Притужбa A.В прoтив НСMНM и ПСO збoг дискриминaциje пo oснoву пoлитичкoг убeђeњa у oблaсти рaдa и зaпoшљaвaњa

бр. 07-00-383/2016-02  датум: 12. 12. 2016.

 

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку по притужби А. В. против Националног савета мађарске националне мањине и Покрајинског секретаријата за образовање, прописе, управу и националне мањине – националне заједнице, због дискриминације на основу политичког убеђења и чланства у невладиној организацији. У притужби је наведено да је Извршни одбор Националног савета мађарске националне мањине 19. маја 2016. године донео закључак, а Покрајински секретар 2. јуна 2016. године одлуку, којом су одбили сагласност за именовање подноситељке притужбе за директорку Гимназије „Д. К.“ у С. Подноситељка притужбе сматра да је оваквим одлукама дискриминисана на основу политичког убеђења и чланства у невладиној организацији М. п. У изјашњењу Националног савета мађарске националне мањине наведено је да је одлукa донета на основу стручних аргумената од којих се ниједан није односио на политичке ставове или чланство у невладиној организацији А. В. а који агрументи су и образложени на седници Националног савета мађарске националне мањине од 27. маја 2016. године. Покрајински секретар је у изјашњењу навео да је одлуку донео у складу за законским овлашћењем, те да је у конкретном случају заузео став да закључак Националног савета мађарске националне мањине, којим се одбија давање претходне сагласности на избор А. В. за директорку установе, може негативно утицати на несметано обављање делатности ове установе, што би произвело дугорочне штетне последице, због чега је одбио сагласност на одлуку Школског одбора о избору А. В. за директорку гимназије. У току поступка утврђено је да су чланови Извршног одбора Националног савета мађарске националне мањине на седници од 19. маја 2016. године, износили разлоге и ставове који се нису односили на политичке ставове или чланство у невладиној организацији А. В. Поред тога, на основу  броја  датих и одбијених сагласности који је доставио Национални савет мађарске националне мањине, за период од 2010. до септембра 2016. године, није се могло утврдити да је Национални савет одбио давање сагласности за избор А. В. за директорку установе због њеног политичког убеђења и чланства у невладиној организацији. Такође, на основу доказа о броју давања и одбијања сагласности који је доставио Покрајински секретар, од 2013. до септембра 2016. године није се могло утврдити да је Покрајински секретар одбио давање сагласности на одлуку школског одбора о избору А. В. за директорку установе, због њеног политичког убеђења и чланства у невладиној организацији. Због тога је Повереница за заштиту равноправности донела мишљење да у поступку по притужбама А. В. није утврђено да је одлукама Националног савета мађарске националне мањине и Покрајинског секретаријата за образовање, прописе управу и националне мањине – националне заједнице, којима је одбијено давање сагласности на избор А. В. за директорку Гимназије „Д. К.“ у С. извршена дискриминација на основу политичког убеђења и чланства у невладиној организацији подноситељке притужбе.

 

  1. ТОК ПОСТУПКА

 

  • Повереници за заштиту равноправности притужбе је поднела А. В. против Националног савета мађарске националне мањине и Покрајинског секретаријата за образовање, прописе управу и националне мањине – националне заједнице, због дискриминације на основу политичког убеђења и чланства у невладиној организацији М. П.
  • У притужбама и допуни притужбе, између осталог, наведено је:
  • да jе Школски одбор Гимназије „Д. К.“ у С. 31. марта 2016. године донео одлуку о расписивању конкурса за избор директора ове установе и образовао Конкурсну комисију за избор директора. Конкурс је објављен 13. априла 2016. године у листу Послови и био је отворен до 4. маја 2016. године;
  • да је Конкурсна комисија на седници од 5. маја 2016. године утврдила да се на конкурс пријавио само један кандидат: А. В. (професорка мађарског језика и књижевности) и да испуњава све услове за избор директорке школе. Седница наставничког већа школе је одржана 9. маја 2016. године и од 47 чланова седници је присуствовало 39 чланова, од чега је А. В. добила подршку 34 члана наставничког већа, док је пет чланова било против;
  • да је 9. маја 2016. године одржана седница школског одбора, на којој су чланови одбора једногласно, са осам гласова „за“ подржали кандидатуру А. В. за директорку школе, након чега је школски одбор одлучио да, у складу са законом, проследи своју одлуку на изјашњавање Националном савету мађарске националне мањине;
  • да је Извршни одбор на својој седници од 19. маја 2016. године донео закључак којим одбија давање претходне сагласности на избор А. В. за директорку Гимназије „Д. К.“ у С.
  • да је Школски одбор гимназије на седници од 30. маја 2016. године донео одлуку о избору А. В. за директорку Гимназије „Д. К“ у С. Школски одбор је при доношењу ове одлуке посебно ценио околност да је законска одредба на којој је заснована надлежност Националног савета мађарске националне мањине оцењена као неуставна од стране Уставног суда, с обзиром да је у закључку Извршног одбора од 19. маја 2016. године, као законски основ за доношење овог акта наведен члан 60. став 3. Закона о основама система образовања и васпитања, чија је неуставност у тренутку доношења акта већ била утврђена у поступку пред Уставним судом. С тим у вези, Национални савет мађарске националне мањине, је у складу законом, имао овлашћење да да правно необавезујуће мишљење о кандидату за директора;
  • да је одлука Школског одбора гимназије упућена Покрајинском секретаријату за образовање, управу и националне мањине – националне заједнице на давање сагласности, који је 2. јуна 2016. године донео одлуку којом одбија давање сагласности на избор директора и обавезао Школски одбор да распише нови конкурс за избор директора;
  • да је одлукама Националног савета мађарске националне мањине и Покрајинског секретаријата извршена дискриминација по основу политичког убеђења;
  • да Национални савет Мађарске националне мањине од 2009. године, ниједном није одбио давање сагласности када је предложени кандидат испуњавао све законом предложене услове или био једини кандидат на конкурсу;
  • да је у конкретном случају потребно указати на утицај и однос Савеза војвођанских Мађара и М. П као невладине организације чија је оснивачица и чланица и подноситељка притужбе;
  • да је крајем августа 2015. године у С. основана невладина организација М. П. У притужби је наведено да је ова невладина организација јавно критиковала председника Савеза војвођанских Mађара и уже руководство због недостатка демократије у странци и у Националном савету, као и због страначког запошљавања у јавном сектору; да су чланови М. П. основали овај покрет због незадовољства са једноумљем и аутократским начином владања у оквиру мађарске заједнице И. П. и његових најближих сарадника; да је Савез војвођанских Мађара одбијао сваку сарадњу и разговор са М. П, а чланове покрета који су били и чланови Савеза војвођанских Мађара је сменио са страначких функција, а касније и искључио из странке; да је овакав расплет догађаја довео до тога да је М. П. постао главни опонент Савезу војвођанских Мађара, а највише руководство Савеза војвођанских Мађара је покренуло хајку, својеврстан политички прогон свих чланова ове невладине организације;
  • да је Национални савет мађарске националне мањине под непосредним утицајем ужег руководства Савеза војвођанских Мађара, док је акт којим је Национални савет мађарске националне мањине одбио да да претходну сагласност на њен избор за директорку гимназије део прогона политичких неистомишљеника;
  • да је у монтираним дисциплинским процесима искључено близу сто виђених и познатих чланова странке, махом оснивача М. П, односно свих оних који су критиковали председника странке;
  • да прогон чланова М. П. врше и политички функционери на свим нивоима власти, па тако и М. Њ. члан Покрајинске владе из редова Савеза војвођанских Мађара;
  • да је посредан доказ о постојању дискриминације и то што је била једина кандидаткиња за директорку установе, да је добила једногласну подршку школског одбора, као и да Национални савет мађарске националне мањине од 2009. године ни у једном случају није одбио да да сагласност на избор кандидата који је уживао поверење свих чланова Школског одбора или био једини кандидат на конкурсу;
  • да сматра да спада међу прве жртве оваквог политичког прогона и то због чланства у М. П. као и политичких вредности и принципа за које се залаже ова организација;

