Притужбa УГ прoтив ПУ Крaљeвo збoг дискриминaциje пo oснoву инвaлидитeтa у oблaсти пружaњa услугa

бр. 07-00-192/2017-02  датум: 25. 7. 2017.

 

 

МИШЉЕЊЕ

 

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе У.Д.К, поднете у име чланова овог удружења и у име У.М.С, У.П.К. и Д.Ц.П, против Министарства унутрашњих послова РС, Полицијске управе Краљево – Одсек за управне послове, због дискриминације особа са инвалидитетом. У притужби је наведено да просторије Одсека за управне послове Полицијске управе Краљево нису приступачне особама са телесним инвалидитетом, јер не постоји рампа ни платформа која би омогућила приступ просторијама у којима се остварују права и обавезе у погледу издавања личних исправа. У изјашњењу начелника Полицијске управе Краљево наведено је да ПУ Краљево у седишту врши пријем захтева из области управних послова на три локације и то у седишту Полицијске управе, у Полицијској испостави Рибница и у Полицијском одељењу Ушће. Даље је наведено да у седишту ПУ не постоји рампа нити платформа која би омогућила приступ просторијама у којима се остварују права и обавезе у погледу издавања личних докумената јер за то не постоје технички услови, да је ПУ омогућила грађанима да поднесу захтев за издавање личних докумената у ПИ Рибница где особе са инвалидитетом несметано могу ући у просторије, као и да у Полицијском одељењу Ушће „нема рампе нити платформе али је у питању један степеник“. У току поступка је утврђено да на улазу у седиште Полицијске управе Краљево и у ПО Ушће не постоји рампа ни платформа која би омогућила приступ особама са инвалидитетом, као и да све три локације које користи ПУ Краљево није приступачан простор у смислу да не постоји шалтер или пулт и тоалет приступачан особама са инвалидитетом, чиме су прекршене одредбе Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом и Закона о забрани дискриминације. Због тога је Повереник за заштиту равноправности препоручио Министарству унутрашњих послова, Полицијска управа Краљево да предузме мере у циљу обезбеђивања приступачности улаза и простора који користи Полицијска управа Краљево у циљу обезбеђивања доступности услуга особама са инвалидитетом, као и да води рачуна да у оквиру својих редовних послова и активности, не крши законске прописе о забрани дискриминације.

 


 

  1. ТОК ПОСТУПКА

 

