МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе организације цивилног друштва…, против Центра за социјални рад у П., због дискриминације групе лица ромске националности који су интерно расељена лица. У притужби је наведено да је Центар за социјални рад у П. одбио да прими захтеве за социјалну помоћ троје интерно расељених лица ромске националности о чему је поднет доказ у виду исказа ових лица. У изјашњењу Центра за социјални рад негирани су наводи из притужбе, а као доказ су поднети записници о саслушању лица која је подносилац притужбе предложио као сведоке. Подносилац притужбе је проширио притужбу и на овај догађај, наводећи да се ради о акту виктимизације сведока. Након спроведеног поступка Повереник за заштиту равноправности, констатовао је да се због свих околности случаја, не може утврдити да ли је Центар за социјални рад имао дискриминаторну праксу у поступку остваривања права према лицима у чије име је поднета притужба. Са друге стране, приликом анализе чињеница утврђено је да су сведоци које је предложио подносилац притужбе саслушани пред Центром за социјални рад по захтеву Центра а након чињенице да су предложени као сведоци односно као лица која су затражила заштиту и с тим у вези понудила доказе. Неспорно је из читања записника о саслушању ових лица да изјаве нису узете оквиру управног поступка на који је Центар за социјални рад овлашћен а који се односи на поступак утврђивања чињеница за остваривање права из области социјалне заштите, већ су изјаве узете након захтева Повереника за изјашњењем Центра за социјални рад у поступку заштите од дискриминације. С тим у вези, Повереник за заштиту равноправности је донео мишљење да је Центар за социјални рад у П. повредио одредбу члана 9. Закона о забрани дискриминације – забрана позивања на одговорност, позивањем и саслушавањем троје лица које је подносилац притужбе предложио као сведоке у поступку за заштиту од дискриминације. Повереник за заштиту равноправности препоручио је Центру за социјални рад у П. да убудуће не позива на одговорност лица која су понудила или намеравају да понуде доказе о дискриминаторном поступању или која су затражила заштиту од дискриминације, да упуте писано извињења сведоцима које су саслушали и да спроведу обуку за запослене о препознавању дискриминације са посебним освртом на дискриминацију припадника/ца ромске националне мањине који су интерно расељена лица.

1. ТОК ПОСТУПКА
   • Организација цивилног друштва… поднела је притужбу, против Центра за социјални рад у П, због дискриминације троје припадника ромске националности која су интерно расељена лица, уз сагласност ових лица за вођење поступка пред Повереником за заштиту равноправности. Потом је притужба прецизирана да се подноси у име групе лица – припадника ромске националности који су интерно расељена лица, а да се ово троје лица предлажу као сведоци.

• У притужби је, између осталог, наведено:

• да је ова организација била у посети породицама које живе у социјалним становима у … улици у …;
• да на тој локацији живи 21 породица интерно расељених припадника ромске националности;
• да им се велики број становника пожалио да Центар одбија да прими било какав њихов захтев и да нису у могућности да остваре своја права;
• да су неки од њих заустављани на улазу од стране радника обезбеђења;
• да им је на овај начин угрожена могућност остваривања права на социјану заштиту, која би требало да буде доступна свима под једнаким условима;
• да иако је у овом случају сагласност за подншење притужбе дало три становника насеља, ради се о већем броју људи (око десетак) који су из бојазни да ће остати без икакве социјалне помоћи и права на социјални стан, били обесхрабрени да уђу у поступак заштите од дискриминације;
• да се наведено понашање може окарактерисати као незаконито и лоше поступање органа управе, али да је уједно у питању и дискриминација јер се ради о лицима које повезује исто лично својство, односно у питању су интерно расељени Роми;
• да су интерно расељени Роми, корисници социјалних станова у … улици у …. у тешком положају и да имају проблем са снабдевањем водом док им је струја искључена.
  • Уз притужбу, достављени су искази З. З., И. Р. и Р. Б. од 28. 8. 2018. године, као и теренски извештај организације цивилног друштва … .
  • У теренском извештају од 12.2018. године, који је саставио тим Организације цивилног друштва …, наведено је да се у насељу налази 21 породица интерно расељених Рома, да су у стању повећане социјалне потребе због отежаних услова живота, као и да многи нису корисници социјалне помоћи. Констатовано је и да су се жалили на понашање запослених у Центру за социјални рад.
  • Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације^[1], па је у току поступка прибављено изјашњење Центра за социјални рад у П.
  • У изјашњењу на притужбу, директорка Центра за социјални рад, навела је:
• да преко 20 породица из ….. улице у …, остварује право на новчану социјалну помоћ, права и услуге по Одлуци о социјалној заштити грађана Града П. и саветодавне услуге од значаја за њихове породице;
• да Центар за социјални рад и стручни радници Центра прате потребе грађана Града П. и настоје да обезбеде услове и укажу и отклоне сметње за остваривање неког од могућих права и услуга што је у овој установи и примарна обавеза и задатак;
• да је затражено изјашњење поступајућег стручног радника у предметима З. З, И. Р. и Р. Б;
• да садржај изјашњења објашњава активности стручног рада у комуникацији са наведеним грађанима;
• да је у разговору са стручним радником закључила да су испоштована начела социјалне заштите.

• У изјашњењу В. М., дипломиране социјалне раднице, наведено је:

• да су неосновани наводи из притужбе организације цивилног друштва…;
• да су у захтевима ових лица, који су поднети посредством организације цивилног друштва…, спроведени поступци у складу са законом;
• да су странкама упућени писани позиви, након чега су саслушани и том приликом су се Б. Н, супруг Р. Б. и И. Р, изјаснили да одустају од захтева, пошто су упознати са законским условима, након чега су поступци обустављени;
• да је Центар наставио рад са овим странкама и након обуставе поступка;
• да је Б. Н, који је корисник права на новчану надокнаду код Националне службе за запошљавање за лица са К., упућен на предузимање потребних радњи ради регулисања личних исправа;
• да је И. Р. након дужег разговора дана 2. 2018. године, упознат са писаном документацијом која је потребна за остваривање права на новчану социјалну помоћ;
• да је З. З. евидентирана у Центру у априлу 2017. године, када се обратила за једнократну новчану помоћ и да је од тада више пута остварила право на једнократну новчану помоћ;
• да захтев за новчану социјалну помоћ никада није поднела јер није желела да поднесе тужбу ради издржавања малолетне деце;
• да је 1. 2018. године, З. З. дат списак потребене документације коју треба да достави Центру ради остваривања права на социјалну помоћ;
• да су сва три лица радно способна и у складу са чланом 80. став 1. и 2. Закона о социјалној заштити дужна су да партиципирају у превазилажењу неповољне социјалне ситуације својих породица.

