Притужбa Ж. Л. прoтив РФЗO збoг дискриминaциje нa oснoву стaтусa интeрнo рaсeљeнoг лицa

дел. бр. 07-00-409/2013-02 датум: 23. 9. 2013.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе Ж. Л. из М. против Републичког фонда за здравствено осигурање, Филијале за град Београд, Испоставе Младеновац, због дискриминације на основу статуса интерно расељеног лица.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Повереници за заштиту равноправности притужбом се обратио Ж. Л. из М. због дискриминације приликом остваривања права из здравственог осигурања на основу статуса интерно расељеног лица.

1.2. У притужби и допуни притужбе је наведено следеће:

– да су Ж. Л. и његова супруга незапослена, интерно расељена лица са Косова и Метохије, као и да имају пребивалиште у М. већ 13 година;
– да према одредбама Закона о здравственом осигурању, незапослени држављани Републике Србије имају право на бесплатно стоматолошко лечење, али да су неком уредбом расељена лица са Косова и Метохије изузета од овог права, иако су још увек држављани Републике Србије и уредно су пријављени на тржишту рада, а такав је случај и са њим и његовом супругом;
– да се обратио писаним захтевом за бесплатно стоматолошко лечење Филијали РФЗО у Младеновцу и добио негативан одговор, јер су према уредби лица са Косова и Метохије изузета из овог права, осим одређених група (нпр. Роми);
– да је изјавио жалбу Републичком фонду за здравствено осигурање, али је након дужег времена добио негативан одговор;
– да се обратио Заштитнику грађана који се у овом случају огласио ненадлежним, јер се ради о дискриминацији одређене групе грађана и препоручио му да се обрати Поверенику за заштиту равноправности;
– да број грађана који је уредбом изузет из остваривања овог права није занемарљив;
– с обзиром на чињеницу да је незапослен, није имао новчаних средстава за тужбу суду и за адвокатске трошкове;
– да се пита да ли је потребно водити појединачне судске спорове, да ли је уредбом ова група грађана дискриминисана грешком или су свесно сврстани у грађане трећег реда, као и „да ли нека од институција треба да се препозна као надлежна, поништи наведену уредбу и исправи и надомести грешку учињену већ намученом народу који је морао да напусти своје домове и да се сам сналази за свој опстанак“.

1.3. У прилогу притужбе достављено је решење РФЗО, Филијала за град Београд, Испостава Младеновац бр. 180-885/12-154 од 30. новембра 2012. године, којим је одбијен захтев Ж. Л. за издавање потврда о остваривању права на стоматолошку заштиту, јер нису испуњени законски услови.

1.4. Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације , па је у току поступка затражено изјашњење Републичког фонда за здравствено осигурање, Филијале за град Београд, Испоставе Младеновац, уз напомену да је потребно да се посебно изјасне о: 1) разлозима одбијања захтева Ж. Л. за издавање потврде за остваривање права на стоматолошку здравствену заштиту, уз образложење да не спада у круг осигураника из члана 22. Закона о здравственом осигурању , 2) да ли се на лица расељена са Косова и Метохије примењују посебни прописи о здравственом осигурању, као и да уколико постоји такви прописи 3) доставе акт на основу којег је регулисано право на здравствено осигурање лица расељених са КиМ.

1.5. У изјашњењу Републичког фонда за здравствено осигурање, Филијале за град Београд, Испоставе Младеновац наведено је следеће:

– да су у члану 41. став 1. тач. 1-11. Закона о здравственом осигурању наведена лица којима се обезбеђују прегледи и лечења болести уста и зуба у амбулантно – поликлиничким и стационираним условима на терет средстава обавезног здравственог осигурања, уколико су приходи осигураног лица испод цензуса утврђеног актом из члана 22. став 2. Закона о здравственом осигурању;
– да је Ж. Л. пријављен на обавезно здравствено осигурање као расељено лице са Косова и Метохије, а не по основама који су прописани чланом 22. став 2. Закона о здравственом осигурању;
– да с обзиром на наведено, у конкретном случају, не постоји основ за остваривање права на стоматолошку заштиту на терет средстава обавезног здравственог осигурања;
– да је Ж. Л. поднео захтев за издавање потврде за остваривање права на стоматолошку здравствену заштиту надлежној испостави Републичког фонда, као и да је о поднетом захтеву донето решење УП 1 03-3 бр. 180-885/1012-154 од 30. новембра 2012. године, којим је у складу са одредбама Закона о здравственом осигурању и Закона о општем управном поступку, захтев Ж. Л. одбијен јер нису испуњени законски услови;
– да је по жалби Ж. Л. спроведен другостепени поступак у којем је решењем Републичко фонда УП I – 02/6 број: 180.2-45/13 од 8. фебруара 2013. године жалба одбијена као неоснована;
– да је, имајући у виду све наведено, а пре свега Закон о здравственом осигурању, притужба Ж. Л. на рад и поступање РФЗО неоснована.