  • Поверенику за заштиту равноправности обратило се У.Д.К, у име чланова овог удружења и у име У.М.С, У.П.К. и Д.Ц.П, против Министарства унутрашњих послова РС, Полицијске управе Краљево – Одсек за управне послове због дискриминације особа са инвалидитетом.
  • У притужби У.Д.К, између осталог, наведено је:
  • да просторије Одсека за управне послове Полицијске управе Краљево нису приступачне особама са телесним инвалидитетом, јер не постоји рампа ни платформа која би омогућила приступ просторијама у којима се остварују права и обавезе у погледу издавања личних исправа (личне карте, пријаве пребивалишта, боравишта, промене личних статуса, пасоши, потврде, саобраћајне и возачке дозволе и др.);
  • да се поменуте просторије налазе на високом приземљу, улаз у институцију има прилазних десетак степеника који су под вишим нагибом за који би одговарала рампа ширине 1,20 m и нагиба 7% према прорачуну које је удружење направило ангажовањем пројектанта;
  • да се удружење грађана више пута обраћало углавном непосредним захтевима, али до сада није било позитивног решења под изговором недостатка финансијских средстава или нарушавања изгледа саме зграде;
  • да особе са телесним инвалидитетом просторијама могу приступити искључиво уз ангажовање и помоћ других лица;
  • да су особе са телесним инвалидитетом, корисници колица и других ортопедских помагала, особе које се отежано крећу, онемогућене да самостално приступају објекту и имају потешкоће да приступе објекту, јер су врата двокрилна и постављена непосредно до степеница;
  • да додатне компликације настају када је кишовито или пада снег, јер су степенице обложене керамичким плочицама које се изузетно опасне када су влажне;
  • да је излишно говорити о поштовању личности и достојанству особа са инвалидитетом које су на овакав начин дискриминисане и посрамљене због третмана јавне институције према њима.
    • У прилогу притужбе достављен је списак особа са инвалидитетом које својим потписом сведоче да су претрпеле дискриминацију при приступу у Полицијској управи Краљево – Одсек за управне послове због физичке неприлагођености објекта, као и списак организација особа са телесним инвалидитетом које подносе притужбу. У допуни притужбе од 24. јула 2017. године достављене су фотографије објекта и улаза.
    • Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације[1], па су у току поступка прибављено изјашњење начелника Полицијске управе Краљево, Жељка Рајковића.
    • У изјашњењу на притужбу, између осталог, наведено је:
  • да ПУ Краљево у седишту врши пријем захтева из области управних послова на три локације и то у седишту Полицијске управе, у Полицијској испостави Рибница и у Полицијском одељењу Ушће;
  • да у седишту ПУ не постоји рампа нити платформа која би омогућила приступ просторијама у којима се остварују права и обавезе у погледу издавања личних докумената јер за то не постоје технички услови;
  • да је ПУ омогућила грађанима да поднесу захтев за издавање личних докумената у ПИ Рибница где особе са инвалидитетом несметано могу ући у просторије;
  • да у Полицијском одељењу Ушће „нема рампе нити платформе али је у питању један степеник“;
  • да ни у једном од три објекта не постоје тоалети који су прилагођени за особе са инвалидитетом нити постоји пулт или шалтер за особе са телесним и сензорним инвалидитетом;
  • да у ПУ Краљево у седишту не постоји тоалет за странке јер је простор у којем се налазио тоалет 2008. године преграђен ради добијања додатног простора за кабине за узимање биометријских података;
  • да сматрају да је омогућавање приступа у ПИ Рибница решен проблем приступа за особе са инвалидитетом просторијама у којима се примају захтеви и уручују лична документа;
  • да проблем тоалета за особе са инвалидитетом није решен „уз напомену да у седишту ни особе које немају инвалидитет немају доступан тоалет“;
  • да не постоји дискриминација особа са инвалидитетом и поред тога што не постоји шалтер прилагођен особама са инвалидитетом јер се захтеви за издавање докумената не подносе на шалтеру већ у просторијама;
  • да у седишту ПУ има четири степеника док у ПО Ушће има један степеник, због чега сматрају да је приступ особама са инвалидитетом „делимично ограничен, обзиром да уз помоћ полицијских службеника“ особе са инвалидитетом приступају у просторије ПУ;
  • да ПУ чини све што је у оквиру њене могућности да олакша подношење захтева и преузимање готових докумената за особе са инвалидитетом тако што по потреби захтеве узима на терену и испред зграде ПУ како „инвалидна лица не би ни излазилa из аутомобила“;
  • да просторно технички услови, односно рампе, платформе, тоалети и шалтери нису у надлежности ове ПУ, већ је за то задужен Сектор за материјално финансијске послове у седишту Министарства.

 

 

 

  1. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

 

  • Увидом у наводе притужбе и изјашњења, неспорно је да су просторије у којима је седиште Полицијске управе Краљево неприступачне особама са инвалидитетом.
  • Увидом у осам фотографија које је доставио подносилац притужбе, утврђено је да фотографије представљају улаз у зграду Полицијске управе Краљево из улице Цара Лазара. Две фотографије приказују паркинг за возила полицијске управе испред улаза за странке, који чине дводелна врата. Друге две фотографије приказују сама улазна врата која се отварају ка унутра и на којима су натписи о радном времену. Четири фотографије показују степениште у згради, иза улазних врата. Степениште има осам степеника.
  • Увидом у списак особа са телесним повредама које својим потписом сведоче да су претрпеле дискриминацију у погледу приступа полицијској управи Краљево – Одеску за правне послове, због физичке неприлагођености објекта особама са инвалидитетом, утврђено је да је списак потписало 20 физичких лица, пуним именом и презименом и бројем личне карте.

