Притужба Т.Т. против Д.З. због дискриминације по основу инвалидитета у области рада

бр. 07-00-00073/2017-02    датум:  19. 5. 2017.

 

 

 

МИШЉЕЊЕ

 

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју је поднела T.T. из Б. против Д.Ж. због дискриминације на основу инвалидитета. Подноситељка притужбе је навела да јој је Д.Ж, током разговора упутила увреду да је инвалид, али да се инвалиди тако не понашају – да траже информације од јавног значаја. У свом изјашњењу, Д.Ж. је навела да реч инвалид ниједан једини пут током иједног разговора са њом није изрекла“, као и да јој је жао да је један разговор у четири ока, који су као две равноправне колегинице започеле око енергетске ефикасности и обновљивих извора енергије, а затим наставиле причом о задовољству рада у школи, догађањима у школи представљен од стране проф. др Т.Т. паушално, на бази субјективних и произвољних навода које је проф. др T.T. изнела у свом допису“. У току поступка утврђено је да је Д.Ж. разговарала са подноситељком притужбе, али није утврђен тачан садржај њиховог разговора. Због тога је дато мишљење да није утврђено да је Д.Ж. извршила акт дискриминације према Т.Т. на основу њеног личног својства – инвалидитета.

 

 

  1. ТОК ПОСТУПКА

 

  • T. поднела је Поверенику за заштиту равноправности притужбу против Д.Ж. из Б. у којој је, између осталог, навела:
  • да је особа са инвалидитетом;
  • да је 13. фебруара 2017. године, у термину студентских консултација, Д.Ж. ушла у њену канцеларију и захтевала од њихове колегинице И.Д. да напусти канцеларију;
  • да је Д.Ж. почела разговор постављајући јој питање из ког разлога је тражила информације од јавног значаја у којем је навела да је интересује висина месечних примања Д.Ж;
  • да је Д.Ж. констатовала да се упућивањем захтева за информације од јавног значаја уништава углед ВШСС Б.П;
  • да јој је Д.Ж. упутила увреду речима: „да зна да је инвалид, али да се се тако инвалиди не понашају – да траже информације од јавног значаја..“, на шта јој је одговорила да се на њу врши притисак да обавља посао по незаконитим процедурама и да повећа пролазност на испитима;
  • да ју је Д.Ж, потом, упитала зашто мисли да је она „Ж“, на шта је одговорила да не разуме шта подразумева под тим придевом, уз констатацију да је са њеним захтевом за информације од јавног значаја био упознат искључиво директор ВШСС Б.П. Ж.С;
  • да јој је Д.Ж. затим поставила питање да ли сматра да је директор ВШСС Б.П. Ж.С. умешан у претње које је добила од студенткиње;
  • да је Д.Ж, такође, изјавила да млади људи не желе да уписују ВШСС Б.П. због превисоког критерјума за пролазност на испитима, као и да јој није јасно због чега T.T. „диже толику галаму око три бода на испиту па студенти морају да јој прете“;
  • да јој је Д.Ж. постављала питања повишеним тоном, као и да су на неколико тренутака том разговору присуствовале А.Б. и И.Д.
    • Уз притужбу су достављени следећи докази: изјава И.Д. од 13. марта 2017. године и изјава А.Б. од 13. марта 2017. године.
    • У изјави сведокиње И.Д, између осталог, наведено је:
  •   да  је сарадница на истом предмету као и T.T, као и да се њихове консултације одржавају у исто време;
  •    да је у термину консултација Д.Ж. ушла уз кабинет и да је замолила да изађе из кабинета како би обавила разговор са Т.Т;
  •    да је чула како Д.Ж. повишеним тоном говори нешто Т.Т, али да није обратила пажњу шта говори, након чега се одмакла од кабинета;
  •    да је разговор био „јако гласан и да је на месту где је стајала чула како Д.Ж. виче“;
  •   да је срела А.Б. на ходнику, након чега је она ушла у кабинет и убрзо изашла;
  • да је разговор трајао неких 30 минута, након чега је Д.Ж. изашла из кабинета и захвалила јој се на чекању, а да је након тога затекла Т.Т. видно потрешену.
    • У изјави сведокиње А.Б, између осталог, наведено је:
  •    да дели кабинет са Т.Т, као и да се често срећу јер им се материјал и прибор за наставу налазе у заједничком кабинету;
  •    да је 13. фебруара 2017. године држала припремну наставу на предмету Хемија у термину од 11:30 до 13:50, након чега је дошла до кабинета да остави материјал за наставу;
  • да се на ходнику срела са И.Д. које је стајала код огласне табле;
  • да је, како се приближавала кабинету, чула расправу, као и да се ситуација смирила када је ушла у кабинет, након чега је оставила фломастере и изашла;
  • да је упитала И.Д. шта се догађа након чега се поново чуо повишен тон из кабинета.
    • Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације[1], па је у току поступка прибављено изјашњење Д.Ж. из Б.
    • У изјашњењу Д.Ж, између осталог, наведено је:
  • да Т.Т. познаје 15 година и да су до сада имале добре колегијалне односе;
  • да на део притужбе у вези са дописима од јануара, фебруара и марта ове године, које је T.T. доставила Поверенику за заштиту равноправности, не може да се изјасни, јер претпоставља да их је T.T. грешком навела у притужби против ње;
  • да о односу Т.Т. са менаџментом школе и студентима нема сазнања, осим онога што је чула на наставном већу;
  • да је разговор које су водиле у „четири ока као две равноправне колегинице“ започео око енергетске ефикасности и обновљивих извора енергије, док је наставак разговора, у којем је било речи о задовољству радом у школи и догађањима у школи, проф. др T.T. представила „паушално, на бази субјективних и произвољних навода“;
  • да се T.T. понела неколегијално када је 21. фебруара 2017. године своје „паушалне и претенциозне оцене и увреде“ послала електронским писмом на мејл адресе свих чланова наставног већа, чиме је учинила огромну штету за њен углед и част;
  • да су оптужбе да је извршила дискриминацију према Т.Т. беспредметне и бесмислене, јер не обавља никакву руководећу функцију у ВШСС Б.П, те нема никаква овлашћења којим би могла да стави било кога у школи у подређен положај;
  • да ни на који начин није спречавала Т.Т. да остварује своја права, нити је у позицији да то чини;
  • да јој нису познати подаци о томе да ли је T.T. запослена у школи као особа са инвалидитетом, као и да такве информације има само кадровска служба ВШСС Б.П;
  • да „реч инвалид ниједан једини пут током иједног разговора са њом није изрекла“, али да је знала да T.T. има озбиљне здравствене проблеме;
  • да сматра Т.Т. равноправним члaном колектива, као и да је T.T. пропустила да наведе да је током разговора Д.Ж. бар два пута рекла да ће бити презадовољна ако је сазнање о износу баш њене плате учини срећнијом и задовољнијом радом у школи;
  • да са пуном моралном и професионалном одговорношћу истиче да ни на који начин, ни кроз разговор који је предмет притужбе, ни на било који други начин није вређала, нити вршила притисак, нити спречавала Т.Т. да оствари своја права које има као и било који други грађанин Републике Србије.

