Притужба А. Ч. против Националног савета мађарске националне мањине због дискриминације у погледу услова за стипендирање студената и студенткиња који су школовање завршили на мађарском језику

дел. бр. 836/2011 датум: 27. 7. 2011.

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности да прима и разматра притужбе због повреда одредаба Закона о забрани дискриминације, даје мишљења и препоруке и изриче законом утврђење мере (члан 33. став 1. тачка 1. Закона о забрани дискриминације „Службени гласник РС“ бр. 22/2009), поводом притужбе ДЗВМ из Б., Повереница за заштиту равноправности даје

 

МИШЉЕЊЕ

 

Одлуком о начину расписивања конкурса, спровођењу поступка и система бодовања захтева за програм стипендирања студената НСМНМ од 05. априла 2011. године, којом су прописани услови функционисања програма стипендирања високошколског образовања, повређено је начело једнакости, чиме је извршена дискриминација појединих категорија студената и студенткиња који су школовање завршили на мађарском језику, на основу њихових личних својстава и личних својстава њихових родитеља, и то оних:

а) који су уписани на високошколску установу чији оснивач није Република Србија, у односу на оне који студирају на високошколским установама чији је оснивач Република Србија,

б) чији родитељи имају виши степен образовања, у односу на оне чији родитељи имају нижи степен образовања, односно, нижу стручну спрему;

в) који нису уписани у посебан бирачки списак мађарске националне мањине, у односу на оне који јесу уписани,

г) који нису дали изјаву о намери уписа у посебни бирачки списак, у односу на оне који то јесу учинили,

д) који су завршили средњу школу на мађарском језику у месту свог пребивалишта, у односу на оне који су средњу школу на мађарском језику завршили ван свог места пребивалишта.

Повереница за заштиту равноправности, сагласно члану 33. став 1. тачка 1. и члану 39. став 2. Закона о забрани дискриминације, даје НСМНМ

 

ПРЕПОРУКУ

 

1. НСМНМ елиминисаће из Одлуке о начину расписивања конкурса, спровођењу поступка и система бодовања захтева за програм стипендирања студената од 05. априла 2011. године, услове и критеријуме којима је повређено начело једнакости појединим категоријама студената и студенткиња који су школовање завршили на мађарском језику, на основу њихових личних својстава и личних својстава њихових родитеља.

2. НСМНМ ће убудуће водити рачуна да својим одлукама не крши одредбе Закона о забрани дискриминације, односно, да се суздржи од неоправданог прављење разлике или неједнаког поступања и пропуштања (искључивања, ограничавања или давање првенства), у односу на лица или групе лица, које се заснива на неком личном својству.

3. НСМНМ ће обавестити Повереницу за заштиту равноправности у року од 30 дана од дана пријема мишљења и препоруке о мерама које ће спровести у циљу поступања по препоруци.

О б р а з л о ж е њ е

Повереници за заштиту равноправности се 05. маја 2011. године притужбом обратио А. Ч. (C. A.), председник ДЗВМ из Б, наводећи да је Одлуком о начину расписивања конкурса, спровођењу поступка и система бодовања захтева за програм стипендирања студената НСМНМ од 05. априла 2011. године (у даљем тексту: Одлука), извршена дискриминација по више основа – националној припадности, језику, прецима и старосном добу.

У притужби је наведено:

– да је НСМНМ донео Одлуку о начину расписивања конкурса, спровођењу поступка и система бодовања захтева за програм стипендирања студената 5. априла 2011. године, у складу са Стратегијом НСМНМ за развој образовања који је усмерен на повећање броја студената мађарске националности у периоду 2010 – 2016,
– да је чланом 2. став 1. наведене Одлуке прописано да се за конкурс за доделу стипендије могу пријавити они кандидати мађарске националности који су стекли услов за упис на буџетском финансирању за прву годину студија на државним високошколским установама, а који су своје школовање (основно или средњошколско) завршили на мађарском наставном језику, чиме је учињена „дискриминација по основу националне припадности кандидата који нису опредељени по националној припадности“, затим дискриминација због прављења разлике између „државних“ и „приватних“ високошколских установа, као и прављење разлике између студената који су већ на студијама (II или III година студија) и оних који су тек стекли право на упис на прву годину студија,
– да су чланом 9. наведене Одлуке прописани критеријуми и начин бодовања пристиглих захтева, па се системом бодовања прави разлика између кандидата у односу на стручну спрему родитеља,
– да се у члану 9. став 1. тачка 5. прописује да се посебно бодује упис на посебан бирачки списак мађарске националне мањине, односно изјављена намера малолетних кандидата за упис у посебан бирачки списак,
– да је забрињавајућа чињеница да о редоследу кандидата на коначној листи, односно, о исходу конкурсног поступка самостално одлучује председник управне канцеларије Националног савета (који је уједно и председник Савета), као и да је одлука коначна и да кандидати немају право жалбе.

