуправе, односно основна школа која остварује предшколски програм, а чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе, дужни су да упишу свако дете ради похађања припремног предшколског програма, без обзира на пребивалиште родитеља, односно другог законског заступника (став 4).
• Одредбама члана 22. став 2. Закона о предшколском васпитању и образовању[9] прописано је да се припремни предшколски програм за децу која нису обухваћена редовним програмом предшколске установе, организује у предшколској установи, изузетно у школи, у складу са Законом о основама система образовања и васпитања и статутом предшколске установе, односно школе.
• Правилником о поступању установе у случају сумње или утврђеног дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности[10] прописано је да сегрегација представља издвајање ученика у образовању на основу личног својства, и то када се у групи, одељењу, односно у установи структура ученика у образовању у погледу припадности различитим етничким и другим осетљивим друштвеним групама драстично одступа од структуре деце и ученика са подручја установе, осим уколико је то последица специфичности установе, у складу са законом. Драстична одступања од структуре деце и ученика са подручја установе, када то није последица специфичности установе у складу са законом, у смислу овог акта јесте више од 25% деце из осетљивих друштвених група у предшколској установи и ученика у основној школи, групи и одељењу појединачно. Даље је наведено да ако је установа на подручју јединице локалне самоуправе у близини насеља у коме живи национална мањина или осетљива друштвена група, структура деце и ученика у установи треба да одражава структуру становништва целе јединице локалне самоуправе, осим ако се ради о образовању на језику националне мањине, у складу са законом.
• Правилником је даље прописано да директор поступа по службеној дужности или по иницијативи, тако што одмах предузима мере и активности у случају када се сумња и када је утврђена сегрегација. Сматра се да је директор предузео мере десегрегације, ако је у границама објективних могућности предузео мере и активности у установи и писмено обавестио надлежне органе, министра, школску управу министарства и јединицу локалне самоуправе о предузетим мерама и обавештава их о њиховим ефектима. Сматра се да је директор савесно поступао на десегрегацији и у случају када је, након исцрпених могућности у установи, захтевао у писменом облику помоћ и укључивање: надлежних органа јединице локалне самоуправе, надлежне школске управе Министарства, Повереника за заштиту равноправности и Заштитника грађана.

Правилником је такође прописано и да, уколико је прилив деце из осетљивих друштвених група приликом уписа у припремни предшколски програм, у први разред, прелазак на нови ниво образовања, прелазак из друге установе већи од 25%, установа је дужна да обавести министра и јединицу локалне самоуправе. Директор установе је одговоран за непредузимање или неблаговремено предузимање одговарајућих мера (у случајевима повреда свих забрана, тежих повреда радних обавеза запослених и тежих повреда обавеза ученика утврђених Законом о основама система образовања и васпитања) и због таквих непоступања, министар разрешава директора.

