дел. бр. 07-00-488/2013-02 датум: 13.9.2013.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе В. К, законског заступника малолетних М. и А. К. против П. у. „Б. Б.“ у Б, Градског завода за јавно здравље Београд и Секретаријата за образовање и дечју заштиту града Београда.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Повереници за заштиту равноправности притужбом се обратио В. К, законски заступник малолетних М. и А. К, због дискриминације у ПУ „Б. Б.“ у Б.

1.2. У притужби је, између осталог, наведено:

– да М. и А. К. од 2012. године (М. од јула, а А. од новембра) иду у вртић „С.“ у оквиру ПУ „Б. Б.“;
– да је М. са 11 месеци дијагностикована алергија на протеине крављег млека а са 13 месеци и алергија на беланчевине из јаја, што су родитељи пријавили предшколској установи приликом уписа детета у вртић. Такође, родитељи су по сазнању да је и А. алергичан на беланчевине, одмах обавестили вртић;
– да су, када је М. кренуо у вртић, били обавештени на који начин је организована исхрана у вртићу, као и да нема могућности да се у вртић достављају (из кухиње из које се вртић снабдева оброцима) посебни или заменски оброци за дете које је алергично на неку намирницу, већ да је у таквим ситуацијама пракса да родитељи доносе од куће припремљене оброке за дете;
– да су родитељи одмах почели да доносе храну за М, иако су сматрали да ће то бити неколико оброка у току недеље. Међутим, врло брзо се испоставило да око 80% оброка које се служе у вртићу садржи млечне производе или производе који садрже беланчевине из јаја, због чега су родитељи покушали да нађу начин да се за М. достављају посебни тј. заменски оброци;
– да се тим поводом В. К. прво усмено обратио вртићу (у току октобра/новембра 2012. године), али је упућен на предшколску установу јер то питање није у надлежности вртића;
– да се затим обратио ПУ „Б. Б.“, али је информисан да нема могућности да се детету обезбеде заменски оброци јер услови у којима ради њихова кухиња то не омогућавају. Том приликом му је поновљено да је у таквим ситуацијама пракса да родитељи доносе оброке, да је таква ситуација на територији целог града Београда, као и да је тај став заузео Секретаријат за образовање и дечју заштиту града Београда;
– да се након тога обратио Секретаријату за образовање и дечју заштиту града Београда, да је разговарао са градском секретарком Љ. Ј. и нутриционисткињом др Ш, као и да је градска секретарка, увидом у јеловник за ту недељу, констатовала да већина оброка садржи млеко или јаја. В. К. је тражио било какву замену оброка за М, како не би морали да доносе храну у вртић, а Љ. Ј. је позвала кухињу ПУ „Б. Б.“ и тражила да пошаљу извесну количину намирница у вртић које би М. користио као замену за оброке у ситуацијама када достављени оброци садрже млеко или јаја. Током разговора, др Ш. је у више наврата истакла „да је систем такав какав јесте и да га није могуће прилагодити деци са алергијама“;
– да је након тога у вртић достављена само тегла џема, као замена за сва три оброка, а исто је било и наредних дана, због чега је В. К. поново отишао у Секретаријат за образовање и дечју заштиту града Београда. Др Ш. је позвала кухињу предшколске установе како би утврдила зашто намирнице нису достављене и добила обавештење да је то била интервентна количина и да ће наредних дана бити достављено још намирница. Након тога, у вртић је достављена једна тегла меда и неколико конзерви рибе;
– да је М. за ручак, неколико дана за редом, служена риба из конзерве, због чега су родитељи били принуђени да наставе да доносе храну за дечака. Убрзо након тога, М. се разболео и неко време није ишао у вртић, а по повратку у вртић родитељима је речено да се у вртић више не допремају намирнице које би могао да користи као замену за оброке;
– да је у ПУ „Б. Б.“, недопремање намирница образложено тиме што је обустављена свака ванредна испорука намирница јер је тендер за набавку намирница у току, у складу са налогом из Секретаријата за образовање и дечју заштиту града Београда;
– да је због тога В. К. поново отишао у Секретаријат за образовање и дечју заштиту града Београда, где му је наведену информацију потврдила и др Ш, уз напомену да је тај орган учинио све што је у њиховој моћи;
– да су М. родитељи били принуђени да наставе да доносе све потребне оброке за њега, док су истовремено покушавали да нађу надлежан орган коме би пријавили лош систем исхране, као и да се одређени број деце искључује из система исхране у предшколским установама у Београду. Због тога је В. К. посетио Министарство просвете, науке и технолошког развоја, где је добио информацију да се ради о проблему који није у надлежности министарства, већ је у градској надлежности, те је упућен на Градски завод за јавно здравље, Београд;
– да је у Градском заводу за јавно здравље у Београду разговарао са др М. С. и др Д. К, да му је др К. предложила да са другим родитељима који имају исте и сличне проблеме, оснује удружење и да на тај начин покуша да оствари право за које сматра да му припада, а да је др С. навела да су и други родитељи долазили поводом истог проблема, али да је потребно да сви буду свесни да је исхрана у вртићима прилагођена искључиво здравој деци и „да не види у чему је проблем“. Када је В. К. указао на чињеницу да у уговору који је потписао са ПУ „Б. Б.“ стоји да предшколска установа обезбеђује услугу исхране и да је наплаћује, без обзира да ли дете користи услугу кухиње или не, др С. је рекла да то не би требало да стоји у уговору, јер је проблем правне природе, али се решење мора тражити на другом месту. Такође, др С. навела је и да је колективна исхрана организована тако је родитељи донесе оброке за дете, уколико дете не може да користи услугу исхране, као и да је иста ситуација у свим објектима који се баве колективном исхраном без обзира да ли се ради о вртићима или не;
– да су родитељи доносили оброке и за А, од првог тренутка када је кренуо у вртић;
– да је В. К. једном приликом предочио ПУ „Б. Б.“ да ће поднети тужбу јер редовно доноси оброке за дечаке, а плаћа пуну цену као да деца једу у вртићу. Тада му је указано на могућност подношења захтева за умањење цене по том основу, али је он то одбио „јер би се аналогно томе, за неко време могле ускратити и остале услуге на име субвенције“;
– да је контактирао предшколске установе широм Србије и сазнао да се у Новом Саду, Нишу, Крагујевцу, Краљеву и Ужицу спремају посебни оброци за децу која из здравствених, верских, или неких других разлога не могу да користе услуге кухиње, а исто је и у војсци Србије и другим местима где се организује колективна исхрана;
– да су овако организованим системом исхране у предшколским установама, односно, вртићима које оснива град Београд, деца која имају нутритивне алергије и њихови родитељи, стављени у неповољнији положај у односу на здраву децу и њихове родитеље.