 

  • Уз притужбу и допуну притужбе достављени су следећи докази: oдлука Школског одбора Гимназије „Д. К.“ у С. од 30. маја 2016. године; закључак Извршног одбора Националног савета мађарске националне мањине од 19. маја 2016. године; oдлука Покрајинског секретара од 2. јуна 2016. године; записник са седнице школског одбора од 9. маја 2016. године, новински чланци; записник са 17. седнице Националног савета од 27. маја 2016. године, потврду о статусу – чланству у М. П.
  • Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације[1], па је у току поступка прибављено изјашњење Националног савета мађарске националне мањине и Покрајинског секретаријата за образовање, прописе управу и националне мањине – националне заједнице .
  • У изјашњењу председника Националног савета мађарске националне мањине, мр Ј. Х. наведено је:
  • да се одлука школског одбора од 30. маја 2016. године битно разликује у свом образложењу од одлуке коју им је директно доставио председник школског одбора 2. јуна 2016. године, непосредно након одржавања седнице;
  • да је Извршни одбор Националног савета мађарске националне мањине на седници од 19. маја 2016. године једногласно одлучио да ускрати сагласност на именовање А. В. за директорку установе;
  • да је претходно затражено мишљење Одбора за образовање који није подржао давање сагласности на избор А. В. за директорку гимназије на седници од 19. маја 2016. године ( три гласа за, 12 против и један уздржан)
  • да је Извршни одбор своју одлуку донео на основу низа стручних аргумената од којих се ни један није односио на политичке ставове или чланство у невладиним организацијама А. В. а ове аргументе је Извршни одбор јавно набројао и образложио одбијање давања сагласности на седници Националног савета 27. маја 2016. године. Такође, обезбеђена је и јавност у поступку одлучивања и давања образложења кроз пренос седнице уживо на телевизији „П“ као и кроз извод из записника са седнице;
  • да је сагласност на избор А. В. одбијена из разлога што од успостављања текућег мандата Националног савета мађарске националне мањине она константно одбијала и бојкотовала сарадњу са Саветом, као и учешће у програмима које је организовао Савет;
  • да је директорка одбила да пружи информацију о уџбеницима које користи гимназија, што је Савету потребно ради утврђивања приоритетне листе уџбеника који недостају у средњошколској настави, а од свих средњих школа ово је једина која није доставила ту информацију;
  • да је од руководства гимназије тражено да дозволе представнику Савета да на обавезним кварталним родитељским састанцима трећих и четвртих разреда одрже презентацију о програмима Савета. Сарадницима националног савета је дозвољено да ову презентацију одрже на посебним састанцима у сред радног времена, где је било очекивано да родитељи не присуствују, а не у оквиру редовних родитељских састанака;
  • да ова установа својим ученицима од првог разреда представља искључиво могућност студирања у Мађарској, а ограђује се од могућности студирања у Србији, не дајући им да се објективно информишу о свим алтернативама које су им доступне;
  • да је у 2010. години Национални савет мађарске националне мањине, односно тада Одбор за јавно образовање у једном случају донео одлуку о давању претходне сагласности на именовање кандидата за директора установе, у 2011. години је у седам случајева дао сагласност а у једном одбио, у 2012. години је у 11 случајева дао сагласност а у једном одбио, у 2013. години у десет случајева је дао сагласност, у 2014. години (од јануара до октобра), тада Одбор за јавно образовање у 31 случај дао сагласност, а у четири одбио, у 2014. години (од новембра до децембра) тада Извршни одбор у једном случају дао сагласност, а у једном одбио, у 2015. години у 13 случајева дао сагласност и у 2016. години у шест случајева дао сагласност а у једном одбио;
  • да је од Националног савета мађарске националне мањине у свих осам случајева у којима је одбијено давање сагласности тражено давање сагласности на избор једног јединог кандидата којег је школски одбор установе назначио у претходној одлуци.

1.6. У прилогу изјашњења, достављени су следећи докази: Одлука Школског одбора Гимназије „Д. К.“ у С. од 30. маја 2016. године, изјава П. Ч. члана Извршног одбора, изјава А. Ј. председнице Извршног одбора, изјава М. П. чланице Извршног одбора, обавештење Покрајинског секретаријата од 18. маја 2016. године, допис Министарства просвете, науке и технолошког развоја од 15. јула 2014. године, извод из записника са седнице Извршног одбора Националног савета мађарске националне мањине од 19. маја 2016. године, извод  са седнице Националног савета мађарске националне мањине од  27. маја 2016. године.

1.7. У изјави Ч. П. члана Извршног одбора Националног савета мађарске националне мањине наведено је:

  • да је као представник Националног савета мађарске националне мањине у више наврата посетио гимназију како би се састао са родитељима ученика који похађају треће и четврте разреде, да би их информисао о могућности наставе школовања у високошколским установама у Србији. У свим осталим школама у којима су држали састанке наишли су на сарадњу, док су у Гимназији „Д. К.“ у С. састанци одржани пре подне, у 11 часова, када су родитељи на радним местима и не могу да дођу. Због оваквог поступања школе су се жалили, али директорка није показивала вољу за сарадњу;
  • да је било јако чудна да ова гимназија која има искључиво наставу на мађарском језику не сарађује са Националним саветом мађарске националне мањине у остваривању њених најважнијих циљева, и да се ученици задрже у Србији и обавесте о могућности учења овде;
  • да сматра да за директора треба да буде изабран директор који представља интересе војвођанских Мађара.

