Притужбa НВO Д. и Б. прoтив нeдeљникa E. збoг дискриминaциje пo oснoву сeксуaлнe oриjeнтaциje и eтничкoг пoрeклa у oблaсти jaвнoг инфoрмисaњa

бр. 07-00-241/2017-02   датум: 12.10.2017.

 

МИШЉЕЊЕ

 

Мишљење је донето у поступку поводом притужби удружења „Д.“ и „Б.“ из Б, против П, недељника Е, директора и главног и одговорног уредника, поводом текста „Дневник робијаша – Полна увреда и врела Циганка“, објављеног 2. јуна 2017. године у недељнику Е. Повереник за заштиту равноправности је спровео поступак у ком је разматрао наводе из притужбе и изјашњења, текст „Дневник робијаша – Полна увреда и врела Циганка“, као и поруке које текст шаље, узимајући у обзир просторни и временски контекст. У току поступка утврђено је да је аутор текста, између осталог, навео: „…Значи код педера нема насиља. Једини ризик је да фасујеш сиду“. Поред тога, у тексту је истакнуто: „Али баш ко не може да сексуално општи са истим полом, топло препоручујем Мандовке, јер ко је Циганку пробо, све послe је ладан облог (…) И кад те Мандовка воли, онда те воли до коске, ти је бијеш, а ако се неко са стране умеша да је одбрани, она насрне на њега „шта се ти мешаш, пусти га да ме бије, он је мој човек. То су праве жене, а не ове набеђене да им вређаш полно достојанство“. Повереник за заштиту равноправности сматра да су у тексту „Дневник робијаша – Полна увреда и врела Циганка“, који је објављен 2. јуна 2017. године изражене идеје и ставови који су узнемирујући и понижавајући и који представљају повреду достојанства припадника/ца ЛГБТ популације и припадница ромске националне мањине, чиме је створено понижавајуће и увредљиво окружење за припаднике/це ових друштвених група, и прекршене одредбе члана 12. Закона о забрани дискриминације. Због тога је, недељнику Е, главном и одговорном уреднику, препоручено да објави извињење због ставова изражених у тексту „Дневник робијаша – Полна увреда и врела Циганка“ Ромкињама и припадницима/цама ЛГБТ популације у недељнику Е, у року од 15 дана од дана пријема овог мишљења са препоруком, као и да убудуће не објављује текстове којима се вређа достојанство Ромкиња и припадника/ца ЛГБТ популације и подржавају предрасуде према маргинализованим друштвеним групама, те да својим прилозима доприноси измени образаца, обичаја и праксе који условљавају стереотипе, предрасуде и дискриминацију у односу на ове друштвене групе. 

 

 

 

 

 

  1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Поверенику за заштиту равноправности притужбама су се обратила удружења „Д.“ и „Б.“ из Б, против П, недељника Е, директора и главног и одговорног уредника, а поводом текста који је објављен 2. јуна 2017. године под насловом „Дневник робијаша – Полна увреда и врела Циганка“.

1.2. У притужби удружења „Д.“ је, између осталог, наведено:

  • да спорни део текста гласи: „.Значи, код педера нема насиља. Једини ризик је да фасујеш сиду.
  • да се у тексту користи погрдан израз педер, чиме се изражава дискриминаторан став према ЛГБТ популацији;
  • да се оваквим изјавама читаоци доводе у заблуду да су припадници ЛГБТ популације посебно подложни обољевању од ХИВ вируса;
  • да таква изјава представља говор мржње према ЛГБТ људима.

 

1.3. У притужби удружења „Б.“ је, између осталог, наведено:

  • да текст садржи низ увреда на националној, расној и верској основи;
  • да овакви текстови не доприносе унапређењу положају Рома, посебно када је у питању насиље према женама, а нарочито према Ромкињама;
  • да текст представља изношење стереотипа, предрасуда и дискриминаторних увреда.

 

1.4. Уз притужбе је достављен текст „Дневник робијаша – Полна увреда и врела Циганка“, објављен 2. јуна 2017. године, у недељнику Е.

