1065-23 Притужба због дискриминације по основу здравственог стања и инвалидитета • Повереник за заштиту равноправности

бр. 07-00-419/2023-02 датум: 20.3.2024.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе АА против послодавца, болнице ББ (у даљем тексту: послодавац), ВВ, в.д. директора послодавца и ГГ, тадашње заменице директора код послодавца коју је поднела сматрајући да је поступањем послодавца и одговорних лица код послодавца дискриминисана на основу инвалидитета и здравственог стања. У притужби је, између осталог, наведено да је подноситељка притужбе по професији лекар специјалиста интерне медиине – субспецијалиста пулмологије, да јој је пре извесног времена дијагностикована дискус хернија у цервикалном и лумбалном делу кичме, те да је та болест ограничава у обављању не само радних, већ и приватних обавеза, да је Национална служба за запошљавање донела решење у вези са оценом радне способности подноситељке притужбе, у којем је констатовано да не може обављати одређене послове, тј. да јој се утврђују одређена ограничења у обављању послова, да је послодавац „и данас присиљава на послове који могу угрозити њено здравље и безбедност здравља на раду“, као и да јој је послодавац, након процене радне способности понудио анекс уговора о раду у којем је наведено да подноситељка притужбе „мора да ради хитна стања“ што подразумева и учесталу реанимацију пацијената, а што би довело до погоршања здравственог стања подноситељке притужбе. Истакнуто је и да је управа послодавца инсистирала 27.7.2023. године да подноситељка притужбе оде у одељење интензивне неге и прегледа пацијента што би, према мишљењу подноситељке притужбе „у сваком случају значило да мора да заузима анталгичне положаје тела“, а што сматра да је према Решењу Националне службе за запошљавање забрањено. У изјашњењу на наводе из притужбе, и допуни изјашњења в.д. дирекотра ВВ и ГГ, тадашње заменице директора, између осталог, наведено је да је послодавцу подноситељка притужбе доставила Решење Националне службе за запошљавање – Филијале ДД, да је у образложењу овог Решења наведено да подноситељка притужбе није способна за послове са већим физичким оптерећењем, за рад у принудном положају тела, рад у ноћним сменама, као и рад на терену, те продужени рад, односно да је подноситељка притужбе способна за свој посао уз наведена ограничења, па је као пример наведено да именована може да ради у амбуланти, да је послодавац, након што је примио наведено Решење, са подноситељком притужбе закључио анекс уговора о раду од 16.8.2023. године, као и да сви послови наведени у анексу не захтевају од подноситељке притужбе веће физичко оптерећење, и да се исти не обављају у принудном положају тела, нити захтевају рад ноћу, рад у сменама и на терену нити продужени рад, да је погрешно тумачење подноситељке притужбе да може искључиво радити у амбуланти, већ да је рад у амбуланти у Решењу НСЗ само „наведен као пример“ где би подноситељка притужбе могла обављати своје радне задатке. Што се тиче издатог радног налога од 27.7.2023. године, наведено је да подноситељка притужбе није радила, нити ради послове узорковања крви из артерија, као и да је тачно да је подноситељка притужбе 27.7.2023. године позвана око 10.30 часова да дође у интензивну јединицу ради консултативног прегледа и мишљења о даљем лечењу пацијента. Уз допуну изјашњења, између осталог, достављен је допис Привредног друштва „ЂЂ“ од 31.1.2024. године, као лиценцираног правног лица које је овлашћено за израду акта о процени ризика за радна места, у којем је, од стране лица за безбедност и здравље на раду наведено да сви послови из последњег анекса уговора о раду подноситељке притужбе не представљању опасност од погоршања њеног здравственог стања. Повереник је, ради правилног и потпуног утврђивања чињеничног стања у овом предмету, захтевао од Привредног друштва „ЂЂ“, као лиценцираног правног лица за обављање послова безбедности и здравља на раду да додатно појасни и прецизира да ли је и обављање послова у оквиру радног налога издатог подноситељки притужбе 27.7.2023. године такође није представљало опасност од погоршања њеног здравственог стања. У свом допису од 18.3.2024. године, Привредно друштво „ЂЂ“ навело је децидно да сви послови које подноситељка притужбе обавља према последњем анексу уговора о раду, као и послови у оквиру радног налога од 27.7.2023. године, не представљају, односно нису представљали опасност од погоршања њеног здравственог стања. Повереник за заштиту равноправности је на основу свих достављених доказа у току поступка, анализирао послове које је подноситељка притужбе обављала према претпоследњем анексу уговора о раду (који је закључен пре доношења Решења Националне службе за запошљавање – Филијале ДД), као и послове на које је подноситељка притужбе распоређена према последњем анексу уговора о раду, закљученом на основу донетог Решења Националне службе за запошљавање – Филијале ДД. С тим у вези, констатовано је да је према последњем анексу уговора о раду одређен број претходно прописаних послова за подноситељку притужбе редукован, иако постоје одређени послови чије се обављање врши изван просторија амбуланте. Поред тога, у последњем анексу уговора о раду посебно је наведено да подноситељка притужбе неће обављати послове који се односе на послове са већим физичким оптерећењем, на рад у принудном положају тела, рад у ноћним сменама, рад на терену и продужени рад. Узимајући у обзир да је међу странкама било спорно то да ли подноситељка притужбе може обављати послове изван амбуланте, укључујући „хитна стања“, а полазећи од тога да је лиценцирано правно лице за обављање послова безбедности и здравља дало мишљење да послови описани у притужби, тј. послови из радног налога од 27.7.2023. године и послови из последњег анекса уговора о раду, не представљају тј. нису представљали опасност од погоршања здравственог стања подноситељке притужбе, као и да је у последњем анексу уговора о раду посебно наведено да подноситељка притужбе неће обављати послове који се односе послове са већим физичким оптерећењем, на рад у принудном положају тела, рад у ноћним сменама, рад на терену и продужени рад, Повереник је мишљења да послодавац, па самим тим и в.д. директора послодавца и његова тадашња заменица као органи управљања код послодавца, нису повредили одредбе Закона о забрани дискриминације, приликом издавања радног налога од 27.7.2023. године, као ни приликом распоређивања подноситељке притужбе на друго радно место, односно обављања других послова у складу са закљученим последњим анексом уговора о раду. С тим у вези Повереник је донео мишљење да болница ББ, као и ВВ, в.д. директора послодавца и ГГ, тадашња заменица директора код послодавца нису повредили одредбе Закона о забрани дискриминације.