1.8. У изјави А. Ј, председнице извршног одбора Националног савета мађарске националне мањине наведено је:

  • да се у Гимназији „Д. К.“ у С., која је основана 2003. године настава искључиво одвија на мађарском језику, а 2012. године је Национални савет мађарске националне мањине постао суоснивач ове установе;
  • да је А. В. професорка мађарског језика и књижевности, директорка установе 13 година, а да Национални савет мађарске националне мањине од када ради у новом сазиву (годину и по дана) није успео да изгради сарадњу са гимназијом, односно са директорком;
  • да је Национални савет мађарске националне мањине спона између средњих школа, гимназија, Покрајинског секретаријата, Министарства просвете и Мађарске, и да од 36 средњих школа Савет има изузетно добре односе, једино са овом гимназијом није успео да изгради никакву сарадњу, што је зависило од директорке установе;
  • да је А. В. обијала иницијативе и програме Националног савета мађарске националне мањине, па је тако, између осталог, септембра 2015. године од директора установа тражен списак уџбеника који се користе у установама, како би се доставио Министарству просвете. Свака средња школа је послала списак уџбеника, једино директорка Гимназије „Д. К.“ у С. није то учинила;
  • да А. В. иако има стално пребивалиште на П. заправо живи у Мађарској и свакодневно путује из иностранства. Врло мало времена проводи на свом радном месту, због чега често није на висини задатка, што директно штети установи и ученицима, па су тако јула 2015. године, њени матуранти скоро остало без могућности даљег студирања. Наиме, школа је административном грешком изменила назив школског програма – мађарског језика, тако да се уверења матуре нису признала из тог предмета од стране факултета у Мађарској. Директорка је, међутим, била недоступна и на тај начин и ограђена од било каквог контакта са својом школом, због чега је на захтев једног наставника из школе интервенисао Национални савет мађарске националне мањине код заменика државног секретара за просвету Мађарске, да би се тај предмет бодовао и признао приликом уписа  на факултете у Мађарској. Иако се ово коси са напорима Националног савета мађарске националне мањине да млади у што већем броју уписују факултете у Србији, интервенисали су у интересу ученика и њиховог права да слободно изаберу где ће наставити школовање. Такође, било је и физичких напада на ученике Гимназије „Д. К.“ у С. али директорка ни у тим случајевима није била у школи како би правовремено реаговала на те догађаје;
  • да је Национални савет мађарске националне мањине од запослених у гимназији обавештен да је директорка стално вршила притисак на чланове комисије, због чега је убеђена да је страх професора гимназије од отказа једини разлог што нико од запослених није смео да конкурише за директора против А. В.
  • да се приликом следећег конкурса пријавио противкандидат, те је наставничко веће на овој другој седници између два кандидата изабрало К. А. Н. противкандидата А. В. и то без иједног гласа за бившу директорку ( 32 гласа за новог кандидата и 2 неважећа гласа, од укупно 34 присутна члана);
  • да због свега наведеног нису могли да подрже А. В. у поступку избора директора гимназије, јер се потпуно изоловала од сарадње са свим просветним организацијама у С. као и од сарадње са Националним саветом мађарске националне мањине;

1.9. У изјави М. П. чланице извршног одбора Националног савета мађарске националне мањине наведено је:

  • да је ранијих година радила две школске године у Гимназији „Д. К.“ у С. као професорка географије, да су деца њених пријатеља похађала ову школу, а неки од садашњих професора су јој пријатељи, те је чула информације о раду школе, о проблемима са којима се њене колеге сусрећу у свакодневном раду, а самим тим и о раду директорке;
  • да жели да истакне да није члан ни једне политичке странке;
  • да у вези избора директорке Гимназије „Д. К.“ у С. може да потврди већ чињенице које је изнела на 17. редовној седници Националног савета мађарске националне мањине, 27. маја 2016. године, а то су:
  • да ова школа од оснивања до данас није остварила оне циљеве због којих је основана, да протеклих 13 година ниједан ученик није освојио прво, друго или треће место на републичком такмичењу из немачког, енглеског или другог страног језика. Пошто се ради о талентованим ученицима, било би логично и могло би се очекивати да буду мeђу најбољима у држави;
  • да је велико осипање ученика од првог до четвртог разреда. На крају школске 2015/16 године у четвртом разреду језичког одељења, које је бројало 24 ученика у првом разреду, било је свега 12 ученика, што је упола мање од почетног стања;
  • да је више пута кршен Правилник о наставном плану и програму за гимназију, а као пример жели да истакне део правилника који се односи на организовање екскурзије. Наиме, по овом правилнику забрањено је извођење екскурзије у иностранство за ученике првог и другог разреда средње школе. Школске 2015/16 године ученици су имали шестодневну екскурзију, која је названа стручном екскурзијом у Италији, за ученике свих генерација. По програму ове екскурзије полазак је у 21 час, док је по правилнику строго забрањено ноћно путовање за средњошколце. Такође, према правилнику за ученике првог разреда екскурзија може да траје до три дана, а за ученике другог, трећег и четвртог разреда до пет дана. Сам програм предвиђа шест дана, док је приликом реализације читава екскурзија трајала седам дана;
  • да мисли да директор који 13 година води једну институцију својим педагошким радом не може да допринесе даљем развијању рада те установе, те да због добробити школе треба именовати новог директора, који ће својим новим идејама развити школу на један завидан ниво;
  • да је на седници извршног одбора као и на седници савета гласала против давања сагласности А. В. због чињеница која је навела;
  • да осим критеријума стручности, друге одлике А. В. ( политичко убеђење, чланство у политичкој странци, пол, раса) нису утицали на њену одлуку.

1.10. У изјашњењу Покрајинског секретара, М. Њ. наведено је:

  • да Покрајински секретар приликом давања, односно одбијања сагласности на одлуку Школског одбора, пре свега проверава законитост спроведеног поступка за избор директора, као и испуњеност услова за место директора школе, само за кандидате који су изабрани од стране Школског одбора.
  • да одлука школског одбора која се налази у прилогу захтева за изјашњење, а коју је секретаријату доставио Повереник за заштиту равноправности није одлука школског одбора у вези које је овај секретаријат одбио давање сагласности;
  • да је школски одбор у целости испоштовао законску процедуру у поступку избора директора установе, међутим, у складу са законом, није довољно да неко испуњава све законом прописане услове, да би постао директор установе;
  • с обзиром да се ради о месту директора установе, које место за собом повлачи многе обавезе и одговорности и захтева низ способности и вештина, закон је прописао такву процедуру у којој је саставни део како мишљење наставничког већа, тако и мишљење Националног савета националне мањине, а после тога и сагласност министра, односно Покрајинског секретара;
  • да без обзира да ли је у питању правнообавезујући акт или не, Покрајински секретар има право да цени мишљење како наставничког већа, тако и националног савета и да процени њихов могући утицај на будуће функционисање установе образовања;
  • да уколико министар, односно Покрајински секретар донесе акт којим се одбија сагласност на одлуку школског одбора о избору директора школе, против тог акта није дозвољена жалба, већ је школски одбор, у смислу члана 60. став 12. Закона о основама система образовања и васпитања, дужан да распише нови конкурс;
  • да је Покрајински секретар одлучио у складу са својим законским овлашћењима, при чему је оправдано проценио да ће за установу од посебног значаја за мађарску националну мањину, изостанак подршке Националног савета за будућег директора установе значајно утицати на несметано функционисање установе, те је одбио сагласност на одлуку школског одбора  о избору А. В. за директорку установе;
  • да приликом доношења ове одлуке није било дискриминације, посебно због тога што је школски одбор у обавези да распише нови конкурс, на којем не постоје правне сметње да А. В. поново, равноправно конкурише;
  • да је у 2013. години од 98 захтева на давање сагласности на одлуке органа управљања школа, у 87 случаја дата сагласност, а у 11 одбијена, затим у 2014. години од 325 захтева, у 303 случаја је дата а у 22 одбијена, у 2015. години од 137 захтева, у 128 је дата сагласност а у 9 одбијена и у 2016. години од 72 захтева, у 67 је дата сагласност, а у пет одбијена;
  • да су најчешћи разлози којима се Покрајински секретар руководио приликом одбијања сагласности: незаконито спроведен поступак за избор директора, незаконит састав органа управљања, неиспуњавање законом прописних услова за избор на функцију директора, изостанак подршке наставничког већа или подршке националног савета;
  • да је А. В. у претходном мандату ступила на дужност директорке Гимназије „Д. К.“ у С. 1. јула 2012. године, а тадашњи Покрајински секретар је дао своју сагласност на одлуку Школског одбора о избору А. В. за директорку ове гимназије. Овој одлуци Покрајинског секретара је претходио законито спроведен поступак за избор директора, испуњеност свих прописаних услова за избор на функцију директора, подршка Наставничког већа, једногласна одлука Школског одбора, али и претходна сагласност Националног савета мађарске националне мањине од 23. маја 2012. године.

1.11. Повереница за заштиту равноправности је у даљем току поступка, сагласно чл. 37. ст.1. Закона о забрани дискриминације, упутила захтеве политичкој странци – Савезу војвођанских мађара и невладиној организацији – М. П.

1.12. У изјашњењу И. П. председника Савеза војвођанских Мађара наведено је:

  • да је Савез војвођанских Мађара заузео став да учлањење својих чланова у друге политичке странке или политичке актере које учествују на изборима мимо листе или коалиција иза којих стоји странка Савез војвођанских Мађара не прихватају, јер је то у супротности са члановима 14. и 52. Статута Савеза војвођанских мађара. Наведене одредбе статута забрањују било какву политичку активност Савеза војвођанских Мађара мимо странке и та забрана постоји по природи ствари код сваке политичке организације, јер чланови ниједне странке не могу супротно интересима своје странке деловати, нити своје пасивно бирачко право остварити истовремено на више конкурентних изборних листа;
  • да су искључења из странке уследила након спроведених дисциплинских поступака и правно утврђених чињеница, када је констатовано да члан странке свесно крши одредбе статута Савеза војвођанских Мађара.
  • да између Савеза војвођанских Мађара и невладине организације М. П. постоји међусобно поштовање и уважавање, као и са свим политичким актерима који делују у Србији и иностранству;
  • да А. В. никада није била, нити је тренутно чланица Савеза војвођанских Мађара, а да Савез не учествује, ни посредно ни непосредно у поступку избора директора школа, те је нејасно на који начин Савез војвођанских Мађара може утицати на дискриминацију А. В. у овом поступку.

1.13. У изјашњењу Т. К. заступника М. П, наведено је:

  • да је М Поснован 20. августа 2015. године на П. а на оснивачкој скупштини је учествовало око 280 грађана који су постали чланови-оснивачи заједно са оним члановима који су потписали приступницу пре 20. августа, док данас чланство броји 811 евидентираних чланова;
  • да су циљеви М П широка и темељита духовна и морална обнова јавног живота, жеља да врше утицај на живот заједнице, да врше притисак на носиоце власти и да их контролишу, да трагају за новим могућностима у тражењу решења за остваривање сопствених циљева руралног становништва ових крајева и др;
  • да су међу члановима оснивачима М. П. многи били познати политичари и функционери странке Савеза војвођанских Мађара;
  • да је чињеница да је Савез војвођанских Мађара у фебруару 2016. године искључио више од 90 својих чланова који су били оснивачи М. П. а као разлог искључења је тај што је Савез војвођанских Мађара јавно саопштио да је М. П. донео одлуку да ће подржати формирање конкурентне листе кандидата на изборима у априлу 2016. године, чиме је угрозио политичке интересе Савеза војвођанских Мађара. Такође је познато да је након масовног искључења у фебруару из Савеза војвођанских Мађара јавно иступило више од 100 чланова, да су многи од њих и чланови М. П, али да немају тачне податке о томе;
  • да Савез војвођанских Мађара ову невладину организацију од самог оснивања посматра као озбиљног и опасног политичког опонента, без било какве сарадње од године;
  • да је сукоб кулминирао током изборне кампање, где су листе са кандидатима М. П. освојиле у просеку 20% гласова бирача мађарске националности, а након избора Савеза војвођанских Мађара чини све да егзистенцијално онемогући или чак уништи чланове М. П.
  • да су до сада евидентирали око 20 случајева, где су чланови М. П. доживели прогон од стране руководства локалних самоуправа, Националног савета Мађара и јавних служби са којима руководе кадрови Савеза војвођанских Мађара, и у већини тих случајева чланови М. П. су изгубили запослење;
  • да иако А. В. није изгубила посао, већ само руководећи положај и њен случај представља део политичког прогона, те да сматрају да А. В. није изабрана за директорку Гимназије „Д. К.“ због чланства у М П и принципа за које се залаже.

1.14. У току поступка Повереник за заштиту равноправности је дописима од 5. октобра и 16. новембра 2016. године затражио да се Школски одбор Гимназија  „Д. К.“ у С. изјасни, између осталог, и да ли је расписан нови конкурс за избор директора ове установе, и уколико јесте колико је кандидата/кандидаткиња конкурисало по објављеном конкурсу и у којој је фази конкурс. Школски одбор Гимназија „Д. К.“ у С. је 24. новембра 2016. године, Поверенику за заштиту равноправности доставио записник од 5. јула 2016. године, одлуку о расписивању конкурса од 13. јуна 2016. године и одлуку Школског одбора од 30. маја 2016. године, али без икаквог изјашњења о овим околностима као и о томе у којој је фази поступак по поновно расписаном конкурсу

 

  1. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

 

  • Школски одбор Гимназије „Д. К.“ у С. је 9. маја 2016. године одржао седницу, на којој је једногласно, са присутних осам чланова, подржао кандидатуру А. В. за директорку ове установе, након чега је дописом бр. 416/2016 од 11. маја 2016. године затражио добијање претходне сагласности од Националног савета мађарске националне мањине на избор директора установе.

