Притужба Ј.В. и Ј.М. против С.С. због дискриминације по основу пола у области рада удружења

бр. 07-00-623/2016-02   датум: 12.5.2017.

 

 

МИШЉЕЊЕ

 

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе Ј.В. и Ј.М, адвокаткиња из Б. против адвоката С.Ш. из Б, због дискрминације на основу пола. У притужби је наведено да је С.Ш, 24. септембра 2016. године, на скупштини Адвокатске коморе Б. којом је председавао, изнео низ увредљивих и омаловажавајућих коментара упућених адвокаткињама које су се јавиле за реч. Између осталог наведени су следећи коментари: „Постаћу жена да бих могао да се борим“, „Хоћете сад да нас силујете овде“, „Оно што ти желиш не могу да ти пружим“ итд. У изјашњењу адвоката С.Ш, наведено је да у притужби нема израза који представљају увреду и омаловажавање било којих адвокаткиња, као ни адвокаткиња које су поднеле притужбу и да реченице које је изјавио немају никакве везе са родном равноправношћу. Након спроведеног поступка и изведених доказа утврђено је да наведене изјаве адвоката С.Ш, изнете на седници скупштине Адвокатске коморе Б, одржаној 24. септембра 2016. године, којом је председавао, представљају узнемиравање и понижавајуће поступање које има за циљ, или представља повреду достојанства подноситељки притужбе на основу њиховог личног својства-пола. Стога, Повереница за заштиту равноправности дала је мишљење да су овим изјавама прекршене одредбе Закона о забрани дискриминације због чега је адвокату С.Ш. препоручено да се, поводом дискриминаторних изјава које је изрекао на скупштини Адвокатске коморе Б, одржаној 24. септембра 2016. године, извини подноситељкама притужбе на седници скупштине Адвокатске коморе Б, као и да у оквиру својих редовних послова и активности не крши законске прописе о забрани дискриминације.

 

 

 

 

 

 

 

 

