бр. 011-00-20/2023-02  датум: 4.8.2023. године

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности^[1], Повереник за заштиту равноправности, даје

МИШЉЕЊЕ

на Нацрт закона о изменама и допунама Закона о здравственом осигурању

Министарство здравља је 1. августа 2023. године, дописом број 110-00-68/2023-05 од 31. јула 2023. године,  обавестило Повереника за заштиту равноправности да је припремило Нацрт закона о изменама и допунама Закона о здравственом осигурању (у даљем тексту: Нацрт закона) и да је у току јавна расправа.

С тим у вези, са аспекта делокруга свога рада, Повереника за заштиту равноправности, даје следеће мишљење.

Чланом 1. став 1. Нацрта закона којим се мења, односно допуњује члан 75. Закона о здравственом осигурању, скраћује се број дана привремене спречености за рад због болести или повреде које одређује изабрани лекар и након којих је изабрани лекар дужан да осигураника упути на првостепену лекарску комисију. Наиме, решење важећег Закона о здравственом осигурању прописивало је да изабрани лекар оцењује и утврђује дужину привремене спречености за рад осигураника до максимално 60 дана, након чега је обавезан да осигураника упути на надлежну лекарску комисију. Предложеном изменом, међутим, обавезује изабраног лекара да осигураника упути на надлежну лекарску комисију након максимално 15 дана привремене спречености за рад, осим у одређеним случајевима који су наведени у предложеном члану.

У Образложењу Нацрта закона дати су разлози за измену закона. Тако је у Образложењу Нацрта закона наведено да су „од почетка примене важећег Закона о здравственом осигурању (11.04.2019.) уочене значајне злоупотребе у остваривању права на привемену спреченост за рад, односно уочено је да су изабрани лекари утврђивали привремену спреченост за рад, осигураника мимо утвђених препорука у погледу дужине трајања привремене спречености за рад у зависности од дијагносзе, као и без одговарајуће пропратне документације у погледу обављених додатних дијагностичких процедура и специјалистичких прегледа. На тај начин, део осигураника неоправдано је остваривао право на накнаду зараде за време привремене спречености за рад у дужем временском периоду, односно у оквиру прописаних 60 дана, чиме су додатно оптерећена средства како послодаваца, обзиром да за првих 30 дана привремене спречености за рад накнаду зараде обезбеђује послодавац, а тако и средства РФЗО-а, обзиром да од 31. дана привремене спречености за рад средства за исплату накнаде зараде обезбеђују се из средстава обавезног здравственог осигурања“. Даље је наведено: „према подацима добијеним од РФЗО-а, уочено је да је већ у 2019. години, у односу на 2018. годину, број захтева послодаваца за контролу „боловања“ повећан за 32%“. Један од навода који се у Образложењу наводи као разлог измена и допуна Закона о здравственом осигурању је и да „према подацима добијених од РФЗО-а, уочено је да је већ у 2019. години, у односу на 2018. годину, број захтева послодаваца за контролу “боловања” повећан за 32%. Даље анализе привремене спречености за рад показују да су од априла месеца 2019. године, дакле од почетка примене важећег Закона о здравственом осигурању, запослени најчешће привремено спречени за рад због болести мишићно-коштаног система и везиваног ткива и да је просечно трајање привремене спречености за рад 58 дана, а да су осигураници због ових болести, до почетка примене овог закона, боловали око 30 дана“. Такође је између осталог наведено: „уочено је да, иако је у 2022. години, број осигураника привремено спречених за рад био мањи у односу на 2021. годину, за 6,7%, повећан је број дана привремене спречености за рад за око 20%, што доводи до податка да су осигураници били просечно привремено спречени за рад 77 дана, што представља повећање броја дана привремене спречености за рад у односу на 2021. годину, за око 10%, односно за око 14% у односу на 2019. годину“.

Предлагач Нацрта закона, ипак, оставља могућност да изабрани лекар може утврдити дужину трајања привремене спречености за рад осигураника и до 60 дана, тако што одредбама члана 3. став 2. Нацрта закона прописује који су то случајеви, наводећи да су то случајеви код осигураника оболелих од малигних болести; осигураника који су привремено спречени за рад због болести или компликација у вези са одржавањем трудноће, осигураника са инвалидитетом; осигураника код кога је непосредно обављена хируршка интервенција, осим у случају када је та интервенција обављена у дневној болници.

