Притужбa Љ.П. прoтив M.O.O.Г.Н. збoг дискриминaциje пo oснoву стaрoснoг дoбa у oблaсти рaдa удружeњa

бр. 07-00-266/2017-02  датум: 1.11.2017.

 

 

МИШЉЕЊЕ

 

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе Љ.П. из С, против M.O.O.G.N, Ш.Н. и С.Л. У притужби је наведено да му није било омогућено да на седници скупштине организације учествује као кандидат јер је старији од 60 година, као и да су га Ш.Н. и С.Л. вређали због година живота. У складу са Законом о забрани дискриминације затражено је изјашњење од M.O.O.G.N, која је примила захтев за изјашњење, али се није изјаснила у законском року. У изјашњењу С.Л. наведено је да је на спорној седници скупштине изнео као предлог да се не бирају особе које су раније биле у руководству, и да није вређао и дискриминисао Љ.П. У вези навода из притужбе да је акт дискриминације починио Ш.Н, утврђено је да у току поступка нису поднети докази којима је учињено вероватним постојање узрочно-последичне везе између личног својства Љ.П. и поступања Ш.Н. Имајући у виду да је подносилац притужбе, притужбу поднео и против M.O.O.G.N, која се у законом прописаном року није изјаснила, Повереник је од Агенције за привредне регистре прибавио фотокопију Статута ове организације, којим су прописана правила за избор у органе руковођења ове организације. На основу увида у записник са седнице Скупштине, Статут организације, као и изјаве сведока утврђено је да у M.O.O.G.N. постоје особе старије од 60 година у органима управљања, да не постоји правило којим се ограничава старијим особама учешће у органима управљања, а пре свега да је на ову чињеницу указао и сам подносилац притужбе, те се може закључити да M.O.O.G.N. не дискриминише особе старије од 60 година, као и да С.Л. својом изјавом датој на седници скупштине M.O.O.G.N. није прекршио одредбе Закона о забрани дискриминације, што не значи да нема повреда неког другог права које није у надлежности Повереника за заштиту равноправности. Стога, је Повереник за заштиту равноправности дао мишљење да у поступку који је спроведен по притужби Љ.П. из С, није утврђено да су С.Л. и M.O.O.G.N, својим понашањем и поступањам према Љ.П, прекршили одредбе Закона о забрани дискриминације.

 


ТОК ПОСТУПКА

 

  • Поверенику за заштиту равноправности притужбом се обратиo Љ.П. из С. против M.O.O.G.N, Ш.Н. и С.Л, због дискриминације на основу старосног доба.
  • У притужби је, између осталог, навео:
  • да му није било омогућено да на седници која је одржана 11. маја 2017. године, учествује као кандидат јер је старији од 60 година;
  • да због тога није изабран као члан скупштине организације, те је тако дискриминисан на основу личног својства – старосног доба;
  • да му је као наглувој особи тешко да се литерарно изражава, те да је догађај на који се притужује детаљно изнео у жалби коју је доставио уз притужбу;
  • да су га Ш.Н. и С.Л. вређали на основу старосног доба и спречили га да учествује како кандидат на скупштини.
    • Уз притужбу је као доказ доставио жалбу од 24. маја 2017. године коју је упутио M.O.O.G.N, и навео сведоке који су присуствовали догађају. Међутим, за већину сведока је истакао да нема њихову адресу и да сведоци „не желе да се замере један другоме, јер би тако остали без друштва, били би сами изоловани“. Стога је као сведоке, који су пристали да дају свој исказ Поверенику за заштиту равноправности, навео И.Ј, Ж.Б, Д.П. и И.Г. С обзиром да је као сведок наведен и И.Г, председник O.O.G.N, а имајући у виду да је он такође и заступник лица против кога је поднета притужба, Повереник за заштиту равноправности му се није обратио као сведоку, већ је од њега затражио изјашњење на наводе изнете у притужби, у складу са чл. 35. ст. 4. Закона о забрани дискриминације.
    • У допуни притужбе од 3. августа 2017. године, подносилац притужбе је навео да су му С.Л. и Ш.Н. рекли да због тога што има 61 годину не може да буде биран у руководеће органе O.O.G.N. Истакао је да два члана скупштине ове организације имају преко 60 година, укључујући и члана М.М, који има више од 70 година живота и који је, како је навео „због ове ситуације поднео оставку“. На крају, истакао је да нема приступ документима, записницима са седница и другим доказима „јер му то не дозвољавају“.
    • У допуни притужбе од 5. септембра 2017. године, Љ.П. је, између осталог, навео да је секретарка В.С, након сазнања да је Повереник за заштиту равноправности покренуо поступак по притужби, поднела оставку у организацији, да је након тога задржала печат организације и да на рачуну организације више нема новца.
    • Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације[1], па је у току поступка затражено изјашњење од M.O.O.G.N. и С.Л.
    • O.O.G.N. примила је захтев за изјашњење дана 31. јула 2017. године, и о истом се није изјаснила у наведеном року као ни до дана давања мишљења, па је Повереник поступао на основу чињеница и доказа који су му достављени у поступку.
    • У изјашњењу на притужбу С.Л, између осталог, наведено је:
  • да Љ.П. може да чује јер има слушни апарат, те да га је Љ.П. вређао зато што је потпуно глуво лице;
  • да је на спорној седници скупштине изнео као предлог да се не бирају особе које су раније биле у руководству;
  • да није вређао и дискриминисао Љ.П.
    • Уз изјашњење С.Л. достављен је записник са ванредне изборне скупштине O.O.G.N. од 11. маја 2017. године.
    • У току поступка, ради увида у све околности од значаја за одлучивање у овом случају, Повереник за заштиту равноправности је од Агенције за привредне регистре прибавио Статут M.O.O.G.N..