 

  1. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

 

 

  • Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе и изјашњења, као и антидискриминационе прописе.

 

Правни оквир

  • Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.[2]
  • Повереник за заштиту равноправности најпре констатује да је Република Србија ратификовала УН Конвенцију о правима особа са инвалидитетом[3], чији је циљ да се унапреди, заштити и осигура пуно и једнако уживање свих људских права и основних слобода свим особама са инвалидитетом и унапреди поштовање њиховог урођеног достојанства[4]. Ратификацијом ове Конвенције, Србија се обавезала да предузима одговарајуће мере да особама са инвалидитетом обезбеди приступачност физичког окружења, равноправно са другима, у циљу самосталног живота и пуног учешћа особа са инвалидитетом у свим сферама живота. Те мере, између осталог, укључују идентификовање и уклањање баријера које ометају или отежавају приступ зградама, путевима, превозним средствима и другим објектима у затвореном и отвореном простору, укључујући ту и приступ информацијским и комуникацијским технологијама, као и приступ другим услугама и објектима намењеним јавности. Република Србија се, такође, обавезала да ће предузети одговарајуће мере да утврди, промовише и прати минималне стандарде и смернице за приступачност објеката и услуга које су отворене, односно, које стоје на располагању јавности[5].
  • У Општем коментару број 2 (2014) Комитет за права особа са инвалидитетом истиче да особе са инвалидитетом треба да имају једнак приступ свим добрима, производима и услугама намењеним јавности на начин који ће поштовати достојанство тих особа и осигурати равноправно и ефикасно коришћење. Овакав приступ проистиче из идеје забране дискриминације. Комитет сматра да ускраћивање приступа треба сматрати актом дискриминације, без обзира на то да ли га је починио неко из јавног или приватног сектора. Такође, Комитет истиче да приступачност треба обезбедити за све особе са инвалидитетом, без обзира на врсту потешкоћа са којом се особа сусреће и без прављења било каквих разлика по било ком личном својству особе са инвалидитетом. Даље је наведено да право на приступачност загарантовано Конвенцијом има корен у постојећим људским правима, као што су право на једнак приступ јавним службама и сервисима гарантовано Међународним пактом о грађанским и политичким правима[6] (члан 25 ц) и право на приступ било ком месту или услузи намењеним јавности, гарантовано Међународна конвенција о укидању свих облика расне дискриминације[7] (члан 5 ф).
  • Повереник за заштиту равноправности указује да Устав Републике Србије[8] прописује да је забрањена дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета[9].
  • Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 4. прописује да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације. Одредбом члана 17. став 2. Закона о забрани дискриминације прописано је да свако има право на једнак приступ објектима у јавној употреби у складу са законом. Овом праву кореспондира дужност надлежних органа јавне власти да предузму мере ради уклањања баријера које особама са инвалидитетом ометају или отежавају приступ објектима у јавној употреби, што је само један од елемената ширег права на приступ, које подразумева да особе са инвалидитетом имају једнаке могућности да уживају људска права и слободе, као и све друге особе. Чланом 26. став 1. прописано је да дискриминација постоји ако се поступа супротно начелу поштовања једнаких права и слобода особа са инвалидитетом у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота.