ТОК ПОСТУПКА
- Поверенику за заштиту равноправности притужбом се обратила АА, против послодавца, болнице ББ (у даљем тексту: послодавац), као и против ВВ, в.д. директора послодавца и ГГ, заменице директора, као одговорних лица код послодавца за распоређивање запослених на одговарајуће радно место, због дискриминације на основу здравственог стања и инвалидитета.
- У притужби је, између осталог, наведено:

да је подноситељка притужбе код послодавца „дискриминисана и мобингована“;
да је по професији лекар специјалиста интерне медиине – субспецијалиста пулмологије, као и да код послодавца ради 13 година;
да јој је пре годину дана дијагностикована дискус хернија у цервикалном и лумбалном делу кичме, те да је та болест ограничава у обављању не само радних, већ и приватних обавеза;
да је Национална служба за запошљавање донела решење у вези са оценом радне способности, у којем је констатовано да подноситељка притужбе не може обављати одређене послове, односно да јој се утврђују одређена ограничења у обављању послова, а које и данас обавља код послодавца;
да послодавац „не само да није марио за здравствени статус подноситељке притужбе већ је и данас присиљава на послове који могу угрозити њено здравље и безбедност здравља на раду“;
да су „неке колеге аболиране свих тежих обавеза иако немају или имају ограничену радну способност“;
да се управа послодавца „драла на подноситељку притужбе“ и претила отказом подноситељки притужбе, односно да је тражено да обави одређени задатак, као и да уколико то не изврши, да мора написати изјаву;
да је подноситељка притужбе једини пулмолог код послодавца, као и да јој нису обезбеђена сва средства за рад, као нпр. спирометар;
да јој је послодавац, након процене радне способности понудио анекс уговора о раду у којем је наведено да подноситељка притужбе „мора да ради хитна стања“ што подразумева и учесталу реанимацију пацијената, а што би довело до погоршања здравственог стања подноситељке притужбе;
да директор и заменица директора код послодавца сматрају да здравствено стање подноситељке притужбе није угрожено, „да нема степен инвалидитета, те да може да ради интензивну јединицу, хитан интерни пријем, амбуланту за збрињавање хитних стања“, као и друге послове који захтевају рад са таквим положајем тела који може да доведе до погоршања здравственог стања подноситељке притужбе, а у вези са обољењем кичме;
да је управа послодавца инсистирала 27.7.2023. године да подноситељка притужбе оде у одељење интензивне неге и прегледа пацијента „што би у сваком случају значило да подноситељка притужбе заузима анталгичне положаје тела“, а што је према Решењу Националне службе за запошљавање о процени радне способности подноситељке притужбе забрањено;
да је подноситељки притужбе 16.8.2023. године „измењен уговор о раду“, где се инсистира недвосмислено за рад у амбуланти за пријем хитних стања, а што опет подразумева заузимање неодговарајућих положаја тела који су штетни за кичму подноситељке притужбе, с обзиром на обољење које има;
да је од подноситељке притужбе 27.7.2023. године тражено да обави консултацију која није могла бити обављена у амбуланти, односно да ради и послове хитне амбуланте;
да су друге колеге и колегинице које су послодавцу доставиле „идентични заккључак“ Националне службе за запошљавање, распоређене на одговарајућа радна места;
да се под пословима консултација које обавља подразумева одлазак у јединице интензивне неге у најкраћем могућем року, а да се под пословима пријема које такође обавља, одразумева „хитна стања“, а да све то подразумева заузимање неодгуварајућих положаја тела која могу довести до погоршања обољења кичме;
да јој је 16.8.2023. године понуђен анекс уговора о раду где се наводи и обављање послова хитних стања што подразумева и „учесталу реанимацију, а што би довело до трауматизације кичме подноситељке притужбе“.

У прилогу притужбе достављена је следећа документација: 1) Копија обавештења бр. … од …; 2) Копија обавештења бр. … од … године; 3) Копија молбе подноситељке притужбе упућене в.д директора послодавца бр. … од … и …; 4) Копија обавештења бр. … од …; 5) Копија Решења Националне службе за запошљавање – Филијале ДД бр. … од …; 6) Копија обавештења о понуди за закључење анекса уговора о раду, као и копија анекса бр. 3 уговора о раду, закљученог између послодавца и подноситељке притужбе бр. … од …; 7) Копије извештаја лекара специјалисте од 28.7.2023. године и 21.8.2023. године; 8) Копија меечног распореда рада код послодавца за јун месец 2023. године; 9) Копија захтева упућеног службенику за послове заштите, безбедности и здравља на раду за разматрање неопходних мера заштите здравља на раду од 2.11.2021. године.

Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чланом 37. став 1. Закона о забрани дискриминације, па је у току поступка затражено изјашњење од в.д. директора и заменице директора послодавца.
У изјашњењу в.д. директора послодавца, између осталог, наведено је:

да је подноситељка притужбе засновала радни однос код послодавца на неодређено време 4.1.2021. године на радном месту специјалисте интерне медицине у Служби нефрологије, хемодијализе и ендокринологије, да је 22.10.2019. године закључен анекс уговора о раду са подноситељком притужбе, којим је премештенана послове радног места доктора медицине специјалисте интерне медицине у службу гастроентерологије, а да је од 21.9.2022. године распоређена на радно место пулмолог у служби гастроентерологије;
да је послодавцу подноситељка притужбе доставила Решење Националне службе за запошљавање – Филијале ДД бр. … од …, којим је за подноситељку притужбе утврђен први степен тешкоћа и препрека у раду, односно да су тешкоће и препреке мале и утичу на радну способност у односу на занимање или послове које лице може да обавља, те да има статус особе са инвалидитетом која се запошљава под општим условима;
да је у образложењу овог Решења наведено да подноситељка притужбе није способна за послове са већим физичким оптерећењем, за рад у принудном положају тела, рад у ноћним сменама, као и рад на терену, те продужени рад, односно да је подноситељка притужбе способна за свој посао уз наведена ограничења, па је као пример наведено да именована може да ради у амбуланти;
да је послодавац, након што је примио наведено Решење, са подноситељком притужбе закључио анекс бр. 3 уговора о раду од 16.8.2023. године, да је у предметном анексу наведено да ће подноситељка притужбе на свом радном месту обављати послове који су прецизирани у првој тачки анекса, као и да сви послови наведени у анексу не захтевају од подноситељке притужбе веће физичко оптерећење, и да се исти не обављају у принудном положају тела, нити захтевају рад ноћу, рад у сменама и на терену нити продужени рад;
да сматра да је притужба неоснована, као и да послодавац ни једном својом радњом није извршио дискриминацију према подноситељки притужбе;
да је погрешно тумачење подноситељке притужбе као и тврдња да може искључиво радити у амбуланти, већ да је рад у амбуланти у Решењу НСЗ само „наведен као пример“ где би подноситељка притужбе могла обављати своје радне задатке;

Уз изјашњење достављени су следећи докази: 1) Копија Решења Националне службе за запошљавање – Филијале ДД бр. … од …; 2) Копија анекса бр. 3 уговора о раду, закљученог између послодавца и подноситељке притужбе од 16.8.2023. године; 3) Копија анекса бр. 2 уговора о раду, закљученог између послодавца и подноситељке притужбе од 21.9.2022. године; 4) Копија анекса уговора о раду, закљученог између послодавца и подноситељке притужбе од 22.10.2019. године; 5) Копија уговора о раду закљученог између послодавца и подноситељке притужбе 4.1.2017. године.

У изјашњењу заменице директора послодавца, између осталог, наведено је:

