Притужба Б.Ј. против Завода за хитну медицинску помоћ због дискриминације по основу старости у области здравствене заштите

бр. 07-00-583/2016-02  датум: 10.4.2017.

 

 

МИШЉЕЊЕ

 

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе В.С. у име и сагласност Б.Ј. из К., против Завода за хитну медицинску помоћ Крагујевац, због дискриминације деце. У притужби је наведено да је двогодишње дете Б.Ј. задобило гушење, али да служба Завода за хитну медицинску помоћ Крагујевац није хтела да изађе на терен, већ су јој препоручили да својим или такси возилом доведе дете на преглед, уз објашњење да Хитна помоћ не излази на терен због деце. У изјашњењу на наводе из притужбе, директор Завода за хитну медицинску помоћ Крагујевац је навео да Завод не прави разлику на основу узраста;  да екипе Завода излазе на терен због деце пацијената; да је у протеклих годину дана Завод имао 632 теренске интервенције због деце пацијената и 8694 амбулантних прегледа, да је критичне вечери збринуто 23 деце. Такође је навео да не негира одговорност медицинске сестре због реакције која није професионална због чега је предложено низ мера од стране ЗХМП Крагујевац али да се категорички одбија притужба за дискриминацију. Током поступка, Повереница за заштиту равноправности анализирала је да ли је старосно доба малолетног пацијента био одлучијући разлог због кога екипа Завода за хитну медицинску помоћ Крагујевац није изашла на терен по упућеном позиву родитеља малолетног детета. Анализом свих чињеница и околности није утврђено да је разлог за неизлазак теренске екипе лично својство пацијента-старосно доба, због чега је донето мишљење да у конкретном случају није утврђено да је Завод за хитну медицинску помоћ Крагујевац прекршио прописе који забрњују дискриминацију, што не значи да у поступању ЗХМП Крагујевац нема повреде права које нису у надлежности Повереника.

 

 

 

 

 

 

 

 

