бр. 07-00-714/2025-02   датум: 19.12.2025.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку по притужби Удружења грађана Форум Рома Србије, против ТВ Информер, због дискриминације Рома. У притужби се наводи да је у емисији на ТВ Информер дана 16. августа 2025. године, гост емисије изјавио: „Ја сам хиљаду пута поставио питање и то je cвe повезано: због чега Роми имају дозволу, због чега се не санкционишу Роми који јашу коња у центру Београда, зашто могу дa возе нерегистровани полуисправни мотокултиватор, дa упрегну четири полумртве животиње и дa се возе тако пo граду?“, a уместо да водитељка прекине овакав говор и заштити достојанство ромске заједнице, она га je потврдила речима: „Да, то je тачно, и зашто у центру за социјални paд се њима дaje новац, a људи који нису Роми треба дa пишу захтеве“. Притужба је упућена ТВ Информер са захтевом за изјашњење. Како се у остављеном року ова телевизија није изјаснила на наводе из притужбе, Повереник је разматрао наводе из притужбе и достављене доказе. Увидом у снимак емисије који је достављен уз притужбу, констатовано је да су потврђени наводи из притужбе у погледу тога шта је конкретном приликом речено. У односу на садржај емисије који је подносилац притужбе означио као споран, може се констатовати да водитељка емисије не само да није опоменула госта, већ је својом изјавом супротно стандардима дужне новинарске пажње која се захтева у складу са прописима из области информисања и медија, подстакла стереотипе и предрасуде и створила понижавајуће и увредљиво окружење за целу ромску заједницу која је једна од најдискриминисанијих друштвених група. Имајући у виду наведено, затим и целокупан положај ове маргинализоване друштвене групе према којој је социјална дистанца једна од највећих у друштву, као и прописе и стандарде у области заштите од дискриминације, Повереник је, применом правила о терету доказивања донео мишљење да је ТВ Информер повредила одредбе чл. 12. а у вези са чл. 24. Закона о забрани дискриминације. ТВ Информер дата је препорука да са мишљењем Повереника за заштиту равноправности упозна новинаре и новинарке запослене на овој телевизији, као и да за ове запослене организује обуку о појму и облицима дискриминације и положају и проблемима припадника ромске националне мањине, те да убудуће води рачуна да не крши прописе о забрани дискриминације.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Поверенику за заштиту равноправности обратило се удружење Форум Рома Србије, притужбом против Информер ТВ (пословно име Инсајдер тим д.о.о. Београд) због дискриминације Рома.

1.2. У притужби Форума Рома Србије, између осталог, наведено je:

–  да се притужба подноси против телевизије Информер ТВ због емитовања садржаја у којем су изречене отворено дискриминаторне и расистичке изјаве на рачун припадника ромске националне мањине;

–  да је дана 16. августа 2025. године, у специјал емисији на Информер ТВ, гост емисије изјавио: „Ја сам хиљаду пута поставио питање и то je cвe повезано: због чега Роми имају дозволу, због чега се не санкционишу Роми који јашу коња у центру Београда, зашто могу дa возе нерегистровани полуисправни мотокултиватор, дa упрегну четири полумртве животиње и дa се возе тако пo граду?“, a уместо да водитељка прекине овакав говор и заштити достојанство ромске заједнице, она га je потврдила речима: „Да, то je тачно, и зашто у центру за социјални paд се њима дaje новац, a људи који нису Роми треба дa пишу захтеве“;

–  да се оваквим говором ствара лажна слика да je ромска заједница „заштићена“ и да ужива посебна права, што je нетачно и представља облик манипулације чији je циљ подстицање мржње и непријатељства;

– да се нa овај начин појединци користе да би се читава заједница представила као проблематична и одговорна за друштвене проблеме;

– да се емитовањем оваквих садржаја на телевизији са националном фреквенцијом нормализује говор мржње, продубљује дискриминација Рома и доводи до њиховог даљег стигматизовања, што je у директној супротности са Законом о забрани дискриминације и међународним обавезама Републике Србије;

1.3. Уз притужбу, достављен је доказ: видео снимак исечка емисије емитоване на ТВ Информер.

