бр. 07-00-112/2022-02      датум: 28.6.2022.

 

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју је поднео A. A. против Б. Б., директорке људских ресурса у компанији В. В., због дискриминације на основу инвалидитета и чланства у синдикалној организацији. Подносилац притужбе  је између осталог навео да је особа са инвалидитетом и да је према „решењу ПИО Фонда“ ослобођен рада у другој смени, као ветеринарски техничар, све до 7. марта 2022. године, када га је руководилац Г. Г. распоредио на рад у другој смени, „по налогу“ Б. Б., те је на тај начин дискриминисан јер му је угрожено здравствено стање. Такође је истако да га је Б. Б.  „лично“ избацила из свих комисија у предузећу у којима је био изабран као члан, „Независног синдикат копаније В, В,“ без законског основа. У изјашњењу на притужбу Б. Б. је између осталог наведено да на основу решења ПИО фонда којим је утврђен инвалидитет А. А. он није ослобођен рада у другој смени, а према уговору о раду и Одлуци послодавца о распореду радног врмена у сектору сточарске производње рад је организован у две смене, те да је одлуку донео његов руководилац Г. Г. на основу потреба организације рада.  Поводом навода из притужбе које се односе на то да је „одлуком избацила“ подносиоца притужбе из свих комисија, истакла је да је као директорка људских ресурса у оквиру радних обавеза указала да А. А. нема формално правни основ да обавља активност члана Комисије за солидарну помоћ, путем мејла од 11. марта 2022. године,  који је упутила председници синдикалне организације „Независни синдиката компаније Б. Б.“, и осталим руководиоцима. У току поступка је утврђено да  чињеница да је подосилац притужбе распоређен да обавља рад у другој смени на основу одлуке руководиоца не предствља дискриминацију на основу инвалидитета јер представља рад на пословима који су у складу са утврђеном радном способношћу. Такође, Повереник је ценећи наводе подносиоца притужбе да је „избачен из свих комисија од стране Б. Б.“, утврдио да је још увек активан члан Комисије за солидарну помоћ и члан Одбора за безбедност и здравље на раду, да послодавац и „Независност синдикат“ нису донели одлуке о смени подносиоца притужбе из поменуте комисије.  Поверник је донео мишљење да Б. Б., директорка људских ресура у В. В. није повредила одредбе Закона о забрани дискриминације.

 

 

1. ТОК ПОСТУПКА
   • Поверенику за заштиту равноправности притужбом се обратио А. А., коју је поднео против Б. Б., директорке људских ресурса В. В., због дискриминације на основу инвалидитета и чланства у синдикалној организацији.
   • У притужби је, између осталог, наведено:

– да је запослен у компанији В. В., на пословима ветеринарски техничар, Сектор сточарске производње;

– да је особа са инвалидитетом, и да је према прописима био ослобођен рада у другој смени, као ветеринарски техничар, све до 7. марта 2022. године, кад га је руководилац Г. Г. распоредио на рад у другој смени, „по налогу“ Б. Б., те је на тај начин дискриминисан јер му је угрожено здравствено стање;

– да је члан Независног синдиката радника у предузећу, и члан извршног одбора синдиката и председник подружнице;

– да је на предлог одбора синдиката био члан Одбора за социјалну помоћ и члан Комисије за израду колективног уговора код послодавца;

– да након што је потписао оправдан захтев за повећање зараде запослених у сектору сточарства, по налогу Б. Б., упућен на годишњи одмор мимо претходно усаглашеног плана коришћења годишњег одмора, и током једног радног дана му је уручено неколико различитих решења о коришћењу годишњег одмора;

– да је подносиоца притужбе Б. Б. позвала у канцеларију и понудила му спразумни раскид уговора о раду, као и новчану понуду уколико пристане на споразумни раскид уговора;

– да је подносиоца притужбе  „она лично“ избацила из свих комисија у предузећу у којима је био изабрани као члан, „Независног синдиката предузећа В. В.“ (у даљем тексту „Независни синдикат“  без законског основа;

