Притужба Е. П. против банке А. због дискриминације у пружању банкарских услуга по основу старосног доба

дел. бр. 947/2011 датум: 1. 8. 2011.

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности да прима и разматра притужбе због повреда одредаба Закона о забрани дискриминације, даје мишљења и препоруке и изриче законом утврђење мере (члан 33. став 1. тачка 1. Закона о забрани дискриминације „Службени гласник РС“, бр. 22/2009), поводом притужбе Е. П. из Б, Повереница за заштиту равноправности даје

 

МИШЉЕЊЕ

 

Општим актом А. банке Опис производа: Позајмица по текућем рачуну од 18. јануара 2011. године, којим је у члану 3. став 2. прописана прихватљива категорија клијената – „физичка лица не млађа од 18 година у моменту подношења захтева и не старија од 67 година у моменту комплетне отплате – трајања дозвољеног прекорачења“, ускраћено је право особама старијим од 67 година да користе банкарске услуге позајмице по текућем рачуну, чиме су ове особе непосредно дискриминисане на основу личног својства – старосног доба.

Повереница за заштиту равноправности, сагласно чл. 33. став 1. тачка 1. и 39. став 2. Закона о забрани дискриминације, даје А. банци

 

ПРЕПОРУКЕ

 

1. А. банка елиминисаће из општег акта Опис производа: Позајмица по текућем рачуну од 18. јануара 2011. године критеријум којим су непосредно дискриминисане особе старије од 67 година у коришћењу банкарске услуге позајмице по текућем рачуну на основу старосног доба као личног својства.

2. А. банка ће убудуће водити рачуна да својим општим актима и одлукама не крши одредбе Закона о забрани дискриминације, односно, да се суздржи од неоправданог прављења разлике или неједнаког поступања и пропуштања (искључивања, ограничавања или давање првенства), у односу на лица или групе лица, које се заснива на неком личном својству.

3. А. банка ће обавестити Повереницу за заштиту равноправности, у року од 30 дана од дана пријема мишљења и препоруке, о мерама које ће спровести у циљу поступања по препоруци.

О б р а з л о ж е њ е

Повереници за заштиту равноправности обратила се притужбом од 15. априла 2011. године Е. П. из Б, која тврди да је у А. банци, филијала на В. дискриминисана на основу личног својства – старосног доба. У притужби је навела да је 18. марта 2011. године намеравала да обнови уговор о дозвољеном минусу који јој је одобрен у банци, али да је службеница банке одбила да јој уговор продужи уз образложење да постоји пропис банке који не дозвољава да се особама преко 68 година склапају уговори о дозвољеном минусу.

Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чл. 35. став 4. и 37. став 2. Закона о забрани дискриминације, па је у току поступка прибављено изјашњење А. банке од 13. маја 2011. године, у којем је наведено следеће:

– да је А. банка пословна банка, која своју делатност обавља у складу са условима прописаним Законом о банкама и подзаконским актима Народне Банке Србије,
– да је у питању банкарска услуга облигационо-правног карактера из области уговора о кредиту, што значи да уговарање кредитног правног посла претпоставља слободу, у границама принудних прописа, јавног поретка и добрих пословних обичаја и да се ови послови обављају по слободној обостраној вољи,
– да банка послује претежно туђим средствима и да у основи обавља функцију посредника између финансијски суфицитарних и финансијски дефицитарних трансакција, као и да је карактер њеног пословања ризичан,
– да кредитни посао по својим правним и финансијским елементима садржи основне ризике банкарског пословања, да је банка дужна да на основу посебних прописа врши процену кредитног ризика. Процена мора бити заснована на квантитативним и квалитативним критеријумима који узимају у обзир и карактеристике одређеног дужника и пласмана,
– да су основна начела кредитне политике коју банка примењује и која су једнака за све њене клијенте у пословима кредитирања становништва дефинисана актом „Политика за кредитирање физичких лица за потрошачке, готовинске, ауто кредите и кредитне картице“,
– да услови одређивања прихватљиве категорије клијената, у које спадају и године старости (физичка лица не млађа од 18 година у моменту подношења захтева и не старија од 67 година у моменту комплетне отплате), не могу имати значење дискриминаторског поступања, јер ово прављење разлике није неоправдано.

Уз изјашњење, А. банка доставила је и следеће доказе: Опис производа: Позајмица по текућем рачуну од 18. јануара 2011. године, Прилог 12. Основна начела кредитне политике из општег акта банке „Политика за кредитирање физичких лица за потрошачке, готовинске, ауто кредите и кредитне картице“ и одлуку Управног одбора бр. 1-4Т/2010 од 27. октобра 2010. године, уз напомену да се ради о поверљивим подацима.