Анализа навода из притужбе и прилога са аспекта антидискриминационих прописа

• Имајући у виду околности конкретног случаја, задатак Повереника за заштиту равноправности је да утврди да ли је ОШ Б. Б, дискриминисали децу ромске националне мањине приликом организовања припремног предшколског програма у радној 2020/2021. години.
• Повереник прво констатује да, иако се у притужби и прилогу уз притужбу (одговор на захтев за информације од јавног значаја који је школа доставила подносиоцу притужбе), користи термин “вртић”, неспорно је да се у конкретном случају ради о припремно предшколском програму који је организован у основној школи.
• Да би се одговорило на питање да ли је поступање ОШ Б. Б. било дискриминаторно, важна је и примена правила о прерасподели и пребацивању терета доказивања из члана 45. Закона о забрани дискриминације. Према овом правилу, у конкретном случају, подносиоци притужбе треба да учине вероватним да је ОШ Б. Б. извршила акт дискриминације, а уколико то учине, терет доказивања да услед тог акта није дошло до повреде начела једнаких права и обавеза, лежи на ОШ Б. Б. Увидом у притужбу и прилог уз притужбу (одговор школе на захтев за информације од јавног значаја), неспорно је да припремни предшколски програм у ОШ Б. Б. похађају само деца ромске националности (њих 105 подељено је у пет група по 21 дете).
• Сагласно свему наведеном, Повереник за заштиту равноправности констатује да је акт дискриминације учињен вероватним, у смислу члана 45. став 2. Закона о забрани дискриминације, стога терет доказивања да у овом случају није повређено начело једнакости сноси ОШ Б. Б. У складу са тим, Повереник за заштиту равноправности ценио је да ли чињенице и докази које је ОШ Б. Б. понудила пружају довољно основа за закључак да је ова школа предузела све мере које јој стоје на располагању како структура деце која похађају припремни предшколски програм у овој установи, у погледу припадности различитим етничким и другим осетљивим друштвеним групама, не би драстично одступала од структуре деце са подручја установе.
• У складу са Правилником о поступању установе у случају сумње или утврђеног дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности (даље: Правилник) сегрегација представља издвајање ученика у образовању на основу личног својства, и то када у групи структура деце у образовању у погледу припадности различитим етничким и другим осетљивим друштвеним групама драстично одступа од структуре деце и ученика са подручја установе. Драстична одступања од структуре деце и ученика са подручја установе у смислу овог акта јесте више од 25% деце из осетљивих друштвених група у предшколској установи и ученика у основној школи, групи и одељењу појединачно. Ако је установа на подручју јединице локалне самоуправе у близини насеља у коме живи национална мањина или осетљива друштвена група, структура деце и ученика у установи треба да одражава структуру становништва целе јединице локалне самоуправе. Увидом у притужбу, прилог уз притужбу и изјашњење, неспорно је да припремни предшколски програм у ОШ Б. Б. похађају само деца ромске националности. У одговору школе на захтев за информације од јавног значаја наведено је да су деца ромске националности која похађају припремни предшколски програм (њих 105) подељена у пет група по 21 дете. Даље, у изјашњење директора школе наведено је да у школи нема деце неромске националности која похађају припремни предшколски програм, да у школи “нема сегрегације”, да је чињеница да припремни предшколски програм похађају “само деца ромске националности“, као и да у Бујановцу постоји и ПУ “Наша радост”. Увидом у притужбу и изјашњење, неспорно је да пет група припремно предшколског програма у ОШ Б. Б. програм похађају само деца ромске националне мањине, односно да националну структуру чини 100% једна национална мањина. С обзиром на то, очигледно је да у припремно предшколском програму који је организован у ОШ Б. Б. постоји сегрегација деце ромске националности.
• У захтеву за изјашњење на наводе притужбе, Повереник је затражио да се директор школе посебно изјасни да ли се ОШ Б. Б. обраћала Општинској управи Бујановац и/или Министарству просвете, науке и технолошког развоја поводом организовања припремног предшколског програма у школској 2020/2021. години и које мере и активности је у овом случају школа предузела на спречавању сегрегације, односно у процесу десегрегације, а у складу са Правилником. У изјашњењу је наведено да школа сваког месеца локалној самоуправи шаље Извештај о остваривању припремног предшколског програма у организовању основне школе и да извештаје које „овере“ надлежни у локалној самоуправи школа прослеђује Школској управи Лесковац, као и да чињеницу да припремни предшколски програм похађају само деца ромске националности школа “покушава да ублажи” организовањем низа активности, од међусобних посета и заједничких активности са децом из ПУ „Наша радост“ у Бујановцу, преко различитих школских активности у којима су деца укључена, до организовања посебних активности са циљем помоћи „тој деци“ (хуманитарне акције ученичког парламента, активности у оквиру дечије недеље, бесплатне ужине и новогодишњих пакетића).
• Правилником је прописано да директор поступа по службеној дужности или по иницијативи, тако што одмах предузима мере и активности у случају када се сумња и када је утврђена сегрегација. Сматра се да је директор предузео мере десегрегације, ако је у границама објективних могућности предузео мере и активности у установи и писмено обавестио надлежне органе, министра, школску управу министарства и јединицу локалне самоуправе о предузетим мерама и обавештава их о њиховим ефектима. Сматра се да је директор савесно поступао на десегрегацији и у случају када је, након исцрпљених могућности у установи, захтевао у писменом облику помоћ и укључивање: надлежних органа јединице локалне самоуправе, надлежне школске управе Министарства, Повереника за заштиту равноправности и Заштитника грађана. Правилником је такође прописано и да, уколико је прилив деце из осетљивих друштвених група приликом уписа у припремни предшколски програм, у први разред, прелазак на нови ниво образовања, прелазак из друге установе, већи од 25%, установа је дужна да обавести министра и јединицу локалне самоуправе. Директор установе је одговоран за непредузимање или неблаговремено предузимање одговарајућих мера (у случајевима повреда свих забрана, тежих повреда радних обавеза запослених и тежих повреда обавеза ученика утврђених Законом о основама система образовања и васпитања).
• У изјашњењу директора школе није наведено нити су достављени докази да се школа обраћала јединици локалне самоуправе или Министарству просвете, науке и технолошког развоја и указивала на постојећи проблем сегрегације деце ромске националности, односно да је прилив деце из осетљиве друштвене групе за упис у припремни предшколски програм већи од 25%. У изјашњењу је наведено да превазилажење чињенице да припремни предшколски програм похађају само деца ромске националности школа “покушава да ублажи” организовањем низа активности, као што су међусобне посете и заједничке активности са децом у ПУ “Наша радост”. Повереник указује да наведене активности могу да буду покушај ублажавања последица сегрегације, међутим да не смеју да буду једине активности када је у питању потреба за десегрегацијом у установи образовања, као и да образовна установа у складу са Правилником има обавезу предузимања конкретних мера десегрегације. Уз изјашњење директора школе нису достављени докази о спровођењу наведених активности, као ни доказе да се школа обратила било којој од надлежних установа захтевом за помоћ или укључивање у процес десегрегације.
• Правилником су прописане Мере и активности које се спроводе у установи у процесу десегрегације. У установи у којој се препозна да постоји сегрегација састав тима за заштиту од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања се проширује у складу са потребом и припрема план десегрегације и координира и прати спровођење плана десегрегације кроз мере и активности примерене специфичностима ситуације сегрегације у установи. План десегрегације утврђује се на основу анализе узрока сегрегације, специфичности установе и расположивих ресурса и дефинишу се: временска динамика остваривања, одговорна лица, интервентне активности, праћење ефеката и кориговање мера у складу са резултатима праћења и показатељи којима се прате резултати. Осмишљавање, координацију, извештавање праћења ових активности координира тим за заштиту, а надлежна школска управа Министарства просвете, науке и технолошког развоја прати ефекте примене плана десегрегације и о њима извештава министра.