У прилогу изјашњења достављено је решење Републичког фонда за здравствено осигурање, Филијале за град Београд, Испоставе Младеновац бр. 180-885/12-154 од 30. новембра 2012. године и решење Републичког фонда за здравствено осигурање бр. 180.2-45/13 од 8. фебруара 2013. године.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. Подносилац притужбе Ж. Л. је незапослено лице, са статусом интерно расељеног лица са КиМ, са пребивалиштем у Младеновцу, пријављен Националној служби за запошљавање. Ж. Л. је обавезно здравствено осигуран као расељено лице са КиМ.

2.2. Увидом у решење УП 1 03-3 бр. 180-885/1012-154 од 30. новембра 2012. године, утврђено је да одбијен захтев Ж. Л. за издавање потврде за остваривање права на стоматолошку здравствену заштиту на терет средстава обавезног здравственог осигурања. Даљим увидом у наведено решење, утврђено је да је Ж. Л. пријављен на здравствено осигурање по посебним прописима, као привремено расељено лице, да му је по том основу издата исправа о здравственом осигурању, да има пребивалиште у Пећи, а као привремено расељено лице има пријављено боравиште у М, да према приложеној фотокопији радне књижице има статус незапосленог лица, али да није по том основу пријављен на здравствено осигурање у смислу члана 22. Закона о здравственом осигурању.

2.3. Увидом у решење Републичког фонда за здравствено осигурање бр. 180. 2-45/13 од 8. фебруара 2013. године, утврђено је да је жалба Ж. Л. одбијена као неоснована.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имала је у виду наводе из притужбе, изјашњења, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. Република Србија је потписница Конвенције о статусу избеглица са завршним актом Конференције опуномоћеника Уједињених нација о статусу избеглица и Протокола о статусу избеглица, којима се дефинишу појам избеглице, правни положај, приступ правима и друга питања од значаја за положај избеглица.

3.4. Документ „Водећи принципи Уједињених нација о интерном расељењу“ не ствара обавезу његове примене, али он представља документ који Република Србија следи како би се интерно расељеним лицима обезбедио прокламовани степен заштите и остварење људских права. Тако се у делу Општи принципи, као принцип 1. наводи да интерно расељена лица уживају, потпуно једнако, иста права и слободе по међународном и домаћем праву као и сви други појединци у њиховој земљи. Она не смеју бити дискриминисана у уживању било којих права и слобода због чињенице да су интерно расељена.

3.5. Устав Републике Србије забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичног или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета.

3.6. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације , у којем је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Чланом 6. овог закона прописано је да непосредна дискриминација постоји ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у неповољнији положај, или би могли бити стављени у неповољнији положај.

3.7. У Националној стратегији за решавање питања избеглица и интерно расељених лица за период од 2011. до 2014. године, као стратешки циљ бр. 3. прописано је побољшање животних услова најугроженијих категорија интерно расељених лица, појединаца и породица, тако да остварују приступ правима, услугама и ресурсима, у складу са законом, као и други грађани и решавање њихових основних животних питања. Изричито је наглашено да интерно расељена лица остварују права која проистичу из обавезног здравственог осигурања, у складу са Законом о здравственом осигурању. Сва интерно расељена лица која поседују уредну легитимацију расељеног лица добијају здравствену књижицу на основу те легитимације. Такође, један од општих циљева Стратегије јавног здравља Републике Србије јасно је усмерен ка унапређењу здравственог стања социјално рањивих група становништва .

3.8. С обзиром на околности конкретног случаја, за његово разматрање релевантне су и одредбе Закона о здравственом осигурању, и то одредба чл. 22. овог закона, којом је прописано да се осигураницима сматрају и лица која спадају у категорију социјално угроженог становништва, између осталог, то су и незапослена лица, одредба чл. 41. којом је прописано да се осигураним лицима обезбеђују прегледи и лечења болести уста и зуба у амбулантно – поликлиничким условима, између осталог, ако су приходи осигураног лица испод цензуса утврђеног чланом 22. Закона о здравственом осигурању.