1.5. Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, а у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације[1], па је у току поступка прибављено изјашњење П, директора и главног и одговорног уредника недељника Е, преко пуномоћнице Н.В, адвокаткиње из Б.

1.6. У изјашњењу на притужбе, између осталог, наведено је:

  • да је предметна притужба неоснована и да наводи у тексту „Дневник робијаша – Полна увреда и врела Циганка“ не представљају акт дискриминације у смислу Закона о забрани дискриминације;

 

  • да није било пропагирања дискриминације путем јавних гласила и да последично није дошло до повреде начела једнакости, односно начела једнаких права и обавеза;

 

  • да је рубрика „Дневник робијаша“ изразито ауторска и коментаторска, те у тој колумни преовлађује сатирични новинарски стил, коме је својствен и колоквијални речник, какав користи велики број људи у свакодневном говору;

 

  • да тим стилом овакви текстови добијају на аутентичности, атрактивности и успостављају близак однос са читаоцима;

 

  • да је речник који се користи у овој колумни присутан и другим формама које су сличне овом жанру и имају сличан циљ – да се о стварности говори језиком свакодневнице, не прелазећи границу пристојности и дискриминације;

 

  • да је реч о ауторском тексту који представља фикцију, где се као „аутор“ појављује осуђеник под одређеним бројем, те као такав нема дискриминаторску способност, и није у сагласности са појмом дискриминације;

 

  • да уз достављене притужбе нису достављени никакви докази којима се потврђује да је до дискриминације дошло;

 

  • да намера недељника Е. није била да дискриминише било коју друштвену групу, већ да кроз форму кратког прозног дела фикције, сачини ауторски текст у сатиричној форми о појавама које су присутне у друштву;

 

  • да се овај недељник бави проблемима сексуалних мањина на одговоран начин, јер је у броју 57. објављен текст који професионално истражује проблем насиља над ЛГБТ популацијом и изражава критички став према таквим поступцима, као и да цела редакција недељника Е. подржава унапређење положаја Рома и снажно је против сваке врсте дискриминације.

 

  1. 2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

 

  • У току поступка утврђено је да је 2. јуна 2017. године, у недељнику Е, објављен текст „Дневник робијаша – Полна увреда и врела Циганка“.

 

  • Увидом у овај текст, Повереник за заштиту равноправности утврдио је да се садржина текста састоји од мишљења и ставова непознате особе, која се представила под псеудонимом „Осуђеник 512/12“. На почетку текста аутор истиче: „Што си добацивао до 31. маја 2017, добацивао си, што си се до тог датума удварао, удварао си се. Енде, задње нам је време дошло. Хвала држави, хвала владавини закона и права у Србији на новом закону према коме се за комплимент, наопако схваћен, иде у мардељ. Значи, ако сретнеш неку згодну девојку и кренешда јој се набацујеш, кажеш јој да лепо изгледа, а деси се да је исфрустрирана дилеја, па схвати да јој вређаш полно достојанство и пријави те, има да платиш или да одеш шест месеци на робију“. У наставку текста, аутор наставља да коментарише „нови закон“, те истиче: „Е сад, пратим рефлексију тог закона у Забели. Јеботе, робијаши се сјебали начисто. Схватају да је овим законом коначно убијена брачна заједница, јер ко ће сад да ризикује да се венча, а онда убрзо после месец дана, он човек у пуној снази каже јој да му да, а њу мрзи, већ је почео да јој иде на ону ствар, и онда брже-боље дохвати мобилни, окрене дежурног дрота и усплахирено пријави да јој брачни сапатник вређа полно достојанство“.Након чега, аутор истиче следеће: „Што се нас у Забели тиче, размишљамо рационално, најбоље да се окренемо хомосексуалности. Тело је тело, ј. га. Ову опцију подржава и званична статистика, према којој је прошле године било на хиљаде случајева насиља међу супружницима различитих полова, а нула пријава међу паровима истог пола. Значи код педера нема насиља. Једини ризик је да фасујеш сиду“. Аутор текста, даље, наводи: „Али ко баш не може да сексуално општи са истим полом, топло препоручујем Мандовке, јер ко је Циганку пробо, све после је ладан облог. То је вулкан! Мокра до колена, мораш са собом пешкир да носиш и то онај за плажу. И кад те Мандовка воли, онда те воли до коске, ти је бијеш, а ако се неко са стране умеша да је одбрани, она насрне на њега „шта се ти мешаш, пусти га да ме бије, он је мој човек“. То су праве жене, а не ове набеђене да им вређаш полно достојанство. Нема љубави док те Циганка не воли.“