ДЗВМ је уз притужбу доставила текст ове Одлуке на мађарском и на српском језику.

Повереница за заштиту равноправности је спровела поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације, па је у току поступка прибављено изјашњење НСМНМ, у којем се наводи следеће:

– да се Законом о националним саветима националних мањина утврђује право националних савета националних мањина да установљава стипендије из сопствених средстава и својим актима прописује критеријуме и поступак одлучивања о додели стипендије и спроводи поступак за додељивање,
– да се акти и одлуке НСМНМ у области образовања доносе у складу са Стратегијом развоја образовања за период 2010-2016 коју је Национални савет усвојио и којом је, као један од циљева дефинисано значајно повећање броја припадника мађарске заједнице са високим образовањем,
– да национална припадност није утврђена као услов за добијање стипендије, него је језик школовања у основној или средњој школи услов учествовања на будућем конкурсу,
– да је право стипендирања условљено уписом студента на домаћи „државни факултет или вишу школу“ на терет буџета РС, односно, да је разликовање направљено у односу на то ко финансира студије – самофинансирајући или на терет буџета РС, а не на основу тога ко је оснивач високошколске установе. Самофинансирајући студенти су искључени из стипендије јер се жели омогућити студирање највреднијим ученицима и онима који због своје економске ситуације нису у могућности да финансирају студије,
– да се стипендирање омогућава само студентима прве године јер су финансијска средства ограничена и јер је примаран циљ утицање на број будућих студената,
– да су дефицитарне струке утврђене на основу анализе званичних података о броју и националном саставу студената на одређеним факултетима и студијским програмима, па су као дефицитарне струке одређене све оне струке где је проценат студената Мађара у оквиру укупног броја студената знатно испод учешћа мађарског становништва у укупној популацији,
– да се нижа стручна спрема родитеља додатно бодује јер постоји оправдана претпоставка да су у тим породицама родитељи мање мотивисани да школују своју децу, а и економски положај им је, по правилу, лошији,
– да бодовање уписа у бирачки списак мађарске националне заједнице није услов за добијање стипендирање, него је само један од основа за бодовање, а уведен је из разлога што се ради о стипендији Националног савета мађарске националне мањине; да је такав критеријум оправдан и потребан пошто Национални савет бирају лица уписана на посебан бирачки списак, као и да је упис могућ у сваком тренутку по веома једноставној процедури,
– да је могућа ситуација да неки студенти приликом предаје захтева за стипендију још нису пунолетни и да због тога немају право уписа у посебан бирачки списак, па се они могу изјаснити о намери о упису у посебан бирачки списак мађарске националне заједнице, и на тај начин неће бити у неповољнијој ситуацији у односу на пунолетне кандидате за стипендију,
– да се приликом одређивања бодовања на основу језика средњег образовања руководило циљем стипендирања и интересом образовања припадника мађарске заједнице на матерњем језику,
– да се завршено средњошколско образовање на мађарском језику различито бодује у односу на чињеницу да ли је ученик школу завршио у месту пребивалишта или не, мотивисано социјалним мерилима и намером да се да подршка оним кандидатима који су у циљу школовања на матерњем језику прихватили одређене трошкове и додатне терете, јер је школовање у другом насељеном месту или општини већи труд и трошак и за ученика и за породицу,
– да се чланом 12. став 3. не дозвољава право на жалбу, али у расписаном конкурсу за додељивање стипендије утврдиће се право на приговор, за случај ако би дошло до грешке приликом бодовања или утврђивања укупног броја бодова; да правила стипендирања не дају никакву могућност арбитрарности Савету јер се редослед утврђује на основу објективног бодовања,
– да се у случају стипендија Савета не ради о законом утврђеном праву на стипендију него о подстицајној мери, те утврђивање посебне жалбе и двостепености у одлучивању није уставна и законска обавеза Савета.