да је подноситељка притужбе изнела свој субјективни доживљај поводом догађаја који у притужби описује, а у вези са издавањем радног налога да прегледа једног пацијента;
да је подноситељка притужбе одбила да изврши радни налог, односно да је одбила да дође и погледа пацијента, те да је само тражила „да јој се спусти историја болести у амбуланту“ како би написала налаз;
да, као докторка која се придржава Хипократове заклетве и професионалног кодекса у лечењу пацијената, сматра да је за писање налаза ипак било потребно да се изврши преглед пацијента, а „не само да се прегледају папири“;
да је, у договору са в.д. директором, који је био одсутан у том тренутку, издала наредбу подноситељки притужбе да пацијент мора бити прегледан, а да се потом пише налаз, те да уколико не жели да испуни наложено, да мора написати изјаву из којих разлога то одбија;
да је подноситељку притужбе пријатељски посаветовала да јој је лакше да погледа пацијента, него да пише образложење због чега не жели то да уради;
да је сагласна са свиме што је в.д. директора навео у свом изјашњењу, у погледу распоређивања подноситељке притужбе на одговарајуће радно место.
- Повереник за заштиту равноправности је, ради правилног и потпуног утврђивања чињеничног стања, упутио в.д. директору послодавца захтев за допуну свог изјашњења, у којем ће: 1) посебно појаснити да ли је подноситељки притужбе, у складу са последњим анексом уговора о раду, у опису посла да ради „интензивну јединицу, хитан интерни пријем, амбуланту за збрињавање хитних стања, узорковање крви из артерија..“, будући да подноситељка притужбе наводи да управо обављање тих послова са собом носи „анталгичне положаје тела“, који, узимајући у обзир њену дијагнозу болести, може довести до погоршања њеног здравственог стања, односно до „руптуре дискуса у вратном делу кичме и могуће напрасне смрти, параплегије…“, а да су управо ти послови наведени у последњем анексу уговора о раду или се њихово обављање од ње непосредно захтева; 2) Појаснити да ли је од подноситељке притужбе тражено да 27.7.2023. године „оде у интензивну јединицу“ и прегледа пацијента и да притом „приступи инвазивнијим дијагностичким процедурама које би угрозиле здравље подноситељке притужбе“, као и појаснити да ли обављање тог радног налога подразумева рад у принудном положају тела; 3) доставити акт о процени ризика за радно место на којем је подноситељка притужбе распоређена према последњем анексу уговора о раду; 4) доставити друге доказе који би поткрепили наводе из изјашњења да послови који су наведени у последњем анексу уговора о раду који је закључен са подноситељком притужбе, не представљају послове који захтевају рад у принудном положају тела;
- В.д. директора послодавца је доставио допуну изјашњења, у којем је, између осталог, навео да подноситељка притужбе, у складу са закљученим последњим анексом уговора о раду и према опису послова, не ради у интензивној нези, изузев ако то захтева здравствено стање пацијента, у ком случају се тражи само консултација односно консултативни преглед. Даље, наведено је да подноситељка притужбе не ради послове узорковања крви из артерија, те да „наведени послови које обавља повремено засигурно не могу довести до погоршања здравственог стања“ подноситељке притужбе. Наведено је и да је тачно да је подноситељка притужбе 27.7.2023. године позвана око 10.30 часова да дође у интензивну јединицу ради консултативног прегледа и мишљења о даљем лечењу пацијента, који је враћен из Београда и код ког је уочена пнеумонија. Истакнуто је да је подноситељка притужбе једина пулмолошкиња код послодавца и да је због тога у наведеном, и другим сличним случајевима неопходно њено консултовање. У прилогу допуне изјашњења достављени су следећи докази: 1) копија акта о процени ризика за радно место на којем подноситељка притужбе ради према последњем закљученом анексу уговора о раду; 2) допис Привредног друштва „ЂЂ“ од 31.1.2024. године, као правног лица које је овлашћено за израду акта о процени ризика за радна места.
- Будући да је в.д. директора послодавца у допуни изјашњења доставио допис привредног друштва „ЂЂ“ од 31.1.2024. године, као правног лица које је овлашћено за израду акта о процени ризика за радна места, у вези са проценом безбедности и здравља на раду за радно место подноситељке притужбе, Повереник за заштиту равноправности је упутио допис бр. 07-00-419/2023-02 од 1.3.2024. године Привредном друштву „ЂЂ“, са захтевом да: 1) достави појашњење лица за безбедност и здравље на раду које је доставило претходни допис за потребе овог поступка, да ли, поред послова из последњег анекса уговора о раду, радни налог од 27.7.2023. године дат подноситељки притужбе да оде у одељење интензивне неге и прегледа пацијента, што би, према њеним наводима „у сваком случају значило да заузима анталгичне положаје тела“, такође не представља ризик од погоршања њеног здравственог стања; 2) достави појашњење да ли подноситељка притужбе ради на радном месту које је наведено у последњем анексу уговора о раду или ради на радном месту за које је у допуни изјашњења в.д. директора послодавца доставио копију акта о процени ризика, као и да ли постоји опасност од погоршања здравственог стања за подноситељку притужбе уколико би обављала послове из описа за радно место „Специјалиста пнеумофтизиологије“ и 3) да појасни да ли је подноситељка притужбе према последњем анексу уговора о раду дужна да ради „хитна стања“, и уколико јесте, да ли таква врста послова представља ризик од погоршања њеног здравственог стања

ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ
- Увидом у Решење Националне службе за запошљавање – Филијале ДД бр. … од …, утврђено је да је подноситељки притужбе овим решењем утврђен статус особе са инвалидитетом која се запошљава под општим условима, да је Комисија органа вештачења Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање у овом поступку констатовала да код подноситељке притужбе постоје мале тешкоће и препреке, које омогућавају запошљавање под општим условима, као и да подноситељка притужбе „није способна за послове са већим, физичким, оптерећењем, за рад у принудном положају тела, рад у ноћним сменама, као и рад на терену, те продужени рад, као и да је способна за свој посао, уз наведена ограничења (рад у амбуланти)“.
- Увидом у копију претпоследњег анекса уговора о раду (који је закључен пре доношења Решења Националне службе за запошљавање – Филијале ДД бр. … од …), закљученог 21.9.2022. године, утврђено је да је подноситељка притужбе премештена на радно место доктора медицине специјалисте интерне медицине – субспецијалисте пулмологије у Служби гастроентерологије. Такође, утврђено је да је подноситељка притужбе према овом анексу, обављала следеће послове: 1) превенира, дијагностикује и лечи болести, повреде и друге физичке и менталне поремећаје коришћењем специјализованих метода и техника, кроз примену принципа и процедура савремене медицине; 2) прегледа хоспитализоване и амбулантне пацијенте, врши пријем и отпуст болесника и издаје потребну документацију о резултатима лечења; 3) реализује специјалистичке, дијагностичко – терапеутске интервенције; 4) поставља дијагнозу, одређује терапију и води лечење; 5) обавештава и саветује пацијента и породицу у вези са здравственим стањем и лечењем; 6) обавља свакодневну визиту хоспитализованих пацијената, прати њихово стање, даје стручно упутство у вези дијагностике и лечења; 7) врши пријем и збрињавање хитних пацијената; 8) спроводи здравствену заштиту одређених категорија становништва, односно пацијената оболелих од болести за чију превенцију, дијагностику и лечење је специјализована; 9) обавља послове лабораторијске, радиолошке, патохистолошке, цитолошке и друге дијагностике за које је специјализована, о чему сачињава извештај; 10) учествује у унапређењу квалитета здравствене заштите; 11) обавља консултације са другим здравственим радницима и здравственим сарадницима; 12) планира, надзире и евалуира спровођење здравствене заштите; 13) спроводи активности стручног усавршавања у оквиру своје специјалности; 14) обавља послове обдукције и форензичког рада на терену; 15) утврђује време и узрок смрти; 16) ради на имплементацији интегрисаног здравственог информационог система…; 17) идентификује приоритетне здравствене потребе заједнице у циљу предлагања одговора и планирања имплементације активних мера…; 18) ради на развоју плана развоја здравствене заштите…; 19) организује епидемиолошки надзор над свим заразним болестима; 20) у инфектолошкој служби спроводи антриабичну заштиту; 21) учествује у припреми водича, упутстава и стручно – методолошких препорука за превенцију и контролу заразних болести…; 22) организује прикупљање, унос и статистичку обраду података о кретању заразних и хроничних незаразних болести; 23) организује прикупљање, унос и статистичку обраду података релевантних за функионисање регистара; 24) учествује у изради националних програма програма превенције незаразних обољења, стручно – методолошких упутстава, законске регулативе и извештаја; 25) организује прикупљање различитих релевантних података; 26) анализира санитарно – хигијенско стање објеката који подлежу хигијенско – санитарном надзору и предлаже мере за решавање проблема.
- Увидом у копију дописа подноситељке притужбе од 30.6.2023. године, упућеног в.д. директору послодавца, утврђено је да се подноситељка притужбе 6.6.2023. године обратила послодавцу поводом достављања Решења Националне службе за запошљавање – Филијале ДД бр. … од …, напомињући да сматра да може да ради само у амбуланти „што не подразумева хитна стања“.
- Увидом у копију дописа подноситељке притужбе од 24.7.2023. године, упућеног в.д. директору послодавца, утврђено је да се подноситељка притужбе поново жалила послодавцу због тога што сматра да је према распореду рада за август месец 2023. године, задужена за „рад у консултацијама“, а што подразумева „хитна стања ради мишљења евентуалне реанимације итд.“ Такође, у допису је наведено да постоје колеге у сличној ситуацији као подноситељка притужбе, а којима је омогућен искључиво рад у амбуланти.
- Увидом копију обавештења о понуди за закључење анекса уговора о раду од 16.8.2023. године, утврђено је да је послодавац понудио закључење анекса подноситељки притужбе из разлога што је донето Решење Националне службе за запошљавање – Филијале ДД бр. … од …