  1. ТОК ПОСТУПКА
    • Повереници за заштиту равноправности притужбом се обратила В.С., саветница пацијената, у име и уз сагласност Б.Ј., због дискриминације деце у пружању хитне медицинске помоћи у Заводу за хитну медицинску помоћ у Крагујевцу (у даљем тексту: ЗХМП Крагујевац).
    • У притужби је, између осталог, наведено:
  • да се дана 11. октобра 2016. године, Б.Ј. обратила приговором саветнику за заштиту права пацијената због догађаја од 8. октобра 2016. године када је њена двогодишња кћерка добила гушење;
  • да је критичне вечери, 8. октобра 2016. године Б.Ј. отишла код комшије који је позвао хитну помоћ. Том приликом се јавила медицинска сестра и рекла да доведу дете у ЗХМП Крагујевац, зато што возила не излазе на терен због деце, а при томе није питала ког је узраста дете ни какве тегобе има;
  • да је Б.Ј. позвала службу хитне помоћи када је успела сама да поврати дете, и затражила објашњење, и том приликом јој је женска особа рекла да хитна помоћ не излази на терен због деце астматичара до годину дана. Б.Ј. је тада рекла да њено дете не болује од астме и да има 2,5 година. На све то, медицинска сестра јој је рекла каква си то мајка, ја бих своје дете пешке на рукама довела од А. до Завода за хитну помоћ;
  • да сматра да у процесу пружања хитне медицинске помоћи постоји дискриминација деце пацијената;
    • Уз притужбу су достављени и следећи прилози: 1) Извештај саветника пацијената по приговору 2) Службена белешка В.С., саветнице пацијената; 3) Допис директора ЗХМП Крагујевац од 24. октобра 2016. године; 4) изјава М.Ђ. од 1. новембра 2017. године; 5) изјава др Д.Ђ., педијатра од 21. октобра 2016. године и 26. октобра 2017. године;
    • У циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације[1], у току поступка прибављено је изјашњење од директора ЗХМП Крагујевац, др А. К.
    • У изјашњењу директора ЗХМП Крагујевац, између осталог, наведено је:
  • да је 8. октобра 2016. године, медицинска сестра радила као диспечер у ноћној смени заједно са лекаром и да се због великог броја позива на телефон понекада јавља и медицинска сестра/техничар. Када је у име мајке Б.Ј. позвао комшија, јавила се медицинска сестра М.Ђ. и предложила му да дете доведу у ЗХМП Крагујевац. Након констатације да немају превозно средство, медицинска сестра је предложила да узму такси, што је он и прихватио. Уследио је позив оца детета којом приликом се јавио лекар Д.Ђ., који је покушао да пружи савет али због агресивног наступа оца пацијенткиње, није успео. Након тога позвала је мајка детета, Б.Ј., која је желела да чује у којим случајевима возило хитне помоћи излази на терен, што јој је објашњено али је због повишеног тона и тензије са обе стране уследила непорофесионална изјава медицинске сестре М.Ђ.;
  • да не негирају одговорност медицинске сестре због реакције која није професионална због чега је предложено низ мера од стране ЗХМП Крагујевац али да се категорички одбија притужба за дискриминацију деце;
  • да наводи из извештаја заштитнице пацијената нису потпуни јер није истина да екипе ЗХМП Крагујевац не излазе на терен због деце пацијената; да је у протеклих годину дана ЗХМП Крагујевац имао 632 теренске интервенције због деце пацијената и 8694 амбулантних прегледа. Критичне вечери 8. октобра 2016. године, збринуто је 23 деце и да ЗХМП Крагујевац не прави разлику на основу узраста;
  • да организација ЗХМП Крагујевац, пружа виши стандард заштите деце од оне која је прописана законом, с обзиром да Правилник о ближим условима за обављање здравствене делатности у здравственим установама и другим облицима здравствене службе, не прописује постојање педијатријског одсека, а да је ЗХМП Крагујевац формирао амбулантни рад Педијатријског одсека са 4 педијатра;
  • да по истом принципу функционишу ЗХМП у Нишу и Новом Саду и да једино ЗХМП Београд има теренске педијатријске екипе које финансира град Београд;
  • да Крагујевац има више од 200 000 становника и 5 екипа које пружају хитну помоћ без разлика у односу на пол, узраст, расу, образовање и слично, у складу са патологијом и класификацијом степена хитности;
  • да је амбулантни рад педијатријског одсека конституисан као виши стандард пружања здравствене заштите деце због специфичности и непостојања секундарног нивоа здравствене заштите. Никада приликом конституисања није предвиђен излазак педијатара на терен, већ у случају потребе и ургентности, излазак на терен преузимају екипе које имају специјалисту ургентне или опште медицине;
    • Уз изјашњење директора ЗХМП Крагујевац, достављена је изјава М.Ђ., класификација позива по степену хитности, шифрарник активности Хитне медицинске помоћи и предлог мера ЗХМП Крагујевац од 29. новембра 2017. године, који је упућен Градској управи за здравствену и социјалну заштиту.

 

  1. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

 

  • Увидом у Извештај саветника пацијената по приговору, од 14. новембра године, утврђено је да је саветница пацијената констатовала пропусте у раду службе хитне медицинске помоћи, и оценила приговор пацијенткиње Б.Ј. као основан. У конкретном случају, неадекватном организацијом рада, поступањем медицинске сестре на пријему позива супротно Упутству за пријем позива од стране лекара, као и нељубазним односом према мајци малолетне пацијенткиње, угрожено је право на благовремену и квалитетну услугу као и право на безбедност у остваривању здравствене заштите.

 

  • Увидом у службену белешку од 3. новембра 2016. године, утврђено је да је др К. изјавио да не постоји јединствен Протокол на нивоу свих завода за хитну медицинску помоћ, и да се прегледи обављају по хитности. Нагласио је да се у случају позива Б.Ј., позив није разврстан по степену хитности и да се у тим случајевима не упућују екипе на терен. Преслушавањем регистрофона – тонских записа, утврђено је да се медицинска сестра јавила на број 194 када је позвао комшија Б.Ј., да позив није разврстала по степену хитности и није послала екипу на терен, и то без консултовања са дежурним педијатром, иако су те ноћи дежурала два педијатра. Разговор медицинске сетре са Б.Ј. био је непримерен и непрофесионалан. Наглашава да се дете није гушило јер се чуо плач па је на основу тога утврђено да није животно угрожено.