1.3. Уз притужбу су достављени и следећи прилози: 1) молба В. К. упућена ПУ „Б. Б.“ од 9. маја 2013. године; 2) одговор на молбу ПУ „Б. Б.“ бр. 446/2 од 16. маја 2013. године; 3) жалба на рад Секретаријата за образовање и дечју заштиту града Београда упућена истом органу од 22. маја 2013. године; 4) одговор на жалбу Секретаријата за образовање и дечју заштиту града Београда VII-01 број: 07-271/2013; 5) жалба В. К. на одговор Секретаријата за образовање и дечју заштиту града Београда VII-01 број: 07-271/2013; 6) уговор о дневном боравку детета у предшколској установи, између В. и Ј. К. и ПУ „Б. Б.“ број: 455/7 од 1. јула 2012. године; 7) извештај лекара специјалисте са дијагнозом алергије за М. К. и 8) извештај лекара специјалисте са дијагнозом алергије за А. К.

1.4. Повереница за заштиту равноправности спровела је јединствен поступак, сагласно чл. 117. Закона о општем управном поступку , у вези са чл. 40. ст. 4. Закона о забрани дискриминације. У циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације , у току поступка прибављено је изјашњење ПУ „Б. Б.“ у Б, Градског завода за јавно здравље Београд и Секретаријата за образовање и дечју заштиту града Београда.

1.5. У изјашњењу ПУ „Б. Б.“, између осталог, наведено је:

– да је тачно да је ПУ „Б. Б.“ информисана да М. и А. имају алергије на млеко и јаја, као и да су те информације уписане у упитник који родитељи попуњавају при упису деце у вртић. Међутим, упитник је информативног карактера о здравственом стању детета, како не би дошло до грешке (у овом случају да дете не поједе неку намирницу на коју је алергично), али не служи томе да се на основу уписаних информација деци којој је то потребно обезбеде посебни оброци;
– да ова предшколска установа (као и већина других у Београду) није у могућности да сваки дан обезбеди замену за оброке који садрже намирнице на које су деца алергична. Исхрана деце у предшколским установама прописана је правилницима на основу којих се одређује количина протеина коју деца сваки дан треба да унесу, а најбољи извори беланчевина су млеко, млечни производи, месо, риба и јаја. Такође, пецива, колачи, намази или нека главна јела садрже алергогене намирнице, што чини претежан део исхране деце у обдаништима;
– да велики проблем ове предшколске установе представља и централна кухиња чији су капацитети предвиђени за упола мањи број деце (тренутно установу похађа око 5 000 деце за коју се сваки дан спремају два оброка и две ужине);
– да број радника који раде у централној и дистрибутивним кухињама није довољан да би се могли припремати посебни оброци, а поред тога, набавка намирница је у надлежности Секретаријата за образовање и дечју заштиту града Београда;
– да је Градски завод за заштиту јавног здравља Београд дозволио да родитељи доносе оброке припремљене код куће, у посебним чинијама, са именом и презименом детета;
– да потврђују све наводе В. К. изнете у притужби и прилозима, и то почевши од изјаве др Ш, лекарки из Градског завода за јавно здравље, Секретаријата за образовање и дечју заштиту града Београда и др;
– да малу помоћ родитељима представља и чињеница што сарадници за исхрану деце уз недељни јеловник дају и допуну јеловника из кога се може видети који оброци садржи алергене;
– да су потпуно јасни проблеми са којима се суочавају родитељи деце која имају такву врсту алергија, али да све док се не стекну услови за припрему одговарајућих оброка, у овој предшколској установи неће бити могућности да се спремају сви оброци, као и да би сви у предшколској установи били задовољни да могу да спремају посебне оброке за алергичну децу јер би то значило да постоји нова, добро опремљена кухиња која има могућности за припрему и тих оброка;
– да предшколска установа може једино да понуди родитељима умањење цене за коришћење услуга вртића.

1.6. У изјашњењу Секретаријата за образовање и дечју заштиту града Београда, наведено је:

– да је В. К. у више наврата, поводом наведеног питања, долазио у Секретаријат за образовање и дечју заштиту Градске управе града Београда (у даљем тексту Секретаријат), да је разговарао са секретарком Љ. Ј. и координаторком за превентивну здравствену заштиту (докторка медицине). Наведено је и да лекарка која је координаторка за превентивну здравствену заштиту, није др Ш. како је у притужби наведено, већ се ради о др З. Б, као и да се њени одговори нису односили на постојање било каквих проблема везаних за реализацију поступака јавних набавки намирница за исхрану деце, јер та област не припада радним задацима координатора за превентивну здравствену заштиту у Секретаријату;
– да је насупрот томе, у присуству К. и приликом сваког доласка, координаторка за превентивну здравствену заштиту остваривала телефонску комуникацију са запосленима у ПУ „Б. Б.“ – П, и то главним нутриционистом, и да је захтевала проналазак најповољнијег начина за решавање наведеног проблема;
– да се заједничким договором дошло до решења које је подразумевало да се данима када јеловник садржи оброк који дете не може да конзурмира из централне (производне кухиње) у вртићу „С.“, достављају веће количине намирница за исхрану које М. може да конзумира и које су на располагању кухињском особљу, а тај систем је на снази и сада. Такође, током првих неколико разговора, В. К. је инсистирао да се детету омогући било која врста намирница, чак само хлеб, уколико не постоје друге могућности и да ће М. надокнадити оброк у кућним условима. Без обзира на такву изјаву, из Секретаријата је инсистирано да се у вртићу обезбеде све намирнице које дете може да конзумира, чему је присуствовао и подноситељ притужбе;
– да је В. К. и сам истакао да је при упису М. у вртић био упознат да установа није у могућности да припрема посебне оброке за дете, али и да је у складу са стручним ставовима референтних здравствених институција, у оваквим и сличним ситуацијама, родитељима омогућено да донесу у вртић оброк спремљен у кућним условима, и то данима када се у вртићу припремају оброци који у свом саставу садрже млеко – Секретаријату је достављена медицинска документација која указује на постојање кожних промена код детета М. К. услед конзумирања млека, али не и документација која указује на постојање нутритивне алергије М. и А. на јаја;
– да је породица К. прихватила наведену могућност, а „мама детета“ је припремала потребне оброке у првих пар месеци, међутим, по исказу самог В. К, она се убрзо „уморила“, због чега су започели са захтевима за припрему комплетних оброка за дете у самој предшколској установи;
– да је Програм превентивне здравствене заштите у предшколским установама, чији је један сегмент исхрана деце у вртићима, регулисан законима и прописима из области здравства и просвете (Закон о здравственој заштити, Закон о заштити становништва од заразних болести, Закон о санитарном надзору, Закон о здравственој исправности животних намирница и предмета опште употребе, Закон о основама система образовања и васпитања), као и низом правилника који ближе уређују област у овој делатности (Правилник о превентивној здравственој заштити и стручној спреми здравствених радника у предшколским установама);
– да контролу спровођења превентивне здравствене заштите, укључујући и исхрану деце, у београдским вртићима обављају стручне службе Градског завода за јавно здравље Београд. Ова врста контроле исхране деце и оцена квалитета оброка подразумева: остваривање увида у организацију исхране и услова за припрему и дистрибуцију оброка, сезонску анализу недељних јеловника са аутоматском обрадом податка из пратећих магацинских листа, микробиолошке прегледе узорака намирница и брисева узетих из свих производних и дистрибутивних кухиња, хемијско-броматолошке анализе узорака целодневних оброка састављених од доручка, ручка и ужине, статистичка обрада резултата лабораторијских испитивања, пружање стручно-методолошке помоћи у раду предшколских установа и Секретаријата, консултативно-едукативне послове у смислу израде стручних мишљења о одређеним питањима из области исхране и хигијене, а контролу санитарно-хигијенских услова у вртићима врше санитарна инспекција Министарства здравља, ветеринарске инспекције и виши санитарни техничари Одељења за санитарно-хигијенски надзор Секретаријата, који се свакодневно налазе у вртићима;
– да државне предшколске установе у Београду припадају мрежи васпитно-образовних установа, а не мрежи здравствених установа, да оне самостално припремају оброке деци у складу са Правилником о нормативу друштвене исхране у установама за децу , и обезбеђују деци исхрану која је прилагођена узрасту и дужини боравка и која треба да задовољи 70-75% дневних нутритивних потреба. Овим правилником је регулисано планирање оброка у колективном боравку, у циљу омогућавања правилног психофизичког развоја деце без пропратних обољења као што су болести исхране (нутритивне алергије, дијабетес, целијакија) и друге, односно, подразумева колективну исхрану здраве деце. Поред наведеног, имајући у виду да у београдским вртићима услуге користи око 60 000 деце предшколског узраста, а у складу са постојећим капацитетима којима располаже, у предшколским установама на територији града Београда не постоје услови за припрему индивидуалне дијето терапије. Такав став су Секретаријату предочиле стручне службе Градског завода за јавно здравље Београд;
– да у свим предшколским установама на територији града Београда од 2004. године, исхрану деце планирају нутриционисти, они припремају јеловник, а не запослени у Секретаријату. Нутриционисти сваке предшколске установе припремају јеловник за наступајућу недељу (пет радних дана) и постављају га на огласну таблу сваког вртића крајем недеље, како би родитељи могли да се упознају са оброцима намењеним за исхрану деце за наредну недељу;
– да се набавка намирница врши у складу са листом за набавку намирница коју једном годишње разматра и усваја Комисија за праћење, контролу и унапређење и исхрану у предшколским установама која је формирао Секретаријат. Комисију чине само два члана из Секретаријата, који имају улогу техничке помоћи при изради листе, а стручну улогу у одабиру намирница и утврђивању норматива у складу са узрастом деце и законским прописима имају чланови комисије: нутриционисти из предшколских установа и лекари из Градског завода за јавно здравље Београд. Листа садржи стандардне нормативе сваке намирнице према узрасту деце, асортиман и месечне количине намирница потребних за сваку предшколску установу. У планирању исхране деце у предшколским установама у Београду већ неколико година „успешно се примењује програм за обрачун садржаја и састава дечјих оброка на персоналном рачунару“, који је урађен у Градском заводу за јавно здравље Београд, а у 2012. години листа се састојала од седам група са укупно 124 намирнице у максималним месечним количинама потребним за сваку предшколску установу. У складу са овом листом, предшколске установе самостално набављају хлеб, млеко и млечне производе, јаја, месо и свеже поврће и воће, док остале набавке спроводи Секретаријат;
– да се промене организације и начина спровођења Превентивне здравствене заштите и исхране, не могу мењати одлукама или ставовима из Секретаријата, већ искључиво у складу са законским прописима и стручним мишљењима референтних здравствених институција. Секретаријат је због присуства деце са хроничним незаразним обољењима у колективном смештају, посебно имајући у виду децу са нутритивним алергијама, дијабетесом, целијакијом и др, затражио мишљење референтних здравствених институција о начину организације исхране у вртићима за наведену популациону групу, имајући у виду капацитете којима предшколске установе располажу и услове у којима обављају своју делатност. Градском заводу за јавно здравље у Београду, први такав допис упућен је 2003. године, затим 2011. и 2012. године, зависно од врсте обољења детета.
– да је у жељи да породицама са децом која имају здравствени проблем (нутритивне алергије, дијабетес, целијакија) и захтевају одређен дијететски режим исхране, као и деци која из верских или других нездравствених разлога (вегетаријанство и остали облици алтернативне исхране) не конзумирају све намирнице, помогне максимално, Секретаријат је иницирао изналажење решења код референтних здравствених институција. Резултат те иницијативе је стручни став који је заузео Градски завод за јавно здравље Београд, да би овакве захтеве требало да разматра стручна комисија у предшколској установи, како би се донела одлука о најповољнијем начину на који ће се деци током боравка у колективу обезбеђивати индивидуални оброци. Имајући у виду специфичности постојећих услова у погледу простора, опреме, кадрова, односно расположивих капацитета за припрему и дистрибуцију хране у предшколским установама у Београду, омогућено је родитељима да храну припремљену у кућним условима донесу у вртић, с обзиром да не постоје услови за припрему индивидуалне дијето терапије у предшколским установама, и да им се обезбеде адекватни хигијенски услови за чување хране (фрижидер, храна мора да буде у затвореним, адекватно обележеним судовима, на засебној полици у фрижидеру и др.) Овакав приступ у припреми оброка односи се на све предшколске установе у Београду;
– да Правилник о условима и начину остваривања права на регресирање трошкова боравка деце у предшколској установи, одмора и рекреације , између осталог, прописује могућност да деца која имају здравствене проблеме типа нутритивних алергија, дијабетеса, целијакије и др. тешких обољења, остварују право на регресирање трошкова боравка у предшколској установи у висини од 10%, односно 20% у зависности од врсте обољења, те се на тај начин смањују трошкови плаћања кориснику предшколске установе, јер такво дете не може да користи све намирнице у свом оброку;
– да је В. К, при првом сусрету, упознат са свим наведеним чињеницама усменим и писменим путем. Такође, у београдским вртићима чије услуге користи око 60 000 деце предшколског узраста, бораве и деца са тешким обољењима (срчана обољења, целијакија, инсулин зависни дијабетес, епилепсија, неуромишићне дистрофије, урођене аномалије, малигна обољења). Захваљујући сарадњи са референтним здравственим установама њима је омогућено да приме терапију током боравка у вртићу и да се не осећају различито у односу на здраву децу, њима је омогућено да се осећају као и остали здрави вршњаци у групи којој припадају;