  1. ТОК ПОСТУПКА
    • Повереници за заштиту равноправности притужбом су се обратиле Ј.В. и Ј.М, адвокаткиње из Б, против адвоката С.Ш, због дискриминације на основу пола.
    • У притужби је, између осталог, наведено:
  • да је С.Ш. председавао скупштином Адвокатске коморе Б. која је одржана у Б, у С.Ц, 24. септембра 2016. године са почетком у 11 часова;
  • да је у том својству, са места председавајућег, С.Ш. изнео низ увредљивих и омаловажавајућих коментара адвокаткињама које су се јавиле за реч;
  • да је, док је адвокаткиња Ј.М. била за говорницом, након што је неколико пута покушао да је прекине док је говорила јер се није слагао са изнетим, подсмешљиво и у омаловажавајућем тону рекао: „Постаћу жена да бих могао да се борим“;
  • да је, док је адвокаткиња Ј.В. била за говорницом, такође покушавајући да је прекине док је говорила о свом праву да се дискутује о амандманима које је поднела, рекао: „Не знате ви шта сте поднели“ и „Хоћете сад да нас силујете овде“;
  • да је адвокаткињи З.Д.Н, док је инсистирала да јој као председавајући скупштином да реч, рекао: „Оно што ти желиш, не могу да ти пружим“, те да је покушавао да је отера са говорнице рекавши: „Ако не сиђеш, довешћу кран да те спусти“;
  • да је јасно да речи које је упутио З.Д.Н. нису биле директно упућене њима, али су се подноситељке притужбе због таквих речи и понашања осетиле индиректно погођеним, омаловаженим и узнемиреним, имајући у виду да су коментари адвоката С.Ш. били везани за пол З.Д.Н;
  • да такво опхођење указује на одређену матрицу, односно манир понашања из којег проистиче да су све особе које имају то лично својство потенцијално дискриминисана лица, те се из тог разлога позивају и на речи које нису биле упућене директно њима;
  • да је очигледно да је у недостатку других аргумената, С.Ш. покушао да узнемири и омете адвокаткиње у даљем излагању коментарима које су у вези са њиховим полом, нпр: „Оно што ти желиш, не могу да ти пружим“ и „Хоћете сад да нас силујете овде“, где је очигледно да коментари немају везе са темом излагања али имају везе са полом говорница, те да је тиме извршио повреду чл. 12. и 20. Закона о забрани дискриминације;
  • да коментар: „Постаћу жена да бих могао да се борим“ представља алудирање на одређене стереотипне улоге и карактеристике мушкараца и жена и стереотипан образац о подређености и надређености полова, тј. супериорности мушког пола у односу на женски;
  • да посебну тежину имају чињенице да је лице против кога је притужба поднета адвокат, те да је упознат са одредбама важећих закона и да је председник Адвокатске коморе Б, коју представља и заступа;
  • да изговарање оваквих речи за говорницом председника Адвокатске коморе Б, којој је закон поверио вршење јавних овлашћења, представља посебно отежавајућу околност и позива на брзо и ефикасно деловање ради спречавања ширења оваквог понашања услед важности функције у вези са којом су овакве речи изговорене;
  • да судски поступак у вези са овим околностима још увек није покренут.
    • Уз притужбу су достављени следећи докази: 1) компакт диск са два видео снимка дела скуштине Адвокатске коморе Б. од 24. септембра 2016. године, снимак емисије на ТВ „П.“ у којој је гостовао С.Ш, од 30. септембра 2016. године и снимак емисије на истој телевизији у којој се такође дискутује о дешавањима са скупштине Адвокатске коморе Б, од 3. октобра 2016. године, 2) фотокопија странице дневног листа „К.“ од 7. децембра 2016. године, и 3) фотокопија чланка из листа „В.“ од 25. септембра 2016. године.
    • Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације[1], па је у току поступка прибављено изјашњење адвоката С.Ш.
    • У изјашњењу на притужбу, С.Ш. је, између осталог, навео:
  • да не може да разуме због чега је позван на изјашњење, „када у самој притужби нема израза који представљају увреду и омаловажавање било којих адвокаткиња, као ни адвокаткиња које су поднеле притужбу“;
  • да не разуме шта их је увредило и омаловажило из изјаве: „Постаћу жена да бих могао да се борим“, те да је на основу ове реченице јасно да је био „на грдним мукама да се одбрани од насиља које су поменуте адвокаткиње предузимале“, како према њему тако и према осталим присутним члановима скупштине Адвокатске коморе Б;
  • да Повереница за заштиту равноправности треба да се сажали над његовом судбином уместо што у горе поменутом наводу налази елементе за покретање поступка;
  • да у изјави: „Постаћу жена да бих могао да се борим“ нема ниједног увредљивог израза којим се вређа част и углед не само жене већ било кога, те да је изненађен што се ова изјава третира као оправдана за покретање поступка;
  • да је притужба очигледно поднета из „чисто шиканозних намера адвокаткиња“;
  • да није вредело пристојно позивање адвокаткиња да дођу за говорницу када им да реч, а не да узимају микрофон кад хоће, па је због тога био приморан да каже: „Хоћете сад да нас силујете овде“, мислећи на „насиље које предузимају“ према њему и осталим члановима скупштине;
  • да реченице које је изјавио немају никакве везе са родном равноправношћу;
  • да је кривично дело увреде и даље постојећа инкриминација у нашем Кривичном законику, али да ниједан израз у поменуте две изјаве није увредљив нити представља омаловажавање;
  • да реченицу: „Оно што ти желиш, не могу да ти пружим“ није упутио подноситељкама притужбе, већ адвокаткињи З.Д.Н, те да је због тога илузорно изјашњавати се поводом навода у притужби;
  • да није могао „жив да остане од неваспитаног, дрског, некултурног и непристојног понашања“ адвокаткиње З.Д.Н, којој је у једном тренутку рекао да може да говори када јој да реч, након чега је она рекла: „Ти не можеш ништа да ми даш“, на шта је он одговорио: „Оно што ти желиш не могу да ти пружим“, мислећи притом да не може да јој пружи задовољство да малтретира неколико стотина људи, што јој очигледно пружа задовољство;
  • да се пита да ли Повереница за заштиту равноправности може да има слободу асоцијација да такву реченицу смести у контекст сексуалне пожуде или сексуалне асоцијације на оно што „та жена евентуално жели“, те да то нема везе са оним што се наводи да је изговорио;
  • да он не може да пружи адвокаткињи З.Д.Н. васпитање, културно понашање и достојанствено држање, јер су то особине независне од пола особе;
  • да, ако та његова реченица упућена њој, по нечијем тумачењу значи да мисли да она све то нема и да тако нешто не заслужује, онда је он далеко од помисли на било какву инкриминисану изјаву којом се вређа женски пол;