1.4. Повереник за заштиту равноправности је, у складу са чланом 37. став 1. Закона о забрани дискриминације[1], доставио захтев за изјашњење ТВ Информер.

1.5. Захтев за изјашњење уручен је правном лицу ИНСАЈДЕР ТИМ д.о.о. дана 24.9.2025. године, али се у остављеном року, као ни до дана доношења мишљења, нису изјаснили на наводе из притужбе.

2. 2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. Увидом у снимак емисије специјал на ТВ Информер утврђено је да је гост емисије изјавио: „Ја сам хиљаду пута поставио питање, а то је све повезано, због чега Роми имају дозволу и због чега се не санкционишу Роми који јашу коња у центру Београда, зашто могу да узму склепани нерегистровани мотокултиватор, да упрегну четири полумртве животиње и да се возе тако по граду“. Након овога, водитељка емисије изјављује: „То је тачно, и зашто у Центру за социјални рад се њима дају нов… даје им се новац, а људи који нису Роми морају да пишу захтеве“.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе и изјашњења, видео запис предметне емисије, као и релевантне прописе из области заштите од дискриминације.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације^[2] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације. Поред тога, Повереник је овлашћен да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси захтев за покретање прекршајног поступка због повреде одредаба којима се забрањује дискриминација. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности и заштите од дискриминације.

3.3. Устав Републике Србије у члaну 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Такође, Устав Републике Србије у члану 46. јемчи слободу мишљења и изражавања, као и слободу да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире обавештења и идеје и прописује да се слобода изражавања може законом ограничити, ако је то, поред осталог, неопходно и ради заштите права и угледа других.

3.4. Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода из 1950. године^[3], у члану 14. забрањује дискриминацију и прописује да се уживање права и слобода прописаних у овој конвенцији обезбеђује без дискриминације по било ком основу, као што су пол, раса, боја коже, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, национално или социјално порекло, веза са неком националном мањином, имовно стање, рођење или други статус. Поред тога, чланом 10. конвенције прописано је да свако има право на слободу изражавања. Ово право укључује слободу поседовања сопственог мишљења, примања и саопштавања информација и идеја без мешања јавне власти и без обзира на границе. Пошто коришћење ових слобода повлачи за собом дужности и одговорности, оно се може подвргнути формалностима, условима, ограничењима или казнама прописаним законом и неопходним у демократском друштву у интересу националне безбедности, територијалног интегритета или јавне безбедности, ради спречавања нереда или криминала, заштите здравља или морала, заштите угледа или права других, спречавања откривања обавештења добијених у поверењу, или ради очувања ауторитета и непристрасности судства.

3.5. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 2. став 1. тачка 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, роду, родном идентитету, сексуалној оријентацији, полним карактеристикама, новоом прихода, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбом члана 12. Закона о забрани дискриминације забрањено је узнемиравање, понижавајуће поступање, полно и родно узнемиравање, које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара застрашујуће, непријатељско, деградирајуће, понижавајуће и увредљиво окружење. Одредбама чл. 15-27. Закона о забрани дискриминације прописани су посебни случајеви дискриминације, па је тако чланом 24. забрањена дискриминација националних мањина и њихових припадника на основу националне припадности, етничког порекла, верских уверења и језика.

3.6. Међународна конвенција о укидању свих облика расне дискриминације (1965) обавезује државе потписнице да осигурају остваривање људских права без било какве расне, националне или етничке дискриминације. Она такође захтева доследну борбу против свих облика дискриминације и, по потреби, примену посебних и конкретних мера у социјалној, економској, културној и другим областима ради унапређења или заштите одређених расних група или појединаца, уз гарантовање једнакости, потпуног остваривања људских права и основних слобода.