- Увидом у копију анекса бр. 3 уговора о раду, закљученог између подноситељке притужбе и послодавца 16.8.2023. године, утврђено је да ће подноситељка притужбе, према овом анексу, почев од 1.9.2023. године, бити на радном месту доктора медицине специјалисте интерне медицине – субспецијалисте пулмологије у Служби гастроентерологије, као и да ће обављати следеће послове: 1) превенира, дијагностикује и лечи болести, повреде и друге физичке и менталне поремећаје коришћењем специјализованих метода и техника, кроз примену принципа и процедура савремене медицине; 2) прегледа хоспитализоване и амбулантне пацијенте, врши пријем и отпуст болесника и издаје потребну документацију о резултатима лечења; 3) реализује специјалистичке, дијагностичко – терапеутске интервенције; 4) поставља дијагнозу, одређује терапију и води лечење; 5) обавештава и саветује пацијента и породицу у вези са здравственим стањем и лечењем; 6) обавља свакодневну визиту хоспитализованих пацијената, прати њихово стање, даје стручно упутство у вези дијагностике и лечења; 7) врши пријем и збрињавање хитних пацијената; 8) спроводи здравствену заштиту одређених категорија становништва, односно пацијената оболелих од болести за чију превенцију, дијагностику и лечење је уже специјализована; 9) учествује у унапређењу квалитета здравствене заштите; 10) обавља консултације са другим здравственим радницима и здравственим сарадницима; 11) планира, надзире и евалуира спровођење здравствене заштите; 12) спроводи здравствено васпитни рад. Даље, у другом пасусу на првој страни анекса, наведено је да подноситељка притужбе неће обављати послове који се односе на послове са већим физичким оптерећењем, на рад у принудном положају тела, рад у ноћним сменама, рад на терену и продужени рад.
- Увидом у копију акта о процени ризика за радно место „Специјалиста пнеумофтизиологије“, на којем подноситељка притужбе, према наводима в.д. директора из допуне изјашњења, ради, у складу са последњим закљученим анексом уговора о раду, утврђено је да подноситељка притужбе, према опису радног процеса, обавља послове као што су: преглед, обрада и лечење болесника на стационарном лечењу, вршење амбулантно специјалистичких прегледа, обављање косултативних прегледа, упућивање болесникана друге консултативне прегледе, вођење прописане здравствене документације, анализа здравственог стања болесника итд. У опису објеката радног места, радних и помоћних просторија, наведено је да се рад обавља у амбуланти и осталим одељењима у кругу болнице (консултације). На крају, констатовано је да описано радно место не представља радно место са повећаним ризиком.
- Увидом на сајт Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања[1], утврђено је да Привредно друштво „ЂЂ“ поседује лиценцу за обављање послова безбедности и здравља на раду.
- Увидом на сајт Привредног друштва „ЂЂ“ из Београда, утврђено је да ово правно лице, између осталог, пружа консултанске услуге из области послова безбедности и здравља на раду, процене ризика, надзора и координације мера безбедности и здравља на раду на градилиштима, едукација запослених, прегледа и испитивања опреме за рад, мерења и испитивања услова радне околине. као и да је један од клијената овог правног лица болница ББ.
- Увидом у допис – изјашњење лица за безбедност и здравље на раду Привредног друштва „ЂЂ“ од 31.1.2024. године, утврђено је да је наведено лице изјавило да сви послови који су за подноситељку притужбе наведени у последњем анексу уговора о раду не обухватају послове који захтевају рад у принудном положају тела, односно да извршавање свих послова из последњег анекса уговора о раду не представља опасност од погоршања здравственог стања подноситељке притужбе.
- Увидом у допис Привредног друштва „ЂЂ“ од 18.3.2024. године, утврђено је да је, поводом навода подноситељке притужбе да јој је незаконито наложено да обави радни задатак од 27.7.2023. године да оде у одељење интензивне неге и прегледа пацијента, што би, према њеним наводима „у сваком случају значило да заузима анталгичне положаје тела“, у допису истакнуто да подноситељки притужбе тим поводом њено здравствено стање није било угрожено. Даље, у допису је наведено да подноситељка притужбе ради на радном месту према последњем анексу уговора од 16.8.2023. године, односно да обавља послове који су стриктно наведени у том анексу, а не према опису послова за радно место „специјалиста пнеумофтизиологије“, будући да је код послодавца у току поступак измена статута, на основу којег ће се касније израдити нови правилник о организацији и систематизацији радних места. Посебно је напоменуто да „ни у ком случају не постоји могућност угрожавања здравља подноситељке притужбе, а према решењу НСЗ“, као и да је подноситељка притужбе дужна да ради хитна стања (консултације и стручна мишљења за пацијенте), те да тиме не може угрозити своје здравствено стање.
МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе и достављених прилога, наводе из изјашњења, допуне изјашњења, достављене доказе, као и антидискриминационе и друге домаће и међународне прописе.