Анализа навода из изјашњења и доказа достављених уз притужбу са аспекта релевантних прописа

3.9. У току поступка је утврђено, а и међу странама није било спорно да је Ж. Л. незапослено интерно расељено лице са КиМ, да има боравиште у М, да је здравствено осигуран на основу чињенице да је интерно расељено лице са КиМ. С обзиром да је решењем РФЗО, Филијала за град Београд, Испостава Младеновац одбијен његов захтев за издавање потврде за остваривање права на стоматолошку здравствену заштиту на терет обавезног здравственог осигурања, задатак Повереника за заштиту равноправности јесте да утврди да ли су ускраћивањем прегледа и лечења болести уста и зуба у амбулантно – поликлиничким и стационираним условима на терет средстава обавезног здравственог осигурања, на основу чињенице да је Ж. Л. осигуран као интерно расељено лице са КиМ, а не као незапослено лице, прекршене одредбе Закона о забрани дискриминације.

3.10. У вези навода из притужбе да постоји уредба на основу које су интерно расељена лица са КиМ изузета из остваривања права на бесплатну стоматолошку заштиту, Повереница за заштиту равноправности констатује да такав подзаконски акт не постоји, што произлази и из образложења решења Републичког фонда за здравствено осигурање, као и из изјашњења на притужбу.

3.11. Повереница за заштиту равноправност ценила је и чињенице да је Ж. Л. изјавио жалбу на првостепено решење, која је закључком одбачена као неблаговремена, као и да је на тај закључак такође изјавио жалбу, која је одбијена као неоснована. Ове чињенице, међутим, нису релевантне са аспекта Закона о забрани дискриминације, посебно имајући у виду да је жалба одбачена као неблаговремена, те није по жалби решено у меритуму.

3.12. Увидом у образложење решења РФЗО, Филијала за град Београд, Испостава Младеновац бр. 180-885/12-154 од 30. новембра 2012. године, може се констатовати да је захтев Ж. Л. за издавање потврде за стоматолошку заштиту на терет Републичког фонда за здравствено осигурање одбијен, јер није осигуран на основу члана 22. Закона о здравственом осигурању, као незапослено лице, већ као интерно расељено лице са КиМ. У образложењу решења је наведено да право на стоматолошку здравствену заштиту имају осигурана лица у смислу члана 22. Закона о здравственој заштити, а да Ж. Л. не спада у овај круг осигураника.

3.13. Анализа одредбе члана 22. Закона о здравственом осигурању показала је да се под осигураницима, између осталих, сматрају и лица која спадају у категорију социјално угроженог становништва, па је у ставу 1. тачка 9. овог члана прописано да у ову категорију спадају незапослена лица и друге категорије социјално угрожених лица чији су месечни приходи испод прихода утврђених у складу са овим законом. Надаље, одредбом става 4. овог члана прописано је да се осигураником, у смислу овог закона, сматра и лице коме је надлежни републички орган утврдио статус избеглог, односно прогнаног лица из бивших република СФРЈ, ако испуњава услов из става 2, овог члана и ако има боравиште на територији Србије. Потребно је указати да у Закону о здравственом осигурању не постоји посебна одредба којом је регулисано стицање својства осигураника интерно расељених лица са АП Косово и Метохија. Међутим, ова лица имају својство осигураника, јер је одредбом члана 2. став 1. Правилника о исправи о здравственом осигурању и посебној исправи о коришћењу здравствене заштите прописано да је исправа о здравственом осигурању здравствена књижица којом се доказује својство осигураног лица, док је одредбом члана 12а прописано да привремено расељеним лицима са подручја АП Косово и Метохија, као и члановима њихових породица, здравствену књижицу издаје филијала према месту њиховог привременог боравка, као и да се та филијала сматра матичном филијалом за период док привремено расељено лице борави на подручју те филијале. Привремено расељеним лицима се оверава здравствена књижица на период од 12 месеци. Из наведеног се може даље закључити да је смисао ових одредаба да се обезбеди здравствено осигурање лицима која спадају у категорију социјално угроженог становништва, и то на терет средстава обавезног здравственог осигурања.