  • да та примедба важи како за жене, тако и за мушкарце, те се пита да ли би га Повереница за заштиту равноправности „јурила“ због асоцијација на хомосексуално понашање ако би такву реченицу упутио мушкарцу;
  • да га је Повереница за заштиту равноправности, захтевом за изјашњење, изложила шиканирању моралне природе у циљу одбране женског пола, „до те мере произвољно да то представља пример како се одређени прописи могу накарадно примењивати“, те да то представља најгрубљу повреду људског достојанства;
  • да је позивање на изјашњење на такве наводе у притужби у функцији његовог омаловажавања и дискредитације као човека и председника Адвокатске коморе Б, ради остваривања повољнијих резултата за оне који су његови опоненти у предстојећем изборном циклусу за органе Адвокатске коморе Б, што представља непримерен начин вршења функције Повереника за заштиту равноправности.
    • Повереница за заштиту равноправности, ради правилног утврђивања чињеничног стања, накнадно је затражила од подноситељки притужбе Ј.М. и Ј.В. да доставе изјаве сведока који могу да поткрепе наводе из притужбе, а које се односе на опис догађаја са седнице скупштине Адвокатске коморе Б, као и обавештење о томе да ли је дисциплински тужилац Адвокатске коморе Б. покренуо поступак у вези са наводима у притужби и да ли су дисциплински органи донели одлуку. Такође, од Адвокатске коморе Б. затражено је достављање тонског записа са седнице скупштине Адвокатске коморе Б. одржане септембра 2016. године, односно транскрипт или записник са седнице скупштине Адвокатске коморе Б. Подноситељке притужбе доставиле су допуну притужбе и изјаве сведока, док Адвокатска комора С. није доставила тонски запис, нити транскрипт или записник са седнице скупштине.
    • У допуни притужбе Ј.М. и Ј.В, између осталог, наведено је:
  • да у међувремену није покренут судски поступак у вези са наводима из притужбе;
  • да немају податке о стању поступка пред дисциплинским органима Адвокатске коморе Б, али да знају да дисциплински тужилац још увек није подигао оптужницу у дисциплинском поступку против С.Ш. због његових поступака на скупштини 24. септембра 2016. године, али да још увек није ни одбацио дисциплинску пријаву;
  • да сматрају да је правни основ за вођење дисциплинског поступка против С.Ш. другачији у односу на правни основ за покретање поступка пред Повереником за заштиту равноправности, иако су засновани на истом или сличном чињеничном стању, односно да су другачије вредности које се у та два поступка штите;
  • да се правни основ за покретање дисциплинског поступка налази у аутономним адвокатским прописима који налажу цивилизовано и учтиво опхођење према колегама и који штите интересе адвокатуре као професије, док се у поступку пред Повереником за заштиту равноправности тражи заштита због повреде општих обавеза које важе за све грађане, без обзира на евентуалне друге и додатне обавезе које имају према правилима своје конкретне професије или друге групе, односно да Повереник штити основне људске вредности;
  • да, с обзиром на различите вредности који се тим поступцима штите, не постоји веза нити међузависност између дисциплинског и поступка пред Повереником за заштиту равноправности, нити су ти поступци међусобно сумирани, што би требало да резултира испитивањем одговорности С.Ш. у оба поступка;
  • да органи Адвокатске коморе Б. не функционишу уобичајено, с обзиром да им је истекао мандат пре три године а нови нису изабрани, те да су то разлози неактивности дисциплинских органа поводом дисциплинске пријаве поднете против С.Ш.
    • У изјави сведока адвоката А.Н, између осталог, наведено је:
  • да је 24. септембра 2016. године, у С.Ц, одржана седница скупштине Адвокатске коморе Б. на којој је требало гласати о усвајању предложеног Статута Адвокатске коморе Б;
  • да је адвокат С.Ш, председник Адвокатске коморе Б, председавао скупштином, да је отворио заседање и забранио гласање о дневном реду, а на негодовање колега се понашао крајње непримерено, прекидао их је, вређао и забрањивао да говоре;
  • да се посебно непримерено понашао према колегиницама;
  • да су најувредљивији коментари били упућени колегиницама З.Д.Н, Ј.В. и М.М;
  • да је С.Ш. адвокаткињи З.Д.Н. упићивао омаловажавајуће коментаре који су били двосмислени и садржали примесе сексуалне конотације, као што је коментар: „Знам Зоро шта теби треба, али то што теби треба ти ја не могу пружити“;
  • да је адвокаткињу Ј.В. вређао и упућивао јој омаловажавајуће коментаре, попут: „Хоћете овде да нас силујете“, „Не знаш ти шта си поднела“ и слично, и то само јер је тражила да се гласа о амандманима које је поднела;
  • да је адвокаткињи М.М. искључио микрофон када је покушала да укаже на бројне неправилности приликом вођења седнице, а потом рекао: „Морао бих да постанем жена да бих могао да се изборим са Вама“;
  • да је, након седнице, разговарао са великим бројем адвоката о наведеним догађајима, и да су сви били шокирани понашањем председника Адвокатске коморе Б, посебно према колегиницама;
  • да је седница снимана, али да С.Ш. одбија да да снимак, те да је забранио камерману да било коме, осим њему, преда копију снимка;
  • да су поједине колеге покушавале да дођу до снимка преко Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, али да је С.Ш. тврдио да снимка нема, иако су колеге сигурне да је седница снимана.
    • У изјави сведокиње адвокаткиње С.Д, између осталог, наведено је:
  • да је била присутна на седници скупштине Адвокатске коморе Б. у С.Ц, 24. септембра 2016. године;
  • да је адвокат С.Ш, као председник Адвокатске коморе Б. председавао скупштином;
  • да је скупштину обележио увредљив и омаловажавајући манир опхођења адвоката С.Ш. према адвокаткињама, са чијим ставовима и захтевима није био сагласан;
  • да је такав став испољио према колегиницама Ј.В. и М.М, али да се не сећа шта им је тачно С.Ш. рекао;
  • да је колегиници З.Д.Н. упутио непримерене и увредљиве речи да ће „позвати кран да је снесе са говорнице ако не сиђе сама“ и да јој је рекао: „Оно што теби треба ја ти не могу дати“;
  • да је такав речник и начин опхођења према колегиницама, а посебно према З.Д.Н, схватила лично и као „однос шикане“ према било којој колегиници адвокаткињи;
  • да колегиницу З.Д.Н. познаје скоро двадесет година и да је сматра ауторитетом адвокатске професије и ауторитетом личности, те да је згрожена и запрепашћена смелошћу и недостатком елементарних правила пристојног понашања адвоката С.Ш. према једној од најбољих међу адвокаткињама;
  • да су и остале колегинице, које су биле присутне на скупштини, коментарисале да су имале исти осећај „шикане и згрожености“ описаним понашањем адвоката С.Ш.