Устав Републике Србије („Сл. гласник РС“, бр. 98/2006) у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу.

Закон о забрани дискриминације у члану 4. прописује општу забрану дискриминације тако што прописује да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости.

Одредбом члана 8. Закона о забрани дискриминације прописано је да до повреде начела једнакости долази ако се лицу или групи лица, због његовог односно њиховог личног својства, неоправдано ускраћују права и слободе или намећу обавезе које се у истој или сличној ситуацији не ускраћују или не намећу другом лицу или групи лица, ако су циљ или последица предузетих мера неоправдани, као и ако не постоји сразмера између предузетих мера и циља који се овим мерама остварује.

Одлуком о начину расписивања конкурса, спровођењу поступка и система бодовања захтева за програм стипендирања студената НСМНМ од 05. априла 2011. године, којом су прописани услови функционисања програма стипендирања високошколског образовања, направљена је разлика између појединих категорија студената и студенткиња који су школовање завршили на мађарском језику, и то онима: који су уписани на високошколску установу чији оснивач није Република Србија, у односу на оне који студирају на високошколским установама чији је оснивач Република Србија; чији родитељи имају виши степен образовања, у односу на оне чији родитељи имају нижи степен образовања, односно, нижу стручну спрему; који нису уписани у посебан бирачки списак мађарске националне мањине, у односу на оне који јесу уписани; који нису дали изјаву о намери уписа у посебни бирачки списак, у односу на оне који то јесу учинили; који су средњу школу на мађарском језику завршили ван свог места пребивалишта, у односу на оне који су средњу школу на мађарском језику завршили у свом месту пребивалишта.

Да би се испитало да ли је Одлуком повређено начело једнакости у односу на горе наведене категорије студенткиња и студената, да ли су они имали неједнак третман приликом кандидовања и рангирања, било је потребно сагледати Одлуку у целини и сваки појединачни услов за конкурисање и критеријум за рангирање, који су оспореном Одлуком утврђени. Сагласно томе, размотрено је:

– да ли је циљ који се постиже допуштен и оправдан,
– да ли се циљ може постићи прописаном мером, односно да ли постоји сразмера између предузетих мера и циљева који се том мером остварују, као и
– да ли постоји објективно и разумно оправдање да се појединим категоријама студената и студенткиња који су школовање завршили на мађарском језику ускрате права предвиђена овом мером.

Анализирајући допуштеност и оправданост циља Одлуке, имајући у виду законске норме о надлежностима националних савета националних мањина и образложење које је НСМНМ доставио, евидентно је да се ради о допуштеном и оправданом циљу. Наиме, према чл. 2. Закона о националним саветима националних мањина, национални савети представљају националну мањину у области службене употребе језика, образовања, информисања на језику националне мањине и културе, учествују у процесу одлучивања или одлучују о питањима из тих области и оснива установе из ових области. НСМНМ, као и национални савети свих осталих националних мањина, има право да установљава стипендије из сопствених средстава и својим актима прописује критеријуме и поступак одлучивања о додели стипендије и спроводи поступак за њихово додељивање. Сагласно томе, НСМНМ био је овлашћен да донесе Одлуку и то његово овлашћење се ни на који начин не доводи у питање. Напротив, спремност Националног савета да део расположивих средстава усмери на стипендирање студената и студенткиња представља позитиван пример остваривања права националне мањине на самоуправу у образовању јер је реч о мери која је усмерена на повећање броја високообразованих припадника и припадница мађарске националне заједнице и која, као таква, заслужује сваку похвалу.

У погледу услова за конкурисање за стипендију, чланом 2. Одлуке је утврђено да право на стипендију стиче студент који је:

а) први пут уписан у прву годину студија,

б) уписан на високошколску државну установу у Републици Србији,

в) се школује на терет државе (тзв. буџетски студенти),

г) основну или средњу школу завршио на мађарском језику.

Први постављени услов је оправдан и са аспекта циља и са аспекта последице. Као што се наводи у изјашњењу Националног савета, овај услов је постављен јер су финансијска средства била ограничена, а примарни циљ био је да се утиче на повећање броја будућих студената, односно броја високошколски образованих грађана.