– да су приликом упућивања на годишњи одмор 3. марта 2022. године, били присутни Д.Д., И Г. Г. који му јеуручио откуцано решење  о годишњем одмору, а 4. марта 2022. године, позвао га је Г. Г. и рекао му да „по налогу“  Б. Б. треба да иде на годишњи одмор од 4. марта 2022. године, а не од 15. марта 2022. године, те да је потребно да искористи стари годишњи одмор и први део новог годишњег одмора за 2022. годину;

– да је по питању „скидања са листе чланова комисије“ Б. Б. проследила мејлом „своје самовољне одлуке“ на адресу Независног синдиката;

 

Уз притужбу су поднети следећи докази: 1) Електронско писмо које је Б. Б. упутила 11. марта 2022. године, председници синдикалне организације „Независни синдикат компаније В. В.“, Ђ. Ш. стручној сарадници за заштиту животне средине у сектору корпоративних сервиса, Д. Д. и Е. Е. председнику „Самосталног синдиката“; 2) Четири решење о коришћењу годишњег одмора од 3. марта 2022. године; 3) Записник са седнице Одбора за безбедност од 15. марта 2022. године; 4) Карнет за рад за месец март 2022. године; 5) Електронско писмо које је упутила Б. Б. 11. јануара 2022. године, Д. Д.; 6) Електронско писмо које је Б. Б. упутила Д. Д. 24. новембра 2021. године; 7) Записник са састанка представника послодаваца и репрезентативних синдиката компаније В. В., од 21. септембра 2021. године; 8) Захтев запослених у сектору „сточарства“ да се повећа зарада на стандардним пословима; 9) Коментар на пресуду о злостављању на раду у компанији НИС, коју је поднела запослена, против Б. Б..

• Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, и у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације^[1], и затражио изјашњење на наводе из притужби од Б. Б., директорке људских ресурса у компанији В. В..
• У изјашњењу Б. Б., између осталог, наведено је:

– да су наводи из притужбе нетачни и правно неосновани;

– да су нетачни наводи да је А. А. без правног основа распоређен на рад у другој смени на основу њеног налога, чиме је како наводи у притужби дискриминисан на основу инвалидитета;

– да А. А. обавља посао у оквирима радног времена на основу Одлуке о распореду радног времена од 31. децембра 2021. године,  бр. 13154/21, коју је донео законски заступник друштва, на основу члана 55. и 192. Закона о раду, и да је у члану 13. Одлуке о распореду радног времена утврђен сменски рад у сектору Сточарске производње;

– да је подносилац притужбе председник Одбора за безбедност и здравље на раду и да у тој фнункцији никада није истакао приговор на Одлуку о распореду радног времена која је донета у децембру 2021. године;

– да А. А. није ослобођен рада у другој смени на основу статуса „особе са инвалидитетом“, јер је Решењем инвалидске комисије ПИО Фонда бр. 182.2-2-1-02 од 7. августа 2002. године, утврђено да је А. А. особа са инвалидитетом али да може да обавља послове са „нормалним радним временом који не угрожава његово здравствено стање да ради на пословима који зхатевају нефизиолошки положај кичемног стуба и пуну функцију леве шаке“;

– да на основу решења комисије није утврђено да А. А. не сме да обавља рад у сменама, нити да је ослобођен рада у другој смени;

– да послови Ветеринарског техничара нису послови са повећаним ризиком, нити је рад у сменама оцењен као ризик по здравље запослених према Акту о процени ризика на радним местима бр. 2000/20001 од 26. фебруара 2021. године;

– да су послови које обавља А. А. у свему сагласни опису послова према уговору о раду, и Правилнику о унутрашњој организацији и систематизацији послова бр. 12881/21 од 22. децембра 2021. године;

– да као директорка људских ресурса, не одучује ни непосредно ни посредно о томе како ће бити организован рад у сменама у компанији, те да не одлучује ни о режиму рада подносиоца притужбе, да о раду у сменама одлучује законски заступник друштва узимајући у обзир потребе организације рада;

– да је законски заступник донео одлуку о распореду радног времена којом је утврђен између осталог сменски рад у Сектору сточарске производње;

– да је притужба такође неоснована у делу који се односи на „дискриминацију на основу синдикалне припадности“;

– да је као директорка људиских ресурса у оквиру радних обавеза указала да А. А. нема формално правни основ да обавља активност члана Комисије за солидарну помоћ, путем мејла од 11. марта 2022.године, који је упутила председници синдикалне организације „Независни синдикат“, и осталим руководиоцима;