 

1.10. У изјави сведокиње адвокаткиње С.Т, између осталог, наведено је:

  • да је била присутна на седници скупштине Адвокатске коморе Б. у С.Ц, 24. септембра 2016. године и да је седела у првом реду у сали;
  • да је адвокат С.Ш, као председник Адвокатске коморе Б. председавао скупштином;
  • да је скупштину обележио увредљив и омаловажавајући манир опхођења адвоката С.Ш. према свим адвокатима, а посебно према адвокаткињама са чијим ставовима и захтевима није био сагласан;
  • да је такав став испољио према колегиницама Ј.В. и М.М, али да се не сећа шта им је тачно рекао;
  • да је колегиници З.Д.Н. упутио непримерене и увредљиве речи да ће „позвати кран да је снесе са говорнице ако не сиђе сама“ и да јој је рекао: „Оно што теби треба ја ти не могу дати“ и да јој је том приликом искључиван микрофон;
  • да је велики део адвоката присутних на скупштини био згрожен и затечен изјавама и понашањем адвоката С.Ш. према колегиницама.

 

  • У изјави сведокиње адвокаткиње И.К, између осталог, наведено је:
  • да је била присутна на седници скупштине Адвокатске коморе Б, којој је председавао С.Ш;
  • да је начин и тон опхођења поменутог адвоката према колегиницама које су се јављале за реч и биле за говорницом био „шокантно некоректан, омаловажавајући и ниподаштавајући“;
  • да је велики број присутних био затечен таквим понашањем и одсуством професионалног и људског обзира председавајућег према колегиницама;
  • да се поуздано сећа да је колегиници З.Д.Н, која је била најактивнија противница ставова адвоката С.Ш, упутио шокантне речи: „Оно што теби треба ја ти не могу дати“ и низ других увредљивих и омаловажавајућих речи у истом тону;
  • да је колегиници Ј.В. рекао: „Хоћете да нас силујете сада овде“;
  • да је колегиници М.М. упутио подсмешљив коментар: „Постаћу жена да бих могао да се борим“.

 

  • У изјави сведока адвоката А.П, између осталог, наведено је:
  • да је скупштина Адвокатске коморе Б. одржана 24. септембра 2016. године и да је била крајње непријатна за све присутне, а посебно за особе женског пола;
  • да су изјаве колеге С.Ш. биле увредљиве према колегиницама и изражавале су висок степен непоштовања, не само са колегијалног, већ и са људског аспекта;
  • да се такво понашање С.Ш. највише односило на колегинице З.Д.Н. и Ј.В, али и на остале колегинице;
  • да је, приликом обраћања З.Д.Н, адвокат С.Ш. изнео тврдње које су имале директну сексуалну конотацију и за које је неспорно да су увредљиве природе, не само према колегиници којој су упућене, већ и према свима присутнима;
  • да је приликом обраћања Ј.В, С.Ш. такође изнео низ непримерених коментара и увреда, те да је један део коментара био сексуалне природе јер је помињао „силовање“, док су се остали коментари односили на вређање колегинице у смислу њене неспособности;
  • да је из његових изјава могло да се закључи да Ј.В, само из разлога што је женског пола, не зна шта ради на седници скупштине и да свако њено активно учествовање на скупштини нема смисла;
  • да је и њему, али и осталим колегама, без обзира на пол, било непријатно и мучно да присуствују седници скупштине;
  • да се постављало питање који је разлог и циљ таквог понашања колеге С.Ш. и шта се тиме може постићи.

 

  • У изјави сведока адвоката В.Ћ, између осталог, наведено је:
  • да је крајем септембра 2016. године, у С.Ц, присуствовао седници скупштине Адвокатске коморе Б, на којој је дневни ред био усвајање предложеног Статута Адвокатске коморе Б;
  • да је председник Адвокатске коморе Б, адвокат С.Ш, председавао скупштином;
  • да је отворио заседање и забранио гласање о дневном реду, јер је наметнуо сопствени дневни ред и није дозвољавао да исти буде промењен;
  • да су се, након што је објављено гласање о Статуту Адвокатске коморе Б, многе колеге, незадовољне исходом гласања, јављале за реч, али да их је председавајући све време прекидао, искључивао микрофон на говорници и забрањивао им да говоре;
  • да су се пред крај седнице, за реч јавиле колегинице Ј.В, Ј.М. и З.Д.Н, којима је С.Ш. упућивао крајње неумесне коментаре и увреде на полној основи, као што је: „Знам ја шта теби треба, али не могу то да ти дам“, „Хоћете сад да нас силујете овде“ итд;
  • да се добро сећа ових речи јер је седео у близини колегиница Ј.В. и Ј.М, непосредно преко пута катедре за којом је седео С.Ш;
  • да све што је наведено у изјави, може лако бити проверено, јер је седница Адвокатске коморе Б. снимана камером, а снимак се вероватно налази у поседу С.Ш. и осталих чланова Управног одбора Адвокатске коморе Б.