Други и трећи услов, који се односе на упис студента на државну високошколску установу у Републици Србији, односно, на студирање на терет буџета РС немају објективно и разумно оправдање, имајући у виду циљ Одлуке.

У сагледавању ових услова, Повереница најпре констатује да је чланом 19. став 3. Закона о забрани дискриминације изричито прописана забрана дискриминације васпитних и образовних установа које обављају делатност у складу са законом и другим прописима, као и лица која користе или су користили услуге ових установа. Да би се утврдило да ли различит третман студената с обзиром на то да ли су уписани на државну или приватну високошколску установу у Републици Србији, односно, да ли је њихово студирање на терет буџета РС или сами финансирају своје школовање представља дискриминацију, било је потребно размотрити да ли се постављањем овог услова остварује циљ утврђен Одлуком, да ли поштован принцип сразмерности (пропорционалности) и да ли постоји објективно и разумно оправдање да се студентима и студенткињама који су школовање завршили на мађарском језику, уписали прву годину студија и сами финансирају своје школовање фактички ускрати право да конкуришу за стипендију.

У изјашњењу Националног савета наводи се да је право стипендирања условљено уписом студента на домаћи „државни факултет или вишу школу“ на терет буџета РС, односно, да је разликовање направљено у односу на то ко финансира студије, тј. у односу на то да ли су самофинансирајући студенти или студенти који студирају на терет буџета РС, а не према томе ко је оснивач високошколске установе на којој студирају. Даље се наводи да су самофинансирајући студенти искључени из стипендије јер се жели омогућити студирање највреднијим ученицима и онима који због своје економске ситуације нису у могућности да финансирају студије.

Повереница је мишљења да се ови аргументи не могу прихватити јер се заснивају на неоснованим претпоставкама да су студенти који уписују студије на терет буџета вреднији (са бољим успехом) и да су слабијег имовног стања у односу на самофинансирајуће студенте.

Наиме, уколико је циљ заиста био да се предност у добијању стипендија да успешнијим кандидатима, што је сасвим легитимно, онда је био довољан критеријум успех из средње школе, с обзиром да се стипендија даје студентима који уписују прву годину студија, тако да се не може унапред знати какав ће њихов успех бити на студијама. Увођењем статуса буџетског студента као посебног услова за конкурисање, самофинансирајући студенти и студенткиње су унапред елиминисани као кандидати и ускраћено им је право да заједно са осталим кандидатима конкуришу за стипендију. Имајући у виду последице које производи, овај услов је неприхватљив јер не постоји сразмера (пропорционалност) између циља који се желео остварити и последица које увођење овог услова изазива. При томе треба имати у виду да принцип пропорционалности налаже да код сваког дерогирања индивидуалног права постоји баланс између захтева једнаког третмана и циља чијем се остваривању тежи. Сагласно томе, остваривање циља не сме да води ка дискриминаторном резултату.

С друге стране, иако је потпуно легитиман циљ да се стипендирају студенти слабијег имовног стања, неодржива је и неоснована претпоставка да су буџетски студенти слабијег имовног стања у односу на самофинансирајуће студенте, јер упис студената на високошколску установу у статусу самофинансирајућег студента опредељују различити објективни и субјективни разлози. Тако је, нпр. у појединачним случајевима могуће да школарина на приватном факултету који се налази у месту пребивалишта студента буде нижа од трошкова живота коју би студент имао да студира на терет државе, али на факултету ван места свог пребивалишта. У таквим околностима ће се студент слабог имовног стања определити за упис на високошколску установу као самофинансирајући студент.

Последњи услов за конкурисање за стипендију, који се састоји у томе да је студент основну или средњу школу завршио на мађарском језику, оправдан је и са аспекта циља и са аспекта последица, имајући у виду улогу и овлашћења која НСМНМ има у области образовања.

