Препорука мера за остваривање равноправности за интернет портале

број: 021-01-00327/2018-02  датум: 27.9.2018.

 

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности[1] да прати спровођење закона који се тичу забране дискриминације и препоручује органима јавне власти и другим лицима мере за остваривање равноправности, Повереник за заштиту равноправности упућује интернет порталу ( ___________________________________________________________)

                                                       препоруке мера послате интернет порталима уписаним у Регистар медија који води Агенција за привредне регистре 

 

 

ПРЕПОРУКУ МЕРА ЗА ОСТВАРИВАЊЕ РАВНОПРАВНОСТИ

 

Повереник за заштиту равноправности препоручује интернет порталу ______________

  • да предузме све потребне мере у циљу спречавања објављивања садржаја и коментара корисника на интернет порталу и профилима на друштвеним мрежама, као и уклањања оних коментара који су већ објављени чиме се такви садржаји и коментари чине доступним јавности, који по својoj природи могу да подстичу мржњу или насиље против лица или група лица због њиховог личног својства или изазивају страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење.

Против ове препоруке мера за остваривање равноправности није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њоме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

Образложење

 

Поступајући по притужби организације за заштиту људских права, Повереник за заштиту равноправности уочио је да одређени интернет портали, крoз различите канале комуникације онлајн медија и онлајн издања, на својим профилима на друштвеним мрежама објављују садржаје, као и коментаре корисника, који по свој природи могу да подстичу мржњу или насиље против лица или група лица због њиховог личног својства или изазивају страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење.

С тим у вези, Повереник подсећа да Устав Републике Србије[2] забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичног или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета.

Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који дискриминацију дефинише као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Чланом 11. Закона о забрани дискриминације прописано је да је забрањено изражавање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог личног својства, у јавним гласилима и другим публикацијама, на скуповима и местима доступним јавности, исписивањем и приказивањем порука или симбола и на други начин, док је чланом 12. прописано да је забрањено узнемиравање и понижавајуће поступање које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење.

Законом о електронским медијима[3] у члану 4. став 1. тачка 19. прописао је да електронско издање јесте уређивачки обликована интернет страница или интернет портал. Чланом 5. став 1. прописано је да је Регулаторно тело за електронске медије, основано овим законом, самостална независна регулаторна организација са својством правног лица, која врши јавна овлашћења у циљу: делотворног спровођења утврђене политике у области пружања медијских услуга у Републици Србији; унапређивања квалитета и разноврсности услуга електронских медија; доприноса очувању, заштити и развоју слободе мишљења и изражавања; у циљу заштите интереса јавности у области електронских медија и заштите корисника услуга електронских медија, у складу са одредбама овог закона, на начин примерен демократском друштву. Надлежности овог тела утврђене су чланом  22. став 1, па је тако тачком 8. прописано да Регулатор, контролише рад пружалаца медијских услуга и стара се о доследној примени одредаба овог закона. Истим законом, у члану 51. прописано  је да се регулатор стара да програмски садржај пружаоца медијске услуге не садржи информације којима се подстиче, на отворен или прикривен начин, дискриминација, мржња или насиље због расе, боје коже, предака, држављанства, националне припадности, језика, верских или политичких убеђења, пола, родног идентитета, сексуалне оријентације, имовног стања, рођења, генетских особености, здравственог стања, инвалидитета, брачног и породичног статуса, осуђиваности, старосне доби, изгледа, чланства у политичким, синдикалним и другим организацијама и других стварних, односно претпостављених личних својстава, док је чланом 54. Закона прописано да пружалац медијске услуге одговара за програмски садржај, без обзира на то да ли га је произвео пружалац или друго лице.

Законом о јавном информисању и медијима[4] у члану 29. став 1. прописано је да је медиј средство јавног обавештавања које речима, сликом, односно звуком преноси уреднички обликоване информације, идеје и мишљења и друге садржаје намењене јавној дистрибуцији и неодређеном броју корисника, док је ставом 2. истог члана прописано да се под медијем у смислу овог закона нарочито подразумевају дневне и периодичне новине, сервис новинске агенције, радио-програм и телевизијски програм и електронска издања тих медија, као и самостална електронска издања (уређивачки обликоване интернет странице или интернет портали), а који су регистровани у Регистру медија, у складу са овим законом. Истим законом, чланом 30. став 1. приписано је и да медиј, у смислу овог закона није књига, филм, носач аудио и аудио-визуелног садржаја, научни и стручни часопис намењен првенствено информисању или образовању одређене професионалне групе, остале штампане публикације, каталог који садржи искључиво обавештења, огласе, рекламе и информације намењене тржишту или билтен и сличне публикације намењене интерном информисању, електронска публикација државних органа и организација, установа, јавних предузећа и привредних друштава, предузетника и њихових удружења, службено гласило, штампана ствар попут летака, плаката и сличних средстава јавног обавештавања, друга публикација у смислу прописа којим се уређује издаваштво, као ни интернет-претраживачи и агрегатори. Ставом 2. истог члана прописано је да медији, у смислу овог закона нису: платформе, попут интернет форума, друштвених мрежа и других платформи које омогућавају слободну размену информација, идеја и мишљења њених чланова, нити било која друга самостална електронска публикација, попут блогова, веб-презентација и сличних електронских презентација, осим ако нису регистроване у Регистру медија, у складу са овим законом. Надаље, чланом 31. став 5. Закона о јавном информисању и медијима прописано је да се самостално електронско издање сматра једним медијем.