 

  • У изјави сведокиње адвокаткиње З.Д.Н, између осталог, наведено је:
  • да је присуствовала седници скупштине Адвокатске коморе Б, која је одржана у С.Ц, 24. септембра 2016. године;
  • да је начин руковођења скупштином био испод нивоа толеранције, да на седници није усвојен дневни ред, а Статут који је изгласан само „у начелу“ је проглашен за коначно изгласан;
  • да је изгласаним проглашен Статут „у начелу“ који садржи дискриминаторну одредбу којом се појединим колегама одузима активно и пасивно бирачко право, што је велики пораз адвокатуре у целини;
  • да је као адвокаткиња, и као жена, доживела низ понижења, омаловажавања и ускраћивања права да дискутује, и да је била централна мета сексистичког приступа на основу пола од С.Ш, председника Адвокатске коморе Б;
  • да је према њој лично показао посебан анимозитет, тако што јој је забрањивао да говори, искључивао микрофон за време говора, а затим је изјавио да то што њој треба не може да јој пружи;
  • да је то доживела као говор мржње, сексизам и дискриминацију на основу пола, а све из разлога што је доживљава као једну од његових главних противница;
  • да је С.Ш. седницом руководио на начин који је крајње некоректан према свима, а посебно увредљив према колегиницама које су покушале да учествују у дискусији, а које га не подржавају и нису његове истомишљенице;
  • да је седела у првом реду и чула неке његове коментаре које није говорио гласно у микрофон, као и коментаре колегиницама које су се јављале за реч;
  • да је, осим према њој, посебно био непријатан према колегиницама М.М. и Ј.В;
  • да је адвокаткињу Ј.М, док је била за говорницом, на све начине покушавао да прекине, говорећи паралелно са њом, покушавајући да је надјача, да би на крају, са видном нервозом у гласу, рекао: „Ах, ове жене.. Морам да постанем жена да бих могао овако да причам“;
  • да је колегиницу Ј.В, која је дискутовала о благовремено достављеним амандманима на Статут, стално прекидао непримереним упадицама, а на крају јој је рекао: „Не знате Ви шта сте поднели“ и „Хоћете сад да нас силујете овде“;
  • да је у целој ситуацији битан не само текст који је изговорио, већ „и тренутак, начин, израз омаловажавања на његовом лицу, свеукупно“;
  • да јој је, поред тога што је рекао да не може да јој пружи то што њој треба, казао и да јој не дозвољава да дискутује, без разлога и образложења, те да ће јој заувек забранити да дискутује. Сведокиња наводи да јој је адвокат С.Ш. такође рекао: „Ако не сиђеш, довешћу кран да те спусти“ као и „Ти ћути, шта ти знаш“, док је покушавала да цитира одредбе Статута, што је таквом скупу непримерено, неколегијално, недопустиво и омаловажавајуће за особе женског пола;
  • да начин опхођења председавајућег није био примерен седници највишег органа Адвокатске коморе Б, где би одраз колегијалности, прописан Кодексом адвокатске етике, морао да буде изражен у пуној мери, а не да адвокаткиње буду жртве увреда, те да верује да се ни његови присталице нису осећале пријатно због његовог вокабулара и израженог става према колегиницама;
  • да је низ увреда према адвокаткињама резултирао тиме да је сниматељ који је био ангажован да сними заседање, на крају изјавио: „Ово је горе од Фарме!“;
  • да снимак који је сачинила приватна агенција коју је Комора ангажовала, а који је неспорно постојао, не поседује, као ни снимак који је сачинио Сава Центар, који је предат Комори, након чега му се изгубио сваки траг;
  • да је и сам С.Ш, у својим изјавама за медије, потврдио да се сведокињи З.Д.Н. обратио речима: „То што теби треба ја не могу да ти пруижим“, уз објашњење да „није мислио то што је мислио“, али да то свакако није било ни налик извињењу или оправдању, већ напротив, том приликом је и у јавности показао посебну упорност да код тих увреда и омаловажавања остане и да их пренесе и са њима упозна и најширу јавност која прати телевизију, интернет и писане медије;
  • да је јасно да је наведене изјаве рекао са искључивом намером да њу и њене колегинице увреди и потпуно омаловажи;
  • да сматра да је начин на који је адвокат С.Ш. руководио седницом потпуно непримерен функцији коју је обављао, посебно ако се има у виду да је у Адвокатску комору Б. уписан велики број жена адвокаткиња, да већина истрајава у тешком и одговорном послу равноправно са колегама, те да не заслужују да их председавајући скупштином дискриминише и етикетира;
  • да је, уместо извињења, С.Ш. у „Новостима“ изјавио: „Ако мене буду тужили за сексизам, ја ћу њих за хомосексуализам“;
  • да је адвокаткиња С.Т. са говорнице изјавила да је адвокат С.Ш. увредио све колегинице и да никада пре тога није доживела такво понашање, те да је додала: „Немојте више да дирате жене“, за шта је добила аплауз као вид подршке, али да је он и поред тога наставио са увредама, све док није напустио салу;
  • да је била повређена, осећала се непријатно и није могла да верује да се према њој, која је угледна адвокаткиња, породична жена и мајка два сина, председник Адвокатске коморе Б. тако односи;
  • да се није трудила да детаљно упамти све увреде, с обзиром на стање у ком је била, те да је била уверена да ће све бити доступно у видео запису за који се С.Ш. очигледно потрудио да му буде онемогућен приступ.