 

  1. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

 

 

  • На основу навода из притужбе, доказа који су достављени, као и навода из изјашњења, може се констатовати да је 13. фебруара 2017. године у Б, у просторијама ВШСС Б.П, дошло до конфликта између Т.Т. и Д.Ж.

 

  • Утврђено је, такође, да се наводи Т.Т. и Д.Ж. о садржају разговора који су водиле у потпуности разликују, док се из навода сведокиња И.Д. и А.Б. може утврдити само да су чуле како се Д.Ж. повишеним тоном обраћа Т.Т. Сведокиње су, такође, истакле да немају сазнања о садржају разговора између Т.Т. и Д.Ж, тако да се не може утврдити шта је био тачан садржај њиховог разговора и разлог конфликта.

 

 

  1. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

 

 

  • Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имала је у виду наводе из притужбе, изјаве сведока и изјашњења, доказе који су достављени, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

 

Правни оквир

 

  • Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.[2]

 

  • Устав Републике Србије[3], одредбом члана 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.

 

  • Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, којим је регулисана општа забрана дискриминације, и то тако што је прописано да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости. Према одредби члана 2. став 1. тачка 1. дискриминација је свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима.

 

  • Одредбом члана 12. Закона о забрани дискриминације забрањено је узнемиравање и понижавајуће поступање које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење, док је чланом 26. став 1. прописано да дискриминација постоји ако се поступа супротно начелу поштовања једнаких права и слобода особа са инвалидитетом у политичком, економском, културном и другом аспекту, јавног, професионалног, приватног и породичног живота.

 

  • Начин остваривања и заштита права особа са инвалидитетом уређен је Законом о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом[4] који се заснива на начелима забране дискриминације особа са инвалидитетом, поштовања људских права и достојанства особа са инвалидитетом, укључености особа са инвалидитетом у све сфере друштвеног живота на равноправној основи, укључености особа са инвалидитетом у све процесе у којима се одлучује о њиховим правима и обавезама и једнакости права и обавеза.

