бр. 021-01-1100/2023-02 датум: 4.8.2023.године
МИНИСТАРСТВО ФИНАНСИЈА
Синиша Мали, министар
11000 Београд
Кнеза Милоша 20
Предмет: Иницијатива за ослобађање од плаћања пореза на додату вредност ослободе производи који се користе за женску хигијену
Поштовани господине Мали,
Одредбама члана 23. став 1. Закона о порезу на додату вредност[1], прописано је да општа стопа пореза на додату вредност за опорезиви промет добара и услуга или увоз добара износи 20%, док је одредбама става 2. истог члана прописано да се по посебној стопи пореза на додату вредност од 10% опорезују одређени производи и услуге. С друге стране, одредбама чл. 24-26. овог закона прописана су пореска ослобођења.
Међутим, анализом ових одредаба може се закључити да у складу са Законом о порезу на додату вредност, као и Правилником о порезу на додату вредност[2], производи за женску хигијену нису ослобођени од пореза нити се за њих плаћа мања стопа, већ се на њих примењује пореска стопа у висини од 20%. Стога, након спроведене анализе ових прописа, а полазећи од законом прописане надлежности, Повереник за заштиту равноправности упућује Министарству финансија иницијативу да ово министарство размотри да се од плаћања пореза на додату вредност (и даљем тексту: ПДВ) ослободе производи који се користе за женску хигијену (улошци, тампони и сл). Наиме, у даљем тексту иницијативе изнећемо аргументе за разматрање ове иницијативе.
Према подацима Републичког завода за статистику (РЗС)[3] процењен број становника у Републици Србији у 2022. години је 6 664 449. Посматрано по полу, 51,4% чине жене (3 423 627), а 48,6% мушкарци (3 240 822). Детаљније, око 14,4% укупног броја чини становништво до навршених 14 година живота, око 63,6% чини становништво између 15-64 године живота, а 22% становништва су особе које имају 65 и више година живота[4]. На основу ових података можемо закључити да менструација „погађа“ више од трећине нашег друштва, баш као и европске и светске популације.
Међутим, особе женског пола које имају или ће имати менструацију, немају увек одговарајуће и неопходне информације, као ни финансијска средства да се понашају у овом периоду на сигуран и здравствено безбедан начин. Недовољна примања и други, увек важнији трошкови, чине да куповина производа за хигијену жене током менструације представља за жене финансијски терет и од њих чини економски рањиву популацију. Ово посебно погађа поједине вишеструко маргинализоване и иначе угрожене друштвене групе, као што су сиромашне грађанке, особе са инвалидитетом, Ромкиње и слично. У виду би требало имати и то да је платни јаз између жена и мушкараца у Србији званично 8,8 одсто, мада постоје подаци да је ова разлика већа (11 одсто) посебно када се ради о неким сегментима привреде. Свакако, ова статистика нас сврстава међу државе са најнижим разликама у платама у Европи, али то и даље значи да жена у Србији мора да ради у просеку 35 дана дуже да би зарадила плату мушкарца са истим карактеристикама на тржишту рада. Додајмо неплаћени и невидљиви рад у домаћинству, усклађивање рада и родитељства, па проблем насиља над женама, схватићемо да су жене и даље у неравноправном положају и да је потребно унапређивати њихов положај у свим сегментима, па и у овом на који се односи иницијатива.
Немогућност издвајања финансијских средства потребних за ове намене (улошке, тампоне, чашице или лекове за ублажавање менстуралних болова) доводи до тзв. „менструалног сиромаштва“. Доступни подаци кажу да више од 500 милиона жена на свету живи у менструалном сиромаштву. Менструално сиромаштво ставља жене у неравноправан положај у односу на мушкарце, јер због отежаних могућности да приуште менструалне производе изостају из школе и са посла, што оставља последице на њихово образовање и економске прилике. Према једном истраживању које је спровео Би Би Си (BBC)[5] још 2018. године, жене у Великој Британији просечно само на хигијенске производе потроше око 5.000 фунти. У Србији, према подацима Независног истраживачког центра из Новог Сада Gender Knowledge Hub, из октобра 2022. године, било је потребно издвојити око 8.300 динара годишње само за неопходне хигијенске производе током менструације. Након анализе финансијских средстава које је потребно издвојити, као и њиховом утицају на повећање менструалног сиромаштва, поједине земље у Европи и региону су смањиле ПДВ на ове производе, а у појединим државама он је и укинут. У неким земљама ови производи су бесплатни и доступни на јавним местима. Добар пример су поједини факултети у Србији који су обезбедили бесплатне хигијенске улошке за своје студенткиње и запослене. Питање доступности производа који се користе за женску хигијену током менструације, али и других основних произдвода за одржавање личне хигијене је много комплексније од појединачних мера, међутим смањење пореске стопе би свакако утицало на већу приступачност или доступност ових производа и најсиромашнијим грађанкама.