 

 

  1. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

 

  • У току поступка утврђено је да је 24. септембра 2016. године одржана скупштина Адвокатске коморе Б, којом је председавао председник Адвокатске коморе Б. С.Ш, а на којој су, између осталих, биле присутне подноситељке притужбе, адвокаткиње Ј.В. и Ј.М.

 

  • Из навода притужбе и изјашњења може се закучити да међу странкама није спорно да је адвокат С.Ш, док је за говорницом била подноситељка притужбе Ј.М, изјавио: „Постаћу жена да бих могао да се борим“, док је подноситељки притужбе Ј.В. рекао: „Хоћете сад да нас силујете овде“. Такође, утврђено је да је адвокат С.Ш. адвокаткињи З.Д.Н. рекао: „Оно што ти желиш, не могу да ти пружим“.
  • Упркос томе што Адвокатска комора Б. није доставила тонски запис, односно транскрипт или записник са седнице, увидом у изјаве сведока, као и друге доказе утврђено је да је скупштина Адвокатске коморе Б. одржана у веома напетој атмосфери, те да су сви сведоци, који су присуствовали овој седници, истакли да је начин и тон опхођења председника Адвокатске коморе Б. С.Ш. био увредљив према колегиницама које су се јавиле за реч, а са чијим ставовима се не слаже.
  • Такође, на основу изјава сведока, утврђено је да су изјаве председника Адвокатске коморе Б. С.Ш. које је упутио колегиницама Ј.В. и З.Д.Н: „Не знате Ви шта сте поднели“; „Ако не сиђеш, довешћу кран да те спусти“; „Оно што ти желиш, не могу да ти пружим“; „Хоћете сад да нас силујете овде“ и „Ти ћути, шта ти знаш“ доживљене од присутних адвокаткиња као шиканирање и омаловажавање жена, без обзира што ове изјаве нису биле упућене директно њима.
  1. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

 

  • Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имала је у виду наводе из притужбе, изјашњења, као и достављене прилоге.

Правни оквир

  • Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.[2]

3.3. Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода из 1950. године[3], у члану 14. забрањује дискриминацију и прописује да се уживање права и слобода прописаних овом конвенцијом обезбеђује без дискриминације по било ком основу, као што су пол, раса, боја коже, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, национално или социјално порекло, веза са неком националном мањином, имовно стање, рођење или други статус.

3.4. Устав Републике Србије[4] у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Такође, Устав Републике Србије јемчи слободу мишљења и изражавања, као и слободу да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире обавештења и идеје[5] и прописује да се слобода изражавања може законом ограничити, ако је то, поред осталог, неопходно и ради заштите права и угледа других.[6]

3.5.      Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 4. прописује да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације. Одредбом члана 12. Закона о забрани дискриминације забрањено је узнемиравање и понижавајуће поступање које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење. Такође, чланом 20. став 2. овог закона забрањено је [..] изражавање мржње, омаловажавање, уцењивање и узнемиравање с обзиром на пол, као и јавно заговарање, подржавање и поступање у складу са предрасудама, обичајима и другим друштвеним обрасцима понашања који су засновани на идеји подређености или надређености полова, односно стереотипних улога полова.

3.6.      Одредбама члана 4. Закона о равноправности полова[7] прописано је да је дискриминација на основу пола свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање које има за циљ или последицу да лицу или групи отежа, угрози, онемогући или негира признање, уживање или остваривање људских права и слобода у политичкој, економској, друштвеној, културној, грађанској, породичној и другој области, а одредбом члана 10. став 1. тачка 6. прописано је да узнемиравање представља сваки нежељени вербални, невербални или физички акт, учињен са намером или који има за последицу повреду достојанства и изазивање страха или стварање непријатељског, понижавајућег, деградирајућег или увредљивог окружења, заснован на полу.