 

  • Увидом у исказ М.Ђ., утврђено је да је критичне вечери она била диспечерка на пријему позива са дежурним лекаром др Д.Ђ.. Навела је да се током дванаест сати смене прими велики број позива на три телефонске линије, тако да се понекад на телефонски позив јави и медицинска сестра/техничар. Када се први пут јавио комшија пацијенткиње, појашњено је да педијатри не излазе на терен и да дете доведу у ЗХМП Крагујевац где ради дежурни педијатар. Касније је уследио други позив на који се јавио др Д.Ђ., који је педијатар. Затим је уследио позив мајке Б.Ј. која је желела да зна у којим случајевима хитна помоћ излази на терен због деце. Појаснила јој је да излазе на терен у случају фебрилних конвулзија, када је дете без свести, у случају епи напада који је у току… Мајка малолетне пацијенткиње није била задовољна, претила је притужбом на рад ЗХМП Крагујевац. Медицинска сестра М.Ђ. је на то, како наводи, спонтано изјавила да би до сада своје дете довела на рукама до дежурног лекара.

 

  • Увидом у исказ педијатра др Д.Ђ., утврђује се да је критичне вечери примио позив мушке особе, која је била релативно учтива али незадовољна што дете мора да доведе у педијатријску ординацију ЗХМП Крагујевац. Након тога јавила се друга мушка особа, вербално агресивна, а разговор је окончан псовком упућеном лекару. Принцип рада је такав да родитељи доводе децу у амбуланту на преглед па и децу која отежано дишу, без изузетка. Није предвиђен излазак педијатра на терен ради прегледа деце, изузев као пратња животно угроженом детету од ЗХМП Крагујевац до Интензивне неге педијатријске клинике. У исказу је појашњено да екипе ЗХМП Крагујевац у којима се налази специјалиста ургентне медицине или лекар опште праксе излазе на терен за децу, у случајевима фебрилних конвулзија, епи напада, хипогликемије код деце са инсулин зависним дијабетесом типа 1, али пре свега код повређивања детета на јавном месту, предшколским и школским установама и код куће или усред саобраћајне трауме детета као пешака или путника у возилу, када је за транспорт детета потребна употреба имобилизационих средстава и стручан транспорт. Пракса је таква да се особа која позива број 194 за дете које тешко дише добије савет да дете доведе у педијатријску ординацију ЗХМП ради прегледа и терапије (инхалационе, медикаментозне и оксигено).

 

  • Увидом у класификацију позива по степену хитности, утврђују се медицинске индикације за први други и трећи ред хитности. Између осталог, конвулзије и гушење код деце спадају у први ред хитности.

 

  • Увидом у табелу активности хитне медицинске помоћи, утврђено је да је током 2016. године обављено 21904 лекарских прегледа на терену, 8694 првих прегледа деце ради лечења и 27436 првих прегледа одраслих ради лечења.

 

  • Увидом у предлог мера од 29. новембра 2016. године, утврђено је да се ЗХМП Крагујевац обратио Градској управи за здравствену и социјалну заштиту са захтевом да се приме три педијатријске екипе, како би се формирале теренске педијатријске екипе. Наведено је да ће стручни савет Завода урадити детаљне процедуре за поступање у конкретним случајевима и детаљне процедуре за рад лекара и медицинских техничара на пријему позива за конкретне случајеве. Такође, наведено је да ће се упутити предлог Савету за здравље града К. за организовање семинара са темом „Унапређење вештине комуникације здравствених радника и пацијената“. На крају, наведено је да ће медицинска сестра М.Ђ., због неадекватне комуникације бити писмено опоменута.