 

 

  1. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

 

  • Увидом у жалбу коју је Љ.П. маја 2017. године, упутио M.O.O.G.N. утврђено је да се жали на нерегуларност рада и одлуке које су донете на ванредној скупштини M.O.O.G.N. од 11. маја 2017. године. Даље је у жалби навео да га је вербално напала и вређала група „глувих“ која је лојална секретарки организације, и то С.Л, С.В, Ш.Н. и Н.И, те да су му рекли да је лопов, лажов и др. У жалби наводи да је група која је започела испаде наставила са вулгарностима, да би С.Л. пришао председавајућем и обратио се са захтевом да се избришу чланови који су стари, након чега се Љ.П. обратио и рекао да га не бирају за председника и да не гласају за њега, јер је сматрао да ће тако прекинути непријатну ситуацију и смирити групу „глувих“. Даље је навео да нико од „глувих“ који су добили већину није хтео да буде председник организације, као и да су у Управном одбору М.М. који је чујући и има преко 70 година и М.М. која има око 55 година. Такође је навео да је видео да се на списку Скупштине налази И.М. која је глува и има око 65 година, па се пита како она није стара.
  • Увидом у записник са ванредне изборне скупштине O.O.G.N. од 11. маја 2017. године утврђено је да је скупштину отворила И.Ј. са речима да је она као председница организацијe поднела оставку, те да су то урадили и сви чланови Управног одбора, и да сада поново треба да бирају руководство. Даљим увидом у записник, утврђено је да се С.Л. јавио за реч а затим и Љ.П. С.Л. је, према записнику навео следеће: „Треба да се гласа за млади чланови. Стари председници ја (С.Л.), А.П, Ш.Н, Ј.И, К.М, Љ.П. више не треба да буду председници. Млади само. Старе треба избрисати, треба да одмарају. Млади да идемо“. Након тога се Љ.П. јавио за реч и навео следеће: „Видим могу да причам. Прво што Л. прича је његова приватна ствар. У статуту не пише ко шта може, председник. Лепо кажем нигде у Србији у статуту не пише да стари не могу да буду председници (…).

 

  • У писаном исказу сведокиње Ж.Б. наведено је да је била присутна на седници када је видела метеж који су направили С.Л. и Ш.Н. јер су напали Љ.П, говорећи му да је „лопов и лажов“. Даље је навела да је чула да је С.Л. рекао да „због старости (преко 60 година) не бирају у органе: Љ.П, К.М, А.П, Ш.Н. и С.Л.“.

 

  • У писаном исказу сведока Д.П, наведено је да је био присутан на седници скупштине али да није видео догађаје описане у притужби, као и да је Љ.П. „увек био проблем“.

 

  • Исказ сведокиње И.Ј. упућен је Поверенику за заштиту равноправности путем електронске поште и није потписан, нити је наведена адреса или други контакт сведокиње. Како и након захтева Повереника за заштиту равноправности да се ови недостаци отклоне, односно да достави својеручно потписан исказ, сведокиња није отклонила недостатке, те стога њен исказ није узет у разматрање.