Анализа изјава адвоката С.Ш. са аспекта антидискриминационих прописа

3.7. Имајући у виду предмет ове притужбе, потребно је утврдити да ли је адвокат С.Ш, председавајући скупштине Адвокатске коморе Б, својим изјавама упућеним адвокаткињама прекршио одредбе Закона о забрани дискриминације, односно, да ли су његове изјаве представљале узнемиравање и понижавајуће поступање према колегиницама које су присуствовале седници скупштине Адвокатске коморе Б.

3.8. Наиме, Повереница за заштиту равноправности анализирала је наводе из изјашњења С.Ш. да реченица: „Постаћу жена да бих могао да се борим“ не садржи ниједан увредљив израз којим се вређа част и углед не само жене већ било кога, и да је реченицу: „Хоћете сад да нас силујете овде“, изговорио мислећи на „насиље које адвокатице предузимају“, јер су, како је навео, узимале микрофон када оне хоће, а не када им он, као председавајући, дозволи.

На почетку, Повереница за заштиту равноправности констатује да је анализа навода из притужбе и изјашњења показала да адвокат С.Ш. не оспорава да је изрекао наведене коментаре на седници скупштине Адвокатске коморе Б, с тим што је истакао да су његове изјаве схваћене погрешно и да су у потпуној супротности са доживљајем које су имале подноситељке притужбе. Међутим, анализа навода из притужбе, изјашњења и доказа који су достављени, показала је да су овакве изјаве омаловажавајуће и увредљиве за жене. Наиме, реченица: „Постаћу жена да бих могао да се борим“ која је упућена подноситељки притужбе, након што је више пута покушао да прекине њен говор, је усмерена на жене уопште, при чему је адвокат С.Ш. свој став према колегиници исказао кроз стереотипне и традиционалне родне улоге и призму пола, према којима се жена приказује као неко ко бескрупулозно покушава да дође до својих циљева, чиме се истиче стереотипан образац о надређености и супериорности мушког пола и њихових права у односу на женски пол. Такође, Повереница истиче да се изјавом: „Хоћете сад да нас силујете овде“, С.Ш. на сексистички, омаловажавајући и увредљив начин обратио подноситељки притужбе, што је у супротности са антидискриминационим прописима, којима се забрањује узнемиравање и понижавајуће поступање које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства. Повереница за заштиту равноправности указује да изјаве сведока поткрепљују становиште да су присутни адвокати и адвокаткиње ове коментаре председавајућег С.Ш. доживели као омаловажавање и вређање жена, те је тако адвокаткиња И.К, између осталог, навела да је начин и тон опхођења адвоката С.Ш. према колегиницама које су се јављале за реч и биле за говорницом био шокантно некоректан, омаловажавајући и ниподаштавајући, док је адвокат А. Н. навео да је након седнице разговарао са великим бројем адвоката о наведеним догађајима и да су сви били шокирани понашањем председника Адвокатске коморе Б, посебно према колегиницама. Стога, из наведеног се може закључити да су коментари адвоката С.Ш. имали за последицу повреду достојанства жена на основу њиховог личног својства – пола, те да је овакво његово поступање изазвало понижавајуће и увредљиво окружење на седници скупштине Адвокатске коморе Б, што је у супротности са одредбама члана 12. Закона о забран дискриминације којим се забрањује узнемиравање и понижавајуће поступање.   

3.9. Затим, је у поступку анализирана изјава адвоката С.Ш. упућена адвокаткињи З.Д.Н: „Оно што ти желиш, не могу да ти пружим“. Наиме, подноситељке притужбе су навеле да је ова изјава узнемирујућа за жене, док је адвокат С. Ш. у изјашњењу навео да је том изјавом заправо мислио да јој не може пружити задовољство да малтретира неколико стотина људи, што јој, како је навео, очигледно пружа задовољство. Имајући у виду да се наводи из притужбе и изјашњења о смислу ове изјаве у потпуности разликују, анализирани су наводи сведока који су чули ову изјаву, посебно имајући у виду начин на који су је схватили и доживели. Наиме, адвокаткиња З.Д.Н, којој је ова изјава и упућена, навела је да је ова изјава изречена са искључивом намером да њу и њене колегинице увреди и потпуно омаловажи, док је адвокат А. Н. истакао да је овај коментар био двосмислен, те да је садржао примесе сексуалне конотације. Описујући овај коментар и други сведоци (С.Т, И.К. и А.П.) употребили су изразе „непримерено, увредљиво, омаловажавајуће, са директном сексуалном конотацијом (…)“. Имајући у виду наведено може се закључити да изјава адвоката С.Ш. упућена адвокаткињи З.Д.Н: „Оно што ти желиш, не могу да ти пружим“ несумњиво садржи сексуалну конотацију и да је увредљива, узнемиравајућа и ниподаштавајућа за особу којој је упућена, али и за све адвокаткиње које су присуствовале седници скупштине Адвокатске коморе Б.