1.7. У изјашњењу Градског завода за јавно здравље Београд (у даљем тексту Завод), између осталог је наведено:

– да је Завод здравствена установа која спроводи превентивне здравствене активности у државним предшколским установама на територији града Београда, а у складу са уговором који је закључен са Секретаријатом за образовање и дечју заштиту Градске управе Београда;
– да се тим уговором Завод обавезао на: системску контролу исхране деце, спровођење Програма превентивне здравствене заштите деце, Програма васпитања за здравље деце „Здрав вртић“ и здравствене (санитарне) прегледе лица под здравственим надзором запослених у предшколским установама;
– да у домену системске контроле исхране деце у предшколским установама, послови Завода обухватају: контролу микробиолошке исправности намирница и брисева са циљем смањења епидемиолошких ризика, праћења поштовања основних хигијенских захтева при раду са храном, уочавање пропуста и предлагања мера за отклањање уочених пропуста; одређивање нутритивних и енергентских вредности дневних дечјих оброка на основу садржаја беланчевина, масти, угљених хидрата и укупне енергетске вредности састављених од доручка, ручка и ужине, прописаних у Правилнику о нормативу друштвене исхране деце у установама за децу ; анализу недељних јеловника и рачунске обраде података из пратећих магацинских листа о броју присутне деце и евиденције о требованим количинама намирница у објектима, ради оцене планирања исхране;
– да у оквиру активности везаних за предшколске установе, Завод као стручна установа, има и консулатативно-едукативну улогу, односно, по потреби пружа стручну помоћ кроз давање стручних мишљења по захтеву Секретаријата за образовање и дечју заштиту и предшколским установама код постојања сумње у здравствену исправност или квалитет намирница са циљем заштите здравља деце;
– да је исхрана деце у предшколским установама креирана у складу са Правилником о нормативу друштвене исхране деце у установама за децу. Она је организована на принципима колективне исхране, што подразумева планирање према просечним нутритивним и енергетским потребама и узраста детета, уз поштовање одговарајуће структуре дечјих оброка, који у складу са нормативом мора да обухвати намирнице из свих седам група, а једна од обавезних група је: млеко и млечни производи;
– да свака предшколска установа организује исхрану деце самостално, у оквиру сопствених капацитета, тако да се припрема оброка врши у различитим условима. Планирање јеловника, усклађивање калоријских вредности са потребама узраста деце, као и рецептуре за припремање оброка у стручној надлежности су виших дијететичара, нутрициониста запослених у предшколским установама;
– да се припрема оброка углавном врши у централним кухињама, а затим дистрибуира у објекте предшколских установа, које углавном само дистрибуирају оброке деци, када нема услова за припрему оброка. Често се из само једне централне кухиње свакодневно храном снабдевају сви објекти (вртићи и јасле) у оквиру једне предшколске установе (једна општина), што је случај и у ПУ „Б. Б.“;
– да препоруке Завода нису обавезујуће и примењују се у складу са могућностима и одлукама појединачних предшколских установа;
– да је Завод дао препоруку предшколским установама о забрани доношења хране за децу од куће, као једне од превентивних против епидемијских мера. Ова препорука дата је јер у јаслама и вртићима бораве деца најмлађег узраста која у здравственом и сваком другом погледу чине најосетљивији део популације, поготово када се има у виду да су епидемиолошки и други здравствени ризици увек већи у колективу него у породичној средини;
– да имајући у виду растући број деце са посебним захтевима у исхрани (знатан број деце са различитим врстама нутритивних алергија, глутенска ентеропатија, дијабетес, верски разлози), становиште Завода је да би захтеве у вези са организовањем исхране за децу која не конзумирају одређену врсту намирница требало да разматрају стручне комисије на нивоу предшколских установа, како би се за сваки конкретан случај донела одлука о најповољнијем начину на који би се деци током боравка у колективу обезбеђивали индивидуални оброци;
– да у циљу обезбеђивања несметаног боравка деце са специфичним захтевима у исхрани у вртићима, у ситуацијама када не постоји могућност да се у оквиру колективне исхране организоване у предшколској установи обезбеде одговарајући специфични оброци без ризика по здравље и угрожавање правилног раста и развоја детета, стручњаци Завода дали су препоруку да се направи стручно-оправдано изузеће у вези са забраном доношења оброка припремљених код куће, односно да се родитељима ове деце дозволи доношење индивидуалних оброка, у договору са нутриционистом;
– да је са свим наведеним В. К. упознат у непосредном разговору са запосленима у Градском заводу за јавно здравље Београд.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. Увидом у извештај лекара специјалисте са Универзитетске дечје клинике утврђено је да је М. К. алергичан на протеине крављег млека (К90.4), а да је А. К. имао рану алергијску реакцију на беланце због чега му је препоручена исхрана без беланаца, пилећег белог меса и смањивање количине пшеничног брашна (5×25мм).