 

  • Увидом у Статут M.O.O.G.N. од 26. новембра 2010. године, утврђено је да су основни циљеви и задаци организације пуно и равноправно учешће глувих и наглувих у друштву и остваривање њихових права у складу са међународним стандардима; унапређење животног стандарда глувих и наглувих и подстицање превенције и лечење глувих и наглувих. Затим, Статутом је у члану 23, између осталог, прописано да избор представника врши збор чланства на основу критеријума које доноси Скупштина. Даље, чланом 25. Статута уређене су надлежности Скупштине, па је поред осталог прописано да Скупштина бира и разрешава чланове Управног и Надзорног одбора, док је чланом 26. Статута уређено да Управни одбор броји 10 чланова, који се бирају из редова чланова Скупштине Организације.

 

 

  1. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

 

 

3.1. Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, анализирао је наводе из притужбе и изјашњења С.Л, исказе сведока, достављене прилоге, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

 

Имајући у виду да су притужбе Љ.П, поднете поводом исте правне ствари, поступци су спојени, те је у складу са одредбом члана 95. Закона о општем управном поступку[2] вођен један поступак.

 

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације[3] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. Устав Републике Србије[4]  у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.

3.4. Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода из 1950. године[5], у члану 14. забрањује дискриминацију, односно, прописује да се уживање права и слобода предвиђених у овој Конвенцији обезбеђује без дискриминације по било ком основу, као што су пол, раса, боја коже, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, национално или социјално порекло, веза са неком националном мањином, имовно стање, рођење или други статус.

3.5. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, којим је регулисана општа забрана дискриминације, и то тако што је прописано да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости. Према одредби члана 2. став 1. тачка 1. дискриминација је свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. У члану 23. прописана је забрана дискриминације лица на основу старосног доба.

 

Анализа навода притужбе, изјашњења и достављених доказа са аспекта антидискриминационих прописа

3.6. Повереник за заштиту равноправности, најпре, констатује да су у току поступка анализирани само они наводи из притужбе и изјашњења који су од значаја за утврђивање дискриминације. Наводи који се односе на евентуалне пропусте у раду или поступању за које су надлежни други државни органи, нису узети у разматрање. Тако, Повереник за заштиту равноправности се није упуштао у разматрање навода из допуне притужбе о евентуалним финансијским злоупотребама руководства организације и могућности да се секретарка организације запосли без конкурса, с обзиром да ова питања не спадају у надлежност Повереника.

3.7. Имајући у виду садржину притужбе, као и надлежност Повереника за заштиту равноправности, задатак Повереника у овом предмету био је да испита да ли су M.O.O.G.N, С.Л. и Ш.Н, својим поступцима и понашањем на ванредној изборној скупштини M.O.O.G.N, одржаној 11. маја 2017. године, дискриминисали подносиоца притужбе на основу његовог личног својства – старосног доба.

3.8. Повереник за заштиту равноправности најпре је ценио навод из притужбе да је Љ.П, поред M.O.O.G.N.-а и С.Л, дискриминисао и Ш.Н. на основу његовог личног својства – старосног доба. С тим у вези, Повереник за заштиту равноправности указује да је одредбом члана 35. став 2. Закона о забрани дискриминације прописано да се уз притужбу достављају докази о претрпљеном акту дискриминације, док је чланом 45. став 2. прописано правило о терету доказивања. Наиме, према овом правилу, подносилац притужбе треба да учини вероватним да је лице против кога подноси притужбу извршило акт дискриминације због неког његовог личног својства, а уколико то учини, терет доказивања да услед тог акта није дошло до повреде начела једнакости, односно, начела једнаких права и обавеза, лежи на лицу против кога је притужба поднета. У односу на околности које се тичу Ш.Н, анализом притужбе, допуне притужбе, достављених прилога и исказа сведока, утврђено је да се Ш.Н. не спомиње као особа која је учествовала у догађају због кога је поднета притужба, односно, није утврђено да је Ш.Н. на било који начин исказао свој став везан за године живота подносиоца притужбе или да је неким својим актом или радњом онемогућио да се подносилац притуже кандидује на руководећа места у организацији због његовог старосног доба. Једино се у исказу сведокиње Ж.Б. наводи да је Ш.Н, заједно са С.Л, говорио Љ.П. да је „лопов и лажов“, међутим, ове изјаве колико год непримерене биле, нису у вези са старосним добом подносиоца притужбе. Стога, Повереник за заштиту равноправности констатује да подносилац притужбе није поднео доказе којима би учинио вероватним постојање узрочно-последичне везе између поступања Ш.Н. и свог личног својства – старосног доба, те се стога Повереник фокусирао само на утврђивање да ли су M.O.O.G.N. и С.Л. дискриминисали подносиоца притужбе на основу старосног доба.