У Републици Србији још увек није спроведено свеобухватно истраживање о распрострањености ментруалног сиромаштва. Међутим, било је појединачних анкета, као што је примера ради, анкета која је спроведена на новосадском факултету где се 13 одсто студенткиња изјаснило да мора да бира између ових производа и основних животних потреба. Наиме, Женска иницијатива је спровела анкету међу студенткињама Филозофског факултета у Новом Саду и од 1.205 девојака, 69 одсто њих је на питање које се односи на просечну цену менструалних производа, а које гласи: „Како се осећаш поводом тога?“ одговориле са „лоше“, 29 одсто „равнодушно“, а један одсто испитаница је изјавило да се осећа „добро“. Ова анкета је показала да производи за женску хигијену током менструације нису јефтини и свима приступачни. О сличним налазима говоре и истраживања спроведена у региону, где је у појединим земљама, као што смо навели, смањена стопа ПДВ-а на производе за хигијену жена током менструације (у Хрватској 13%, у Словенији 9,5%). Овом смањењу ПДВ-а претходила су истраживања која су показала да је, примера ради, трећина испитаница била присиљена да штеди на улошцима јер су им прескупи, више од 10% грађанки није било у могућности да купи довољно уложака како би их мењале, а 11,9% њих навело је да нису могле да приуште ове производе, као ни лекове за смењење болова током менструације[6].
У свету и Европи већ годинама траје процес решавања проблема менструалног сиромаштва које, између осталог, подразумева немогућност девојака и жена да приуште основне хигијенске производе. У јуну 2021. године Парламент Европске уније усвојио је Резолуцију о стању у погледу сексуалног и репродуктивног здравља и права у ЕУ-у у контексту здравља жена (2020/2215(ИНИ))[7]. На ову резолуцију је Повереник указао и у свом Редовном годишњем извештају о стању у области заштите равноправности за 2022. годину.[8] Земље чланице су позване да производе здраве менстуралне хигијенске производе (ослобођене одређених токсина који су се користили у производњи), и да елиминишу „тампон порез“, односно да ове производе потпуно ослободе од ПДВ. Тако је Шкотска отишла и корак даље у очувању здравља својих грађанки, те је постала прва држава на свету која је усвојила закон којим хигијенски улошци и тампони постају бесплатни за све. Увели су, такође, да све образовне установе и јавне институције ове производе морају учинити јавно доступним.
У прилог неопходности увођења мере ослобађања од плаћања ПДВ на хигијенске производе за жене говоре и подаци Републичког завода за статистику. Наиме, у 2021. години стопа ризика од сиромаштва износила је 21,2%, а стопа ризика од сиромаштва и социјалне искључености износила је 28,5%. Стопа ризика од сиромаштва представља проценат лица чији је расположиви еквивалентни приход нижи од прага ризика од сиромаштва, који је у 2021. износио 24.064 динара просечно месечно за једночлано домаћинство. Ова стопа не показује колико лица је стварно сиромашно, већ колико њих има приход нижи од прага ризика од сиромаштва[9]. Праг ризика од сиромаштва за домаћинство с двоје одраслих и једним дететом млађим од 14 година, износио је 43.315 динара, док је за четворочлано домаћинство с двоје одраслих и двоје деце млађе од 14 година, износио 50.533 динара. С обзиром да се производи за женску хигијену током менструације опорезују по пореској стопи ПДВ-а од 20%, они, иако основна потреба, постају луксуз. Такође, подаци поменутог Gender Knowledge Hub[10] показују да су у периоду од маја до октобра прошле године ови производи поскупели за око 33%.