– да председница синдиката није „имала било какав приговор“ поводом мејла који јој је упућен 11. марта 2022. године;

– да је А. А. активни члан „Независног синдиката“ да синдикат није имао изборе за органе синдиката у складу са сатутом од 5. децембра 2018. године, и да комплетно руководство нема доказе о избору функционера од стране скупштине синдаката у складу са чланом 30;

– да према члану 15. Статута, подружнице Независног синдиката су организациони облици чије чланове чине запослени у организационим деловима  код послодавца, и да је одлуком „Независног синдиката“ од 27. фебруара 2019. године, утврђена листа председника свих подружница укључујући и председника синдикалне подружнице Ковилово, формиране за организациону целину „сточарска фарма Ковилово“ , и да је за председника подружнице изабран Е. Е.;

– да се А. А. као члан Независног синдиката, представља као „председник подружнице Ветеринарски техничари“, међутим он је запослен у  организационој целини Сточарска фарма Ковилово, те да у компанији не постоји организациона јединица Ветеринарски техничари;

– да на основу члана 15. Статута Независног синдиката чланови Комисије за солидарност могу да буду само изабрани представници синдиката, а како подосилац притужбе није представник синдикалне подружнице не може да буде биран за чланство у комисији;

– да друштво није донело одлуке о смени А. А. са функције члана Комисије за солидарну помоћ и Одбора за безбедност и здравље на раду, имајући у виду да „Независни синдикат“ није доставио одлуке о именовању нових представника синдикалних организација;

– да су наводи на незаконито упућивање на годишњи одмор неосновани;

– да је процедура коришћења годишњег одмора извршена у складу са Законом о раду и правилником друштва;

– да је годишњи одмор одобрен 3. марта 2022. године,  и да су решења издата на основу писаних и потписаних захтева за коришћење годишњег одмора која је потписао А. А.;

– да као директорка људских ресурса, нема овлашећња по уговору о раду да на било који начин одлучује о периоду коришћења годишњих одмора запослених који раде у другим секторима, и да је о коришћењу годишњег одмора подносица притужбе одлучивао Г. Г. који обавља послове „Руководилац фарме крава – Ковилово“;

– да је подносилац притужбе приложио радне верзије решења о годишњем одмору, у околностима када се одлучивало о коришћењу годишњег одмора  да су примерци захтева за коришћење годишњег одмора и решења на основу тих захтева која је потписао подносилац притужбе, приложени у прилогу изјашњења;

– да није дискриминисала подносиоца притужбе тиме што му је понудила споразумни престанак радног односа, у приству председнице „Незавинсог синдиката“;

– да је та понуда учињена у околностима када је почев од 15. децембра 2021. године, закључењем споразума о престанку радног односа, Друштво напустило више од 70 запослених, који су обављали послове на којима се смањила потреба за радом;

– да је подносилац притужбе лично навео  да је у процесу тражења новог посла, и да је као члан Независног синдиката доставио допис Друштву на основу кога предлаже са се покрене Програм технолошког вишка за запослене;

– да подносилац притужбе није прихватио попнуду за споразумни претанак радног односа, што је његово легитимно и законско право;

– да допис радника, представља апел А. А. који никада није достављен Друштву, већ само уз притужбу, и да је Друштво од запослених примило само допис да се ограђују од првог дописа и да нису изразили намеру да обуставе рад;

– да у вези „снимка екрана/принтскрина“ где се наводи да је Б. Б. означена као „злостављач на раду“, наводи да је радила као одговорно лице у НИС Србија, и да у том судском процесу била означена као „одговорно лице“ а не као „неко ко је вршио мобинг на раду“;

– да имајући у виду достављене доказе и изјашњење сматра да је притужба у целости неоснована и да „представља покушај А. А. да представи Б. Б.  у лошем светлу које нема везе са истином“;

– да у прилогу изјашњења доставља налаз Инспекције рада од 7. априла 2022. године,  која је извршила надзор и оценила компанију са максималних 100 поена.