3.9. Што се тиче навода из притужбе Љ.П. да га је С.Л. вређао на основу старосног доба и спречио да учествује као кандидат на скупштини, Повереник за заштиту равноправности анализирао је изјаву С.Л. која је наведена у записнику са ванредне изборне скупштини M.O.O.G.N. Наиме, увидом у наведени записник утврђено је да је С.Л. рекао: „Треба да се гласа за млади чланови. Стари председници ја (С.Л.), А.П, Ш.Н, Ј.И, К.М, Љ.П. више не треба да буду председници. Млади само. Старе треба избрисати, треба да одмарају. Млади да идемо“. На основу наведеног, Повереник констатује да се из садржаја ове изјаве може закључити да је С.Л. изнео свој лични став да не би требало да се бирају старији чланови, укључујући и њега лично, већ да организацију треба да воде млађе особе. Имајући у виду наведено, Повереник констатује да је овако изреченим ставом С.Л, као члан организације, исказао своје лично мишљење о томе ко треба да буде биран у органе управљања, те изношењем таквог става није спречио да подносилац притужбе буде биран у органе руковођења. Штавише, подносилац притужбе му је одмах одговорио да је то што прича његова приватна ствар и да нигде у статуту организације не пише да старији људи не могу да буду председници организације. У вези са тим, Повереник за заштиту равноправности указује да седнице скупштина организација управо и служе томе да се на њима износе различити ставови и идеје чланова, нарочито онда када се одлучује о избору чланова у органе руковођења. Стога, околност да међу члановима постоји неслагање у односу на неки став и идеју, не значи само по себи да је такав став, односно, изјава дискриминаторна. С тим у вези, Повереник за заштиту равноправности указује да је чланом 46. Устава Републике Србије зајемчена слобода мишљења и изражавања, као и слобода да се говором, писањем или сликом или на други начин траже, примају и шире обавештења и идеје. Ставом 2. овог члана прописано је да се слобода изражавања може законом ограничити ако је то неопходно ради заштите права и угледа других, чувања ауторитета и непристрасности суда и заштите јавног здравља, морала демократског друштва и националне безбедности Републике Србије.

3.10. Такође, Европском Kонвенцијом за заштиту људских права и основних слобода, чланом 10. регулисана је слобода изражавања, тако што је ставом 1. прописано да свако има право на слободу изражавања, а да то право укључује слободу поседовања сопственог мишљења, примања и саопштавања информација и идеја без мешања јавне власти и без обзира на границе, док су ставом 2. прописана ограничења, односно, да с обзиром да коришћење ових слобода повлачи за собом дужности и одговорности, оно се може подвргнути формалностима, условима, ограничењима или казнама прописаним законом и неопходним у демократском друштву у интересу националне безбедности, територијалног интегритета или јавне безбедности, ради спречавања нереда или криминала, заштите здравља или морала, заштите угледа или права других, спречавања откривања обавештења добијених у поверењу, или ради очувања ауторитета и непристрасности судства. Имајући у виду релевантне међународне и домаће правне прописе којима се забрањује дискриминација, али и гарантује слобода мишљења и изражавања, Повереник за заштиту равноправности констатује да се не може сматрати да постоји слобода говора ако очекујемо да све што други изјаве мора бити у складу са нашим личним вредностима. Суштина слободе говора је да имамо лично мишљење, да га износимо, али и да други имају могућност да изнесу своје мишљење и дилеме.

3.11. Додатно, анализа навода из притужбе, изјашњења и исказа сведока, указује на постојање поремећених међуљудских односа и личног конфликта између Љ.П. и С.Л. Утврђено је да такви односи постоје дуже време и да су узроковани сукобима унутар организације, односно поделама на чланове организације који су глуви и који су наглуви, те је у односу на овако постојеће односе и поделе очекивано да постоје неслагања у вези ставова, међутим, анализа навода из притужбе, изјашњења и достављених доказа не указује да је овај конфликт у узрочно-последичној вези са старосним добом подносиоца притужбе.