3.7. Декларација о правима припадника националних или етничких, верских или језичких мањина (1992) представља један од кључних међународних докумената који гарантује заштиту права мањинских група. Према овој Декларацији, мањине имају право да задрже, развијају и изразе свој културни, језички, верски и национални идентитет. Такође, имају право на заштиту од дискриминације у свим аспектима друштвеног, политичког, економског и културног живота, као и право на учешће у јавном животу заједнице у којој живе.

3.8. Стразбуршка декларација о Ромима (2010) представља један од темељних докумената Савета Европе који наглашава потребу за заштитом и унапређењем права Рома у Европи. Ова декларација поставља основе за ефикасније решавање изазова с којима се Роми суочавају, као што су дискриминација, неједнак приступ образовању, запошљавању, здравственим услугама и стамбеном збрињавању. Кључне одредбе Стразбуршке декларације укључују позиве државама чланицама Савета Европе да предузму конкретне кораке за интегрисање Рома у друштво, осигуравање једнаких права и приступа услугама, као и промовисање културне разноликости и узајамног поштовања у европским друштвима.

3.9. Препорука Европске комисије против расизма и нетолеранције (ECRI) о општој политици бр. 13 о борби против антициганизма и дискриминације Рома предлаже специфичне мере за борбу против циганизма, укључујући законске реформе које криминализују говор мржње и насиље према Ромима, као и обавезујуће политике које захтевају од држава чланица да се активно боре против дискриминације Рома. Такође се наглашава важност образовања и подизања свести у јавности, како би се смањили предрасуде и негативни стереотипи према Ромима, a посебнa пажњa усмерава се на заштиту њихових права и побољшање приступа правди, образовању и запошљавању.

3.10. Законом о заштити права и слобода националних мањина[4] забрањује се сваки облик дискриминације на националној, етничкој, расној и језичкој основи према лицима која припадају националним мањинама. Закон, такође, детаљно регулише заштиту националних мањина од свих облика дискриминације у њиховом остваривању права и слобода. Овим законом се осигурава правна основа за заштиту и промоцију једнакости националних мањина у Републици Србији, те пружа оквир за борбу против дискриминације и унапређење њиховог друштвеног положаја.

3.11. Закон о електронским медијима^[5] који, између осталог, уређује услове и начин пружања медијских услуга, прописује да je пружалац медијске услуге физичко лице које је регистровано за обављање делатности или правно лице које има уређивачку одговорност за избор аудио-визуелног садржаја аудио-визуелне медијске услуге, односно аудио садржаја медијске услуге радија и које одређује начин организације садржаја (члан 4. тачка 21). Овим законом је прописано да се уређивање односа у тој области заснивају и на начелу потпуне афирмације и заштите људских права и слобода, а нарочито слободе изражавања, медијског и политичког плурализма, људског достојанства, забране свих облика говора мржње, добробити малолетника, јавног здравља, јавне безбедности, онемогућавања садржаја који подстичу на насиље и тероризам и остваривање интереса јавности, односно корисника медијских услуга (члан 5. став. 1. тачка 3).

Одредбом члана 71. Закона о електронским медијима прописано је да пружалац медијске услуге не сме објавити програмски садржај којим се подстиче на отворен или прикривен начин, дискриминација, мржња или насиље због расе, боје коже, порекла, држављанства, националне припадности, језика, верских или политичких убеђења, пола, родног идентитета, сексуалне оријентације, имовног стања, рођења, генетских особености, здравственог стања, инвалидитета, брачног и породичног статуса, осуђиваности, старосне доби, изгледа, чланства у политичким, синдикалним и другим организацијама и других стварних, односно претпостављених личних својстава.

Одредбама члана 75. овог закона прописана је одговорност за програмски садржај, односно да пружалац медијске услуге одговара за програмски садржај, без обзира на то да ли га је произвео пружалац или друго лице (нпр. независна продукција, закупљени термин, програмска размена, најаве програма, СМС и друге поруке публике и сл.).