Дакле, како предлагач наводи у Образложењу, разлог измене закона је спречавање могућих злоупотреба права по основу привремене спречености за рад услед болести. Из Образложења Нацрта закона не може се закључити на који начин су појединачне злоупотребе санкционисане, као ни да ли су прописани адекватни механизми за вршење контроле злоупотребе.

С тим у вези Повереник указује да се у циљу спречавања злоупотребе било ког права, уколико постојећи механизми се нису показали као делотворни, морају се осигурати и ојачати механизми контроле којима ће се спречити злоупотреба и одговарајуће санкције које ће деловати и превентивно.

Анализирајући предложена законска решења, у којима се рок са максимално 60 дана скраћује на 15 дана, сем у неколико случајева тачно прописаних законом, поставља се питање оправданости оваквог решења са аспекта њихове нужности, сразмерности, и легитимности. Наиме, неопходно је пажљиво сагледати да ли је овакво скраћивање рока које директно утиче на начин и остваривање права пацијената, примерено и нужно средство за постизање циља као што је рационализација средстава која се исплаћују на терет послодавца, односно РФЗО-а. Наиме, предлагач закона није у образложењу, примера ради, навео колико је дошло до повећавања појављивања одређених обољења, односно колика је учесталост одређених обољења, да би се са приказаном статистиком повећања броја „боловања“ могао упоредити и тај податак, већ је измене закона образложио искључиво са аспекта утрошка средстава, а не и са аспекта остваривања права на адекватано лечење и опоравак лица која због одређеног здравственог стања изискују одређени већи број дана за опоравак.

Овако законско решење, које упућује запосленог на лекарску комисију РФЗО-а, након 15 дана од дана отпочињања привремене спречености за рад услед болести, може као последицу имати стављање у неоправдано неповољноији положај управо оних особа чије здравствено стање изискује дужи опоравак. Тако у циљу „решавања злоупотреба“, ова мера неоправдано погађа запослене који заиста имају такво здравствено стање да њихово лечење захтева већи број дана од 15 дана које може да им одобри изабрани лекар и да их због неколико неопходних дана за потпуни опоравак приморава да одлазе на посао како би избегли додатну процедуру и одлазак на Комисију. С тим у вези Повереник је мишљења да је скраћивање рока са максимално 60 дана на 15 дана неопходно још једном додатно размотрити. Такође мишљења смо да је још једном потребно размотрити и листу стања, односно случајева када изабрани лекар може утврдити да је неопходно потребно да спреченост за рад траје до 60 дана, без упућивања на Лекарску комисију, односно ову лису оставити отворену у случају када се из лекарских налаза неспорно може утврдити да је неопходно дуже лечење и опоравак.

На крају, Повереник користи прилику да скрене пажњу и на препоруку мера за остваривање равноправности и заштиту од дискриминације, упућену крајем 2022. године свим министарствима и јединицама локалне самоуправе, и другим органима^[2] а која се односи на испуњавање законске обавезе прописане Законом о изменама и допунама Закона о забрани дискриминације да се, приликом припреме новог прописа или јавне политике од значаја за остваривање права социоекономски угрожених лица или група лица, донесе процена утицаја прописа или јавне политике у којој се врши процена усаглашености ових аката са начелом једнакости, а све у складу са чланом 14. став 4. Закона о забрани дискриминације.

Имајући у виду да је још увек у току јавна расправа, Повереник ће дати мишљење на коначан текст Нацрта закона када нам буде достављен у редовној законској процедури.

[1] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС”, број  22/09 и 52/21), члан 1. и члан 33. став 1. тачка 7.

[2] https://ravnopravnost.gov.rs/718-22-preporuka-mera-jls-procena-uticaja-propisa-na-socioekonomski-ugrozena-lica/

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

1049-23 Мишљење на Нацрт закона о изменама и допунама Закона о здравственом осигурању