1.5. Уз изјашњење достављени су следећи докази: 1) Одлука о распореду радног времена бр. 13154/21 од 31. децембра 2021. године; 2) Решење ПИО Фонда бр. 182-2-1-02 од 7. августа 2002. године; 3) Компанија В. В., Процена ризика на радном месту и у радној околини бр. 2000/21 од 26. фебруара 2021. године; 4) Уговор о раду између компаније В. В. и А .А. бр. 16817/19 од 31. октобра 2019. године; 5) Решење о престанку радног односа због истека рока на који је зснован бр. 4339/20 од 28. априла 2020. године; 6) Уговор о раду између компаније и А. А. бр. 5120/20 од 30. априла 2020. године; 7) Анекс уговора о раду бр. 9039/20 од 1. јула 2020. године; 8) Обавештење  о понуди закључења анекса уговора о раду бр. 8183/20 од 26. јуна 2020. године; 9) Решење о престанку радног односа због истека рока на који је зaснован бр. 13911/20 од 27. октобра 2020. године; 10) Уговор о бр. 14424/20 од 29. октобра 2020. године; 11) ) Анекс уговора о раду бр. 10558/21 од 23. децембра 2021. године; 12) Обавештење  о понуди закључења анекса уговора о раду бр. 10558/21 од 23. децембра 2021. године; 13) Правилник о унутрашњој организацији и систематизацији послова бр. 12881/21 од 22. децембра 2021. године; 14) Опис послова директора сектора за људске ресурсе компаније В. В.; 15) Статут независног синдиката, од 5. децембра 2018. године; 16) Одлука независног синдиката компаније В. В., од 27. фебруара 2019. године; 17) Захтев за коришћење годишњег одмора А. А. од 3. марта 2022. године; 18) Решење о коришћењу годишњег одмора од 3. марта 2022. године; 19) Захтев за коришћење годишњег одмора А. А. од 3. марта 2022. године; 20) Решење о коришћењу годишњег одмора од 3. марта 2022. године; 21) Списак који су потписали радници сточарске фарме Ковилово, којим желе да пониште претходне потписе које су дали за списак А. А. „јер су обманути и изманипулисани“ од 8. марта 2021. године; 22) Контролна листа Инспектoрата за зад, Одељење инспекције рада у граду Београду, Министарство за рад запошљавање, борачка и социјална питања, Контрола радних односа у компанији В. В., бр. 117-01-368/2022-04 од 7. априла 2022. године; 23) Налог за инспекцијиски надзор Одељења инсекције за град Београд б. 117-01-368/2022-04 од 30. марта 2022. године; 24) Записник Одељења инсекције за град Београд б. 117-01-368/2022-04 од 7. априла 2022. године.

 

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

 

• Увидом у доказе које су достављени уз притужбу и изјашњење на наводе из притужбе утврђено је да је А. А. запослен у В. В., на радном месту ветеринарски техничар, у сектору сточарске производње, Одељењу Ковилово на неодређено време Анексом уговор о раду бр. 10558/2021 од 23. децембра 2021. године. Међу странама није спорно да је подносилца притужбе члан Независног синдиката компаније В. В.

 

• Увидом у Одлуку о распореду радног времена бр. 13154/2021 од 31. децембра 2021. године, утврђено је да се у сектору сточарске производње, примењују два режима рада у сменама према распореду: рад у првој смени код послодавца почиње у интервалу од 05:00 до 07:00 часова, а завршава се у интервалу од 13:00 до 15:00 часова, рад у другој смени код послодавца почиње у интервалу од 13:00 до 14:00 часова, а завршава се у интервалу од 21:00 часа до 22:00 часа. И да избор одговарајућег начина организације радног времена врши руководилац организационе јединице.

 

• Увидом у решење Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање бр. 182.2-1-02 од 7. августа 2002. године, утврђено је да је А. А. утврђена преостала радна способност и припада право на распоређивање са пуним радним временом, на одговарајућем послу са нормалним радним временом који не угрожава његово здравствено стање да ради на пословима који не захтевају нефизиолошки положај кичменог стуба и пуну функцију леве шаке.