• Повереник за заштиту равноправности, указао је Центру за социјални рад у П. да се притужба не односи на захтеве који су предати посредством организације цивилног друштва …, већ на период пре августа 2018. године, и да су у складу са правилом о прерасподели терета доказивања, у обавези да пруже доказе за своје тврдње.
• У додатном изјашњењу Центра за социјални рад наведено је:
• да су обавили интервју са З. З, И. Р. и Р. Б, као и да им је омогућено да изврше увид у списе и допис Повереника, те да су информисани о надлежностима и делатностима Повереника, као и да у складу са чланом 11. Закона о општем управном поступку имају законско право да се упознају са поступцима у Центру за социјални рад П, који се тичу њихових права и интереса и да се изјасне о чињеницама које су од значаја за одлучивање у управним стварима;
• да су се З. З, И. Р. и Р. Б. изјаснили да желе да дају изјаву поводом навода из дописа, те су изјаве узете на записник;
• да што се тиче других породица које остварују право на новчану социјалну помоћ, а становници су улице … у …, с обзиром да се ради о личним правима корисника која су заштићена Законом о заштити података о личности, ова лица нису контактирана;
• да су у претходном изјашњењу у смислу поређења и објашњења да нема дискриминације навели статистички податак, да је рађено са интерно расељеним Ромима из наведеног окружења и да је законска процедура иста за све грађане без обзира на националну, полну, расну и родну равноправност.
• Уз изјашњење достављени су: Записник о саслушању странке састављен у просторијама Центра за социјални рад П. на дан 12.12.2018. године у поступку по допису Повереника за заштиту равноправности, Б. за З. З., бр. …, Записник о саслушању странке састављен у просторијама Центра за социјални рад П. на дан 12.12.2018. године у поступку по допису Повереника за заштиту равноправности, Б. за Р. И, бр. …, Записник о саслушању странке састављен у просторијама Центра за социјални рад П. на дан 12.12.2018. године у поступку по допису Повереника за заштиту равноправности, Б. за Р.Б, бр. … .
• Ради правилног и потпуног утврђивања чињеничног стања Повереник за заштиту равноправности је доставио организацији цивилног друштва… , обавештење о томе да је Центар за социјални рад у П. саслушао сведоке које је организација цивилног друштва … предложила и затражио да обавести Повереника да ли су лица која су саслушана пред Центром за социјални рад сведоци које је организација цивилног друштва … предложила с обзиром да се у притужби наводи име З. З, а не З. З, као и да је исказ Р. Б. у изјави која је као доказ приложена дат у мушком роду, а на записник пред Центром за социјални рад у женском роду.
• Организација цивилног друштва … дописима од 1.2 и 8.5.2019. године, обавестила је Повереника

• да су лица која су предложили као сведоке, идентична лицима која су саслушана пред Центром за социјални рад;
• да је тачно име З. З, а да је Р. Б. женског пола, те да све особе наведене у допису од 15.1.2019. јесу сведоци које су предложили у притужби;
• да је Центар за социјални рад доставио записнике о саслушању особа које су навели као сведоке у поступку пред Повереником, те да је овакво поступање недопустиво и противзаконито и да сматрају да је у овом случају дошло, поред раније наведених повреда и до кршења члана 9. Закона о забрани дискриминације;
• да је посебно забрињавајуће то што су искази у супротности са оним што је организација цивилног друштва … у више наврата имала прилике да чује;
• да Центар није пружио ниједан доказ, осим противзаконито прикупљених исказа сведока, да нису вршили дискриминацију интерно расељених Рома;
• да у прилогу достављају захтеве за новчану социјалну помоћ, које је организација цивилног друштва … саставила у име интерно расељених Рома, у оквиру пружања бесплатне правне помоћи, што потврђује да становници … улице нису могли самостално да подносе захтеве.
• да се сагласност лица у чије име је првобитно поднета притужба односи и на акт виктимизације који је проистекао из чињенице да су ова лица запрво у групи оних који су дискриминисани поступањем Центра за социјални рад П.
  • Уз допуну притужбе достављена су три анонимизована захтева за остваривање права на новчану социјалну помоћ на прописаним обрасцима од 29.6. 2018.
  • Повереник за заштиту равноправности је, у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације, прибавио изјашњење Центра за социјални рад у П. и на ове околности.
  • У изјашњењу на наводе из проширене притужбе, наведено је:
• да Центар за социјални рад није извршио ниједан облик дискриминације према лицима које је организација цивилног друштва … означила као сведоке;
• да су поступци по захтевима И. Р. и Б. Н. (супруга Р. Б.) од 2.2018. године, обустављени решењем од 25.9.2018. године, након што су саслушани у својству странака јер су одустали од захтева;
• да З. З. све до 29.11.2018. године, није ни подносила захтев за остваривање права на новчану социјалну помоћ, нити се обраћала Центру на било који начин ради остваривања овог права, за своју породицу, већ само ради права на једнократну новчану помоћ, о чему је решењима позитивно решавано, односно породици су одобраване једнократне новчане помоћи;
• да су позивањем наведених лица и њиховим саслушањем на записник, испоштована сва начела управног поступка;
• да је тиме постигнуто да З. З. и И. Р. поднесу захтеве Центру за социјални рад, 29.2018. године, за остваривање права на новчану социјалну помоћ;
• да по захтеву З. З. је донето решење о признавању права на новчану социјалну помоћ за шест чланова седмочлане породице, почев од 29.11. 2018. године, у неограниченом трајању, уз годишње преиспитивање права;
• да је по захтеву И. Р. донето решење о признавању права на новчану социјалну помоћ двочлане породице од 29.11.2018. године до 29.8. 2019. године;
• да је у току поступак по захтеву Б. Н. супруга Р. Б. од 28.2.2019. године за остваривање права на новчану социјалну помоћ шесточлане породице;
• да наведена лица нису стављена у неповољнији положај у односу на друге странке због било ког личног својства, као ни због тога што су тражили заштиту од дискриминације;
• да се захтев за новчану социјалну помоћ подноси на прописаном обрасцу;
• да су стручни радници поступали професионално, у складу са прописима и начелима стручног рада.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