 

  1. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

 

  • Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имала је у виду наводе из притужбе, изјашњења, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

 

Правни оквир

  • Повереник за заштиту равоправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује усвоју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.[2]
  • Повереница за заштиту равноправности најпре констатује да је Република Србија ратификовала Конвенцију о правима детета[3]. Један од општих принципа ове Конвенције је принцип недискриминације, који обавезује државу потписницу да сва права гарантована Конвенцијом обезбеди сваком детету без икакве дискриминације и без обзира на расу, боју коже, пол, језик, вероисповест, политичко или друго уверење, национално, етничко или социјално порекло, имовинско стање, онеспособљеност, рођење или други статус детета, његових родитеља или законских старатеља.[4] Такође, још један од принципа Конвенције су најбољи интереси детета, који треба да буду од првенственог значаја у свим активностима које се тичу деце.[5] У члану 24. Конвенције, стране уговорнице признале су право детета на уживање највишег остваривог здравственог стандарда и на капацитете за лечење и рехабилитацију. Државе потписнице ће настојати да обезбеде да ниједно дете не буде лишено права на приступ таквим услугама здравствене заштите.
  • Комитет за права детета донео је и Општи коментар број 7 – Остваривање права права детета у раном детињству,[6] којим је истакнута чињеница да су мала деца титулари свих права из Конвенције, као и да је рано детињство период од кључног значаја за остваривање свих права. Рано детињство, у смислу овог документа обухвата период од рођења детета до поласка у школу.
  • Устав Републике Србије[7] забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичног или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета.[8]

 

  • Уставна забрана дискриминације разрађена је Законом о забрани дискриминације,[9] којим је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Непосредна дискриминација постоји ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у неповољнији положај, или би могли бити стављени у неповољнији положај,[10] а посредна дискриминација постоји ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства ставља у неповољнији положај актом, радњом или пропуштањем које је привидно засновано на начелу једнакости и забрани дискриминације, осим ако је то оправдано законитим циљем, а средства за постизање тог циља су примерена и нужна.[11] Овим законом посебно је забрањена дискриминација деце[12]. Између осталог, забрањено је дискриминисати дете према здравственом стању.
  • Закон о здравственој заштити[13] у члану 20. прописује начело правичности здравствене заштите, забраном дискриминације приликом пружања здравствених услуга по основу расе пола, старости и других личних својстава. У члану 25. став 2. прописано је да дете до навршених 18 година има право на највиши могући стандард здравља и здравствене заштите.

Анализа навода из изјашњења и доказа достављених уз притужбу

  • Имајући у виду надлежност Повереника за заштиту равноправности, предмет анализе у овом поступку јесте утврђивање да ли је старосно доба малолетног пацијента био одлучијући разлог због кога екипа ЗХМП Крагујевац није изашла на терен, односно да ли је извршен акт дискриминације у поступању ЗХМП Крагујевац према малолетном детету Б.Ј.

 

  • Из утврђеног чињеничног стања неспорно је да критичном приликом екипа ЗХМП Крагујевац није изашла на терен након позива због малолетног детета Б.Ј. Такође, неспорно је да је саветница пацијената том приликом утврдила пропусте у поступању ЗХМП Крагујевац. Потребно је, анализирати да ли су пропусти на које је указано дискриминаторне природе.

 

  • Повереник за заштиту равноправности имао је у виду наводе из притужбе и изјашњења, изведене доказе као и правне прописе и стандарде из ове области. Анализом чињеница и доказа, утврђено је да се у конкретном случају, супротно Упутству за пријем позива, на позив мајке малолетног пацијента јавила медицинска сестра, да се није консултовала са лекаром и да позив није разврстала по степену хитности. Ова чињеница указује на пропусте у области здравствене заштите пацијената, чак представља опасност за њихову безбедност. Такав начин пружања здравствених услуга је испод квалитета који је гарантован прописима из ове области а на које осигураници из обавезног здравственог осигурања имају право. Међутим, таква повреда права није у надлежности овог државног органа.