 

• Увидом у 4 решења о коришћењу годишњег одмора од 3. марта 2022. године, утврђено је да су донета за запосленог А. А.. Решење за период коришћења другог дела годишњег одмора у трајању од 12 дана у периоду од 4. марта до 21. марта 2022. године.  Решење за период коришћења другог дела годишњег  одмора у трајању од 12 дана у периоду од 15. марта до 30. марта 2022. године.  Решење за период коришћења првог дела годишњег одмора у трајању од 6 дана у периоду од 31. марата до 7. априла 2022. године. Решење за период коришћења првог дела годишњег одмора у трајању од 6 дана у периоду од 22. марата до 29. марта 2022. године.

 

• Увидом у захтеве за коришћење годишњег одмора А. А. од 3. марта 2022. године, утврђено је да су поднета 2 захтева за годишњи одмор. Захтев за коришћење другог дела годишњег одмора у трајању од 12 дана, у периоду 4. мара до 21. марта 2022. године, и захтев за коришћење годишњег одмора у трајању од 6 дана, у периоду од 22. марта до 29. марта 2022. године.

 

• Увидом у електронско писмо које је Б. Б. између осталог упутила преседници „Независног синдиката“ утврђено је да је обавестила да статус А. А. који је представљен као председник подружнице није потврђен. Према статуту „Независног синдиката“ подружница је организациона јединица а да А. А. представља Ветеринарске техничаре – што не постоји као организациона јединица, те да је статутом одређено да чланови организационе јединице бирају на изборима председника, и да то значи да њега нису бирали чланови који су запослени јер организациона јединица „Ветеринарски техничари не постоји“. „Да ће послодавац донети одговарајуће решење, поводом ових чињеница“.

 

• Увидом у правилник о унурашњој организацији и систематизацији послова бр. 12881/2021 од 22. децембра 2021. године, компаније В. В. , утврђено је да „Ветеринарски техничари“ не постоје у оквиру организационих делова.

 

 

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

 

 

Повереник за заштиту равноправности, приликом давања мишљења у овом предмету, анализирао је наводе из притужбе, изјашњења, доказе који су достављени, као и релевантне међународне и домаће правне прописе у области заштите од дискриминације.

 

Правни оквир

 

• Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима.

 

• Устав Републике Србије^[2] у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Одредбом члана 55. став 1. јемчи се слобода политичког, синдикалног и сваког другог удруживања.

 

• Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода[3] у члану 11. прописује да свако има право на слободу мирног окупљања и слободу удруживања с другима, укључујући и право да оснива синдикат и учлањује се у њега ради заштите својих интереса. За вршење овог права неће се постављати никаква ограничења, осим оних која су прописана законом и неопходна у деморатском друштву у интересу националне безбедности или јавне безбедности, ради спречавања нереда или криминала, заштите здравља или морала или заштите права и слобода других.
• Република Србија ратификовала УН Конвенцију о правима особа са инвалидитетом^[4], чији је циљ да се унапреди, заштити и осигура пуно и једнако уживање свих људских права и основних слобода свим особама са инвалидитетом и унапреди поштовање њиховог урођеног достојанства^[5]. Конвенција под дискриминацијом на основу инвалидитета подразумева сваку разлику, искључивање или ограничење по основу инвалидитета, што има за циљ или ефекат нарушења или поништења признавања, уживања или вршења, равноправно са другима, свих људских права и основних слобода у политичкој, економској, друштвеној, културној, цивилној или било којој другој области. Конвенцијом су обухваћени и сви облици дискриминације, укључујући и ускраћивање разумног прилагођавања, а државе уговорнице се обавезују да забране сваку дискриминацију по основу инвалидитета и гарантују особама са инвалидитетом једнаку и ефикасну правну заштиту од дискриминације по било ком основу.

3.5. Уредбом о ратификацији конвенције Међународне организације рада број 87 о синдикалним слободама и заштити синдикалних права[6] прописано је да радници и послодавци, без икаквих изузетака, имају право да без претходног одобрења образују организације по свом избору, као и да приступају овим организацијама, под искључивим условима који се односе на обавезу придржавања статута организација.

3.6. Уредбом о ратификацији конвенције Међународне организације рада број 98 о примени принципа организовања и колективног преговарања[7] прописано је да радници треба да користе одговарајућу заштиту против свих дела дискриминације у материји запослења која би могла да буде штетна по синдикалне слободе. Даље је прописано да се таква заштита може нарочито применити уколико се ради о делима која би имала за циљ да се запослење радника подреди услову да се он не учлањује у синдикат или да престане да припада синдикату, да се отпусти радник или да му се свим осталим средствима нанесе штета због тога што је члан синдиката или што учествује у синдикалним делатностима изван радних часова или са пристанком послодавца за време радних часова.