Повереник, такође, подсећа и да Стратегија јавног здравља у Републици Србији за период од 2018-2026. године подржава унапређење здравља, спречавање болести и продужење квалитетног живота становништва, а у њој је предвиђена, као специфичан циљ, између осталог, и примена и праћење Националног програма очувања и унапређења сексуалног и репродуктивног здравља грађана Републике Србије, усвојеног 2017. године. Планирање породице, одржавања трудноће и друге услуге здравствене заштите од кључне су важности за читаво друштво, а сигурне трудноће и порођаји зависе од функционалних здравствених система и доступности здравствених и других релевантних услуга. Посебно, када су у питању млађе генерације, велики значај имају едукативни програми у вези са раним развојем деце и младих, а одржавање менструалне хигијене мора бити доступно свакој девојчици од тренутка добијања менструације, баш као и свеобухватне и потпуне информације с тим у вези. Није сувишно ни нагласити да овакав приступ теми која је, неретко, непријатна и непожељна у јавном дискурсу, доприноси грађењу позитивног и подржавајућег окружења које омогућава женама које имају менструацију учешће у свим друштвеним, професионалним, образовним и другим активностима, али и повећање видљивости и препознавање поремећаја менструалног циклуса и адекватно лечење.
Производи за хигијену жена током менструације представљају нужност у животу девојчица и жена, као и основну потребу условљену њиховим полним карактеристикама. Повереник је мишљења да би смањење или ослобађање од плаћања ПДВ на хигијенске производе за жене, поред осталог, допринело и унапређењу сексуалног и репродуктивног здравља девојчица и жена, као и смањењу сиромаштва, због чега ови производи треба да буду једнако доступни свима без обзира на имовно стање лица и/или породице.
Имајући у виду све наведено, а у складу са чланом 33. став 1. тачка 7. Закона о забрани дискриминације, Повереник упућује Министарству финансија иницијативу како би се размотрило да се производи ослободе плаћања ПДВ-а или да се бар смањи стопа ПДВ-а на ове производе који су свакој жени у одређеном периоду живота неопходни и који, посебно у ситуацији када породица има више женских чланова, додатно и прекомерно оптерећују буџет и остављају мање новца за задовољење других елементарних потреба.
[1] „Службени гласник РС“, бр. 84/04, 86/04 – испр., 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 6/14 – усклађени дин. изн., 68/14 – др. закон, 142/14, 5/15 – усклађени дин. изн., 83/15, 5/16 – усклађени дин. изн., 108/16, 7/17 – усклађени дин. изн., 113/17, 13/18 – усклађени дин. изн., 30/18, 4/19 – усклађени дин. изн., 72/19, 8/20 – усклађени дин. изн., 153/20 и 138/22
[2] „Службени гласник РС“, бр. 37 од 14. априла 2021, 64 од 25. јуна 2021, 127 од 24. децембра 2021, 49 од 21. априла 2022, 59 од 20. маја 2022, 7 од 31. јануара 2023, 15 од 24. фебруара 2023, 60 од 21. јула 2023.
[3] https://publikacije.stat.gov.rs/G2023/Html/G20231179.html
[4] https://publikacije.stat.gov.rs/G2023/Pdf/G202327012.pdf
[5] https://www.bbc.com/news/business-45667020, информације из 2018. године
[6] https://pariter.hr/objavljeno-je-prvo-istrazivanje-o-menstrualnom-siromastvu-u-hrvatskoj/
[7] https://www.europarl.europa.eu/doceo/document/TA-9-2021-0314_EN.html
[8] https://ravnopravnost.gov.rs/rs/izvestaji/
[9] https://publikacije.stat.gov.rs/G2022/Html/G20221287.html
[10] Gender Knowledge Hub (GKH)
ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ
Брaнкицa Jaнкoвић
1035-23 Иницијатива за ослобађање од плаћања пореза на додату вредност за производе који се користе за женску хигијену 