 

  • Извршни одбор Националног савета мађарске националне мањине је на седници одржаној 19. маја 2016. године, поводом захтева Гимназије „Д. К.“ у С. донео закључак којим није дао претходну сагласност на именовање А. В. за директорку установе.

 

  • Одлуком Школског одбора Гимназије „Д. К.“ у С. бр. 487/2016-02 од 30. маја 2016. године, за рад на радном месту директора ове установе изабрана је А. В. са П, професорка мађарског језика. У ставу II изреке ове одлуке наведено је да се одлука доставља Покрајинском секретару за образовање, прописе, управу и националне мањине-националне заједнице, Н. С.

 

  • Одлуком Покрајинског секретаријата за образовање, прописе управу и националне мањине-националне заједнице, бр. 128-022-38772016-01 од 2. јуна 2016. године, одбија се сагласност на одлуку Школског одбора Гимназије „Д. К.“ о избору А. В. из С. У образложењу ове одлуке наведено је да Покрајински секретар сматра да се оваквом одлуком школског одбора доводи у питање несметано обављање делатности установе.

 

  • Увидом у новинске чланке, који су достављени уз притужбу, као и наводе из изјашњења проф др Т. К. заступника М. П. утврђено је да су неки од садашњих чланова и оснивачи М. П. били чланови политичке странке Савеза војвођанских Мађара, које је ова странка након учлањења и оснивања М. П. искључила из своје странке, а неки су је и сами напустили, незадовољни политиком коју заступа та странка. Као разлог овог искључења, И. П, председник Савеза војвођанских Мађара наводи непоштовање статута, односно поступање супротно његовим одредбама, којима се не прихвата учлањење чланова ове странке у друге политичке актере који учествују на изборима, мимо листе или коалиције иза којих стоји странка Савеза војвођанских Мађара. Са друге стране, према наводима заступника и оснивача М. П. разлог оваквог поступања Савеза војвођанских мађара јесте одмазда, а не непоштовање статута.

 

  • Из потврде организације цивилног друштва „М. П.“ утврђено је да је А. В. једна од оснивачица и чланица ове организације.

 

  • Утврђено је да је М. П. основан на седници одржаној 20. августа 2015. године на П. и сагласно члану 1. Статута, ово удружење је добровољна и невладина непрофитна организација заснована на слободи удруживања и основана на неодређено време ради остваривања циљева у области заштите и унапређења положаја мађарске националне мањине у Републици Србији. Према основним начелима М. П. у делу „Вредности које заступамо“, између осталог је наведено: „Верујемо да је слободно изабрани Национални савет мађарске националне мањине као орган наше нетериторијалне аутономије, најважнија институција заштите колективних интереса. Унутар Националног савета мађарске националне мањине се морају афирмисати стручност и поступање у складу са прописима, а у његовом раду ваља перманентно тежити ка постизању најширег консензуса. Да би се то остварило потребно је поставити ограничења према самовољи моћи и групних односа страначких интереса, да се тежи ка сталном дијалогу и да се тежи консензусу.“

 

  • Из изјашњења Националног савета мађарске националне мањине, изјаве Ч. П. члана извршног одбора Националног савета мађарске националне мањине, затим изјаве А. Ј, председнице Извршног одбора Националног савета мађарске националне мањине утврђено је да Национални савет, који је од 2011. године суоснивач Гимназије „Д. К.“ у С. последњих годину и по дана није успео да изгради сарадњу са овом установом. Из ових доказа произлази да је А. В. у више наврата одбијала сарадњу са Националним саветом мађарске националне мањине, као што је: одбијање директорке школе да пружи информацију о уџбеницима које користи гимназија, начин на који је гимназија узела учешће у информативној кампањи програма високошколских стипендија савета, незаинтересованост за учешће у програму бесплатних екскурзија ученика трећих разреда средњих школа у универзитетске центре Србије о трошку националног савета, противправно деловање гимназије и кршење правилника о екскурзијама и сл.

 

  • Увидом у табелу, која је у саставу изјашњења Националног савета мађарске националне мањине, утврђено је да је у 2011. години Национални савет мађарске националне мањине, односно тада Одбор за јавно образовање, од укупног броја случајева давања сагласности у поступку избора директора установа, у седам случајева дао сагласност а у једном одбио, у 2012. години је у 11 случајева дао сагласност а у једном одбио, у 2013. години је у свих 10 случајева дао сагласност, у 2014. години (од јануара до октобра), тада Одбор за јавно образовање у 31 случај дао сагласност, а у четири одбио, а од новембра до децембра у 2014. години, тада извршни одбор, у једном случају дао сагласност, а у једном одбио, затим у 2015. години у свих 13 случајева дао сагласност и у 2016. години у шест случајева дао сагласност а у једном одбио.

 

  • Увидом у табелу, која је у саставу изјашњења Покрајинског секретаријата за образовање, прописе управу и националне мањине-националне заједнице, утврђено је да је Покрајински секретар у 2013. години, од укупно 98 захтева, у 87 случаја одбио сагласност на одлуку Школског одбора о избору директора, а у 11 одбио, у 2014. години, од 325 поднетих захтева, у 303 је дао сагласност а у 22 одбио, у 2015. години, од 137 захтева, у 128 је дао сагласност, а у девет одбио, и до краја августа 2016. године, од 78 захтева, у 67 дао сагласност а у пет одбио.

 

  • Увидом у одлуку Школског одбора дел. бр. 487/2016-02 од 30. маја 2016. године утврђено је да се ова одлука, која је достављена уз притужбу и коју је 24. новембра 2016. године, Поверенику доставио школски одбор, разликује у образложењу од одлуке која је достављена уз изјашњење Националног савета мађарске националне мањине и Покрајинског секретаријата за образовање, прописе управу и националне мањине-националне заједнице, иако обе одлуке имају исти број и датум.