 

  • Увидом у Регистар медија који води Агенција за привредне регистре утврђено је да је на основу регистрационе пријаве поднете од стране П, дана 11. септембра 2017. године донето Решење БМ 1319/2017 дана, те да је из из регистра брисан И. Ц, а уписан С. О. као одговорни уредник.

 

  1. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

 

 

  • Имајући у виду да су притужбе удружења „Д.“ и „Б.“, поднете поводом исте правне ствари, поступци су спојени, те је у складу са одредбом члана 95. Закона о општем управном поступку[2]  вођен један поступак.
  • Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужби и изјашњења, као и текст објављен 2. јуна 2017. године, у недељнику Е, под називом: „Дневник робијаша – Полна увреда и врела Циганка“.

Правни оквир

  • Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности[3].

 

  • Устав Републике Србије[4] у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Такође, Устав Републике Србије јемчи слободу мишљења и изражавања, као и слободу да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире обавештења и идеје и прописује да се слобода изражавања може законом ограничити, ако је то, поред осталог, неопходно и ради заштите права и угледа других[5].

 

  • Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода[6] у члану 14. забрањује дискриминацију и прописује да се уживање права и слобода прописаних у овој Конвенцији обезбеђује без дискриминације по било ком основу, као што су пол, раса, боја коже, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, национално или социјално порекло, веза са неком националном мањином, имовно стање, рођење или други статус. Поред тога, чланом 10. Конвенције прописано је да свако има право на слободу изражавања. Ово право укључује слободу поседовања сопственог мишљења, примања и саопштавања информација и идеја без мешања јавне власти и без обзира на границе. Пошто коришћење ових слобода повлачи за собом дужности и одговорности, оно се може подвргнути формалностима, условима, ограничењима или казнама прописаним законом и неопходним у демократском друштву у интересу националне безбедности, територијалног интегритета или јавне безбедности, ради спречавања нереда или криминала, заштите здравља или морала, заштите угледа или права других, спречавања откривања обавештења добијених у поверењу, или ради очувања ауторитета и непристрасности судства.

 

  • Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 2. став 1. тачка 1, прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбом члана 12. Закона о забрани дискриминације прописано је да је забрањено узнемиравање и понижавајуће поступање које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење.

 

  • Одредбом члана 75. Закона о јавном информисању и медијима[7], прописана је забрана објављивања идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу, због њихове сексуалне опредељености или другог личног својства, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

 

  • Одредбом члана 51. Закона о електронским медијима[8] прописано је да се регулатор стара да програмски садржај пружаоца медијске услуге не садржи информације којима се подстиче, на отворен или прикривен начин, дискриминација, мржња или насиље због расе, боје коже, предака, држављанства, националне припадности, језика, верских или политичких убеђења, пола, родног идентитета, сексуалне оријентације, имовног стања, рођења, генетских особености, здравственог стања, инвалидитета, брачног и породичног статуса, осуђиваности, старосне доби, изгледа, чланства у политичким, синдикалним и другим организацијама и других стварних, односно претпостављених личних својстава.

 

 

 

 

 

Анализа прилога са аспекта антидискриминационих прописа

 

  • Имајући у виду предмет ове притужбе, потребно је утврдити да ли текст објављен 2. јуна 2017. године, у недељнику Е, под називом: „Дневник робијаша – Полна увреда и врела Циганка“ представља узнемиравајуће и понижавајуће поступање и повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, односно да ли се њиме ствара непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење за припаднике/це ЛГБТ популације и припаднице ромске националне мањине.