• Међу странама у поступку је неспорно да су З. З., И. Р. и Р. Б. припадници/це ромске националне мањине који су интерно расељена лица, а који станују у … улици у ….
• Увидом у изјаву И. Р. која је достављена уз притужбу утврђено је да је И. Р. изјавио: „Пре око месец сам дана сам са женом отишао у ЦСР да предам за једнократну социјалну помоћ. Нека црномањаста особа ми је рекла да не могу да предам захтев.“
• Увидом у записник Центра за социјални рад о саслушању И. Р. из В. са боравиштем у … улици у … утврђено је да је И. Р. изјавио следеће: „Упознат сам са дописом Повереника за заштиту равноправности који ми је прочитан и јасно ми је све што је у допису написано и изјављујем да се моја породица није обраћала Центру за социјални рад П. ради било какве помоћи социјалне и друге до 29.2018. године, када сам поднео захтев за остваривање права на новчану социјалну помоћ. Први контакт са Центром за социјални рад П. био је поводом позива Центра за социјални рад П. а везано за организацију цивилног друштва … и тада су нам објашњени прописи, права која можемо да остваримо и под којим законским условима. Мени је било јасно шта и како можемо да остваримо као породица и ми смо кренули у процедуре. Нисмо имали проблем са службама зато што смо Роми. Нисам осетио да сам као Ром био ускраћен у контактима са Центром за социјални рад, већ су ме на добар начин примали и објашњавали ми. Још једном кажем да нисам подносио захтев Центру за социјални рад пре августа месеца 2018, нити сам се обраћао Центру, ни ја ни чланови моје породице. Мој син А. који живи у посебном домаћинству је корисник новчане социјалне помоћи. Контакт са Центром је био по позиву Центра и добро смо примљени, поднели смо захтев за новчану социјалну помоћ.“ Такође увидом у записник је утврђено да је странка у смислу Закона о општем управном поступку упозорена на кривичну и материјалну одговорност давања лажног исказа, након чега је дала изјаву.
• Увидом у изјаву З. З. која је достављена уз притужбу утврђено је да је З. З. изјавила: „Током трудноће, пре око седам месеци сте отишли у ЦСР да предате захтев за социјалну помоћ. В, социјална радница, ми је рекла да не могу да предам док ми се не заврши суђење по којем сам тужила сродника. Иако сам започела поступак, они ми нису дали ни да предам захтев, већ су ме усмено одбили. После нисам више ишла јер сам се породила а помоћ ми свакако треба.“
• Увидом у записник Центра за социјални рад о саслушању З. З. из Л, са боравиштем у … улици у …, утврђено је да је З.З. изјавила следеће: „Упозната сам са дописом Повереника за заштиту равноправности који ми је прочитан и јасно ми је све што је у допису написано и изјављујем да се моја породица раније обраћала Центру за социјални рад П. и остваривали смо право на једнократне новчане помоћи и упућени смо били у процедуре и поступке те како да остваримо право на новчану социјалну помоћ, те сам ја претходно поднела тужбу за издржавање код Основног суда у П. што је био услов који сам лично морала да испуним ради остваривања права на новчану социјалну помоћ, тако да сам 29.11.2018.