Општим актом Опис производа: Позајмица по текућем рачуну је у члану 3. став 2. прописана прихватљива категорија клијената – „физичка лица не млађа од 18 година у моменту подношења захтева и не старија од 67 година у моменту комплетне отплате – трајања дозвољеног прекорачења.“ Исто правило је прописано и општим актом банке „Политика за кредитирање физичких лица за потрошачке, готовинске, ауто кредите и кредитне картице“, који је усвојен 27. октобра 2010. године.

Повереница за заштиту равноправности најпре констатује да Устав Републике Србије („Сл. гласник РС“, бр. 98/2006) у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Уставном забраном дискриминације, као појаве која је супротна принципима демократског друштва, обезбеђује се остваривање начела једнакости и стварају претпоставке да правни субјекти остварују права под једнаким условима.

Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, којим је у члану 4. прописано начело једнакости тако што је регулисано да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације. Одредбама чл. 5-14. Закона о забрани дискриминације дефинисани су различити облици повреде начела једнакости, односно дискриминаторног поступања.

С обзиром на чињенице и околности конкретног случаја, за његово разматрање релевантне су одредбе члана 6. Закона о забрани дискриминације, којима је дефинисана непосредна дискриминација тако што је прописано да је она извршена ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у неповољнији положај, или би могли бити стављени у неповољнији положај. Такође, релевантне су и одредбе члана 23. Закона о забрани дискриминације, којима је забрањена дискриминација на основу старосног доба и изричито је утврђено да старије особе имају право на једнак приступ у коришћењу свих јавних услуга.

Анализирајући наводе из притужбе и изјашњења, Повереница за заштиту равноправности констатује да је Опис производа: Позајмица по текућем рачуну од 18. јануара 2011. године општи акт банке, којим банка регулише односе са клијентима и којим прописује услове под којима је могуће користити услуге банке. Неспорно је да је А. банка, као и све друге банке, овлашћена да доноси опште акте којима уређује своје пословање, али сви акти банке морају да буду усклађени са Уставом и законским прописима, како онима из области пословања банака, тако и са другим прописима Републике Србије, укључујући и прописе који забрањују дискриминацију.
Повереница је ценила наводе из изјашњења А. банке да је у питању банкарска услуга облигационо-правног карактера из области уговора о кредиту, што значи да уговарање кредитног правног посла претпоставља слободу, у границама принудних прописа, јавног поретка и добрих пословних обичаја и да се ови послови обављају по слободној обостраној вољи. У вези са тим, Повереница констатује да се у конкретном случају ради о банкарској услузи која се нуди неограниченом броју потенцијалних клијената и која је дизајнирана да задовољи одређени интерес који је типичан за широк круг субјеката. Сагласно томе, с аспекта Закона о забрани дискриминације, позајмицa по текућем рачуну нема карактер облигационо-правног посла који претпоставља слободу уговарача, већ се ради о банкарској услузи, која, као таква, мора бити доступна свим особама под једнаким условима, без икакве дискриминације по основу старосног доба или било ког другог личног својства.

Неспорно је да је А. банка општим актом Опис производа: Позајмица по текућем рачуну од 18. јануара 2011. године прописала „прихватљиву категорију клијената,“ и то: физичка лица не млађа од 18 година у моменту подношења захтева и не старија од 67 година у моменту комплетне отплате. Евидентно је да примена овог критеријума доводи до тога да особе које су старије од 67 година ни под каквим условима не могу да закључе уговор са банком о позајмици по текућем рачуну.

Кључно питање на које у овом случају треба одговорити јесте да ли је прописивањем горње старосне границе за коришћење услуге позајмице по текућем рачуну извршена дискриминација по основу старосног доба.

Разматрајући овај случај, Повереница је узела у обзир чињеницу да банка послује претежно туђим средствима и да је карактер њеног пословања ризичан, како је то у изјашњењу и наведено, те да је, с тога, дужна да врши процену кредитног ризика. Неспорно је, дакле, овлашћење банке да у сваком појединачном случају врши процену кредитне способности клијената јер има легитиман и на закону заснован интерес да пласирањем средстава обезбеди одговарајућу добит, што подразумева и адекватну процену кредитног ризика приликом одобравања кредита. Сагласно томе, банка је суверена да поводом сваког захтева за одобравање позајмице по текућем рачуну одлучи да ли ће ову позајмицу одобрити и колика ће бити њена висина. Остваривање легитимног и на закону заснованог интереса банке подразумева, дакле, њено овлашћење да врши процену финансијске могућности сваког клијента да ефикасно и благовремено исплаћује позајмицу по текућем рачуну. Евидентно је, међутим, да за ову процену старосно доба клијента, само по себи, нема било какав утицај јер није „финансијски мерљиво“, нити од самог узраста клијента може зависити да ли ће он ефикасно и благовремено исплаћивати позајмицу. То што нека особа има више од 67 година ни на који начин не имплицира да она нема финансијске могућности да ефикасно и благовремено исплаћују позајмицу, нити да су ове њене финансијске могућности мање од могућности које има (пунолетна) особа млађа од 67 година, с обзиром да су редовни месечни приходи које људи остварују веома различити и не зависе од година старости.