 

Анализа навода из притужбе, изјашњења и доказа са аспекта антидискриминационих прописа

 

  • На основу навода из притужбе и изјашњења, може се констатовати да су T.T. и Д.Ж. имале конфликт 13. фебруара 2017. године у Б, у просторијама ВШСС Б.П. С обзиром на предмет ове притужбе, у конкретном случају је потребно утврдити да ли је поступање Д.Ж. било узнемирујуће и понижавајуће, односно, да ли се њиме вређа достојанство Т.Т. на основу њеног личног својства – инвалидитета, као и да ли се њиме ствара страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење.

 

  • У притужби је наведено да су овом догађају на неколико тренутака присуствовале колегинице И.Д. и А.Б. Због тога је T.T. доставила Повереници за заштиту равноправности њихове исказе о овом догађају.

 

  • У изјашњењима сведокиња И.Д. и А.Б. наведено је да су чуле како се Д.Ж. повишеним тоном обраћа Т.Т. из чега су закључиле да се у кабинету одвија расправа, уз напомену да немају сазнања о садржини разговора.

 

  • Анализа навода из притужбе и изјашњења показала је да су наводи Т.Т. и Д.Ж. међусобно противречни. Подноситељка притужбе тврди да ју је Д.Ж. вређала због инвалидитета, упућујући јој увреде: да зна да је инвалид, али да се се тако инвалиди не понашају – да траже информације од јавног значаја“, док је Д.Ж. истакла да ниједан једини пут током иједног разговора са њом није изрекла инвалид“, као и „да јој је жао да је један разговор у четири ока, који су као две равноправне колегинице започеле око енергетске ефикасности и обновљивих извора енергије, а затим наставиле причом о задовољству рада у школи, догађањима у школи представљен од стране проф. др Т.Т. паушално, на бази субјективних и произвољних навода које је проф. др T.T. изнела у свом допису“.

 

  • Повереник за заштиту равноправности констатује да се из чињеница и доказа који су понуђени не може са сигурношћу утврдити шта је тачно изговорено 13. фебруара 2017. године, у разговору између Т.Т. и Д.Ж, у просторијама ВШСС Б.П. С обзиром да се наводи из притужбе не подударају са наводима из изјашњења, као ни са исказима сведока, Повереник за заштиту равноправности сматра да у току поступка нису понуђени докази који би поткрепили наводе из притужбе да је Д.Ж. извршила акт дискриминације према Т.Т, на основу њеног личног својства – инвалидитета, односно да се не може утврдити да је Д.Ж. дискриминисала Т.Т, упућујући јој увреде због њеног инвалидитета. С друге стране, ово не значи да у догађају који је описан није дошло до евентуалне повреде неког другог права, које није у надлежности Повереника за заштиту равноправности.

 

  • У вези са тим, указујемо на терминологију коју треба користити онда када се обраћамо или када говоримо о особама са инвалидитетом. Наиме, када се користи термин особа са инвалидитетом, на првом месту се истиче да је реч о особи, чији је инвалидитет само једна њена карактеристика, уз мноштво других. Употреба термина као што је „инвалид“ је превазиђена и увредљива за особе са инвалидитетом, јер не посматра целу особу као људско биће већ само једну од њених карактеристика, занемарујући све друге особине конкретне особе. Треба имати у виду да је обраћање које представља узнемиравајуће и понижавајуће поступање и које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење забрањено Законом о забрани дискриминације.

 

  1. МИШЉЕЊЕ

 

У поступку који је спроведен по притужби Т.Т. из Б, која је поднета против Д.Ж. из Б, није утврђено да је Д.Ж. извршила акт дискриминације на основу личног својства – инвалидитета Т.Т.

Против овог мишљења није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС“, број 22/09

[2]  Члан 33. Закона о забрани дискриминације

[3]„Службени гласник РС“, број 98/06

[4] „Службени гласник РС“, бр. 33/06 и 13/16

 

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић


microsoft-word-icon Притужба Т.Т. против Д.З. због дискриминације по основу инвалидитета у области радаDownload


Print Friendly, PDF & Email
Facebook
Google+
http://ravnopravnost.gov.rs/prituzba-t-t-protiv-d-z-zbog-diskriminacije-po-osnovu-invaliditeta-u-oblasti-rada/">
back to top