Повереница је, поред услова под којима студенти могу конкурисати за стипендије, размотрила и критеријуме за оцењивање кандидата. Чланом 9. став 1. Одлуке прописани су следећи критеријуми:

– дефицитарна струка на нивоу факултетског образовања (10 поена),
– високо образовање на мађарском језику (3 поена),
– постигнути просек успеха учења у средњој школи на крају школске године помножен бројем 3,
– школска спрема родитеља укупно 2 поена, с тим што се 2 поена добијају за родитеље који имају завршену основну школу или ниже образовање, 1,5 поен за родитеље који имају средње образовање, а 1 поен за родитеље који су високообразовани,
– упис у бирачки списак мађарске националне заједнице, код малолетних лица изјава о намери уписивања у бирачки списак (25 поена),
– завршена матура у години расписивања конкурса (14 поена),
– завршена трогодишња средња школа у години расписивања конкурса (10 поена),
– упис на факултет у години расписивања конкурса, на терет државе (25 поена),
– упис на вишу школу у години расписивања конкурса, на терет државе (10 поена),
– завршено средње образовање на мађарском језику на територији локалне самоуправе различите од места пребивалишта студента (10 поена),
– завршено средње образовање на мађарском језику на територији локалне самоуправе у месту пребивалишта студента (5 поена).

Кад је реч о критеријумима 1-3, 6. и 7., Повереница је мишљења да је њихово увођење објективно оправдано, како са аспекта циља тако и са аспекта последица.

У погледу 4. критеријума, Повереница је мишљења да он нема објективно и разумно оправдање, имајући у виду циљ Одлуке. Иако је потпуно легитимно да се приликом додељивања стипендија предност даје кандидатима који потичу из породица слабијег имовног стања, бодовање школске спреме родитеља не тежи остваривању овог циља. Неприхватљиви су аргументи који се наводе у изјашњењу Националног савета: „да се нижа стручна спрема родитеља додатно бодује јер постоји оправдана претпоставка да су у тим породицама родитељи мање мотивисани да школују своју децу, а и економски положај им је, по правилу, лошији“. Како искуство показује, имовно стање појединаца није директно условљено степеном њиховог образовања, већ зависи од низа објективних и субјективних околности. С друге стране, неоснована је и претпоставка да су родитељи са нижом стручном спремом мање мотивисани да школују своју децу. Штавише, из великог броја примера би се могло тврдити управо супротно.

Одлуком је, као 5. критеријум за бодовање, предвиђен упис у бирачки списак мађарске националне заједнице, односно, давање изјаве малолетног лица о намери уписивања у бирачки списак мађарске националне заједнице.

У изјашњењу Националног савета је наведено да је критеријум уведен јер је у питању стипендија НСМНМ, као и да је такав критеријум оправдан и потребан пошто Национални савет бирају лица уписана на посебан бирачки списак, а упис је могућ у сваком тренутку по веома једноставној процедури. Анализирајући овај критеријум са аспекта циља Одлуке, Повереница за заштиту равноправности је мишљења да се изнети аргументи не могу прихватити и да нема објективног и разумног оправдања за његово увођење. Повереница за заштиту равноправности је става да је легитимно подстицати припаднике и припаднице мађарске националне мањине на упис у посебан бирачки списак, како би остварили своје право да учествују у избору националног савета своје националне мањине и тиме утичу на остваривање мањинске самоуправе своје националне заједнице. Међутим, у конкретном случају то се није могло чинити на начин прописан оспореном Одлуком.

Имајући у виду да се на основу критеријума уписа у бирачки списак мађарске националне заједнице може остварити 25 поена, очигледно је да су на тај начин фаворизовани кандидати који су уписани у бирачки списак, у односу на оне који то нису учинили, и то до те мере да је за добијање стипендије упис у бирачки списак практично одлучујући. С друге стране, увођењем овог критеријума угрожен је и принцип добровољности уписа у посебан бирачки списак, прописан чланом 47. став 2. Закона о националним саветима националних мањина („Сл. гласник РС“, бр. 72/2009). Због свега тога, евидентно је да између циља Одлуке и последица које примена овог посебног критеријума изазива не постоји потребна пропорционалност.