3.7. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације[8], којим је регулисана општа забрана дискриминације, и то тако што је прописано да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости. Према одредби чл. 2. ст. 1. тач. 1. дискриминација је свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства) у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, роду, родном идентитету, сексуалној оријентацији, полним карактеристикама, нивоом прихода, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Чланом 26. став 1. прописано је да дискриминација постоји ако се поступа супротно начелу поштовања једнаких права и слобода особа са инвалидитетом у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота.

3.8.  Начин остваривања и заштита права особа са инвалидитетом уређен је Законом о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом[9]  који се заснива на начелима забране дискриминације особа са инвалидитетом, поштовања људских права и достојанства особа са инвалидитетом, укључености особа са инвалидитетом у све сфере друштвеног живота на равноправној основи, укључености особа са инвалидитетом у све процесе у којима се одлучује о њиховим правима и обавезама и једнакости права и обавеза.

3.9. Закон о раду[10] у члану 18 забрањује непосредну и посредну дискриминацију лица која траже запослење, кao и зaпoслeних, с oбзирoм нa пoл, рoђeњe, jeзик, рaсу, бojу кoжe, стaрoст, труднoћу, здрaвствeнo стaњe, oднoснo инвaлиднoст, нaциoнaлну припaднoст, вeрoиспoвeст, брaчни стaтус, пoрoдичнe oбaвeзe, сeксуaлнo oпрeдeљeњe, пoлитичкo или другo увeрeњe, сoциjaлнo пoрeклo, имoвинскo стaњe, члaнствo у пoлитичким oргaнизaциjaмa, синдикaтимa или нeкo другo личнo свojствo, док је одредбама чл. 20. овог закона дискриминација забрањена, између осталог, у односу на услове рада и сва права из радног односа. Чланом 206. јамчи се слобода синдикалног организовања и деловања, без одобрења, уз упис у регистар.

Анализа навода из притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

3.10. Повереник за заштиту равноправности, најпре, констатује да су у току поступка анализирани само они наводи из притужбе и изјашњења који су од значаја за утврђивање дискриминације. Наводи који се односе на пропусте у раду или поступању за које су надлежни други државни органи, нису узети у разматрање.

3.11. Имајући у виду предмет ове притужбе, као и надлежност Повереника за заштиту равноправности, у конкретном случају потребно је утврдити да ли је Б. Б., директорка људских ресурса у компанији В. В., дискриминисала А. А. на основу његових личних својстава – инвалидитет и чланство у синдикалној организацији.

Предмет анализе у овом поступку био је утврђивање евентуалне повреде Закона о забрани дискриминације, односно, да ли је А. А. премештајем у другу смену на радном месту ветеринарски техничар, дискриминисан на основу инвалидитета, и да ли је премештен по налогу Б. Б., као и да ли је дискриминисан на основу чланства у синдикалној организацији поступцима Б. Б. односно да ли је разрешен дужности члана Комисије за солидарну помоћ.

3.12. Повереник за заштиту равноправности најпре констатује да компанија В. В.као и сваки други привредни субјект, има право да у складу са прописима Републике Србије, врши промену систематизације радних места и спроводи персоналне промене ради унапређења пословања. Такође послодавац има право да организује рад, као и да актом о систематизацији радних места изврши спајање радних места, организује рад у сменама уколико то сматра целисходним, те се ово право послодавца не доводи у питање.

3.13. Стога, да би се одговорило на питање да ли је у конкретном случају својим поступањем Б. Б. повредила одредбе Закона о забрани дискриминације, од важности је правилна примена правила о прерасподели и пребацивању терета доказивања из члана 45. Закона о забрани дискриминације. Према овом правилу, у конкретном случају подносилац притужбе, треба да учини вероватним да је Б. Б. извршила акт дискриминације због његових личних својства – инвалидитет и чланство у синдикалној организацији, а уколико у томе успе, терет доказивања да услед тог акта није дошло до повреде начела једнакости, односно, начела једнаких права и обавеза, лежи на Б. Б..