2.2. На основу навода из притужбе и изјашњења на притужбу, може се констатовати да међу странама није спорна чињеница да ПУ „Б. Б.“ обезбеђује оброке за децу која немају алергије или друге дијето терапије, али да не обезбеђује оброке за децу која имају исте или сличне проблеме као М. и А. К.

2.3. Утврђено је и да је ПУ „Б. Б.“, у току једног временског периода, достављала одређене намирнице (џем, мед, рибу у конзерви) у објекат „С.“, које су служене А. и М. К, у ситуацијама када су допремљени оброци садржали намирнице на које су они алергични.

2.4. Међу странама није спорна ни чињеница да је В. К, у више наврата, од ПУ „Б. Б.“, Секретаријата и Завода тражио начин за решавање проблема исхране М. и А. К. за време њиховог боравка у вртићу.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имала је у виду наводе из притужбе, изјашњења, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равоправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. Повереница за заштиту равноправности најпре констатује да је Република Србија ратификовала Конвенцију о правима детета . Један од општих принципа ове Конвенције је принцип недискриминације, који обавезује државу потписницу да сва права гарантована Конвенцијом обезбеди сваком детету без икакве дискриминације и без обзира на расу, боју коже, пол, језик, вероисповест, политичко или друго уверење, национално, етничко или социјално порекло, имовинско стање, онеспособљеност, рођење или други статус детета, његових родитеља или законских старатеља. Такође, још један од принципа Конвенције су најбољи интереси детета, који треба да буду од првенственог значаја у свим активностима које се тичу деце.

3.4. Комитет за права детета донео је и Општи коментар број 7 – Остваривање права детета у раном детињству, којим је истакнута чињеница да су мала деца титулари свих права из Конвенције, као и да је рано детињство период од кључног значаја за остваривање свих права. Рано детињство, у смислу овог документа обухвата период од рођења детета до поласка у школу. Један од циљева овог коментара је скретање пажње на различитости у раном детињству које треба да се узму у обзир приликом примене Конвенције, укључујући различитости у околностима живота мале деце, квалитета њихових искустава и утицајима који обликују њихов развој. Када је у питању право на недискриминацију, Комитет позива државе уговорнице да идентификују импликације овог принципа на остваривање права у раном детињству. Поред тога, наведено је и да чл. 2. Конвенције подразумева да одређене групе мале деце не смеју бити дискриминисане, као и да дискриминација може да се јави у облику смањених нивоа исхране, неадекватне неге и пажње и друго, а обрађено је и питање обезбеђивања здравствене неге, у оквиру којег је наведено да државе уговорнице, између осталог, имају одговорност да обезбеде и приступ доброј исхрани.

3.5. Устав Републике Србије забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичног или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета.

3.6. Уставна забрана дискриминације разрађена је Законом о забрани дискриминације, којим је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Непосредна дискриминација постоји ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у неповољнији положај, или би могли бити стављени у неповољнији положај, а посредна дискриминација постоји ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства ставља у неповољнији положај актом, радњом или пропуштањем које је привидно засновано на начелу једнакости и забрани дискриминације, осим ако је то оправдано законитим циљем, а средства за постизање тог циља су примерена и нужна. Овим законом посебно је забрањена и дискриминација у области образовања и прописано је да свако има право на предшколско, основно, средње и високо образовање и стручно оспособљавање под једнаким условима, а забрањено је лицу или групи лица на основу њиховог личног својства, отежати или онемогућити упис у васпитно-образовну установу, или их искључити из ових установа, отежати или ускратити могућност праћења наставе и учешћа у другим васпитним, односно образовним активностима, разврставати ученике по личном својству, злостављати их и на други начин неоправдано правити разлику и неједнако поступати према њима.