3.12. Закон о јавном информисању и медијима^[6] прописује да правила о јавном информисању обезбеђују и штите изношење, примање и размену информација, идеја и мишљења путем медија у циљу унапређивања вредности демократског друштва, спречавања сукоба и очувања мира, спречавања говора мржње и нетолеранције, истинитог, благовременог, веродостојног и потпуног информисања укључујући и информисање и подизање нивоа познавања људских и мањинских права и омогућавања слободног развоја личности (члан 2.), да се идејама, мишљењем, односно информацијама, које се објављују у медијима не сме подстицати дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, полу, због њихове сексуалне опредељености, родног идентитета или другог личног својства без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело (чл. 86).

Обавеза новинарске пажње прописана је чланом 9. овог закона, који у ставу 1. прописује да су уредник и новинар дужни да с пажњом примереном околностима и у складу са правилима новинарске струке, пре објављивања информације која садржи податке о одређеној појави, догађају или личности провере њено порекло, истинитост и потпуност. Према одредби члана 10, установе јавних медијских сервиса и други медији који делују у складу с начелима јавних медијских сервиса посебно су дужни да о појавама, догађајима и личностима извештавају правовремено и непристрасно, да омогуће изражавање идеја и мишљења која су заступљена у заједници, да подстичу на расправу у духу толеранције, о свим темама од интереса за јавност, да производе разноврсне програмске садржаје и да теже највишем нивоу квалитета услуга.

Одредбама члана 127. став 1. тачка 5) овог закона прописано је да новинар, главни уредник и издавач не одговарају за штету ако је информација објављена у емисији која се емитује уживо, а новинар је поступао с дужном новинарском пажњом.

Анализа навода из притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

3.13. Имајући у виду да је притужба поднета против ТВ Информер, у конкретном случају потребно је размотрити да ли је у емисији која је емитована дана 16. августа 2025. године и поступањем новинарке дошло до повреде одредаба Закона о забрани дискриминације.

3.14. За одлучивање у овом предмету, важна је одредба члана 45. став 2. Закона о забрани дискриминације која прописује посебно правило о прерасподели терета доказивања, према којем, за случај да је акт дискриминације учињен вероватним, терет доказивања да услед тог акта није дошло до повреде начела једнакости, односно начела једнаких права и обавеза, сноси онај за кога се тврди да је извршио дискриминацију. Ставом 4. овог члана прописано је да се наведено правило о терету доказивања примењује и на поступак пред Повереником. ТВ Информер је приликом доставе захтева за изјашњење упозорена на ово правило, али у остављеном року није доставила изјашњење на наводе из притужбе. С тим у вези, Повереник је разматрао предмет на основу доказа који су достављени уз притужбу.

3.15. Повереник констатује да је уз притужбу достављен снимак емисија која је предмет овог поступка, у трајању од 26 секунди. У том делу емисије, гост емисије поставио је питање: „због чега Роми имају дозволу и због чега се не санкционишу Роми који јашу коња у центру Београда, зашто могу да узму склепани нерегистровани мотокултиватор, да упрегну четири полумртве животиње и да се возе тако по граду“, након чега је водитељка емисије изјавила: „То је тачно, и зашто у Центру за социјални рад се њима дају нов… даје им се новац, а људи који нису Роми морају да пишу захтеве“.

3.16.  Устав Републике Србије пружа гараниције слободе изражавања као и слободе да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире обавештења и идеје, али такође прописује да се ове слободе могу ограничити ако је то потребно, између осталог и ради заштите права и угледа других. Такође, Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације који у члану 12.  забрањује узнемиравање и понижавајуће поступање које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара застрашујуће, непријатељско, деградирајуће, понижавајуће и увредљиво окружење. С тим у вези, важно је истаћи, да радња извршења овог облика дискриминације може да се јави у виду сваког поступања које је узнемиравајуће и понижавајуће, укључујући и усмено или писано, изражавање идеја, информација и мишљења које је за последицу имало или има узнемиравање и понижавање лица или групе лица на основу њиховог личног својства. За извршење овог облика дискриминације намера извршиоца није правно релевантна, већ је битно да ли поступање извршиоца имало за последицу стварање оваквог окружења.