г. поднела уредан захтев на остваривање права на новчану социјалну помоћ. Нисмо имали проблема са службама зато што смо Роми. Нисам осетила да сам као Ромкиња била ускраћена у контактима са Центром за социјални рад, већ су ме на добар начин примали и објашњавали ми.“ Такође увидом у записник је утврђено да је странка у смислу Закона о општем управном поступку упозорена на кривичну и материјалну одговорност давања лажног исказа, након чега је дала изјаву.
• Увидом у изјаву Р. Б. која је достављена уз притужбу утврђено је да је изјавила: „Ишао сам у Центар за социјални рад са супругом, ради предаје захтева за социјалну помоћ. Жена која је тамо радила није хтела да прихвати наш захтев рекла је да немам права и да не може. То се десило у јулу 2018. године. После тога нисам ишао у Центар, иако сам оперисан од тумора, незапослен и мислим да моја породица и ја имамо право на помоћ“.
• Увидом у записник Центра за социјални рад о саслушању Р. Б. из К. П. са боравиштем у … улици у …, наведено је да је Р. Б. дала изјаву следеће садржине: „Упозната сам са дописом Повереника за заштиту равноправности који ми је прочитан и јасно ми је све што је у допису написано и изјављујем да се моја породица није обраћала Центру за социјални рад П. ради било какве помоћи, социјалне и друге до сада. Први контакт са Центром за социјални рад П. био је поводом позива Центра за социјални рад П, а везано за организацију цивилног друштва… и тада су нам објашњени прописи, права која можемо да остваримо и под којим законским условима. Мени и супругу Н. Б. је било јасно шта и како можемо да остваримо као породица и ми смо кренули у процедуре. Тренутно смо у процедури да регулишемо личну карту сина С. (проблеми су везани за пријаву пребивалишта, ја сам се пријавила на Националну службу за запошљавање). Нисмо имали проблема са службом зато што смо Роми. Нисам осетила да сам као Ромкиња била ускраћена у контактима са Центром за социјални рад, већ су ме на добар начин примали и објашњавали ми. Још једном кажем да нисам подносила захтев Центру за социјални рад пре августа месеца 2018, нити сам се обраћала Центру ни ја ни чланови моје породице. Контакт са Центром је био по позиву Центра а нисмо се обраћали јер нисмо имали регулисане папире у вези статуса, а имали смо редовна примања обзиром да је супруг на К. радио па примамо К. додатак од 8.500,00 динара.“ Такође увидом у записник је утврђено да је странка у смислу Закона о општем управном поступку упозорена на кривичну и материјалну одговорност давања лажног исказа, након чега је дала изјаву.
• У погледу дела притужбе који се односи на забрану позивања на одговорност, неспорно је да је Центар за социјални рад позвао З. З., И. Р. и Р. Б., у просторије Центра за социјални рад, где су састављени записници о саслушању странака. У записницима је испод назива записника констатовано да су „састављени у просторијама Центра за социјални рад П. на дан 12.12.2018. године у поступку по допису Повереника за заштиту равноправности, Б.“