Правни оквир

Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом.^[2] Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси захтеве за покретање прекршајног поступка због повреде одредаба којима се забрањује дискриминација. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.
Устав Републике Србије^[3] у члану забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.
Република Србија је 2009. године ратификовала Конвенцију о правима особа са инвалидитетом и Опциони протокол уз Конвенцију^[4]. Према овој конвенцији државе уговорнице преузимају обавезу да, између осталог, предузму све одговарајуће мере, укључујући и законодавство, у циљу мењања или укидања постојећих закона, прописа, обичаја и праксе који представљају дискриминацију према особама са инвалидитетом, да се уздржавају од свих поступака или праксе који нису у складу са овом конвенцијом, као и да обезбеде да државни органи и институције делују у складу са конвенцијом и да подстичу обуку стручних кадрова и особља које раде са особама са инвалидитетом о правима предвиђеним овом конвенцијом како би се обезбедила боља помоћ и услуге гарантоване на основу тих права[5].

У члану 27. Конвенције о правима особа са инвалидитетом прописано је да државе потписнице признају право особа са инвалидитетом на рад на основу једнакости са другима, што укључује могућност да зарађују за живот обављајући посао који су слободно одабрали или прихватили на тржишту рада и у радном окружењу које је отворено, инклузивно и приступачно за особе са инвалидитетом.

Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 2. став 1. тачка 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, роду, родном идентитету, сексуалној оријентацији, полним карактеристикама, нивоом прихода, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбама члана 16. став 1. забрањена је дискриминација у области рада, односно нарушавање једнаких могућности за заснивање радног односа или уживање под једнаким условима свих права у области рада, као што су право на рад, на слободан избор запослења, на напредовање у служби, на стручно усавршавање и професионалну рехабилитацију, на једнаку накнаду за рад једнаке вредности, на правичне и задовољавајуће услове рада, на одмор, на образовање и ступање у синдикат, као и на заштиту од незапослености. Поред тога, чланом 26. став 1. прописано је да дискриминација постоји ако се поступа противно начелу поштовања једнаких права и слобода особа са инвалидитетом у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота.
Одредбама члана 81. Закона о раду[6] прописано је да запослени не може да ради прековремено ако би, по налазу надлежног здравственог органа, такав рад могао да погорша његово здравствено стање, као и да запослени са здравственим сметњама, утврђеним од стране надлежног здравственог органа у складу са законом, не може да обавља послове који би изазивали погоршање његовог здравственог стања или последице опасне за његову околину. Даље је одредбама члана 101. овог закона прописано да је, запосленом – особи са инвалидитетом и запосленом из члана 81. став 2. овог закона послодавац дужан да обезбеди обављање послова према радној способности, у складу са законом, док је одредбама члана 102. прописано да послодавац може да откаже уговор о раду запосленом који одбије да прихвати посао у смислу члана 101. овог закона, као и да, ако послодавац не може запосленом да обезбеди одговарајући посао у смислу члана 101. овог закона, запослени се сматра вишком у смислу члана 179. став 5. тачка 1) овог закона.
Чланом 4. став 1. тачка 5. Закона о безбедности и здрављу на раду[7], дефинисан је појам безбедности и здравља на раду, као обезбеђивање таквих услова на раду којима се, у највећој могућој мери, смањују повреде на раду, професионалне болести и болести у вези са радом у циљу остваривања физичког, психичког и социјалног благостања запослених. Тачком 27. истог става прописано је да правно лице или предузетник за обављање послова безбедности и здравља на раду јесте правно лице или предузетник којем је министар надлежан за послове рада издао лиценцу, у складу са овим законом. Одредбама члана 6. овог закона прописано је да се посебна права, обавезе и мере у вези са безбедношћу и здрављем на раду младих (нарочито у вези са њиховим психичким и телесним развојем), жена које раде на радном месту са повећаним ризиком који би могао да им угрози остваривање материнства, особа са инвалидитетом и запослених код којих је утврђена професионална болест – уређују овим и другим законом, другим прописима, колективним уговором, правилником о безбедности и здрављу на раду или правилником о раду и уговором о раду, док је одредбама члана 10. став 1. прописано да је послодавац дужан да: 1) радни процес прилагоди способностима запосленог у погледу безбедности и здравља на раду; 2) обезбеди одговарајуће услове радне средине; 3) средства за рад и личну заштитну опрему обезбеди да буду одговарајући, да не угрожавају безбедност и здравље запосленог. Чланом 46. став 5. овог закона прописано је да, ако за послове безбедности и здравља на раду не може да одреди неког од својих запослених који испуњава услове из члана 48, односно члана 49. овог закона, послодавац, изузетно, може да ангажује правно лице или предузетника који имају лиценцу за обављање послова безбедности и здравља на раду.