У конкретном случају, по питању коришћења стоматолошких услуга на терет обавезног здравственог осигурања, анализа одредаба члана 41. Закона о здравственом осигурању показала је да су њима прописане одређене групе лица, између осталог и из категорије социјално угрожених лица, који могу да остваре право на преглед и лечење болести уста и зуба на терет обавезног здравственог осигурања. Одредбом става 1. тачка 11. прописано је да то право могу да остваре осигураници из члана 22. Закона о здравственом осигурању, док је одредбом става 2. истог члана прописан услов да осигураници имају приходе испод цензуса прописаног одредбом члана 22. став 2.

3.14. Према томе, из анализе поменутих одредаба произлази да је ситуација у којој се налази Ж. Л. упоредива са ситуацијом у којој се налазе незапослени осигураници и осигураници из других категорија социјално угроженог становништва без статуса интерно расељених лица, који су осигурани на основу члана 22. Закона о здравственом осигурању. Већ је наведено да је за остваривање права на преглед и лечење болести уста и зуба, у складу са одредбама члана 41. став 1. тачка 11. и став 2. Закона о здравственом осигурању, потребно испунити два услова – осигурање на основу члана 22. и приходи испод цензуса прописаног у члану 22. став 2. Непознати су разлози због којих је надлежна филијала Републичког фонда здравственог осигурања није издала потврду Ж. Л, ако се има у виду да у Закону о здравственом осигурању нема посебних одредаба којима се регулише здравствено осигурање интерно расељених лица, али да је јасно да спадају у категорију социјално угроженог становништва, као и да је подзаконским актом одређено да имају својство осигураника и да им се издају здравствене књижице. Повереница за заштиту равноправности је става да Ж. Л, као и сва друга лица који имају статус интерно расељених лица, имају право на прегледе и лечење болести уста и зуба на терет обавезног здравственог осигурања, уколико испуњавају услове који важе за осигуранике који немају овај статус. Наиме, ово право би могао да оствари било који грађанин Србије који је незапослен и чија су месечна примања испод утврђеног цензуса, а Ж. Л. је то право ускраћено само на основу чињенице да има статус интерно расељеног лица, занемарујући чињеницу да је он такође грађанин Републике Србије, који је незапослен и има приходе испод утврђеног цензуса. Сагласно томе, Ж. Л. је ускраћено ово право на основу његовог личног својства, односно, због чињенице да је интерно расељено лице са територије АП Косово и Метохија.

3.15. Повереница за заштиту равноправности указује да је у Националној стратегији за решавање питања избеглица и интерно расељених лица изричито наглашено да интерно расељена лица остварују права која проистичу из обавезног здравственог осигурања, у складу са Законом о здравственом осигурању, као и да сва интерно расељена лица која поседују уредну легитимацију расељеног лица добијају здравствену књижицу на основу те легитимације. Такође, један од општих циљева Стратегије јавног здравља Републике Србије јасно је усмерен ка унапређењу здравственог стања социјално рањивих група становништва.

4. МИШЉЕЊЕ

Одбијањем захтева Ж. Л. за издавање потврде о остваривању права на стоматолошку здравствену заштиту због чињенице да је осигуран на основу статуса интерно расељеног лица са територије АП Косово и Метохија, РФЗО Филијала за град Београд, Испостава Младеновац прекршила је одредбе Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереница за заштиту равноправности препоручује Републичком фонду за здравствено осигурање, Филијали за град Београд, Испостави Младеновац:

5.1. Да предузме све неопходне мере из своје надлежности како би Ж. Л, као и свим другим интерно расељеним лицима са територије АП Косово и Метохија, издала потврде о остваривању права на стоматолошку заштиту на терет обавезног здравственог осигурања.

5.2. Убудуће води рачуна да у оквиру својих редовних послова и активности, не крши одредбе Закона о забрани дискриминације, односно да се суздржи од неоправданог прављења разлике или неједнаког поступања и пропуштања (искључивања, ограничавања или давања првенства), у односу на лица или групе лица, које се заснива на неком личном својству.

Потребно је да РФЗО Филијала за град Београд, Испостава Младеновац обавести Повереницу за заштиту равноправности о планираним мерама у циљу спровођења ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.
Сагласно чл. 40. Закона о забрани дискриминације, уколико РФЗО Филијала за град Београд, Испостава Младеновац не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереница за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

 

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

 


microsoft-word-icon Притужбa Ж. Л. прoтив РФЗO збoг дискриминaциje нa oснoву стaтусa интeрнo рaсeљeнoг лицa Преузми


Print Friendly, PDF & Email
back to top