• З. З., И. Р. и Р. Б. дали су писану сагласност организације цивилног друштва … да у њихово име поднесе притужбу Поверенику за заштиту равноправности, ради пружања заштите од дискриминације.

• Из дописа организације цивилног друштва … утврђено је да сагласност коју су З.З., И.Р. и Р. Б. дали организацији цивилног друштва…, није опозвана и да се односи на целокупан поступак заштите ових лица од дискриминације, укључујући и акт виктимизације.

• Увидом на заваничну интернет страницу Центра за социјални рад П. утврђено је да је у току Пројекат „Становање Рома – ЕУ подршка инклузији Ромкиња и Рома“.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, анализирао је наводе из притужбе, наводе из изјашњења, као и писане доказе који су достављени током поступка.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације^[2] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности^[3].

3.3. Устав Републике Србије[4] у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Такође, чланом 76. Устава Републике Србије припадницима националних мањина гарантована је равноправност пред законом и забрањена је свака дискриминација због припадности националној мањини, док је чланом 81. прописано да Република Србија подстиче дух толеранције и међукултурног дијалога и предузима ефикасне мере за унапређење узајамног поштовања, разумевања и сарадње међу свим људима који живе на њеној територији.

3.4. Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода из 1950. године[5], у члану 14. забрањује дискриминацију и прописује да се уживање права и слобода прописаних у овој конвенцији обезбеђује без дискриминације по било ком основу, као што су пол, раса, боја коже, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, национално или социјално порекло, веза са неком националном мањином, имовно стање, рођење или други статус.

3.5. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације[6], који у члану 2. став 1. тачка 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Чланом 24. забрањена је дискриминација националних мањина и њихових припадника на основу националне припадности, етничког порекла, верских уверења и језика. Члан 9. Закона о забрани дискриминације прописује да дискриминација постоји ако се према лицу или групи лица неоправдано поступа лошије него што се поступа или би се поступало према другима, искључиво или углавном због тога што су тражили или намеравају да траже заштиту од дискриминације или због тога што су понудили или намеравају да понуде доказе о дискриминаторском поступању.

• Законом о заштити права и слобода националних мањина[7] забрањује се сваки облик дискриминације на националној, етничкој, расној и језичкој основи према лицима која припадају националним мањинама.
• Закон о социјалној заштити[8] забрањује дискриминацију корисника социјалне заштите по основу расе, пола, старости, националне припадности, социјалног порекла, сексуалне оријентације, вероисповести, политичког, синдикалног или другог опредељења, имовног стања, културе, језика, инвалидитета, природе социјалне искључености или другог личног својства.

 Анализа навода из притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

• Имајући у виду предмет ове притужбе, потребно је испитати да ли је Центар за социјални рад у П. дискриминисао интерно расељене припаднике/це ромске националне мањине у области остваривања права из социјалне заштите. Поред тога потребно је испитати да ли је Центар за социјални рад позивањем лица која су именована као сведоци у поступку за заштиту од диксриминације, повередио одредбе Закона о забрани дискриминације, односно виктимизовао И. Р, Р. Б, као и З. З. Повереник је анализирао само наводе из притужбе и изјашњења, као и достављене доказе који су од значаја за утврђивање дискриминације. Предмет анализе нису били пропусти у раду или поступању за које су надлежни други државни органи.

3.9. У току поступка, разматрани су најпре наводи из притужбе и докази који су приложени уз притужбу. Из исказа сведока које је предложила организација цивилног друштва…, произлази да И. Р, Р. Б. као и З. З. у јулу 2018. године, није омогућено  да предају захтеве за остваривање права из система социјалне заштите у Центру за социјални рад П. Организација цивилног друштва… је уз притужбу поред изјава сведока доставила фотокопије анонимизованих захтева за остваривање права на новчану социјалну помоћ на прописаном обрасцу. У притужби и допунама притужбе је наведено да је наведене захтаве организација цивилног друштва … послала путем поште и да су ови захтеви прихваћени и обрађени у Центру за социјални рад.