 

  • Повереник за заштиту равноправности сматра да, пре започињања анализе текста „Дневник робијаша – Полна увреда и врела Циганка“ са аспекта антидискриминационих прописа, треба да укаже на неколико чињеница које се тичу слободе изражавања и евентуалног ограничења овог веома важног људског права. Наиме, Устав Републике Србије у члану 21. прописује да су пред Уставом и законом сви једнаки; да свако има право на једнаку законску заштиту, без дискриминације, као и да је забрањена свака дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито на основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Устав Републике Србије чланом 46. јемчи слободу мишљења и изражавања, као и слободу да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире обавештења и идеје, и прописује да се слобода изражавања може законом ограничити, ако је то неопходно ради заштите права и угледа других. Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода у члану 14. забрањује дискриминацију и прописује да се уживање права и слобода прописаних у овој Конвенцији обезбеђује без дискриминације по било ком основу, као што су пол, раса, боја коже, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, национално или социјално порекло, веза са неком националном мањином, имовно стање, рођење или други статус. Такође, Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода у члану 10. прописује да свако има право на слободу изражавања, да ово право укључује слободу поседовања сопственог мишљења, примања и саопштавања информација и идеја без мешања јавне власти и без обзира на границе, као и да пошто коришћење ових слобода повлачи за собом дужности и одговорности, оно се може подвргнути формалностима, условима, ограничењима или казнама прописаним законом и неопходним у демократском друштву у интересу националне безбедности, територијалног интегритета или јавне безбедности, ради спречавања нереда или криминала, заштите здравља или морала, заштите угледа или права других, спречавања откривања обавештења добијених у поверењу, или ради очувања ауторитета и непристрасности судства.
  • Када одлучује о томе да ли је дошло до повреде права из Конвенције, Европски суд за људска права посматра ограничења у светлу сваког конкретног случаја, што подразумева свеобухватну анализу објављеног текста, као и просторни и временски контекст као и да ли је ограничење слободе изражавања било неопходно у демократском друштву и да ли је ограничење слободе изражавања било сразмерно легитимном циљу.  Имајући у виду наведено, Повереник за заштиту равноправности констатује да је у сваком конкретном случају потребно подробно анализирати поруке које текст шаље читаоцима, а нарочито узимајући у обзир просторни и временски контекст у ком су дате, како би се утврдило да ли одређени текст представља одраз слободе мишљења или се њиме, пак, вређају и понижавају одређене особе на основу неког њиховог личног својства. Другим речима, слобода говора, без обзира на начин изношења и објављивања никада не сме да буде изговор за дискриминацију.

 