Даље је Правилником прописано да у случају постојања посебних група или одељења из разлога који није у складу са законом, установа спроводи следеће одговарајуће активности у оквиру плана десегрегације:

– израда плана распоређивања деце која су била у посебним у друге групе, уз вођење рачуна да њихов број драстично не одступа од структуре деце са целокупног подручја јединице локалне самоуправе;

– у случају учесника у образовању ромске националности, избеглица или миграната, њихов број у једној групи или одељењу не може бити већи од 25% од укупног броја учесника у образовању;

– активности усмерене на подизање свести запослених у установи о препознавању сегрегације и њеним последицама, као што су: презентације анализа стања и дискусије на седницама васпитно-образовног већа, радионице за превазилажење предрасуда и прихватање културолошких разлика; радионице за израду плана десегрегације, састанке актива и усаглашавање начина рада; састанке са осталим учесницима у процесу (центром за социјални рад, надлежном школском управом итд.);

– јачање капацитета запослених за унапређивање квалитета наставе и учења, пружање подршке ученицима који су у ризику од осипања и ризичног понашања, формативно оцењивање итд.;

– активности чији је циљ припрема све деце и ученика у установи укључујући децу и ученике који су били у сегрегисаном окружењу за креирање толерантне атмосфере, за интеркултуралност и инклузивно образовање, уз одговарајућу разраду механизама безбедности, превенције конфликта међу децом и ученицима као и атмосфере уважавања различитости;

– јачање веза са породицом и локалном заједницом. Организација састанака савета родитеља и обавештавање родитеља о ситуацији у установи, представљање плана десегрегације и добробити које ће сви ученици имати;

– укључивање вршњачке подршке (формирање вршњачког тима за подршку новопридошлим ученицима, укључивање ученичког парламента и предочавање значаја њихове улоге у целом процесу);

– обавештавање надлежног органа јединице локалне самоуправе о потреби обезбеђивања превоза деце и ученика или средстава за превоз деце и ученика уколико постоји таква потреба у процесу десегрегације.