3.10. Центар за социјални рад је негирао наводе из притужбе и допуна притужбе, наводећи да је према наведеним лицима као и осталим становницима … улице, интерно расељеним Ромима и Ромкињама, поступано у складу са принципима и стандардима социјалне заштите који укључују поштовање интегритета и достојанства корисника, забране дискриминације и принципа најбољег интереса странке. У изјашњењу је наведено да преко 20 породица из … улице у …, остварује право на новчану социјалну помоћ и друге услуге подршке од значаја за њихове породице, те да  имена и презимена ових лица нису достављена имајући у виду да се ради о личним правима корисника која су заштићена Законом о заштити података о личности.

3.11. Уз изјашњење и допуне изјашњења Центар за социјални рад је доставио записнике о саслушању З. З, И. Р. и Р. Б, чији су искази у супротности са исказима које су наведена лица дала у својству сведока. З. З, је навела да се обраћала Центру и да је остваривала право на једнократну новчану помоћ, као и чланови њене породице, док су И. Р. и Р. Б. негирали да су се обраћали Центру у периоду на који се односи притужба организације цивилног друштва… . Сви сведоци су у својим изјавама навели да нису имали проблема са службама Центра за Социјални рад зато што су Роми, да су били примљени и да су поучавани и информисани о својим правима. Дакле, наведени сведоци који су се изјаснили на околности из притужбе, нису потврдили наводе из притужбе који се односе на предметни акт дискриминације.

3.12. Из писаних доказа које је понудила организација цивилног друштва… , не може се утврдити да је Центар за социјални рад имао дискриминаторну праксу у поступању према интерно расељеним Ромима. Наиме, чињеница да је организација цивилног друштва… поднела три анонимизована захтева за остваривање права на новчану помоћ у име интерно расељених Рома, не значи нужно да су се та лица раније обраћала Центру и том приликом била одбијена. Са друге стране, сви сведоци које је организација цивилног друштва … предложила, накнадно су дали исказе који су битно другачији и супротни исказима датим организацији цивилног друштва …, а Повереник је нарочито имао у виду чињеници да су сведоци у Центру за социјални рад упозорени на кривичну и материјалну одговорност давања лажног исказа. Због тога, Повереник се није даље упуштао у наводе притужбе у том делу имајући у виду да су искази међусобно контрадикторни, због чега се не могу утврдити релевантне чињенице за доношење одлуке о томе да ли је дошло до повреде одредаба Закона о забрани дискриминације у поступку остваривања права интерно расељених Рома и Ромкиња пред Центром за социјални рад у П.

3.13. Међутим, имајући у виду да је Центар за социјални рад, у прилогу изјашњења као доказе о недискриминаторној пракси доставио записнике о саслушању странака које су у поступку пред Повереником наведени као сведоци, Повереник је приступио анализи да ли су овим радњама Центра за социјални рад прекршене одредбе Закона о забрани дискриминације које се односе на забрану позивања на одговорност лица која су затражила заштиту од дискриминације или су у поступку за заштиту од дискриминације понудила доказе. С тим у вези, утврђено је да су сведоци које је предложио подносилац притужбе саслушани пред Центром за социјални рад по захтеву Центра, а након чињенице да су предложени као сведоци односно као лица која су затражила заштиту и с тим у вези понудила доказе. Неспорно је из читања записника о саслушању ових лица да изјаве нису узете оквиру управног поступка на који је Центар за социјални рад овлашћен а који се односи на поступак утврђивања чињеница за остваривање права из области социјалне заштите, већ су изјаве узете након захтева Повереника за изјашњењем Центра за социјални рад. Поред тога, очигледно је да у записник није унето само слободно излагање странака, већ и да су им тенденциозно постављана питања која се односе на чињенице и околности које треба да буду предмет испитивања у поступку пред Повереником за заштиту равноправности, а не у поступку пред Центром за социјани рад. Па тако, у записницима о саслушају странака се између осталог наводи: „Нисмо имали проблем зато што смо Роми“, „нисам се осетио/ла да сам као Ром/Ромкиња био/ла ускраћен/а у контактима са Центром за социјални рад“, „на добар начин су ме примали“. Истоветне реченице се налазе у свим записницима о саслушању. Оваква и сличне реченице, пре остављају утисак постојања страха саслушаваних лица од органа јавне власти која их испитује поводом изјава датих у поступку за заштиту од дискриминације, него о слободном и неометаном излагању грађана или грађанке.