3.7. Законом о основама система образовања и васпитања такође је забрањена дискриминација , односно, aктивнoсти кojимa сe угрoжaвajу, oмaлoвaжaвajу, дискриминишу или издвajajу лицa, oднoснo групe лицa, пo oснoву: рaснe, нaциoнaлнe, eтничкe, jeзичкe, вeрскe или пoлнe припaднoсти, физичких и психичких свojстaвa, смeтњи у рaзвojу и инвaлидитeтa, здрaвствeнoг стaњa, узрaстa, сoциjaлнoг и културнoг пoрeклa, имoвнoг стaњa, oднoснo пoлитичкoг oпрeдeљeњa и пoдстицaњe или нeспрeчaвaњe тaквих aктивнoсти, кao и пo другим oснoвимa утврђeним зaкoнoм кojим сe прoписуje зaбрaнa дискриминaциje. Закон о основама система образовања и васпитања прописује да је дискриминaциjа лицa или групe лицa свaкo нeпoсрeднo или пoсрeднo, нa oтвoрeн или прикривeн нaчин, искључивaњe или oгрaничaвaњe прaвa и слoбoдa, нejeднaкo пoступaњe или прoпуштaњe чињeњa, oднoснo нeoпрaвдaнo прaвљeњe рaзликa пoвлaђивaњeм или дaвaњeм првeнствa, док не сматра дискриминaциjoм пoсeбнe мeрe које су увeдeнe рaди пoстизaњa пунe рaвнoпрaвнoсти, зaштитe и нaпрeткa лицa, oднoснo групe лицa кoja сe нaлaзe у нejeднaкoм пoлoжajу. Такође, овим законом прописани су и општи принципи система образовања и васпитања , па је наведено да овај систем мора да обезбеди за сву децу, ученике и одрасле једнако право и доступност образовања и васпитања без дискриминације и издвајања по основу пола, социјалне, културне, етничке, религијске или друге припадности, месту боравка, односно пребивалишта, материјалног или здравственог стања, тешкоћа и сметњи у развоју и инвалидитета, као и по другим основама.

3.8. Законом о предшколском васпитању и образовању прописано је да се предшколско васпитање и образовање остварује у складу са Уставом, законом којим се уређују основе система образовања и васпитања, ратификованим међународним конвенцијама и овим законом, полазећи од права детета, развојних, образовних, културних, здравствених и социјалних потреба деце и породица са децом предшколског узраста. Прописани су и принципи делатности предшколског васпитања и образовања међу којима и доступност, односно једнако право и доступност свих облика предшколског васпитања и образовања, без дискриминације и издвајања по основу пола, социјалне, културне, етничке, религијске или друге припадности, месту боравка, односно пребивалишта, материјалног или здравственог стања, тешкоћа и сметњи у развоју и инвалидитета, као и по другим основама. Законом о предшколском васпитању и образовању прописана је делатност предшколског васпитања и образовања, као и остале делатности које се остварују у предшколској установи . У остале делатности које се остварују у предшколским установама спада и исхрана деце, а ближе услове и начин остваривања исхране, неге и превентивно-здравствене заштите, споразумно прописују министар надлежан за послове здравља и министар надлежан за послове образовања. Такође, истом одредбом су забрањене све врсте насиља, злостављања и занемаривања, као и све активности којима се угрожавају, дискриминишу или издвајају деца, односно групе деце, по било ком основу.

3.9. Правилником о нормативу друштвене исхране деце у установама за децу утврђен је норматив друштвене исхране деце у установама за децу, начин вођења евиденције о примени норматива исхране и садржај образаца (јеловник, врсте и нето количине утрошених намирница за исхрану деце по оброцима и врсте и нето количина утрошених намирница за исхрану деце за један дан, недељу и месец дана о примени норматива исхране). У овом правилнику наведено је правилна исхрана битан предуслов за правилан раст, развој, очување и унапређење здравља, спречавање болести и подизање биолошког потенцијала, неопходан за обезбеђење континуираног процеса формирања здравог човека.

Анализа навода из изјашњења и доказа достављених уз притужбу

3.10. Да би се приступило анализи овог случаја с аспекта антидискриминационих прописа, потребно је утврдити у чијој надлежности је обезбеђивање оброка за децу у вртићима, имајући у виду чињеницу да се В. К. обратио ПУ „Б. Б.“ са захтевом да М. и А, за време њиховог боравка у вртићу, буде обезбеђена исхрана која одговара њиховом здравственом стању, односно да оброци не садрже намирнице на које су деца алергична. С обзиром на то да В. К. у контакту са ПУ „Б. Б.“ није могао да обезбеди оброке који одговарају здравственом стању дечака, обратио се Секретаријату за образовање и васпитање града Београда и Градском заводу за јавно здравље Београд.

3.11. Повереница за заштиту равноправности најпре констатује да се међу пословима које обавља Завод за јавно здравље Београд по питању превентивно-здравствене активности у предшколским установама, не налази и посао организације исхране деце у предшколским установама, већ да свака предшколска установа то чини самостално. Из изјашњења Завода за јавно здравље утврђено је да су планирање јеловника, усклађивање калоријских вредности са потребама узраста деце, као и рецептуре за припремање оброка у стручној надлежности виших дијететичара нутрициониста запослених у предшколским установама. Имајући то у виду, као и чињеницу да Завод нема никаквих надлежности у погледу организације исхране у предшколским установама, Повереница је става да Завод за јавно здравље није дискриминаторно поступао према М. и А. К.