• Након спроведене анализе навода притужбе, прилога уз притужбу и изјашњења, утврђено је да школа није предузела мере и активности које су Правилником о поступању установе у случају сумње или утврђеног дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности прописане за случај десегрегације. С обзиром на све наведено, Повереник констатује да је ОШ Б. Б, организовањем припремног предшколског програма тако да се у пет група налазе само деца ромске националности и пропуштањем да предузме мере и активности прописане Правилником, извршила акт дискриминације, односно сегрегисала децу ромске националности.
• Сегрегација је као појава врло сложена због чега процес десегрегације траје дуго и превазилази могућности и надлежности установе образовања и захтева подршку локалне заједнице и надлежног министарства. Повереник указује да је ради спровођења ефикасних мера и активности десегрегације неопходна сарадња школе, локалне заједнице и надлежног министарства. У конкретном случају отклањања последица сегрегације није могућ без активног учешћа Општине Бујановац која мора да пружи пуну подршку, пре свега организациону и финансијску школи како би што пре започели са мерама интервенције. С обзиром да у Бујановцу постоји и предшколска установа “Наша радост” то у конкретном случају олакшава процес десегрегације деце ромске националности и заједничким активностима на планирању политике уписа деце у припремни предшколски програм на нивоу јединице локалне самоуправе, допринело би се десегрегацији.
• У Стратегији за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за период од 2016. до 2025. године[11] истакнуто је да је изложеност различитим облицима дискриминације има веома негативне ефекте по образовање деце, младих и одраслих Рома и Ромкиња. Дискриминација представља један од главних разлога за нижу доступност и приступачност образовања припадницима ромске заједнице, за недостатак спремности и капацитета образовних установа да се прилагоде њиховим образовним потребама, као и за ниску прихватљивост образовања за припаднике ромске заједнице пошто има није омогућено да уче ромски језик и културу, нити да на достојанствен начин изражавају и афирмишу свој идентитет у оквиру образовног система. Даље је наведено, да сегрегација одељења и школа није учестала појава, али забрињава чињеница да је у порасту, при чему изостају мере превенције и мере десегрегације, као и мере којима се утврђује одговорност појединаца за настало стање[12]. У делу анализе стања наведено је и да због дискриминације, недостатка адекватне подршке, сиромаштва и других повезаних проблема свега 64% ромске деце заврши основно образовање, при чему је стопа завршавања основног образовања међу децом из ромске заједнице која живе у условима дубоког сиромаштва још нижа[13].
• Поступајући по притужби против ОШ Б. Б, Повереник је посебно имао у виду чињеницу да је и 2019. године, у ранијем поступку по притужби друге организације, утврђено да је ОШ Б. Б. извршила сегрегацију ученика ромске националности и дато мишљење са препоруком бр. 07-00-1382/2018-02 од 28. марта 2019. године. Повереник је у овом поступку утврдио да је ОШ Б. Б. повредила одредбе члана 6. а у вези са чланом 19. Закона о забрани дискриминације, и дала препоруку ОШ Б. Б. да, између осталог, изради план десегрегације у складу са Правилником о поступању установе у случају сумње или утврђеног дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности. Иако је школа поступила по осталим препорукама Повереника поводом овог случаја, Повереник најоштрије осуђује пропуштање школе да поступи по препоруци у делу у којем се препоручује да у складу са Правилником донесе план десегрегације. Нарочито забрињава чињеница да се у ОШ Б. Б, ни након спроведеног поступка заштите од дискриминације ученика ромске националности по притужби из 2019. године, сегрегација ромске деце не препознаје у пракси, да се умањују и занемарују негативне последице које дискриминација, а нарочито сегрегација као изузетно тежак облик дискриминације, остављају на развој деце и ученика, као на и целокупну заједницу у којој се сегрегација дешава, без обзира на националну припадност становништва.
• Због свега наведеног, Повереник констатује да је ОШ Б. Б. извршила тежак облик дискриминације у складу са чланом 13. тачка 6. Закона о забрани дискриминације – дискриминација која се чини у дужем временском периоду према истој групи лица.

4. МИШЉЕЊЕ

Организовањем припремног предшколског програма у пет група које чине само децом ромске националности и пропуштањем да предузме мере и активности прописане Правилником о поступању установе у случају сумње или утврђеног дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности, ОШ Б. Б. повредила је одредбе члана 6. а у вези са чланом 19. и чланом 13. тачка 6. Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереница за заштиту равноправности препоручује ОШ Б. Б. да:

• У складу са Правилником о поступању установе у случају сумње или утврђеног дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности, приступи припреми детаљног и свеобухватног плана десегрегације и предузме интервентне мере и активности из Правилника.
• У писаном облику обавести надлежну школску управу, Министарство просвете, науке и технолошког развоја и Општинску управу Бујановац о постојању сегрегације и у складу са Правилником о поступању установе у случају сумње или утврђеног дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности, затражи у писаном облику њихово укључивање у процес десегрегације.
• Убудуће води рачуна да у оквиру својих редовних послова и активности, не крши законске прописе о забрани дискриминације.

Потребно је да ОШ Б. Б. обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико ОШ Б. Б. не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС“, број 22/09

[2] члан 1. став 2.

[3] „Службени гласник РС”, број 98/06

[4] члан 21. Устава Републике Србије

[5] Закон о ратификацији Конвенције УН о правима детета (Службени лист СФРЈ – Међународни уговори”, број 15/90 и „Службени лист СРЈ – Међународни уговори”, бр. 4/96 и 2/97)

[6] Конвенција против дискриминаицје у образовању и васпитању, усвојена на 11. заседању Опште конференције УНЕСКО, 14. децембра 1960. године, ступила на снагу 22. маја 1962. године

[7] члан 2.

[8] „Службени гласник РС”, бр, 88/2017 и 27/2018 – др. закон, 10/2019, 27/2018 – др. закон и 6/2020

[9] „Службени гласник РС“, бр. 18/2010, 101/2017, 113/2017 – др. закон, 95/2018 – др. закон, 10/2019 и 86/2019 – др. закон

[10] „Службени гласник РС“, бр. 65/2018

[11] „Службени гласник РС“, бр. 26/2016

[12] страна 27.

[13] стрна 30.

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

1086-20 притужба ОЦД против ОШ због сегрегације ромске деце