  • Анализирајући просторни и временски контекст када је спорни текст објављен, потребно је указати на положај Ромкиња и ЛГБТ популације, за чији се начин живота често везују бројни стереотипи и предрасуде, што доводи до тога да су ове друштвене групе често изложене стигматизацији, социјалној изолацији, па и насиљу. Последњи извештај Европске комисије наводи да су Роми и припадници ЛГБТИ популације најдискриминисанија категорија становништва[9]. Стога, несумњиво је да текстови који садрже наводе којима се вређају и понижавају припадници ових друштвених група негативно утичу на њихов већ лош положај. С тим у вези, Повереник за заштиту равноправности посебно је анализирао део текста „Дневник робијаша – Полна увреда и врела Циганка“, у којем аутор наводи: „(…) топло препоручујем Мандовке, јер ко је Циганку пробо, све после је ладан облог. То је вулкан! Мокра до колена, мораш са собом пешкир да носиш и то онај за плажу. И кад те Мандовка воли, онда те воли до коске, ти је бијеш, а ако се неко са стране умеша да је одбрани, она насрне на њега „шта се ти мешаш, пусти га да ме бије, он је мој човек“. То су праве жене, а не ове набеђене да им вређаш полно достојанство. Нема љубави док те Циганка не воли.“ Из наведеног произлази да аутор Ромкиње назива погрдним и увредљивим терминима „Циганка“ и „Мандовка“, те да указује да оне воле да их партнери туку. Овакви наводи су изразито понижавајући и увредљиви за Ромкиње, као жене и припаднице ромске националне мањине. С тим у вези треба напоменути да се Ромкиње, осим предрасуда и стереотипа са којима се суочавају све жене, суочавају и са онима којe су карактеристичне за припаднике ромске националне мањине, чиме постају жртве вишеструке дискриминације. Према подацима Ромског женског центра „Бибија“, грубе бројке кажу да 75% жена изјављују да су биле жртве насиља у породици у неком периоду свог живота. Међутим, Ромкињама се када желе да пријаве родно засновано насиље често не верује, а насиље над њима се приписује „ромској традицији и начину живота“ као и „приватној ствари породице“[10]. Стога, представљање Ромкиња као жена које уживају у физичком насиљу још више доприноси овим предрасудама. Такође, посебно забрињава тврдња изнета у тексту да Ромкиње воле када их њихови партнери туку. Наиме, малобројна истраживања рађена на ову тему показују да Ромкиње као најчешће разлоге због којих живе у насилним заједницама и трпе насиље, наводе оне који се уклапају у опште друштвено-прихваћене предрасуде о насиљу, посебно имајући у виду строги патријархат у заједници у којој живе, као и патријархална строга правила чије непоштовање бива строго санкционисано неписаним санкцијама, које поред жене трпе и чланови њене уже и шире породице. Поред тога, истраживање показује да се многе Ромкиње нерадо одлучују да пријаве насиље, јер поједине институције приписују насиље њиховим обичајима.[11] Стога, Повереник за заштиту равноправности указује да наведена тврдња (да Ромкиње воле физичко насиље) може довести до ширења предрасуда које као последицу могу да произведу непрепознавање родно заснованог насиља над Ромкињама, његово оправдавање, те нереаговање друштва на ову најтежу повреду женских људских права онда када су жртве насиља Ромкиње.
  • Затим, Повереник за заштиту равноправности анализирао је и следећи ауторов навод: „Што се нас у Забели тиче, размишљамо рационално, најбоље да се окренемо хомосексуалности. Тело је тело, ј. га. Ову опцију подржава и званична статистика, према којој је прошле године било на хиљаде случајева насиља међу супружницима различитих полова, а нула пријава међу паровима истог пола. Значи код педера нема насиља. Једини ризик је да фасујеш сиду“. Овакав навод је у супротности са антидискриминационим прописима, јер заступа идеју да су многе или чак све особе хомосексуалне оријентације преносиоци ХИВ вируса, уз коришћење погрдног термина „педер“, чиме се повећава већ постојећа дистанца према припадницима ЛГБТ популације. Треба имати на уму чињеницу да обољевање од ХИВ-а није искључиво везано за ЛГБТ популацију, чему у прилог говори и податак да биолошка истраживања указују на то да је 3,9% испитаних мушкараца који имају сексуалне односе са мушкарцима у Београду инфицирано HIV-ом, односно 2% у Новом Саду[12], те овакви сензационалистички текстови, уз изношење нетачних и паушалних тврдњи, додатно отежавају положај припадника ЛГБТ популације. Такође, према Истраживању јавног мњења, „Однос грађана и грађанки према дискриминацији у Србији“, се као једна од група према којима постоји социјална дистанца издваја управо ЛГБТ популација. Наиме, чак четвртина испитаника не жели да им припадници ЛГБТ популације буду колеге, трећина њих не жели да се са њима дружи (34%), половина не жели да им припадници ЛГБТ популације буду васпитачи деце (47%), док чак 63% испитаника би имала нешто против да они сами или њихова деца буду у браку са ЛГБТ особом[13]. Предрасуде према ЛГБТ популацији су широко распрострањене, а о томе конкретно говори истраживање које наводи да чак 80% укупне популације у Србији не би желело да им комшија буде ЛГБТ особа, док петина тврди да зна и комуницира са неком ЛГБТ особом. Укупно 26% испитаника верује да би престали да комуницирају са особом из блиског окружења уколико би открили да је особа другачије сексуалне оријентације. У истом истраживању, 23% анкетираних ЛГБТ особа је навело да је доживело физичко насиље[14].
  • Пресудом Европског суда за људска права у предмету Вејделанд и други против Шведске[15] суд је указао на опасност од дискриминације на основу сексуалне оријентације, расе, порекла и боје коже, те је указао да „напади“ на одређене особе почињени вређањем, исмевањем или клеветањем одређених група становништва могу бити довољни како би се власти определиле да сузбијају овакав говор и у оним случајевима када у говору нема позива на чин насиља или друга кривична дела. Наглашено је да је дискриминација на основу сексуалне оријентације једнако озбиљна као и дискриминација која је заснована на „раси, пореклу или боји коже“. Такође, суд је установио да навођење хомосексуалности као једног од главних разлога ширења ХИВ вируса представља озбиљне и тендециозне тврдње, те се у највећој мери морају избегавати изјаве које неоправдано вређају друге и представљају напад на њихова права.