3.12. У току поступка није утврђено да је В. К. приликом прве посете Секретаријату за образовање и дечју заштиту града Београда, поред градске секретарке Љ. Ј, разговарао и са др Ш, с обзиром да није недвосмислено утврђено ко је трећа особа која је присуствовала том разговору. Подносилац притужбе је навео да је била присутна нутриционисткиња др Ш, док је у изјашњењу на притужбу истакнуто да је лекарка која је координаторка за превентивну здравствену заштиту др З. Б, а не др Ш. Иако за одлучивање у овом предмету није од пресудног значаја која од ове две лекарке је изјавила „да је систем такав какав јесте и да га није могуће прилагодити деци са алергијама“, али је неопходно указати да је оваква изјава било ког запосленог у органу управе забрињавајућа јер указује на неприхватање и неразумевање различитости, посебно у ситуацијама када се елементарне потребе (као што је исхрана) задовољавају на другачији начин од уобичајеног. Повереница указује да ни један систем не стагнира у времену, већ да се временом мења и напредује, а те промене су најчешће резултат наших свесних и циљаних активности. Међутим, системи се временом мењају када ми то не желимо, када нам је потребно време да промене прихватимо, као и када његове промене нису последица наших свесних активности. Право на слободу од дискриминације би у потпуности било обесмишљено, уколико би се прихватали овакви ставови.

3.13. У односу на послове које обавља Секретаријат за образовање и дечју заштиту, може се закључути да у те послове не спадају послови планирања исхране деце, односно, припрема јеловника предшколских установа. Секретаријат прати и обезбеђује контролу исхране и превентивне здравствене заштите у предшколским установама, међутим, саму исхрану деце планирају нутриционисти предшколских установа који припремају јеловнике. Надаље, Секретаријат је формирао Комисију за праћење, контролу и унапређење исхране у предшколским установама која једном годишње разматра и усваја листу за набавку намирница. Иако се у овој комисији налазе и представници Секретаријата, њихова улога је у пружању техничке помоћи, као што је и наведено, док стручну улогу у одабиру намирница имају нутриционисти из предшколских установа и лекари из Завода за јавно здравље. Имајући то у виду, Повереница за заштиту равноправности констатује да је очигледно да Секретаријат за образовање и дечју заштиту није дискриминаторно поступао према М. и А. К.

3.14. У конкретном случају потребно је утврдити да ли је необезбеђивањем исхране која одговара здравственом стању М. и А. К, ПУ „Б. Б.“ дискриминаторно поступила према њима.

3.15. Суштина захтева који је подносилац притужбе поднео против ПУ „Б. Б.“ јесте да се М. и А. К, за време боравка у вртићу, поред васпитно образовног рада, превентивне здравствене заштите и правилне неге, обезбеди и исхрана која одговара њиховом здравственом стању. Повереница за заштиту равноправности сматра да је овај захтев оправдан и разуман, имајући у виду да је исхрана деце једна од делатности која се остварује у предшколским установама, као и да је саставни део уговора који родитељи потписују са предшколском установом.

3.16. Повереница најпре указује да је, сагласно чл. 6. и 7. Закона о забрани дискриминације, потребно имати у виду да за разлику од непосредне дискриминације, код које је већ на први поглед видљиво да је разликовање, односно, довођење у неповољнији положај засновано непосредно на личном својству, код посредне дискриминације ово разликовање није увек очигледно. Наиме, концепт посредне дискриминације заснива се на идеји да према лицима који се налазе у различитој позицији, треба поступати различито, у оној мери у којој је то нужно да би им се омогућио једнак приступ друштвеним добрима и једнаке могућности за уживање права и слобода. У складу са овом идејом, приликом прописивања одређеног правила, постављања критеријума и/или услова који важе за све, треба узети у обзир позицију коју одређене групе лица имају због неких својих личних својстава. Ако би се то занемарило, онда би то правило, критеријум и/или услов било дискриминаторно, јер у односу на неке групе производи изразито неповољније дејство. Дакле, код посредне дискриминације се наизглед неутрално правило примењује једнако према свима, али се управо због једнаке примене правила одређена лице или група лица, на основу неког њиховог личног својства, стављају у неповољнији положај, у односу на све друге који то својство немају.

3.17. Да би се у конкретном случају испитало да ли су М. и А. К. посредно дискриминисани тиме што им у вртићу није обезбеђена исхрана у складу са њиховим здравственим стањем (нутритивним алергијама), потребно је најпре размотрити да ли се они, као деца са специфичним захтевима у вези са исхраном, налазе у битно различитој ситуацији у односу на осталу децу, који такве захтеве немају. Исхрана у вртићима је организована тако да одговара потребама деце широке популације, с обзиром да је највећи број деце у предшколским установама без посебних захтева у исхрани, односно, што значи да могу да конзумирају све оброке који им се обезбеђују у овим установама. С друге стране, М. и А. К. имају нутритивне алергије због којих нису у могућности да конзумирају све врсте намирница, па самим тим нису ни у могућности да за време боравка у вртићу конзумирају оброке који су припремљени за децу која немају нутритивне алергије. Из свега наведеног јасно произилази да су М. и А. К. деца са специфичним захтевима у исхрани, односно, да се налазе у битно различитој ситуацији у односу на осталу децу која те захтеве немају.

3.18. Надаље, у циљу утврђивања да ли је у конкретном случају дошло до посредне дискриминације, неопходно је утврдити које правило се примењује приликом организовања исхране у предшколској установи, као и како се примењено правило одражава на М. и А. К, односно, какве су последице примене тог правила. У току поступка је утврђено да је колективна исхрана у установама за децу организована на начин који одговара потребама деце широке популације, да је исхрана иста за сву децу, као и да се оброци не припремају индивидуализовано за децу која нису у могућности да конзумирају све намирнице. Ово је потврђено и у изјашњењима на притужбу, тако што је у сваком појединачном изјашњењу истакнуто да се у предшколским установама обезбеђује „колективна исхрана здраве деце“. Дакле, може се закључити да је колективна исхрана која се обезбеђује у предшколским установама иста за сву децу, односно, у питању је правило које важи за сву децу. Међутим, Повереница за заштиту равноправности указује да управо примена овог правила, које је једнако за све, производи изразито негативне последице на М. и А. К, као и на сву другу децу која се налазе у истој или сличној ситуацији као они.