С тим у вези, Повереница за заштиту равноправности ценила је навод из изјашњења адвоката С.Ш. да ову изјаву није упутио подноситељкама притужбе, већ адвокаткињи З.Д.Н, те да због тога сматра да је илузорно да се о томе изјашњава. Међутим, Повереница за заштиту равноправности сматра да упућивање реченице која садржи алузију и сексуалну конотацију особи женског пола, нарочито на скупу као што је скупштина Адвокатске коморе Б, којој је како је и наведено у изјашњењу присуствовало неколико стотина чланова, представља повреду достојанства свих жена које су јој присуствовале, и то на основу њиховог личног својства – пола. Стога, Повереница указује да је свака изјава која је упућена било којој особи, уколико је за последицу имала узнемиравање и понижавање групе лица на основу њиховог личног својства, релевантна у смислу одредби Закона о забрани дискриминације и њоме се може створити непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење за групу лица, без обзира што је одређени коментар упућен конкретној особи, а не целој групи. О томе да је изјава „оно што ти желиш, не могу да ти пружим“ узнемирила присутне адвокаткиње сведочи и навод сведокиње С.Д. која је истакла да је речник и начин опхођења адвоката С.Ш. према колегиницама, а посебно према З.Д.Н, схватила лично и као однос „шикане“ према било којој колегиници адвокаткињи.

3.10. Такође, и другим изјавама које је упутио колегиницама: „Не знате Ви шта сте поднели“; „Ако не сиђеш, довешћу кран да те спусти“; „Ти ћути, шта ти знаш“, адвокат С.Ш. је свој став и своје неслагање са одређеним колегиницама исказао кроз стереотипне и традиционалне родне улоге и призму пола, према којима се жене, без обзира на своју стручност и професионална достигнућа, могу омаловажавати, односно, да је „прихватљиво“ да им се указује да су мање вредне, уколико њихов рад и изјаве нису у складу са вредностима друге особе. Управо оваквим изјавама промовишу се сексизам и родни стереотипи и предрасуде према женама у јавном и професионалном животу, што је недопустиво и представља вређање и кршење људског достојанства жена.

3.11. Повереница за заштиту равноправности указује да је Адвокатска комора Б. организација којој су, према Закону о адвокатури[8] поверена јавна овлашћења, те да су лица која их представљају посебно дужна да поштују прописе и професионалне стандарде и да се уздрже од увредљивих, сексистичких и дискриминаторских коментара, поштујући достојанство жена, као и прописе о забрани дискриминације. Стога, Повереница за заштиту равноправности констатује да чињеница да је адвокат С.Ш. председник скупштине Адвокатске коморе Б. повлачи са собом и његову већу одговорност за јавно изговорену реч. У том смислу, Повереница за заштиту равноправности је већ неколико пута указивала да се у равноправном и толерантном друштву жена не посматра искључиво кроз стереотипне родне улоге и призму пола, већ и кроз призму стручности, способности и знања. Стога, онда када се критикује и коментарише рад неке жене потребно је то чинити кроз анализу њених професионалних компетенција, без довођења у везу са њеним полом и родом који су у потпуности ирелевантни за професионалне позиције на којима се жене налазе.

 

  1. МИШЉЕЊЕ

Изјавама упућеним адвокаткињама на скупштини Адвокатске коморе Б, одржаној 24. септембра 2016. године, изражени су ставови који су увредљиви и омаловажавајући за жена, чиме је С.Ш. прекршио одредбе Закона о забрани дискриминације.

 

  1. ПРЕПОРУКА

 

Повереница за заштиту равноправности препоручује адвокату С.Ш.

5.1. Да се поводом дискриминаторних изјава које је изрекао на скупштини Адвокатске коморе Б, одржаној 24. септембра 2016. године, извини подноситељкама притужбе на седници скупштине Адвокатске коморе Б.

5.2. Да убудуће води рачуна да не даје изјаве којима се вређа достојанство жена и подржавају родни стереотипи, као и да у оквиру својих редовних послова и активности не крши законске прописе о забрани дискриминације.

Потребно је да адвокат С.Ш, обавести Повереницу за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико адвокат С.Ш, не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереница за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС“, број 22/09

[2] „Службени гласник РС“, број 22/09

[3] „Службени лист СЦГ- Међународни уговори“, број 9/03

[4] Устав Републике Србије („Службени гласник РС“, број 98/06)

[5] Члан 46. став 1. Устава Републике Србије

[6] Члан 46. став 2 Устава Републике Србије

[7]  „Службени гласник РС“, број 104/09

[8] „Службени гласник РС“, бр. 31/11 и 24/12 – одлука УС, члан 65.

 

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић


microsoft-word-icon Притужба Ј.В. и Ј.М. против С.С. због дискриминације по основу пола у области рада удружењаDownload


Print Friendly
Facebook
Google+
http://ravnopravnost.gov.rs/prituzba-j-v-i-j-m-protiv-s-s-zbog-diskriminacije-po-osnovu-pola-u-oblasti-rada-udruzenja/">
back to top