 

  • Увидом у извод записник са седнице Извршног одбора Националног савета мађарске националне мањине која је одржана 19. маја 2016. године, чији је дневни ред био: Одлучивање Извршног одбора у поступку избора директорке Гимназије „Д. К.“ у С., утврђено је да је након расправе по овом питању, Извршни одбор једногласно донео закључак којим одбија давање претходне сагласности на избор А. В. за директорку Гимназије „D. K.“. Утврђено је да је на седници, приликом расправе о овом питању, образложена оваква одлука Извршног одбора, те је Ј. А. председница Извршног одбора Националног савета мађарске националне мањине, истакла да је: „ово једина школа од 37 средњих школа у којима постоји настава на мађарском језику, а која нема сарадњу са Националног савета мађарске националне мањине“, и сматра да је узрок томе „дугогодишња директорка гимназије која од формирања тренутног састава бојкотује Национални савет и одбија сарадњу и учешће у разним програмимиа чији је организатор савет, а што иде на штету установе и њених ученика.“ Нагласила је, такође, да је: „од директорке гимназије неприхватљиво да активно упућује своје ученике да се иселе у иностранство, а као могући разлог овоме је навела и чињеницу да А. В. иако има формално пријављену адресу становања на П. живи у С. и свакодневно путује на посао у С.“. Чланови Извршног одбора на овој седници: М. П, Ч. П, др А. С. и М. Ђ. су прихватили изнете ставове председнице и изнели своје ставове по овом питању. Утврђено је да је М. П. између осталог, додала да су резултати првих генерација школе у поређењу са данашњим резултатима евидентно назадовали и сматра да је то због чињенице што је А. В. директорка гимназије већ 13 година, у ком периоду није држала наставу, па је и нормално да није у току са најновијим трендовима у образовању. Ч. П. је нагласио да је он такође био професор у гимназији и поделио је са присутнима нека виђења својих колега који су још увек запослени у гимназији о нездравој, нелагодној атмосфери која влада у зборници. Др А. С. је назначио „да је на факултетима ограничено да иста особа може да буде изабрана за декана највише два пута на по три године, те не види шта мотивише особу да установу води 13 година непрестано, јер тиме од самог себе одузима могућност напредовања.“ М. Ђ. је на крају додао да ће приликом гласања прихватити став својих колега из образовања.

 

  • Увидом у извод из записника са седнице од 27. маја 2016. година утврђено је да је Национални савет мађарске националне мањине на овој седници донео закључак којим одобрава одлуку Извршног одбора поводом поступка избора директорке Гимназије „Д. К.“ у С. Одлука је усвојена са 22 потврдна гласа, два гласа против и једним уздржаним чланом. Чланица, Ј. Х. Л. је на овој седници, између осталог истакла да сматра да Национални савет мађарске националне мањине треба да сазове редовну седницу одбора, уколико није задовољан радом директорке школе, на којој седници би се детаљно расправила тема и позвала директорка која би на овај начин имала прилику да говори у своју корист. Сматра да је образложење које је чула далеко од истине и убеђена је да је савет постао предмет политичког обрачуна, а одговарајући на питање В. Ж. и. је да је проблем са А. В. то што је она оснивач М. П. Ј. А. је између осталог, навела неколико случаја, са којима је желела да докаже недостатак сарадње Гимназије „Д. К.“ у С. са Националним саветом мађарске националне мањине, као и да су се и средње школе такође жалиле на лошу сарадњу са Гимназијом „Д. К.“ у С. М. П. је изјавила да су сви разлози искључиво изречени на стручној основи и независно. Х. Ј. председник Националног савета мађарске националне мањине је изразио жаљење што није успео да изгради бољи однос са Гимназијом „Д. К.“ у С. и указао да циљ расправе није стављање под знак питања стручност руководиоца школе, већ да се укаже на недостатке који се не смеју дозволити директорима установа.

 

  • Увидом у записник Конкурсне комисије од 5. јула 2016. године за избор директора за проверу материјала приспелих пријава Гимназије „Д. К.“ у С. утврђено је да је комисија констатовала две пријаве и то: А. В. и А. К. Н. и закључила да оба кандидата задовољавају прописане услове конкурса.

 

 

  1. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

 

 

  • Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имала је у виду чињеничне наводе наведене у притужби, допуни притужбе, изјашњењима, као и поднете доказе.

 

Правни оквир

  • Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.[2]
  • Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода из 1950. године, у чл. 14. забрањује дискриминацију, односно, прописује да се уживање права и слобода предвиђених у овој Конвенцији обезбеђује без дискриминације по било ком основу, као што су пол, раса, боја коже, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, национално или социјално порекло, веза са неком националном мањином, имовно стање, рођење или други статус.
  • Устав Републике Србије[3] у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета
  • Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације[4], којим је прописано да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбама чл. 15-27. Закона о забрани дискриминације прописани су посебни случајеви дискриминације, па је тако чланом 25. став 1. забрањена дискриминација због политичких убеђења лица или групе лица, односно припадности или неприпадности политичкој странци, односно синдикалној организацији.
  • Законом о основама система образовања и васпитања[5], одредбом члана 60. став 1. прописано је да директора установе бира орган управљања на основу конкурса, по прибављеном мишљењу васпитно-образовног наставничког, односно наставничког и педагошког већа. Ставом 2. истог члана прописано је да у установи у којој се образовно-васпитни рад изводи и на језику националне мањине, орган управљања бира директора уз прибављено мишљење одговарајућег националног савета националне мањине. Уколико Национални савет националне мањине не достави мишљење, односно претходну сагласност у року од 15 дана од дана пријема захтева, сматра се да је мишљење, односно сагласност дата (став 3). Мишљење већа из става 1. овог члана даје се на посебној седници којој присуствују сви запослени и који се изјашњавају о свим кандидатима тајним изјашњавањем. Конкурс за избор директора расписује се најкасније три месеца пре истека мандата директора, а одлука са документацијом о изабраном кандидату доставља се министру на сагласност (ст. 4, 5. и 6). Акт о одбијању сагласности министар доноси ако се у поступку утврди да одлука није донета у складу са законом или се њеним доношењем доводи у питање несметано обављање делатности установе. Ако министар донесе акт којим се одбија давање сагласности на одлуку о избору директора установе, расписује се нови конкурс (став 11). Одредбом члана 166. став 1. овог закона прописано је да се послови утврђени чланом 60, ст. 7, 8, 11. и 12. поверавају аутономној покрајини.
  • Закон о утврђивању надлежности Аутономне покрајине Војводине[6] у члану 34. став тачка 10. прописује да АП Војводина, преко својих органа, у области средњег образовања и васпитања, у складу са законом, даје или одбија сагласност на одлуку о избору директора установе.
  • Закон о националним саветима националних мањина[7] у члану 7. став 1. прописује да национални савет има председника, извршни одбор, одбор за образовање, културу, обавештење и службену употребу језика и писма, док је ставом 5. овог члана прописано да национални савет може поверити извршном одбору одлучивање о појединим питањима из надлежности националног савета. Одлуке које је тако донео извршни одбор подлежу одобравању на првој наредној седници националног савета и одобрене су ако за њих гласа више од половине чланова националног савета. Одредбом члана 12. тачка 3. овог закона прописано је да у установама предшколског васпитања и образовања, и основног и средњег образовања и васпитања чији је оснивач Република, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе, у којима се образовно-васпитни рад изводи и на језику националне мањине, или у којима се изучава говор, језик или култура националне мањине као посебан наставни предмет, национални савет даје мишљење о кандидату за директора установе из става 1.тачка 1. овог члана.