3.12. Са друге стране, из навода жалбе коју је подносилац притужбе упутио M.O.O.G.N.-у, а која је достављена уз притужбу, Повереник је уочио да је притужилац навео да се после непријатне ситуације на почетку рада скупштине и изјаве С.Л. да се „избришу чланови који су стари“, устао и обратио се члановима скупштине и рекао да га не бирају за председника и да за њега не гласају, те да је то учинио како би прекинуо непријатну ситуацију и зауставио даље препирање на седници скупштине. Из наведеног се може закључити да је подносилац притужбе имао право да бира и да буде биран у органе управљања, али да је због непријатних осећања која су настала услед расправе и изнетих мишљења са којим се није слагао, затражио да не буде биран у органе управљања. Имајући у виду све наведено, Повереник за заштиту равноправности констатује да С.Л, изношењем личног става да вођење организације треба препустити млађим особама, није ставио чланове организације који су старији (укључујући и себе) у неповољнији положај, нити им је онемогућио да буду бирани у органе управљања, већ је изнео мишљење, те је сасвим легитимно да је овакав његов став код других чланова могао да наиђе на неслагање других чланова. Међутим, наведеном изјавом С.Л. нису испуњени услови за примену било које одредбе Закона о забрани дискриминације, јер се таквом изјавом не ускраћују нити ограничавају права старијих особа, нити се, с друге стране, млађим особама дају посебне привилегије које су ускраћене старијим члановима M.O.O.G.N.-а.

3.13. Повереник за заштиту равноправности је затим разматрао навод из притужбе да је M.O.O.G.N. дискриминисала Љ.П. тако што не бира у органе управљања особе старије од 60 година. С тим  у вези, Повереник најпре указује да је подносилац притужбе навео да се на списку чланова скупштине налази И.М. која има око 65 година, док је један од чланова Управног одбора и М.М, за којег је подносилац притужбе навео да има преко 70 година. Самим тим, овако изнета чињеница указује да у органима управљања ипак учествују и особе које су старије од 60 година. Такође, имајући у виду да се M.O.O.G.N. није изјаснила на наводе из притужбе, Повереник за заштиту равноправности је, ради утврђивања целокупног чињеничног стања, прибавио и анализирао Статут M.O.O.G.N. Ова анализа је показала да Статутом M.O.O.G.N. није прописано старосно ограничење за избор у органе управљања. Стога, имајући у виду да је утврђено да у органима управљања M.O.O.G.N.-а учествују и особе старије од 60 година, затим, да организација нема прописано правило којим се ограничава старијим особама учешће у органима управљања, а пре свега да је на ове чињенице указао и подносилац притужбе, може се закључити да M.O.O.G.N. не дискриминише особе старије од 60 година, тако што их онемогућава да буду бирани у органе управљања.

3.14. Свестраном анализом доказа током спроведеног поступка, Повереник за заштиту равноправности није утврдио да је понашање С.Л. према Љ.П. узроковано његовим годинама живота, док M.O.O.G.N. у свом раду нема правило нити праксу да онемогућава особама старијим од 60 година да буду биране у органе управљања. Стога, може се закључити да M.O.O.G.N. и С.Л. нису дискриминисали Љ.П. због старосног доба, што не значи да нема других повреда права које нису у надлежности Повереника за заштиту равноправности.

  1. МИШЉЕЊЕ

У поступку који је спроведен по притужби Љ.П. из С, није утврђено да су С.Л. и M.O.O.G.N, својим понашањем и поступањем према Љ.П, прекршили одредбе Закона о забрани дискриминације.

 

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС“, број 22/09

[2] Закон о општем управном поступку („Сл. гласник РС“, бр. 18/16)

[3] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС“, број 22/09), члан 1. став 2.

[4] „Службени гласник РС”, број 98/06

[5] „Службени лист СЦГ- Међународни уговори“, број  9/03

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић


microsoft-word-icon Притужбa Љ.П. прoтив M.O.O.Г.Н. збoг дискриминaциje пo oснoву стaрoснoг дoбa у oблaсти рaдa удружeњaDownload


 

Print Friendly, PDF & Email
Facebook
Google+
http://ravnopravnost.gov.rs/prituzba-lj-p-protiv-m-o-o-g-n-zbog-diskriminacije-po-osnovu-starosnog-doba-u-oblasti-rada-udruzenja">
back to top