  • Закон о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом[10], поред тога што уређује општи режим забране дискриминације на основу инвалидитета, прописује и посебан случај дискриминације у вези са пружањем услуга и коришћењем објеката и површина. Наиме, одредбом члана 13. овог закона изричито је забрањена дискриминација на основу инвалидитета у погледу доступности услуга и приступа објектима у јавној употреби. Ставом 3. овог члана прописано је да се под објектима у јавној употреби, у смислу овог закона, сматрају: објекти у области образовања, здравства, социјалне заштите, културе, спорта, туризма или објекти који се користе за заштиту животне средине, заштиту од елементарних непогода и слично. Истим чланом забрањено је одбијање да се изврши техничка адаптација објекта неопходна да би се услуга пружила кориснику са инвалидитетом. Поред тога, одредбом члана 16. став 1. овог закона прописано је да је власник објекта у јавној употреби, дужан да обезбеди приступ објекту у јавној употреби свим особама са инвалидитетом, без обзира на врсту и степен њиховог инвалидитета, док је ставом 2. прописано, да ову обавезу има и друго лице на које је пренето право коришћења, осим ако је са власником, односно надлежним органом уговорено другачије. Ставом 3. истог члана, прописано је да је власник објекта у јавној употреби дужан да изврши адаптацију објекта у циљу задовољавања услова за испуњавање обавезе из става 1. овог члана.
  • Законом о планирању и изградњи[11] уређују се, између осталог, услови и начин уређења простора, уређивање и коришћење грађевинског земљишта и изградња објеката. Одредбама члана 5. прописао је да се зграде јавне и пословне намене, као и други објекти за јавну употребу, морају се пројектовати, градити и одржавати тако да свим корисницима, а нарочито особама са инвалидитетом, деци и старим особама, омогућавају несметан приступ, кретање и боравак, односно коришћење у складу са одговарајућим техничким прописима чији су саставни део стандарди који дефинишу обавезне техничке мере и услове пројектовања, планирања и изградње, којима се осигурава несметано кретање и приступ особама са инвалидитетом, деци и старим особама.
  • Правилником о техничким стандардима планирања, пројектовања и изградње објеката, којима се осигурава несметано кретање и приступ особама са инвалидитетом, деци и старим особама[12] детаљно се прописују услови за планирање простора и пројектовање објеката за јавно коришћење за особе са инвалидитетом, као и посебних уређаја у њима. Одредбом члана 2. овог правилника регулисано је који се објекти могу сматрати објектима за јавно коришћење, а међу њима су и објекти за потребе државних органа. Одредбама члана 3. прописано је да су особе смањене покретљивости особе са физичким или сензорним инвалидитетом, старе особе, труднице, и/или друге особе чија је могућност несметаног кретања повремено или трајно смањена услед баријера са којима се сусрећу у окружењу, као и да је препрека физичка, комуникацијска и/или оријентацијска сметња која постоји у простору, а која особу може ометати и/или спречавати у несметаном приступу, кретању, боравку, примању неке услуге и/или раду. Одредбама члана 5. прописано је да су обавезни елементи приступачности: 1) елементи приступачности за савладавање висинских разлика; 2) елементи приступачности кретања и боравка у простору – стамбене и стамбено-пословне зграде и објекти за јавно коришћење и 3) елементи приступачности јавног саобраћаја. Даље, правилником је објашњено на које начина превазићи одређене баријере (рампа, коса раван, визуелна и звучна најава и друге).