Посебно је неприхватљив критеријум намере уписа у посебан бирачки списак малолетних лица, који се остварује давањем изјаве о намери уписа у бирачки списак. Осим разлога који су наведени код оцене оправданости критеријума уписа у бирачки списак за пунолетне особе, овде треба посебно имати у виду да је реч о деци, која уживају посебну друштвену заштиту због осетљивости положаја у којем се налазе. При томе треба имати у виду да право на упис у посебан бирачки списак националне мањине припада грађанима са активним бирачким правом (чл. 45. Закона о националним саветима националних мањина), које, сагласно чл. 32. Закона о националним саветима националних мањина, имају припадници националне мањине ако испуне Уставом и законом прописане опште услове за стицање активног бирачког права. Уставом Републике Србије прописано је да активно бирачко право припада пунолетним држављанима Србије (чл. 52. Устава). У светлу ових изричитих прописа, неприхватљиво је подстицање малолетних лица да изражавају намеру уписа у посебан бирачки списак мађарске националне мањине, што се оспореном Одлуком чини утврђивањем 25 поена по основу изражене намере уписа у посебан бирачки списак. Не може се прихватити образложење Националног савета да је овај критеријум уведен у циљу изједначавања могућности пунолетних и малолетних студената да остваре одређени број бодова по овом критеријуму, јер, како је претходно образложено, и сам критеријум уписа у бирачки списак је неоснован.

Анализа 10. и 11. критеријума, по којима кандидат који је средње образовање на мађарском језику завршио на територији локалне самоуправе различите од места његовог пребивалишта стиче 10 поена, а онај ко је образовање завршио у свом месту пребивалишта 5 поена, показала је да за овакав неједнак третман кандидата нема објективно и разумно оправдање.

У образложењу Националног савета наведено да је додатно бодовање завршеног средњошколског образовања на мађарском језику ван пребивалишта кандидата мотивисано социјалним мерилима и намером да се да подршка оним кандидатима који су у циљу школовања на матерњем језику прихватили одређене трошкове и додатне терете, јер је школовање у другом насељеном месту или општини већи труд и трошак и за ученика и за породицу. Повереница сматра да су ови аргументи неприхватљиви и да прописивање ових критеријума, који се заснивају на чињеници места пребивалишта није оправдано. Чињеница да неки кандидати живе у местима у Србији у којима постоје средње школе на мађарском језику не би требало да има утицаја на рангирање кандидата. С друге стране, не постоје објективни основ за претпоставку да је упис средње школе у другом месту мотивисан искључиво жељом ђака да се школује на мађарском језику, јер у појединачним случајевима мотив може бити сасвим друге природе (нпр. упис жељене средње школе која не постоји у месту пребивалишта кандидата). Према томе, овај критеријум би, евентуално, могао бити објективно оправдан да је Одлуком прописано, као додатни услов, да се поени на основу овог критеријума стичу ако у месту пребивалишта кандидата не постоји средња школа на мађарском језику. Не може се, такође, основано претпоставити да је школовање у другом месту неизоставно повезано са одређеним трошковима и додатним теретима, како се у изјашњењу Националног савета наводи, јер су животне околности сваког појединачног кандидата и његове породице потпуно различите.

Ценећи утврђене чињенице и правне прописе, Повереница за заштиту равноправности, сагласно члану 33. став 1. тачке 1. и 9. Закона о забрани дискриминације, дала је мишљење и препоруку НСМНМ ради предузимања радњи којима ће се отклонити повреда начела једнакости појединих категорија студената и студенткиња који су школовање завршили на мађарском језику.

У погледу осталих неправилности на које се у притужби указује, Повереница за заштиту равноправности констатује да није надлежна да оцењује да ли је у складу са законом да о редоследу кандидата на коначној листи, односно, о исходу конкурсног поступка самостално одлучује председник управне канцеларије Националног савета, који је уједно и председник Савета, као и да ли је Одлуком повређено Уставом гарантовано право на жалбу или друго правно средство против одлуке којом се одлучује о праву, обавези или на закону заснованом интересу.

 

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

 

 


microsoft-word-icon Притужба А. Ч. против Националног савета мађарске националне мањине због дискриминације у погледу услова за стипендирање студената и студенткиња који су школовање завршили на мађарском језику Преузми


Print Friendly, PDF & Email
Facebook
Google+
http://ravnopravnost.gov.rs/prituzba-a-c-protiv-nacionalnog-saveta-madarske-nacionalne-manjine-zbog-diskriminacije-u-pogledu-uslova-za-stipendiranje-studenata-i-studentkinja-koji-su-skolovanje-zavrsili-na-madarskom-jeziku">
back to top