3.19. Имајући у виду досадашњу анализу, кључно питање на које треба одговорити јесте да ли је у предшколским установама допуштено да деца са нутритивним алергијама буду у погледу исхране третирана једнако као и деца која немају посебне захтеве у исхрани. Сагласно чл. 7. Закона о забрани дискриминације, једнак третман оних који се налазе у неједнаком положају није допуштен, изузев ако је то оправдано законитим циљем, а средства за постизање тог циља су примерена и нужна.

3.20. У овом предмету, подносилац притужбе је, чињеницама које је навео и доказима које је приложио, дискриминацију учинио вероватним, па, сагласно чл. 45. Закона о забрани дискриминације, на ПУ „Б. Б.“ лежи терет доказивања да у конкретном случају није дошло до дискриминације. То подразумева, с обзиром да је у питању посредна дискриминација, да ПУ треба да докаже да постоји објективно и разумно оправдање за једнак третман деце у исхрани, упркос томе што нека имају специфичне захтеве у погледу исхране, а то значи доказивање: 1) да се једнаким третманом остварује законит циљ, и 2) да су средства за постизање тога циља примерена и нужна.

3.21. Иако у изјашњењу ПУ „Б. Б.“ није изричито наведено који су циљ настојали да постигну једнаким третманом све деце у погледу исхране, може се узети да је ПУ настојала да поштује Правилник о нормативу друштвене исхране деце у установама за децу, па се може узети да такво њено поступање има законити циљ.

3.22. Кад је у питању примереност и нужност средстава која су употребљена за постизање циља, потребно је проценити, сагласно чл. 7. Закона о забрани дискриминације, да ли се контретни циљ уопште могао, или је у највећој мери могао остварити и на други начин, који би био повољнији за М. и А. К. Анализа прописа којим је регулисана исхрана деце у предшколским установама показује да исхрана деце која из здравствених или било којих других нездравствених разлога не могу да конзумирају одређене намирнице, није посебно регулисана. С друге стране, Правилником о нормативу друштвене исхране у установама за децу није искључено да се деци која нису у могућности да конзумирају све врсте намирница обезбеди одговарајућа исхрана у складу са њиховим захтевима у исхрани. Такав начин исхране се може организовати и предшколске установе су дужне да узму у обзир различитост деце која предшколску установу похађају, укључујући и специфичности у исхрани. Иако у свом изјашњењу ПУ указује на тешкоће у припремању хране и наводи да су капацитети централне кухиње предвиђени за упола мањи број деце у односу на број деце која похађају ПУ, ова околност се не може сматрати оправданим разлогом због којег се деци која из здравствених или било којих других нездравствених разлога не могу да конзумирају одређене намирнице, не обезбеђује исхрана у складу са специфичним захтевима у исхрани.

3.23. У складу са свим наведеним, Повереница за заштиту равноправности је става да нема објективног и разумног оправдања да се не обезбеди посебан јеловник за децу са специфичним захтевима у исхрани. Наиме, Правилник о нормативу друштвене исхране у установама за децу регулише исхрану која обухвата намирнице из свих седам група, међу којима је и група млеко и млечни производи. Иако исхрана у складу са овим правилником одговара највећем броју деце, она се не може применити на децу са специфичним захтевима у исхрани, јер њихове потребе не могу бити на овај начин задовољене. ПУ „Б. Б.“ је могла да оствари циљ поступањем у складу са Правилником о нормативу друштвене исхране у установама за децу, примењујући га на децу која могу да конзумирају све намирнице, али то не искључује могућност да се организује посебна исхрана за М. и А. К, у складу са њиховим здравственим стањем. Поступајући на тај начин, ПУ „Б. Б.“ не би прекршила прописе, односно, не би поступала супротно одредбама Правилника о нормативу друштвене исхране у установама за децу. Додатно је потребно указати да предшколска установа има нутриционисте, који у складу са својим специфичним знањима и образовањем, имају могућности да припреме јеловник за М. и А. К, на којем би се нашли оброци који садрже намирнице који они могу да једу.

3.24. Повереница за заштиту равноправности је мишљења да је неприхватљиво да се у предшколским установама, деци која су под посебним режимом исхране, испоручује иста храна као и деци која немају специфичне захтеве у вези са исхраном. Имајући све ове чињенице у виду, евидентно је да су М. и А. К. посредно дискриминисани, јер предшколска установа није обезбедила исхрану у складу са њиховим здравственим стањем, већ је обезбеђивала исту храну за сву децу, без уважавања специфичне ситуације у којој се они налазе.

4. МИШЉЕЊЕ

Предшколска установа „Б. Б.“ из Б. није обезбедила М. и А. К. исхрану у складу са њиховим здравственим стањем за време боравка у вртићу, чиме је прекршила одредбе Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереница за заштиту равноправности, на основу чл. 33. ст. 1. тач. 1. Закона о забрани дискриминације, препоручује ПУ „Б. Б.“ у Б. да:

5.1. Предузме све неопходне радње и мере како би М. и А. К, као и свој осталој деци која бораве у вртићима ПУ „Б. Б.“ обезбедила исхрану у складу са њиховим здравственим стањем.

5.2. Убудуће води рачуна да у оквиру својих редовних послова и активности, не крши одредбе Закона о забрани дискриминације, односно да се суздржи од неоправданог прављења разлике или неједнаког поступања и пропуштања (искључивања, ограничавања или давања првенства), у односу на лица или групе лица, које се заснива на неком личном својству.
Потребно је да ПУ „Б. Б.“ обавести Повереницу за заштиту равноправности о планираним мерама у циљу спровођења ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно чл. 40. Закона о забрани дискриминације, уколико ПУ „Б. Б.“ у Б. не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереница за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

Притужбa В. К. прoтив Прeдшкoлскe устaнoвe збoг дискриминaциje дeцe нa oснoву здрaвствeнoг стaњa