3.17. Приликом разматрања спорног дела емисије, Повереник је имао у виду да је емисија емитована уживо, па је реакцију водитељке на изјаву госта у емисији, ценио у складу са антидискриминационим прописима, одредабама Закона о јавном информисању и медијима, као и стандардима из Кодекса новинара и новинарки Србије. Законом о јавном информисању и медијима је прописано да новинар, главни уредник и издавач не одговарају за штету ако је информација објављена у емисији која се емитује уживо, а новинар је поступао с дужном новинарском пажњом. С тим у вези, у односу на садржај емисије који је подносилац притужбе означио као споран, можемо констатовати да водитељка емисије не само да није опоменула госта да не износи ставове који вређеју припаднике ромске заједнице, већ се и сагласила са његовим наводима речима: „То је тачно, и зашто у Центру за социјални рад се њима дају нов… даје им се новац, а људи који нису Роми морају да пишу захтеве“. Наведено имплицира да је новинарка госту поред подршке пружила и потврду онога што говори, уз додатно подстицање и продубљивање стереотипа и предрасуда према читавој ромској заједници која је иначе једна од најдискриминисанијих друштвених група. Овакво поступање је супротно и стандардима дужне новинарске пажње која се захтева у складу са прописима из области информисања и медија. Иако је непознат контекст у којем је гост емисије изнео своје ставове поставивши наводно питање којим Роме представља као људе који константно крше законе и на које се закон не примењује,  водитељка емисије није предузела ништа да га спречи да износи овакве негативне генерализације, већ се сагласила са његовим ставовима и износећи, поред осталог ничим поткрепљене информације. Осим што је информација очигледно неистинита, овом изјавом се учвршћује устаљена реторика којом се Роми представљају као неко ко је у привилегованом положају и којима се мимо законом прописаних процедура додељују новчана средства за разлику од других грађана који морају да подносе захтеве у складу са законом. Овако дата изјава ствара понижавајуће и увредљиво окружење према припадницима ромске националне мањине јер подстиче већ дубоко укорењене стереотипе и предсрасуде о   Ромима као привилегованим члановима друштва, који не раде ништа, већ живе на терет друштва и уживају посебну заштиту само зато што су Роми. Изјава којом се једна друштвена група стигматизује и којом се учвршћују негативни стереотипи, показује дубоко неразумевање друштвеног и историјског контекста и положаја ове националне мањине, и не доприноси смањењу етничке дистанце и дискриминације.

3.18.  Пракса Повереника показује да се највећи број притужби по основу националне припадности односи се на дискриминацију Рома. У Редовном годишњем извештају Повереника о стању у области заштите равноправности за 2024. годину наведено је да доступни подаци, као и пракса Повереника, указују дa сe пoлoжaj рoмскe зajeдницe из гoдинe у гoдину пoпрaвљa, међутим да су и даље присутни бројни проблеми. Рoми су и дaљe излoжeни свим видoвимa нeпoсрeднe и пoсрeднe дискриминaциje у свим сeгмeнтимa друштвeнoг живoтa, пoчeвши oд oблaсти oбрaзoвaњa, зaпoшљaвaњa, мeдиjскoг извeштaвaњa, пoлитичкe пaртиципaциje, пa дo стaнoвaњa.[7] Према резултaтима истрaживaњa „Oднoс грaђaнa и грaђaнки прeмa дискриминaциjи“^[8] Роми су препознати као друштвена група према којој је дискриминaциja нajрaспрoстрaњeниja (61%), а већина учесника истраживања препознаје потребу за бољом интеграцијом Рома. У Истраживању Повереника Перцепција ромске заједнице о дискриминацији[9] у делу који се односи на дискриминацију у медијима нешто више од петине испитаника сматра да медији приликом извештавања о ружним стварима непотребно истичу националну припадност Рома. Далеко већи број испитаника (79%) сматра да у медијима и на друштвеним мрежама постоји говор мржње усмерен ка Ромима. И даље постоје значајни изазови на плану инклузије Рома и Ромкиња, при чему се истиче важна улога медија за побољшање положаја ове друштвене групе.