 

 

 

Анализа навода из притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

 

  • Имајући у виду садржину притужбе, као и надлежност Повереника за заштиту равноправности, у конкретном случају задатак Повереника је да испита да ли је Министарство унутрашњих послова, Полицијскa управе Краљево, ограничило или онемогућило улаз особама са инвалидитетом у простор који користи Полицијска управа Краљево, Одсек за управне послове.
  • Анализа навода притужбе и изјашњења показује да је неспорно да улаз у просторије Полицијске управе Краљево није приступачан особама са инвалидитетом. У притужби је наведено да просторије Одсека за управне послове Полицијске управе Краљево нису приступачне за особе са телесним инвалидитетом јер се налазе на високом приземљу и улаз има прилазних десетак степеника, као и да не постоји рампа ни платформа. Анализом приложених фотографија утврђено је да се притужба односи на улаз из улице Цара Лазара, који је фотографисан и има степениште са осам степеника. У изјашњењу ПУ Краљево наведено је да у „седишту ПУ има четири степеника“, као и да не постоји рампа нити платформа која би омогућила приступ просторијама у којима се остварују права и обавезе у погледу издавања личних докумената. Због тога је остало нејасно да ли се наводи притужбе и изјашњења односе на исти улаз, с обзиром да се наводи различит број степеника на улазу. Међутим, и поред тога, неспорно је међу странама да улаз у ПУ Краљево није доступан за особе са инвалидитетом, што наводи изјашњења јасно потврђују, истичући да је из тих разлога грађанима и грађанкама омогућено да захтев за издавање личних докумената поднесу у Полицијској испостави Рибница, где особе са инвалидитетом могу несметано ући у просторије.
  • У изјашњењу ПУ Краљево наведено је да ПУ Краљево у седишту врши пријем захтева из области управних послова на три локације: у седишту ПУ, у Полицијској испостави Рибница и у Полицијским одељењу Ушће. Даље је наведено да је само приступ у ПИ Рибница приступачан особама са инвалидитетом, док у седишту ПУ Краљево и ПО Ушће не постоје рампе или платформе које би омогућиле превазилажење постојећих степеника на улазу.
  • Повереник за заштиту равноправности поздравља одлуку ПУ Краљево да подношење захтева за издавање личних докумената омогући у просторијама полицијске испоставе чије су просторије приступачне. Међутим, с обзиром да се у седишту ПУ Краљево не пружају само услуге издавања личних докумената, већ и друге услуге у надлежности полиције, несумњиво постоји потреба да улаз у седиште ПУ Краљево и ПО Ушће буду приступачни свим грађанима и грађанкама.
  • Даље, у изјашњењу је наведено да је приступ особама са инвалидитетом „делимично ограничен“, јер у седишту ПУ има четири степеника док у ПО Ушће има један степеник, као и да особе са инвалидитетом могу приступити у просторије „уз помоћ полицијских службеника“. Повереник указује да без обзира да ли физичку баријеру на улазу чини један или више степеника, препрека за самосталан улаз у просторију постоји, што значи да су особе које су кориснице колица или неког другог ортопедског помагала онемогућене да уђу у простор. Такође, похвално је што полицијски службеници пружају помоћ особама са инвалидитетом, међутим поштовање личности и достојанства особе са инвалидитетом захтева обезбеђивање услова за самосталност особе са инвалидитетом у коришћењу јавних услуга и простора.

Наведеним међународним и домаћим правним актима прописана је обавеза обезбеђивања приступачности физичког окружења, равноправно са другима, у циљу самосталног живота и пуног учешћа особа са инвалидитетом у свим сферама живота. Препреку чини свака физичка, комуникацијска и/или оријентацијска сметња која постоји у простору, а коју особу може ометати и/или спречавати у несметаном приступу, кретању, боравку, примању неке услуге и/или у раду[13]. Такође, поред обавезе пројектовања и изградње објеката приступачних свим грађанима и грађанкама, прописана је и обавеза одржавања објеката тако да је обезбеђен несметан приступ, кретање и боравак свим корисницима.

  • Повереник за заштиту равноправности констатује да обезбеђивање приступачности објеката и услуга представља предуслов за самосталан живот особа са инвалидитетом јер омогућава активно учешће у свим областима живота на равноправној основи. Уколико само један од елемената приступачности није адекватан, особа са инвалидитетом ће се наћи у ситуацији тзв. „прекинутог ланца кретања“, односно, биће доведена у ситуацију немоћи, у којој нема могућност да самостално функционише. У конкретном случају, немогућност приступа просторијама полицијске управе онемогућава особама са инвалидитетом да самостално користе ове услуге и да остваре своја загарантована права.
  • Такође, у конкретном случају приступачност подразумева, како савладавање висинских разлика, односно омогућавање грађанима и грађанкама самосталан и несметан улаз у зграду ПУ Краљево, тако и несметано кретање и боравак у простору полицијске управе. Могућност уласка у простор који користи полицијска управа, сам по себи не представља приступачан објекат. Уколико особа са телесним или сензорним инвалидитетом није у могућности да се самостално и несметано креће по простору за јавну употребу, као и да приступа информацијама, такав простор не представља простор приступачан особама са инвалидитетом и није у складу са антидискриминационим прописима Републике Србије.