У свом изјашњењу А. банка наводи да критеријуми одређивања прихватљиве категорије клијената, у које спадају и године старости, не могу имати значење дискриминаторског поступања, јер „ово прављење разлике није неоправдано“. Повереница је мишљења да је овај став неоснован и неприхватљив. Наиме, законско начело једнакости (једнаког третмана) захтева да сва лица која поднесу захтев за коришћење услуге позајмице по текућем рачуну буду третирана на исти начин, на основу упоредивих и објективних критеријума. Очигледно је да године старости, које је банка предвидела као критеријум за коришћење услуге позајмице по текућем рачуну, особу која не испуњaва овај критеријум лишавају могућности да банка процени њену кредитну способност, на основу упоредивих и објективних критеријума, и да јој, ако је кредитно способна, одобри позајмицу по текућем рачуну у одговарајућем износу. У том смислу, критеријум године старости који је банка прописала доводи до неједнаког третмана особа старијих од 67 година у односу на све остале (пунолетне) особе млађе од 67 година, чиме су особе старије од 67 година непосредно дискриминисане. Управо зато што закон изричито забрањује старосно доба као основ за било какво прављење разлике или неједнако поступање, не може се прихватити да постоји било какво објективно и разумно оправдање за увођење критеријума година старости, на основу кога А. банка прави разлику међу клијентима – потенцијалним корисницима услуге позајмице по текућем рачуну. Повереница наглашава да процена коју А. банка врши на основу „квантитативних и квалитативних критеријумима“, који, како се у изјашњењу наводи, „узимају у обзир и карактеристике одређеног дужника и пласмана“, ни у ком случају не сме довести до неједнаког третмана клијената на основу било ког њиховог личног својства, укључујући и године старости, већ се процена банке мора заснивати искључиво на упоредивим и објективним критеријумима. Само такав приступ и начин поступања обезбеђују да све особе под једнаким условима могу да користе банкарске услуге.

А. пословна банка се у свом изјашњењу позива да своју делатност обавља у складу са условима прописаним Законом о банкама и подзаконским актима Народне банке Србије. У вези са тим, Повереница констатује да је делатност ове, као и других банака, регулисана посебним законским прописима, али ови посебни законски прописи о банкарском пословању, као ни њихова примена, не смеју бити у супротности са уставним и законским нормама о забрани дискриминације. У поступку по притужби који је спроведен нису анализирани подзаконски акти Народне банке Србије јер они нису од непосредног значаја за оцену допуштености критеријума година старости за одобравање позајмице по текућем рачуну. Ипак, Повереница констатује да чак и када би подзаконским актом Народне банке Србије била изричито допуштена могућност увођења критеријума година старости за коришћење банкарских услуга, то не би санирало незаконитост критеријума година старости који је А. пословна банка прописала за одобравање позајмице по текућем рачуну. Такав став произлази из чињенице да је и сама Народна банка Србије дужна да поштује законске прописе, како оне који се односе на банкарско пословање, тако и све друге законске прописе, укључујући и прописе о равноправности и забрани дискриминације. Сагласно томе, подзаконски акти Народне банке Србије не смеју бити супротни Уставу и законским прописима Републике Србије.

Ценећи утврђене чињенице и правне прописе, Повереница за заштиту равноправности, сагласно члану 33. став 1. тачке 1. и 9. Закона о забрани дискриминације, дала је мишљење и препоруку А. банци ради предузимања радњи којима ће се отклонити непосредна дискриминација особа старијих од 67 година.

 

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

 


microsoft-word-icon Притужба Е. П. против банке А. због дискриминације у пружању банкарских услуга по основу старосног доба Преузми


Print Friendly, PDF & Email
Facebook
Google+
http://ravnopravnost.gov.rs/prituzba-e-p-protiv-banke-a-zbog-diskriminacije-u-pruzanju-bankarskih-usluga-po-osnovu-starosnog-doba">
back to top