Повереник за заштиту равноправности истиче да текстови којима се шире стереотипи и предрасуде према Ромкињама и ЛГБТ популацији, повећавају већ постојећу дистанцу према овим особама, отежавају им остваривање пуне равноправности и представљају узнемиравање и понижавајуће поступање које има за циљ повреду достојанства припадника/ца ове друштвене групе. Поред тога, подржавањем оваквих ставова ствара се нетолеранција која даље ствара неповерење, страх, па и мржњу, а у најгорим случајевима до може довести до насиља, што нема само последице за жртву насиља већ и за државу чији су грађани и грађанке из мултикултуралних средина.

  • Повереник за заштиту равноправности је анализирао део текста „Дневник робијаша – Полна увреда и врела Циганка“ у којем се наводи: „Што си добацивао до 31. маја 2017, добацивао си, што си се до тог датума удварао, удварао си се. Енде, задње нам је време дошло. Хвала држави, хвала владавини закона и права у Србији на новом закону према коме се за комплимент, наопако схваћен, иде у мардељ. Значи, ако сретнеш неку згодну девојку и кренешда јој се набацујеш, кажеш јој да лепо изгледа, а деси се да је исфрустрирана дилеја, па схвати да јој вређаш полно достојанство и пријави те, има да платиш или да одеш шест месеци на робију“. У наставку текста, аутор наставља да коментарише „нови закон“, те истиче: „Е сад, пратим рефлексију тог закона у Забели. Јеботе, робијаши се сјебали начисто. Схватају да је овим законом коначно убијена брачна заједница, јер ко ће сад да ризикује да се венча, а онда убрзо после месец дана, он човек у пуној снази каже јој да му да, а њу мрзи, већ је почео да јој иде на ону ствар, и онда брже-боље дохвати мобилни, окрене дежурног дрота и усплахирено пријави да јој брачни сапатник вређа полно достојанство“. Тако, аутор текста наводи: „Значи, ако сретнеш неку згодну девојку и кренеш да јој се набацујеш, кажеш јој да лепо изгледа, а деси се да је исфрустрирана дилеја, па схвати да јој вређаш полно достојанство и пријави те, има да платиш или да одеш шест месеци на робију“. Аутор, даље, закључује да је „овим законом коначно убијена брачна заједница, јер ко ће сад да ризикује да се венча (…)“ те даље констатује: „Нећемо се женити, нећемо децу. Нека вам децу праве ови што вам пишу законе“. Из наведеног произлази да је аутор текста вероватно мислио на Закон о изменама и допунама Кривичног законика[16], којим је, између осталог, прописано ново кривично дело – полно узнемиравање. С тим у вези Повереник подсећа да је национални законски оквир усклађен са Конвенцијом Савета Европе о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици.[17] Одредбом члана 40. Конвенције Савета Европе о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици прописано је да се стране обавезују да предузму неопходне законодавне или друге мере и обезбеде да сваки облик нежељеног вербалног, невербалног или физичког понашања сексуалне природе у сврху или уз исход повреде достојанства лица, посебно када се ствара застрашујућа, непријатељска, деградирајућа, понижавајућа, односно увредљива атмосфера, буде предмет кривичне или друге правне санкције. Имајући у виду обавезу Републике Србије да забрани сексуално узнемиравање, Законом о изменама и допунама Кривичног законика, прописано је ново кривично дело – полно узнемиравање, које је дефинисано као свако вербално, невербално или физичко понашање које има за циљ или представља повреду достојанства лица у сфери полног живота, а које изазива страх или ствара непријатељско, понижавајуће или увредљиво окружење. Процењује се да је између 45 и 55% жена у Европској Унији доживело сексуално узнемиравање, а скоро половина жена наводи да су их барем једном у животу нежељено додиривали, грлили или љубили, да су биле предмет коментара или шала сексуалне конотације који су их увредили, да су им послате или показане фотографије са сексуално експлицитним садржајем које су их увредиле, да им је неко непристојно изложио своје голо тело, да су натеране да гледају порнографски материјал, те да су примиле нежељене мејлове или СМС поруке са сексуално експлицитним садржајем[18].