Анализа навода из притужбе, изјашњења и доказа са аспекта антидискриминационих прописа

  • Имајући у виду предмет ове притужбе, потребно је утврдити да ли су Национални савет мађарске националне мањине и Покрајински секретаријата за образовање, прописе управу и националне мањине – националне заједнице одлукама да не дају сагласност о избору А. В. за директорку Гимназије „Д. К.“ у С. извршили акт дискриминације на основу њеног личног својства – политичког убеђења и чланства у М П. Са аспекта Закона о забрани дискриминације потребно је испитати да ли су за одбијање сагласности на одлуку Школског одбора Гимназије „Д. К.“ у С. о избору А. В. за директорку ове установе постојали објективни и оправдани разлози, који нису у вези са њеним личним својством.
  • У току поступка од Националног савета мађарске националне мањине и Покрајинског секретара затражено је, између осталог, да образложе своје одлуке о одбијању давања сагласности о избору А. В. за директорку Гимназије „Д. К.“ у С. и да се изјасне о броју случајева у којима су доносили одлуке о давању и или/одбијању сагласности на именовање кандидата за директора установа.

Национални савет Мађарске националне мањине је разлоге одбијања сагласности А. В. за директорку Гимназије „Д. К.“ у С. изнео у свом изјашњењу и о томе доставио доказе – изјаве лица која су учествовала у поступку одлучивања давања сагласности А. В. за директорку установе и записницима са седница на којима се расправљало о избору А. В. за директорку установе. Из записника са седнице Извршног одбора савета од 19. маја 2019. године, утврђено је да су свих пет чланова на овој седници, који су учествовали у расправи износили разлоге и ставове који се нису односили на политичке ставове или чланство у невладиној организацији А. В.. Из ових доказа утврђено је да су разлози одбијања сагласности засновани на чињеници да А. В. није успоставила сарадњу са Националним саветом мађарске националне мањине, као што су одбијање сарадње и учешћа у разним програмима чији је организатор био Национални савет мађарске националне мањине, кршење Правилника о наставном плану и програму за гимназију, поремећени међуљудски односи у колективу Гимназије „Д. К.“ у С. и сл. За ове наводе Национални савет мађарске националне мањине је доставио доказе у прилогу изјашњења (изјаве сведока, план ђачке екскурзије и др). Чланови Извршног одбора су ове аргументе поново набројали и образложили разлоге одбијања давања сагласности на седници Националног савета мађарске националне мањине од 27. маја 2016. године. Утврђено је, такође, из записника са ове седнице да су Ј.Х. Л. и В. Ж. који су такође учествовали у расправи имали различита мишљења и ставове о избору А. В. за директорку установе. Тако је Ј. Х. Л. на овој седници изјавила да мисли „да је ово историјска тачка дневног реда савета који свој задатак врши у тренутном мандату од годину и по дана, с обзиром да је савет до сада једино укинуо и прекројио програме, али да сада постаје оруђе персоналног обрачуна“. Истакла је и да „уколико Национални савет мађарске националне мањине није задовољан радом директорке требало би да сазове редовну седницу одбора на којој би се расправљало о овој теми, на којој расправи би учествовала и директорка, која би имала прилике да говори у своју корист и сматра да је образложење које је чула далеко од истине, пошто је убеђена да је савет постао предмет политичког обрачуна као и да је проблем са В. А. тај што је она оснивач М П“. В. Ж. је истакао „да је до сада Извршни одбор дао сагласност на све кандидате за место директора који су добили подршку наставничког већа школе, а да је ово једини случај да је давање сагласности одбијено.“

Председник Националног савета мађарске националне мањине и председавајући на овој седници, Х. Ј. је указао да „циљ ове расправе није стављање под знак питања стручност руководиоца школе, већ да се укаже на недостатке који се не смеју дозволити директорима школе“. По закључењу ове расправе Национални савет мађарске националне мањине донео је закључак којим се одобрава одлука Извршног одбора поводом поступка избора директорке Гимназије „Д. К.“ у С. Ова одлука усвојена је са 22 потврдних гласова, два гласа против и једним уздржаним чланом. Иако на овој седници одлука није донета једногласно, с обзиром да су два члана имала различито мишљење и ставове о избору А. В. за директорку установе, не може се утврдити да је за овакву одлуку Националног савета мађарске националне мањине од одлучујућег значаја било политичко убеђење и чланство у невладиној организацији А. В..