 

Са друге стране, из записника о преслушавању регистрофона – тонских записа утврђено је да је у конкретном случају медицинска сестра саветовала да се дете доведе у ЗХМП Крагујевац аутомобилом или таксијем, наводећи да педијатар не излази на терен, а затим и да хитна помоћ не излази на терен због деце. У записнику се наглашава „дете се није гушило јер се чуо плач, па је на основу тога закључено да није животно угрожено“. Не улазећи у то да ли је у конкретном случају било медицинских индикација за излазак екипе ЗХМП Крагујевац на терен, Повереник за заштиту равноправности посебну пажњу дао је анализи изјаве медицинске сестре у делу у коме је навела да хитна помоћ не излази на терен због деце. У случају да је то био одлучујући разлог због кога ЗХМП Крагујевац није послао екипу на терен, то би значило да је пацијент искључен из права на пружање помоћи на основу личног својства, а таква пракса би била дискриминаторна.

 

  • Да би се у конкретном случају испитао прави смисао као и истинитост тврдње медицинске сестре, анализирано је изјашњење и приложени писани докази. Из изјашњења ЗХМП Крагујевац, у релевантном делу, утврђено је да је у ноћи 8. октобра 2016. године, збринуто 23 деце, а да је у протеклих годину дана било је 632 теренске интервенције због деце пацијената и 8.694 амбулантна прегледа деце.

 

Дакле, наведени подаци пружају довољан основ за закључак да ЗХМП Крагујевац пружа теренске интервенције и деци пацијентима у оним случајевима, у којима по процени Завода постоје индикације за то. Другим речима, у случају потребе и ургентности, излазак на терен и збрињавање деце врше екипе које у свом саставу имају специјалисту ургентне или опште медицине, што је у складу са одредбама Правилника о ближим условима за обављање здравствене делатности у здравственим установама и другим облицима здравствене службе.[14]

 

Даље, из Класификације позива по степену хитности, утврђено је, поред осталог, да конвулзије и гушења код деце спадају у „позив првог реда хитности“, због којих се на терен излази у првом минуту. Такође, у исказу сведока др Д.Ђ., наведено је да екипе ЗХМП Крагујевац у којима се налази специјалиста ургентне медицине или лекар опште праксе излазе на терен за децу првенствено у случају фебрилних конвулзија, епи напада, хипогликемије код деце са инсулин зависним дијабетесом типа 1, али пре свега код повређивања деце, посебно на јавном месту, предшколским и школским установама или код куће, или услед саобраћајне трауме детета као пешака или сапутника у возилу. Напоменуо је да екипе ЗХМП Крагујевац не излазе на терен ради прегледа и ординирања терапије на терену за децу која тешко дишу услед погоршања основне болести.

 

На основу наведеног, не може се закључити да постоји дискриминаторна пракса Завода за хитну медицинску помоћ према пацијентима деци, уопштено посматрајући, имајући у виду да теренске екипе излазе због деце као и због одраслих у случају хитности и животне угрожености, а образован је и педијатријски одсек у оквиру амбуланте ЗХМП као виши стандард од прописаног.

 

  • Имајући у виду досадашњу анализу, кључно питање на које треба одговорити је шта је био основни критеријум односно одлучујући разлог због кога екипа ЗХМП Крагујевац није изашла на терен да пружи помоћ малолетном пацијенту. Узимајући у обзир изјаву медицинске сестре која се у конкретном случају јавила на позив, стиче се утисак да је једини разлог управо то што је у питању пацијент – дете, наводећи да „хитна помоћ не излази на терен због деце“. Међутим, из утврђеног чињеничног стања, и приложених доказа о броју теренских интервенција када су у питању деца пацијенти, као и увидом у Класификацију позива по степену хитности, неспорно је да ЗХМП излази на терен због деце. Дакле медицинска сестра је у конкретном случају изнела једну неистиниту тврдњу, или је покушала да појасни да се теренеске екипе ЗХМП састоје од лекара специјалисте опште медицине или ургентне медицине, будући да важећи прописи не прописују постојање теренских педијатријских екипа. Такође, за утврђивање одлучујућег разлога због кога ЗХМП није послао теренску екипу значајан је и записних о преслушавању регистрофона – тонских записа од 8. октобра 2016. године. У њему се наглашава да се дете није гушило зато што се чуо плач, па је на основу тога утврђено да дете није животно угрожено. Дакле, медициснка сестра – диспечерка, је у конкретном случају по свом нахођењу проценила да се не ради о позиву са таквим редом хитности који би изискивао слање екипе са специјалистом ургентне или опште медицине на терен већ је предложила амбулантни преглед детета, где би га прегледао педијатар. Повереник за заштиту равноправности овом приликом, не улази у питање оправданости овакве процене, стручних знања диспечерке која се јавила том приликом као ни у питање допуштености оваквог поступања. При томе, одговорност за овакве пропусте лежи најпре на ЗХМП Крагујевац коме је у надлежности контрола, организација рада и установаљавање процедура, а затим на запосленима који поступају у супротности са прописима.