3.19. Приликом доношења мишљења Повереник је нарочито имао у виду да је у питању телевизија која има велику гледаност, због чега је њен утицај на јавно мњење већи, те дискриминаторне изјаве које долазе од медијских радника додатно утичу на продубиљвање и појачавање већ присутне социјалне дистанце према ромској националној мањини стварајући деградирајуће, понижавајуће, увредљиво и непријатељско окружење.

3.20. Повереник подсећа и на одредбе Правилника о заштити људских права у области пружања медијских услуга да пружалац медијске услуге не сме објавити програмски садржај који садржи информације којима се подстиче, на отворен или прикривен начин, дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица, између осталог, и због њихове националне припадности. Дакле, сâмо објављивање оваквог садржаја, супротно је одредбама наведеног правилника, без обзира на околност да ли је дискриминаторне ставове изнео неко од запослених у медију или треће лице.

3.21. Имајући у виду садржину изговореног у предметној емисији на ТВ Информер којима се подстичу негативни стереотипи и продубљују предрасуде о Ромима, затим и целокупан положај ове маргинализоване друштвене групе према којој је социјална дистанца једна од највећих у друштву, али и прописе и стандарде у области заштите од дискриминације и поштовања људских права у медијима, Повереник је, примењујући и правило о прерасподели терета доказивања донео мишљење да је ТВ Информер повредио одредбе Закона о забрани дискриминације.

4. МИШЉЕЊЕ

У поступку по притужби Удружења грађана Форум Рома Србије против ТВ Информер поводом емисије емитоване 16. августа 2025. године, утврђено је да су повређене одредбе члана 12, а у вези са чланом 24. Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности препоручује ТВ Информер:

5.1. Да са мишљењем Повереника за заштиту равноправности упозна новинаре и новинарке запослене на овој телевизији, као и да за ове запослене организује обуку о појму и облицима дискриминације и положају и проблемима припадника ромске националне мањине.

5.2. Да убудуће води рачуна да не крши прописе о забрани дискриминације.

Потребно је да ТВ Информер, обавести Повереника за заштиту равноправности о поступању по овој препоруци у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико лице коме је препорука упућена не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС“, бр. 22/09 и 52/21

[2] Закон о забрани дискриминације, члан 1. став 2.

[3] „Службени лист СЦГ – Међународни уговори“, бр. 9/03, 5/05, 7/05 – испр. и „Службени гласник РС – Међународни уговори“, бр. 12/10 и 10/15

[4] „Службени лист СРЈ”, број 11/02, „Службнеи лист СЦГ”, број 1/03 – Уставна повеља и „Службени гласник РС”, бр. 72/09 – др. закон и 97/13-одлука УС, и 47/18.

[5] „Службени гласник РС“, бр. 92/23 и 51/25

[6] „Службени гласник РС”, бр. 92/23 и 51/25

[7] https://ravnopravnost.gov.rs/rs/izvestaji/

[8]Извештај о перцепцији грађана и грађанки о дискриминацији у Србији, Повереник за заштиту равноправности, 2023

[9] chrome-extension://efaidnbmnnnibpcajpcglclefindmkaj/https://ravnopravnost.gov.rs/wp-content/uploads/2024/09/Percepcija-romske-zajednc-o-diskriminaciji.pdf

ПOВEРEНИК ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Милан Антонијевић

1038-25 Мишљење у поступку по притужби Удружења грађана Форум Рома Србије, против ТВ Информер