  • Поред тога, на основу утврђеног чињеничног стања о броју давања и одбијања сагласности који је доставио Национални савет мађарске националне мањине, утврђено је да је од 2010. до септембра 2016. године било укупно осам случајева у којима је, најпре Одбор за јавно образовање, а затим од новембра 2014. године Извршни одбор Националног савета мађарске националне мањине одбио давање сагласности на избор директора установе. Иако је овај број доста мањи у односу на број одобрених сагласности у овом периоду (80), неосновани су наводи из притужбе да ни у једном случају Национални савет мађарске националне мањине није одбио давање сагласности на избор директора установе, који је уживао поверење свих чланова школског одбора или био једини кандидат на конкурсу. Према томе, и на основу ових доказа се не може утврдити да је Национални савет мађарске националне мањине одбио давање сагласности на избор А. В. за директорку установе због њеног политичког убеђења и чланства у невладиној организацији.
  • Иако Национални савет мађарске националне мањине није дао претходну сагласност на именовање А. В. за директорку установе, Школски одбор Гимназије „Д. К.“ у С. је на седници од 30. маја 2016. године, једногласно донео одлуку о избору А. В. за рад на радно место директорке Гимназије „Д. К.“ у С. и ову одлуку проследио Покрајинском секретаријату на давање претходне сагласности. С обзиром да је Покрајински секретаријат одбио давање сагласности на одлуку Школског одбора о избору А. В. за директорку установе, у својој одлуци од 2. јуна 2016. године обавезао је Школски одбор да распише нови конкурс за директора установе. Школски одбор је донео одлуку бр. 609/2016-03 од 13. јуна 2016. године о расписивању конкурса за директора установе, док је из записника конкурсне комисије утврђено да постоје две пријаве кандидата и то: А. В. и А. К. Н. Школски одбор Гимназије „Д. К.“ се није изјаснио на захтев Повереника од 5. октобра, који је поновљен 16. новембра 2016. године, о завршној фази овог конкурса. Са друге стране, у писаној изјави А. Ј. која је достављена уз изјашњење Националног савета мађарске националне мањине, наводи се да је „наставничко веће на овој другој седници између два кандидата изабрало А. К. Н. противкандидата А. В. и то без и једног гласа за А. В. ( 34 гласа је било за њега и 2 неважећа гласа, од укупно 34).
  • Образлажући своју одлуку од 2. јуна 2016. године, којом је одбио давање претходне сагласности на избор А. В. за директорку установе, Покрајински секретар наводи да је Школски одбор у целости испоштовао законску процедуру у поступку избора директора установе, али да није довољно да неко испуњава све законом прописане услове, да би самим тим постао директор установе. У конкретном случају Покрајински секретар је одлучио у складу са својим законским овлашћењима и проценио да ће за установу од посебног значаја за мађарску националну мањину, изостанак подршке Националног савета мађарске националне мањине значајно утицати на несметано функционисање установе, због чега је и одбио сагласност на одлуку школског одбора о избору А. В. за директорку установе. Са друге стране, у 2012. години, када је А. В. у претходном мандату ступила на дужност директорке установе, тадашњи Покрајински секретар је дао сагласност на одлуку Школског одбора о избору А. В. за директорку ове установе. Међутим, овој одлуци претходила је подршка школског одбора, наставничког већа, али и претходна сагласност Националног савета мађарске националне мањине од 23. маја 2012. године, која је у 2016. години изостала. На основу утврђеног чињеничног стања о броју давања и одбијања сагласности који је доставио Покрајински секрета, утврђено је да је од 2013 до септембра 2016. године било укупно 47 случајева у којима је Покрајински секретар одбио давање сагласности на одлуке органа управљања, предшколских установа и основних и средњих школа. Иако је овај број доста мањи у односу на број датих сагласности у овом периоду (585), неосновани су наводи из притужбе да ни у једном случају Покрајински секретар није одбио давање сагласности на одлуке органа управљања у образовним установама. Према томе, и на основу ових доказа се не може утврдити да је Покрајински секретар одбио давање сагласности на одлуку школског одбора о избору А. В. за директорку установе, због њеног политичког убеђења и чланства у невладиној организацији.
  • Имајући у виду да је А. В. притужбу поднела јер сматра да су Национални савет мађарске националне мањине и Покрајински секретар одлуку о одбијању сагласности на избор за директорку гимназије донели због њеног политичког убеђења и чланства у М. П, током поступка је утврђено да је А. В. једна од оснивачица и чланица организације М П. Међутим, током поступка није утврђено на који начин је њено политичко убеђење утицало на одбијање давања сагласности Националног савета мађарске националне мањине и Покрајинског секретара на њен избор за директорку установе. Са друге стране, у притужбама је указала на однос Савеза војвођанских Мађара и М П односно на утицај Савеза војвођанских Мађара на рад и одлучивање Националног савета мађарске националне мањине и Покрајинског секретара, имајући у виду да су Покрајински секретар (М. Њ.) и председница Извршног одбора Националног савета мађарске националне мањине (А. Ј.), који су потписали спорне одлуке, чланови Савеза војвођанских Мађара. Иако А. В. није била чланица Савеза војвођанских Мађара, на основу навода притужбе, изјашњења М П и новинских чланака неспорно је да је међу оснивачима М. П било и чланова Савеза војвођанских Мађара, који су након учлањења у М. П. искључени из ове странке или су из ње иступили. Разлози овог искључења, према наводима Савеза војвођанских Мађара и М. П нису истоветни, с обзиром да Савез војвођанских Мађара наводи да су искључења из странке уследила када је констатовано да члан странке свесно крши одредбе статута Савеза војвођанских Мађара, док заступник М. П. истиче да је „Савез војвођанских Мађара јавно саопштио да је М. П. донео одлуку да ће подржати формирање конкурентне листе кандидата на изборима у априлу 2016. године и тиме угрозио политички интерес СВМ.“ Имајући у виду и ове међусобне противуречности руководства Савеза војвођанских Мађара и М. П као и чињенице да, сагласно одредбама Закона о основама система образовања и васпитања Савеза војвођанских Мађара, као политичка странка, нема овлашћења ни учешћа у поступку избора директора школа, не може се закључити да је чланство А. В. у М. П. односно принципи и начела ове организације, искључиво утицало на одлуку Националног савета мађарске националне мањине и Покрајинског секретаријата о одбијању давања сагласности на њен избор за директорку гимназије.
  • На основу утврђеног чињеничног стања у конкретном случају, Повереница за заштиту равноправности констатује, на основу расположивих доказа, да није доказано да су Национални савет мађарске националне мањине и Покрајински секретар одбијањем да дају сагласност на избор А. В. за директорку Гимназије „Д. К.“ у С. извршили акт дискриминације. Имајући све ово у виду, Повереница за заштиту равноправности је мишљења да се у конкретном случају не може утврдити да су Национални савет мађарске националне мањине и Покрајински секретар дискриминисали А. В. одбијањем давања сагласности на њен избор за директорку установе, због њеног политичког убеђења и чланства у невладиној организацији М. П. С друге стране, ово не значи да у догађају који је описан није дошло до евентуалне повреде неког другог права, које није у надлежности Повереника за заштиту равноправности.

 

  1. МИШЉЕЊЕ

 

У поступку који је спроведен по притужби А. В. из П. није утврђено да је одлукама Националног савета мађарске националне мањине и Покрајинског секретаријата за образовање, прописе управу и националне мањине – националне заједнице, којима је одбијено давање сагласности на избор А. В. за директорку Гимназије „Д. К.“ у С. извршена дискриминација на основу политичког убеђења и чланства у невладиној организацији подноситељке притужбе.

Против овог мишљења, у складу са законом није допуштена жалба нити било које друго правно средство.

[1] „Службени гласник РС”, број 22/09

[2] Члан 33. Закона о забрани дискриминације („Службени гласник РС“, број  22/09)

[3] Устав Републике Србије („Службени гласник РС“, број  98/06)

[4] Члан 2. став 1. тачка. 1. Закона о забрани дискриминације

[5] „Службени гласник  РС“, бр. 72/09, 52/11, 55/13, 35/15 –аутентично тумачење, 68/15 и 62/16 – одлука УС

[6] „Службени гласник РС“, бр.99/09, 67/12 – одлука УС

[7] „Службени гласник РС“, бр.72/09, 20/14 – одлука УС и 55/14

 

 

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић


microsoft-word-icon Притужбa A.В прoтив НСMНM и ПСO збoг дискриминaциje пo oснoву пoлитичкoг убeђeњa у oблaсти рaдa и зaпoшљaвaњaDownload


Print Friendly, PDF & Email
Facebook
Google+
http://ravnopravnost.gov.rs/prituzba-a-v-protiv-nsmnm-i-pso-zbog-diskriminacije-po-osnovu-politickog-ubedenja-u-oblasti-rada-i-zaposljavanja/">
back to top