  • Повереник за заштиту равноправности ценио је навод из изјашњења да намера недељника Е. није била да дискриминише било коју друштвену групу. У вези са тим, напомињемо да са аспекта Закона о забрани дискриминације није битно да ли постоји намера да се изврши акт дискриминације или не, односно намера извршиоца дискриминаторног акта је правно ирелевантна. Одредбом члана 12. Закона о забрани дискриминације, законодавац забрањује узнемиравање и понижавајуће поступање не само када је циљ таквог понашања повреда достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, већ и када такво понашање објективно представља повреду достојанства лица или групе лица. Према томе, у конкретном случају није правно релевантно да ли је намера недељника Е. била да повреди достојанство ових друштвених група.
  • Што се тиче навода из изјашњења да је рубрика „Дневник робијаша“ изразито ауторска и коментаторска, Повереник указује да је одредбама члана став 3. Закона о јавном информисању и медијима прописано да за поједино издање, рубрику, односно програмску целину одговара одговорни уредник за садржај који уређује. Повереник за заштиту равноправности ценио је и навод из изјашњења да речник који се користи у овој колумни има за циљ да се о стварности говори језиком свакодневнице, као и да је ауторски текст сачињен у сатиричној форми. Међутим, Повереник констатује да је  увредљиво да се припадници ЛГБТ популације називају „педери“, затим, да се Ромкиње називају „Циганке“ и „Мандовке“, а жене које пријављују сексуално узнемиравање „исфрустриране дилеје“. Чињеница да се одређени називи користе у друштву, не значи да су они прихватљиви и оправдани и да нису у супротности са антидискриминационим прописима. Такође, наводи из изјашњења да у колумни преовлађује сатирични новинарски стил, те да је реч о ауторском тексту који представља фикцију, нису релевантни у конкретном случају, јер наводи из текста „Дневник робијаша – Полна увреда и врела Циганка“ без сумње представљају повреду достојанства две друштвене групе – Ромкиња и припадника/ца ЛГБТ популације, чиме је прекршен члан 12. Закона о забрани дискриминације.
  • На крају, Повереник за заштиту равноправности истиче да је приликом поступања у овом предмету имао у виду допринос медија у формирању мишљења јавног мњења и подсећа да су Кодексом новинара Србије[19] дефинисани професионални и етички стандарди којима се доприноси подизању угледа новинарске професије, промовише залагање за слободу мишљења, говора и изражавања, као и независност медија. У делу Кодекса под називом Одговорност новинара, наведено је да се новинар мора супротставити свима који крше људска права или се залажу за било коју врсту дискриминације, говор мржње и подстицање насиља. У делу под називом Новинарска пажња, прописано је да новинар мора бити свестан опасности од дискриминације коју могу да шире медији и учиниће све да избегне дискриминацију засновану, између осталог, на раси, полу, старости, сексуалној оријентацији, језику, вери, политичком и другом мишљењу, националном или друштвеном пореклу.
  • Имајући у виду све наведено Повереник за заштиту равноправности сматра да се текстом „Дневник робијаша – Полна увреда и врела Циганка“ вређа достојанство Ромкиња и припадника/ца ЛГБТ популације и подржавају предрасуде према овим друштвеним групама.