 

  • У складу са свим наведеним, Повереница за заштиту равноправности налази да у конкретном случају, одлучујући разлог због кога екипа ЗХМП Крагујевац није изашла на терен не лежи у личном својству пацијента – његовом старосном добу, већ у процени запослене у ЗХМП Крагујевац која се тиче медицинских индикација и целисходности изласка на терен. Дакле узраст детета, као његово лично својство није у узрочној вези са неизлажењем теренске екипе, односно актом поводом кога је поднета притужба.

 

  • Повереница за заштиту равноправности указује да је Република Србија усвојила висок стандард здравствене заштите деце, на које се обавезала како међународним конвенцијама тако и домаћим законима. У том смислу изражава забринутост, због поступања ЗХМП Крагујевац у конкретном случају, будући да се ради о детету као посебно осетљивој и рањивој групацији. Све установе и институције, које долазе у контакт са децом, морају показати већи степен пажње од уобичајеног а у конкретном случају ЗХМП Крагујевац, пружио је детету пацијенту услугу која је испод законског стандарда пружања услуга за општу популацију.

 

 

  1. МИШЉЕЊЕ

 

У поступку који је спроведен по притужби В.С. у име и уз сагласност Б.Ј. из К., против ЗХМП Крагујевац, није утврђено да је разлог неупућивања теренске екипе ради збрињавања малолетног детета Б.Ј., лично својство детета – старосног доба, односно није утврђено да је ЗХМП Крагујевац прекршио одредбе Закона о забрани дискриминације.

[1] „Службени гласник РС“, број 22/09

[2] члан 33. Закона о забрани дискриминације

[3] Закон о ратификацији Конвенције Уједињених нација о правима детета („Службени лист СФРЈ – Међународни уговори“, број 15/90 и „Службени лист СРЈ – Међународни уговори“, бр. 4/96 и 2/97)

[4] Закон о ратификацији Конвенције Уједињених нација о правима детета („Службени лист СФРЈ – Међународни уговори“, број 15/90 и „Службени лист СРЈ – Међународни уговори“, бр. 4/96 и 2/97), члан  2.

[5] Закон о ратификацији Конвенције Уједињених нација о правима детета („Службени лист СФРЈ – Међународни уговори“, број 15/90 и „Службени лист СРЈ – Међународни уговори“, бр. 4/96 и 2/97), члан 3.

[6] УН, Општи коментар бр. 7, „Остваривање права детета у раном детињству“,  CRC/C/GC/7/рев.1 (2006.)

[7] „Службени гласник РС“, број 98/06

[8] Устава Републике Србије („Службени гласник РС“, број 98/06), члан 21.

[9] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС“, број 22/0), члан 2.

[10] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС“, број 22/0), члан 6.

[11] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС“, број 22/0), члан 7.

[12] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС“, број 22/0), члан 22.

[13] („Службени гласник РС“, бр. 107/05, 72/09 – др. закон, 88/10, 99/10, 57/11, 119/12, 45/13 – др. закон, 93/14, 96/15 и 106/15)

[14] (Сл. гласник РС, бр. 43/06, 112/09, 50/10, 79/11, 10/12 – др. пропис, 119/12-др. пропис, 22/13)

 

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић


microsoft-word-icon Притужба Б.Ј. против Завода за хитну медицинску помоћ због дискриминације по основу старости у области здравствене заштитеDownload


Print Friendly, PDF & Email
Facebook
Google+
http://ravnopravnost.gov.rs/prituzba-bj-protiv-zavoda-za-hitnu-medicinsku-pomoc">
back to top