3.14. Повереник за заштиту равноправности у конкретном случају ће размотрити да ли је подносилац притужбе дискриминисан на основу његовог личног својства – инвалидитет. Наиме подносилац притужбе је истакао да га је Г. Г. руководилац Сточарске фарме Ковилово по налогу Б. Б., директорке људских ресурса распоредио на рад у другој смени 7. марта 2022. године, и сматра да је на тај начин дискриминисан „јер је на основу решења од 2002. године, ослобођен рада у другој смени због утврђеног инвалидитета“.

Повереник је анализом изјашњења и прилога утврдио следеће: да је Решењем ПИО фонда бр. 182.2-1-02 од 7. августа 2002. године, А. А. „утврђена преостала радна способност и припада распоређивање са пуним радним временом на одговрајућем послу са нормалним радним временом које не угрожава његово здравствено стање да ради на пословима који не захтевају нефизиолошки положај кичменог стуба и пуну функцију леве шаке“; Одлука послодавца о распореду радног времена бр. 13154/2021 од 31. децембра 2021. године, у члану 13. прописује да се запосленима који раде код послодавца у сектору сточарске производње утврђује  радно време применом једног од два режима рада, рад у првој смени у интервалу од 05:00 до 07:00 часова а завршава се у интервалу од 13:00 до 15:00 часова, рад у другој смени почиње у интервалу од 13:00 до 14:00 часова, а завршава се у интевалу од 21:00 до 22:00 часа, и да руководилац организационе јединице врши распоред радног времена; Анексом уговора о раду између А. А. и компаније В. В., бр. 10558/2021/1811 од 23. децембра 2021. године, наведено је да је запослен као ветеринарски техничар у сектору сточарске производње, и да је запослени упознат са Одлуком о распореду радног времена, као и да послодавац има право да измени дневно радно време.

3.15. Повереник за заштиту равноправности на основу цитираних одредби истиче да је подносиоцу притужбе решењем ПИО Фонда утврђена радна способност за рад на пословима са „нормалним радним временом“, и да рад у другој смени у конкреном случају представља нормално радно време, такође на основу Одлуке посодавца о радном времену и уговора о раду у сектору сточарске производње, утврђено је радно време од два режима рада у сменама, као и да послодавац има право да измени дневно радно време запосленог. Дакле чињеница да је подосилац притужбе распоређен да обавља рад у другој смени на основу одлуке руководиоца не предствља дискриминацију на основу инвалидитета, јер представља рад са „нормалним радним временом“, на пословима који су у складу са утврђеном радном способношћу. Поводом навода из притужбе подносиоца да је распоређен на рад у другој смени по налогу Б. Б., директорке људских ресурса, Поверник констатује да подносилац притужбе није доставио доказе којим би потврдио ове наводе.

3.16. Разматрајући наводе из притужбе, изјашњења и достављених доказа који се односе на наводе подносиоца притужбе да је дискриминисан на основу синдиклане припадности, Повереник за заштиту равноправности најпре констатује да је међу странама није спорно да је подносилац притужбе члан „Независног синдиката“. Наиме поводом навода подносиоца притужбе „да га је Б. Б., лично избацила из свих комисија“ на тај начин што је своју одлуку проследила мејлом на адресу Независног синдиката“, у изјашњењу  Б. Б. је наведено: „да је у мејлу указала на то да А. А. нема формално правни основ да настави да обавља активност као члан Комисије за солидарну помоћ, што не представља дискриминацију…да је А. А. члан „Независног синдиката“, али да није председник подружнице Ковилово,…да се А. А. представља као председник подружнице Ветеринарски техничари која не постоји у копманији, већ је запослен у организационј целини фарма Ковилово… Да друштво још увек није донело одлуку о смени А. А.са места члана комисије јер „Независни синдикат“ није доставио одлуке о именовању нових представника синдикалних подружница. Да је А. А. још увек члан комисије и да одлуку о његовом разрешењу могу да донесу „Независни синдикат“ и законски заступник – генерални директор Друштва“. Ценећи ове наводе, као и приложену документацију, Повереник за заштиту равноправности указује да је А. А. још увек члан Комисије за солидарну помоћ, али и да одлуку о томе не доноси директорка људских ресурса  већ „Независни синдикат“ и законски заступник – генерални директор Друштва. Дакле не анализирајући начин избора председника подружница у оквиру синдиката евиденто је да је подносилац притужбе још увек члан Комисије за солидарну помоћ.