Повереник за заштиту равноправности анализирао је наводе изјашњења да не постоји дискриминација особа са инвалидитетом и поред тога што не постоји шалтер прилагођен особама са инвалидитетом, „јер се захтеви за издавање докумената не подносе на шалтеру већ у просторијама“. Из ових навода нејасно је да ли у просторијама полицијске управе уопште не постоји шалтер за пријем и издавање докумената и информација грађанима и грађанкама, или шалтер постоји али се пријем захтева за издавање докумената подноси у просторијама. С обзиром на све наведено, Повереник за заштиту равноправности се водио наводима изјашњења да улаз ПУ Краљево у седишту, као и ПО Ушће није приступачан особама са инвалидитетом, да ни у једном од објеката не постоји тоалет за особе са инвалидитетом, као и да не постоји пулт или шалтер за особе са телесним и сензорним инвалидитетом. Наводи да у ПУ Краљево не постоји тоалет за странке генерално, не умањује обавезу полицијске управе да простор који користе грађани и грађанке учини приступачан особама са инвалидитетом.

  • Повереник је анализирао наводе изјашњења да „просторно технички услови, односно рампе, платформе, тоалети и шалтери нису у надлежности ПУ, већ је за то задужен Сектор за материјално финансијске послове у седишту Министарства“. С обзиром на наведено, Повереник напомиње да начин на који ће Министарство унутрашњих послова, ПУ Краљево обезбедити превазилажење физичких и сензорних препрека у простору који користи ПУ Краљево, не може и не сме бити оправдање за неприступачност простора и услуга свим грађанима и грађанкама. У изјашњену ПУ Краљево није наведено, нити су достављени докази који показују да је ПУ Краљево показало иницијативу према Министарству, односно Сектору за материјално финансијске послове, да се физичке баријере превазиђу. Став Комитета за економска, социјална и културна права УН изражен у Општем коментару бр. 20 (2009) је да се недостатак расположивих средстава не може сматрати објективним и разумним оправдањем за разлику у поступању ако држава уговорница не покаже „да је уложила максималан напор да употреби сва средства која су јој на располагању да би приоритетно задовољила минимум својих обавеза“[14].
  • Повереник за заштиту равноправности користи прилику да скрене пажњу да је термин „инвалидна особа“ неодговарајући и увредљив, јер коришћење овог израза сугерише да je та особа „нeвaлиднa, неважна“ у односу на особе широке популације, које би у овом случају биле „валидне особе“. Такође, важно је препознати да се терминологија коју користимо кад говоримо о особама са инвалидитетом мења кроз време у односу на приступ. Наиме, термини као што су инвалид или хендикепиран су превазиђени, али и увредљиви, јер не посматрају целу особу као људско биће, већ само једну од њених карактеристика. Када користимо израз инвaлидна особа сугеришемо да je инвалидитет прва и једина карактеристика и лично својство особе, односно, не посматрамо је као људско биће, већ јој приступамо искључиво и једино из угла тешкоће, односно сметње коју има. Наиме, инвалидитет je само још једна од бројних карактеристика особе са инвалидитетом. Такође, коришћење израза „особа са посебним потребама“ је неодговарајуће, јер свака особа има исте потребе само их реализује на различите начине, без обзира на то да ли има инвалидитет или не[15]. Стога, уместо побројаних термина, који су превазиђени и увредљиви, исправно је користити термин – особа са инвалидитетом, јер се на тај начин ставља фокус на особу, а не на њен инвалидитет.
  • С обзиром на све наведено, Повереник за заштиту равноправности констатује да улаз и простор који користи Полицијска управа Краљево у седишту и у Полицијском одељењу Ушће, као и простор у Полицијској испостави Рибница нису приступачни особама са инвалидитетом, чиме су прекршене одредбе Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом и Закона о забрани дискриминације.