3.14. Повереник за заштиту равноправности, најоштрије осуђује злоупотребу овлашћења и позивање сведока, који су предложени у поступку за заштиту од дискриминације, који се  води пред Повереником за заштиту равноправности да се пред службеним лицима другог органа изјашњавају о околностима које су предмет притужбе. На овај начин, ствара се страх од пријављивања акта дискриминације, утиче се на сведоке и ток доказног поступка и онемогућава неометано вођење поступка у целини. Дискриминација је опасна друштвена појава која је забрањена Уставом и законима, а поступак пред Повереником за заштиту равноправности прописан је као један од облика заштите од дискриминације. Сваки покушај осујећивања и онемогућавања грађанима да се ефикасно користе законом прописаним средствима за заштиту од дискриминације, изузетно је штетна за целокупни правни поредак.

3.15. Имајући у виду све чињенице и околности поступка, можемо констатовати да се не може утврдити да ли је Центар за социјални рад у П. одбио да прихвати захтеве интерно расесељених Рома, у периоду пре интервенције организације цивилног друштва … и подношења притужбе Поверенику. Са друге стране, током поступка је несумњиво утврђено да је Центар за социјални рад у П. позвао З. З, И. Р. и Р. Б, сведоке који су предложени у поступку пред Повереником за заштиту равноправности ради саслушавања на околности о којима су сведочили у поступку за заштиту од дискриминације, што представља акт виктимизације, и представља повреду одредбе члана 9. Закона о забрани дискриминације која изричито забрањује позивање на одговорност.

4. МИШЉЕЊЕ

Центар за социјални рад у П. повредио је одредбу члана 9. Закона о забрани дискриминације – забрана позивања на одговорност, позивањем и саслушавањем троје лица које је подносилац притужбе предложио као сведоке у поступку за заштиту од дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереница за заштиту равноправности препоручује Центру за социјални рад у П. :

5.1. Да убудуће не позива на одговорност лица која су понудила или намеравају да понуде доказе о дискриминаторном поступању или која су затражила заштиту од дискриминације.

5.2. Да упуте писано извињење З. З, И. Р. и Р. Б, због позивања ових сведока на одговорност.

5.3. Да спроведу обуку за запослене о препознавању дискриминације са посебним освртом на дискриминацију припадника/ца ромске националне мањине који су интерно расељена лица.

Потребно је да Центар за социјални рад у П. обавести Повереницу за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно чл. 40. Закона о забрани дискриминације, уколико Центра за социјални рад у П. не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереница за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС”, број 22/09

[2] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС“, број 22/09), члан 1. став 2.

[3] Закона о забрани дискриминације („Службени гласник РС“, број 22/09), члан 33.

[4] Устав Републике Србије („Службени гласник РС”, број 98/06)

[5] „Службени лист СЦГ- Међународни уговори”, број 9/03

[6] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС”, број 22/09)

[7] „Службени лист СРЈ“, број 11/02, „Службени лист СЦГ“, број 1/03 – Уставна повеља и „Службени гласник РС”, број 72/09 – др. закон и 97/13 – одлука УС

[8] „Службени гласник РС”, број 24/11, члан 25.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

Брaнкицa Jaнкoвић

1001-18 Мишљење са препоруком по притужби организације цивилног друштва против Центра за социјални рад због дискриминације на основу националне припадности у области социјалне заштите