Такође увидом у електронско писмо које је Б. Б., послала представницима „Независног синдиката“, утврђено је да их обавештава да према статуту „Независног синдиката“ подружница представља организациону јединицу код послодавца, а да А. А. представља „Ветеринарске техничаре“ што не постоји као организациона јединица. Увидом у правилник о унутрашњој организацији и систематизацији послова компание В. В. бр. 12881/2021 од 22. децембра 2021. године, утврђено је да не постоји организациона јединица „Ветеринарски техничари“

С тим у вези, Повереник је ценећи наводе подносиоца притужбе да је „избачен из свих комисија од стране А. А.“, утврдио да је још увек активан члан Комисије за солидарну помоћ и члан Одбора за безбедност и здравље на раду, да послодавац и „Независност синдикат“ нису донели одлуке о смени подносиоца притужбе из поменуте комисије.

3.17. Поводом навода која се односе на решења за годишњи одмор донета 3. марта 2022. године, Повереник наводи да из приложених доказа не произилази да су донета по „налогу“ Б. Б. због чланства подносиоца притужбе у синдикату, међутим то не значи да у конкретном случају који се односи на донета решења није дошло до евентуалних неправилности или повреда других права, која нису у надлежности Повереника за заштиту равноправности.

 

3.18. Повереник за заштиту равноправности је имао у виду и чињеницу да су односи међу странама у поступку нарушени, што произлази из навода из притужбе и изјашњења и достављених прилога, на основу чега се може закључити да постоје проблеми у њиховом односу и комуникацији.  Међутим, дискриминација је неоправдано прављење разлике или неједнако поступање у односу на лица или групе које се заснива на неком личном својству, те Повереник указује да за постојање дискриминације није довољно да постоје несугласице и сукоби између две стране, већ је неопходно да постоји неоправдано прављење разлике или неједнако поступање које је узроковано личним својством лица или групе лица.

 

3.19. Такође поводом навода који се односе на дискриминацију на основу синдикалне припадности  Повереник за заштиту равноправности констатује да током поступка нису понуђени докази који би потврдили наводе да је Б. Б. директорка људских ресурса, различито третирала подносиоца притужбе у односу на друге запослене, због његовог личног својства –  чланства у синдикалној организацији. Другим речима, из утврђених чињеница током поступка, не уочава се постојање узрочне везе између чланства у синдикалној организацији подноситеља притужбе и акта на који указује у притужби.

 

4. МИШЉЕЊЕ

 

Б. Б., директорка људских ресура у компанији В. В.. није повредила одредбе Закона о забрани дискриминације.

Против овог мишљења није допуштена жалба нити друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС“, бр. 22/09

[2] Устав Републике Србије („Службени гласник РС“, бр.  98/06 и  115/21)

[3]  Закон о ратификације Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода(„Службени лист СЦГ – Међународни уговори“, бр.9/03,5/05 и 7/05 и „Службени гласник РС-Међународни уговори“, бр. 12/10 и 10/15)

[4] Закон о потврђивању Конвенције о правима особа са инвалидитетом, („Службени гласник РС – Међународни уговори“, број 42/09)

[5] Конвенција о правима особа са инвалидитетом,  члан 1. став 1.

[6] Уредба о ратификацији конвенције МОР-а број 87 о синдикалним слободама и заштити синдикалних права („Службени лист ФНРЈ – Међународни уговори и други споразуми“, број 8/58)

[7] Уредба о ратификацији конвенције МОР-а број 98 о примени принципа организовања и колективног преговарања („Службени лист ФНРЈ – Међународни уговори и други споразуми“, број 11/58)

[8]„ Службени гласник РС“, бр. 22/09 и 52/21

[9] „Службени гласник РС“, бр. 33/06 и 13/16

[10] „Службени. гласник РС“, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 75/14, 13/17 – одлука УС,113/17 и 95/18 – аутентично тумачење.

 

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

---

103-22 Притужба због дискриминације у области запошљавања или на послу на осноу личног својства инвалидитет и синдикална припадност

---