 

 

 

 

  1. МИШЉЕЊЕ

 

Улаз и простор који користи Полицијска управа Краљево у седишту и у Полицијском одељењу Ушће, као и простор у Полицијској испостави Рибница нису приступачни особама са инвалидитетом, чиме су прекршене одредбе Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом и Закона о забрани дискриминације.

 

  1. ПРЕПОРУКА

 

Повереник за заштиту равноправности препоручује Министарству унутрашњих послова, Полицијска управа Краљево:

  • Да предузме мере у циљу обезбеђивања приступачности улаза и простора који користи Полицијска управа Краљево у циљу обезбеђивања доступности услуга особама са инвалидитетом;
  • Да води рачуна да у оквиру својих редовних послова и активности, не крши законске прописе о забрани дискриминације.

 

Потребно је да Министарство унутрашњих послова, Полицијска управа Краљево обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

 

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико Министарство унутрашњих послова, Полицијска управа Краљево не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

 

 

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС“, број 22/09

[2] члан 33. Закона о забрани дискриминације („Службени гласник РС“, број 22/09)

[3] Закон о потврђивању Конвенције о правима особа са инвалидитетом, („Службени гласник РС – Међународни уговори“, број 42/09)

[4] члан 1. став 1. Конвенције о правима особа са инвалидитетом

[5] члан. 9. ст. 1 и 2. Конвенције о правима особа са инвалидитетом

[6] Закон о ратификацији Међународног пакта о грађанским и политичким правима („Службени лист СФРЈ –Међународни уговори“, број 7/71

[7] Закон о ратификацији Међународне конвенције о укидању свих облика расне дискриминације („Службени лист СФРЈ“, број 31/67

[8] „Службени гласник РС“, број 98/06

[9] члан 21. Устава Републике Србије

[10] „Службени гласник РС“, бр. 33/06 и 13/16

[11] „Службени гласник РС“, бр. 72/2009, 81/2009 – испр, 64/2010 – одлука УС, 24/2011, 121/2012, 42/2013 – одлука УС, 50/2013 – одлука УС, 98/2013 – одлука УС, 132/2014 и 145/2014

[12] „Службени гласник РС“, број  22/15

[13] члан 3. став 1. тачка 6) правилника о техничким стандардима планирања, пројектовања и изградње објеката, којима се осигурава несметано кретање и приступ особама са инвалидтетом, деци и старим особама („Службени гласник РС“, 22/2015)

[14] Општи коментар бр. 20 (2009): Забрана дискриминације у остваривању економских, социјалних и културних права (члан 2, став 2 Међународног пакта о економским, социјалним и културним правима) (Е/C.12/GC/20), став 13, доступно на http://www.refworld.org/docid/4a60961f2.html

[15] Посебан извештај о дискриминацији особа са инвалидитетом у Србији, 2013; доступно на http://ravnopravnost.gov.rs/rs/izvestaji

 

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић


microsoft-word-icon Притужбa УГ прoтив ПУ Крaљeвo збoг дискриминaциje пo oснoву инвaлидитeтa у oблaсти пружaњa услугaDownload


 

Print Friendly, PDF & Email
Facebook
Google+
http://ravnopravnost.gov.rs/prituzba-ug-protiv-pu-kraljevo-zbog-diskriminacije-po-osnovu-invaliditeta-u-oblasti-pruzanja-usluga/">
back to top