 

 

  1. МИШЉЕЊЕ

 

У тексту „Дневник робијаша – Полна увреда и врела Циганка“, који је објављен 2. јуна 2017. године у недељнику Е, изражене су идеје и ставови који су узнемирујући и понижавајући и који представљају повреду достојанства припадника/ца ЛГБТ популације и припадница ромске националне мањине, чиме је створено понижавајуће и увредљиво окружење за припаднике/це ових друштвених група, и на тај начин прекршене одредбе члана 12. Закона о забрани дискриминације.

 

 

  1. ПРЕПОРУКА

 

Повереник за заштиту равноправности препоручује недељнику Е, главном и одговорном уреднику да:

 

5.1. Објави извињење због ставова изражених у тексту „Дневник робијаша – Полна увреда и врела Циганка“ Ромкињама и припадницима/цама ЛГБТ популације у недељнику Е, у року од 15 дана од дана пријема овог мишљења са препоруком.

 

5.2. Убудуће не објављује текстове којима се вређа достојанство Ромкиња и припадника/ца ЛГБТ популације и подржавају предрасуде према маргинализованим друштвеним групама, те да својим прилозима доприноси измени образаца, обичаја и праксе који условљавају стереотипе, предрасуде и дискриминацију у односу на ове друштвене групе.

Потребно је да главни и одговорни уредник недељника Е. обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико главни и одговорни уредник недељника Е. не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС“, број 22/09

[2] Закон о општем управном поступку („Службени гласник РС”, број 18/16)

[3] Закона о забрани дискриминације („Службени гласник РС“, број 22/09), члан 33.

[4] Устав Републике Србије („Службени гласник РС“, број 98/06)

[5] Устав Републике Србије („Службени гласник РС“, број 98/06), члан 46.

[6] „Службени лист СЦГ- Међународни уговори”, број  9/03

[7] „Службени гласник РС”, бр. 83/14, 58/15 и 12/16

[8] „Службени гласник РС”, бр. 83/14 и 6/16

[9]Европска комисија, Извештај о напретку- Република Србија, Брисел: 2016. стр. 19.доступно на : http://civilnodrustvo.gov. rs/upload/documents/Razno/2016/godisnji_izvestaj_16_srp.pdf

[10]  http://www.bibija.org.rs/publikacije/71-monitoring-javnih-politika-efekti-dekade-roma-na-polozaj-romkinja-u-republici-srbiji

[11] http://care-balkan.org/dok/1417014823.pdf

[12] Стратегија о HIV инфекцији и AIDS-у Републике Србије, http://www.batut.org.rs/download/publikacije/Strategija%20o%20HIV%20infekciji%20i%20AIDS-u%20-%20srpski%20jezik.pdf

[13] Извештај о истраживању јавног мњења, „Однос грађана и грађанки према дискриминацији у Србији“, Повереник за заштиту равноправности, децембар 2016. године, Београд

[14] National Democratic Institute (NDI) et al. (2015.), LGBT Public Opinion Poll Western Balkans (June/July 2015.), http://www.slideshare.net/NDIdemocracy/ndi-public-opinion-pollin-the-balkans-on-lgbti-communities, 10.11.2016.

[15] Vejdeland and others v.Sweden, final 2012, представка број 1813/07, пресуда од 09.02.2012. године

[16]  „Службени гласник РС“, број 94/16

[17] Закон о потврђивању Конвенције Савета Европе о спречавању и борби против насиља над женанама и насиља у породици, „Службени гласник РС-Међународни уговори, број 12/13”

[18] „Насиље над женама: истраживање спроведено широм Европске Уније“, ФРА – Агенција за фундаментална права, Канцеларија за публикације ЕУ, Луксембург, 2014.

[19] Кодекс новинара Србије – Упутства и смернице, http://www.mc.rs/upload/documents/PDF/Kodeks_novinara_Srbije.pdf

 

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић


microsoft-word-icon Притужбa НВO Д. и Б. прoтив нeдeљникa E. збoг дискриминaциje пo oснoву сeксуaлнe oриjeнтaциje и eтничкoг пoрeклa у oблaсти jaвнoг инфoрмисaњaDownload


 

Print Friendly, PDF & Email
Facebook
Google+
http://ravnopravnost.gov.rs/prituzba-nvo-d-i-b-protiv-nedeljnika-e">
back to top