Анализа навода притужбе, изјашњења, допуне изјашњења и достављених доказа са аспекта антидискриминационих прописа

Пре свега, што се тиче навода из притужбе у којима подноситељка притужбе истиче да је „мобингована“, односно да су се надређени према њој понашали недолично приликом издавања радних налога, као и да јој нису обезбеђена поједина средства за рад, Повереник указује да разматрање ових навода не спада у надлежност овог државног органа у складу са одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације. Другим речима, поступак заштите од евентуалног злостављања на раду (мобинга) не спада у надлежност Повереника за заштиту равноправности. Због наведеног, поступак у овом делу притужбе је обустављен, у складу са чланом 36. став 1. тачка 1. Закона о забрани дискриминације.
С тога, задатак Повереника за заштиту равноправности је да утврди да ли је послодавац, односно да ли су в.д. директора и тадашња заменица директора као органи управљања код послодавца, дискриминисали подноситељку притужбе на основу здравственог стања и инвалидитета, приликом издавања радног налога од 27.7.2023. године, као и приликом распоређивања на радно место у складу са радном способношћу запослене, према последњем закљученом анексу уговора.
Узимајући у обзир достављену копију Решења Националне службе за запошљавање – Филијале ДД бр. … од …, констатовано је као неспорно да је подноситељки притужбе овим решењем утврђен статус особе са инвалидитетом која се запошљава под општим условима, да је Комисија органа вештачења Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање у овом поступку утврдила да код подноситељке притужбе постоје мале тешкоће и препреке, које омогућавају запошљавање под општим условима, као и да подноситељка притужбе „није способна за послове са већим, физичким, оптерећењем, за рад у принудном положају тела, рад у ноћним сменама, као и рад на терену, те продужени рад, као и да је способна за свој посао, уз наведена ограничења (рад у амбуланти)“.
Узимајући у обзир наводе из притужбе, изјашњења и допуне изјашњења ВВ, в.д. директора и ГГ, тадашње заменице директора код послодавца, међу странкама је спорна ситуација у вези са издавањем радног налога подноситељки притужбе од 27.7.2023. године, као и у вези са обављањем послова према последњем анексу уговора о раду. Наиме, подноситељка притужбе сматра да послови у оквиру радног налога од 27.7.2023. године, који подразумевају „послове хитне амбуланте“, као и поједини послови обухваћени последњим анексом уговора о раду, закљученим на основу Решења Националне службе за запошљавање – Филијале ДД, према којима подноситељка притужбе, како наводи, „мора да ради хитна стања“ што подразумева рад изван амбуланте и учесталу реанимацију пацијената, могу довести до погоршања њеног здравственог стања односно могу довести до „трауматизације њене кичме“, јер обухватају послове у принудном положају тела.
Са друге стране послодавац је у изјашњењу и допуни изјашњења навео да је погрешно тумачење подноситељке притужбе као и тврдња да може искључиво радити у амбуланти, већ да је „рад у амбуланти“ у Решењу Националне службе за запошљавање – Филијале ДД само „наведен као пример“ где би подноситељка притужбе могла обављати своје радне задатке, да подноситељка притужбе не ради послове узорковања крви из артерија, те да наведени послови које обавља повремено изван амбуланте па и одређене ургентне прегледе пацијената, засигурно не могу довести до погоршања здравственог стања, односно да се исти не обављају у принудном положају тела.
Узимајући у обзир предмет притужбе, Повереник за заштиту равноправности је анализирао послове које је подноситељка притужбе обављала према претпоследњем анексу уговора о раду (који је закључен пре доношења Решења Националне службе за запошљавање – Филијале ДД од …), као и послове на које је подноситељка притужбе распоређена према последњем анексу уговора о раду, закљученом на основу донетог Решења Националне службе за запошљавање – Филијале ДД од … С тим у вези, констатовано је да је према последњем анексу уговора о раду одређен број претходно прописаних послова за подноситељку притужбе редукован, односно изостављени су послови лабораторијске, радиолошке, патохистолошке, цитолошке и друге дијагностике, послови обдукције и форензичког рада на терену, послови организовања епидемиолошког надзора, послови антриабичне заштите као и други административно технички послови у виду припрема водича, упутстава и сл. Поред тога, у последњем анексу уговора о раду, у другом пасусу, посебно је наведено да подноситељка притужбе неће обављати послове који се односе на послове са већим физичким оптерећењем, на рад у принудном положају тела, рад у ноћним сменама, рад на терену и продужени рад.
На основу наведеног, очигледно је да је подноситељка притужбе, и према последњем анексу уговора о раду, обавезна да обавља одрђене послове „изван амбуланте“, односно да нису сви послови прописани последњим анексом уговора о раду, везани искључиво за рад у амбуланти, као нпр. послови пријема и збрињавања хитних пацијената, обављања свакодневне визите хоспитализованих пацијената и прегледа хоспитализованих пацијената.
Будући да је в.д. директора послодавца доставио допис Привредног друштва „ЂЂ“, као лиценцираног правног лица за обављање послова безбедности и здравља на раду, у којем се истиче да сви послови из последњег анекса уговора о раду не представљају опасност од погоршања здравственог стања за подноситељку притужбе, Повереник је, управо због отклањања сваке сумње у погледу тога да ли су послови садржани у радном налогу од 27.7.2023 године, као и послови из последњег анекса уговора о раду, а који се обављају изван амбуланте, односно нису стриктно везани за рад у амбуланти, затражио додатно појашњење од Привредног друштва „ЂЂ“. Ово правно лице је накнадно Поверенику доставило допис од 18.3.2024. године, у којем је децидно наведено да „ни у ком случају не постоји могућност угрожавања здравља подноситељке притужбе, а према решењу НСЗ“, а поводом описа послова које подноситељка притужбе обавља код послодавца према последњем анексу уговора о раду, као и послова из радног налога од 27.7.2023. године, те да је подноситељка притужбе „дужна да ради хитна стања (консултације и стручна мишљења за пацијенте), те да тиме не може угрозити своје здравствено стање“.
Полазећи од тога да је лиценцирано правно лице за обављање послова безбедности и здравља на раду дало мишљење да послови описани у притужби, тј. послови из радног налога од 27.7.2023. године и послови из последњег анекса уговора о раду, не представљају опасност од погоршања здравственог стања подноситељке притужбе, као и да је у последњем анексу уговора о раду посебно наведено да подноситељка притужбе неће обављати послове који се односе послове са већим физичким оптерећењем, на рад у принудном положају тела, рад у ноћним сменама, рад на терену и продужени рад, Повереник може констатовати да послодавац, па самим тим и в.д. директора послодавца и његова тадашња заменица као органи управљања код послодавца, нису дискриминисали подноситељку притужбе по основу здравственог стања и инвалидитета, приликом издавања радног налога од 27.7.2023. године, као ни приликом распоређивања на друго радно место, односно обављање других послова у складу са закљученим последњим анексом уговора о раду.
Такође, будући да подноситељка притужбе наводи да није задовољна појединим пословима које према последњем анексу уговора мора да обавља, страхујући од погоршања здравственог стања, Повереник указује да су бројна истраживања показала да је, без обзира што се процес рада све више аутоматизује развојем нових технологија, у центру сваког успешног послодавца увек човек и његове способности, компетенције и потенцијали који се у пуној мери могу остварити уколико су испуњени предуслови који се односе на задовољство на радном месту, заштиту безбедности и здравља на раду, социјалну сигурност и висину зараде. С тим у вези када год постоје могућности да запослени буде премештен на друго радно место које би додатно олакшавало рад запосленом који већ има утврђена ограничења у погледу радне способности, Повереник је мишљења да би такав захтев требало размотрити. Повереник такође указује да уколико би нова процена радне способности показала да је код подноситељке притужбе дошло до погоршања здравственог стања и нових ограничења у погледу врсте послова, послодавац је у обавези да запосленог распореди на одговарајуће радно место у складу са решењем надлежног органа.

МИШЉЕЊЕ

У поступку који је спроведен по притужби АА против болнице ББ, в.д. директора ВВ и заменице директора ГГ, утврђено је да лица против којих је притужба поднета нису повредила одредбе Закона о забрани дискриминације.

Против овог мишљења није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] https://www.minrzs.gov.rs/sr/registri/uprava-za-bezbednosti-i-zdravlje-na-radu

[2] Закон о забрани дискриминације („Сл. гласник РС“, бр. 22/09 и 52/21), члан 1. став 2.

[3] „Сл. гласник РС“, бр. 98/06 и 115/21

[4] Закон о потврђивању Конвенције о правима особа са инвалидитетом („Сл. гласник РС – Међународни уговори”, број 42/09)

[5] Конвенција о правима особа са инвалидитетом, члан 4.

[6] „Службени гласник РС“, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 – одлука УС, 113/2017 и 95/2018 – аутентично тумачење

[7] „Сл. гласник РС“, бр. 35/23.

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

1065-23 Притужба због дискриминације по основу здравственог стања и инвалидитета