Дакле, из цитираних чланова Закона о јавном иформисању и медијима произлази да се интернет портали сматрају медијима којима се речима, сликом, односно звуком преносе уреднички обликоване информације, идеје и мишљења и други садржаји намењени јавној дистрибуцији и неодређеном броју корисника. Такође, је прописано да се и самостално електронско издање сматра посебним медијем.

Закон о јавном информисању и медијима прописује и одговорност уредника, односно одговорног лица, за садржај који се на интернет порталима, као врсти медија објављује, те је чланом 48. утврђено да медиј мора имати одговорног уредника, да главни уредник медија има својство одговорног уредника тог медија, те да одговорни уредник за поједино издање, рубрику, односно програмску целину одговара за садржај који уређује.

Наведеним законом, у члану 75. прописана је и обавеза сваког медија да води рачуна о садржајима које објављује, односно да се идејама, мишљењем, односно информацијама, које се објављују у медијима не сме подстицати дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, полу, због њихове сексуалне опредељености или другог личног својства, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Поред тога и Кодексом новинара Србије дефинисани су професионални и етички стандарди којима се доприноси подизању угледа новинарске професије, промовише залагање за слободу мишљења, говора и изражавања, као и независност медија. У делу Кодекса под називом Одговорност новинара, наведено је да се новинар мора супротставити свима који крше људска права или се залажу за било коју врсту дискриминације, говор мржње и подстицање насиља. У делу под називом Новинарска пажња, прописано је да новинар мора бити свестан опасности од дискриминације коју могу да шире медији и учиниће све да избегне дискриминацију засновану, између осталог, на раси, полу, старости, сексуалној оријентацији, језику, вери, политичком и другом мишљењу, националном или друштвеном пореклу.

Приликом објављивања сваког садржаја треба водити рачуна да такав садржај не подстиче дискриминацију, мржњу или насиље против лица или групе лица на основу неког личног својства. С тим у вези, Повереник за заштиту равноправности указује да се провера садржаја може вршити на неколико начина, а нарочито провера садржаја који креирају сами корисници, попут коментара, а који објављивањем постају саставни део садржаја објављеног на интернет порталу. У Смерницама за примену Кодекса новинара Србије у онлајн окружењу, препоручује се да онлајн медији и онлајн издања, без обзира на врсту модерације коју користе, израде правила објављивања кориснички створеног садржаја, у којима ће јасно навести које врсте садржаја (понашања) на својим каналима  комуникације  не  дозвољавају  и  објаснити  како функционише систем модерације. У зависности од техничких могућности, интернет портали могу развити систем обавештавања корисника о томе зашто  одређени  кориснички  садржај  није  објављен  (претходна модерација), односно  зашто  је  одређени  кориснички  садржај уклоњен (накнадна модерација). У Смерницама је наведено да кориснички садржај који онлајн медиј одлучи да објави потпада под уредничку одговорност медија. Поред тога, у Смерницама је наглашено да се у случају коришћења накнадне модерације,  уклањање спорног садржаја обавља након сазнања да је садржај недозвољен, односно после обавештења треће особе, а да у случају да такав садржај није отклоњен, сматраће се да потпада под уредничку одговорност медија.[5]

Портали најчешће имају и своје профиле на друштвеним мрежама које прати велики број корисника и путем којих се објављују различити садржаји и информације. С обзиром да друштвене мреже користи све већи број корисника и да су значајне као канал комуникације, а да у складу са постојећим законским одредбама нису обухваћене као медиј, Повереник указује да је приликом објављивања садржаја на овим мрежама потребно водити рачуна да се објављивањем не подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица на основу неког њиховог личног својства. Сагласно томе, у циљу целисходне примене етичких стандарда и превенције и смањења дискриминације и говора мржње, садржај корисника који се поставља на друштвеним профилима онлајн медија треба обухватити претходном или накнадном провером. Наиме, исти принципи у погледу етичких стандарда морају важити за све видове дигиталне комуникације којима се садржаји чине доступним јавности и постају део јавног простора. Ово се посебно мора имати у виду у ситуацији у којој велики број корисника прати одређени медиј на његовој друштвеној страници, јер се у том случају потенцијално дискриминаторан садржај чини видљивим и доступним великом броју грађана и грађанки, односно јавности. Примера ради Савет за штампу, када се ради о садржају који је одређени медиј учинио доступним на друштвеној мрежи, утврђује повреду Кодекса новинара. Савет за штампу констатује да је дискриминаторан садржај био доступан великом броју читалаца и да је редакција била у обавези да га након обавештења треће особе уклони, те да у овом случају постоји одговорност за објављене коментаре.[6]

Поједине земље Европске уније су усвојиле законска решења према којима се друштвене мреже обавезују да уклањају садржаје који представљају говор мржње или друге незаконите садржаје са својих платформи, а у случају да то не учине биће санкционисане[7]. Поред тога, препоруком Европске комисије о мерама за сузбијање незаконитих садржаја на интернету предвиђено је да би требало утврдити одредбе о механизмима за слање обавештења о незаконитим садржајима на интернету, а који би били лако доступни и једноставни за коришћење, а путем којих би корисници могли да доставе прецизне информације на основу којих би се донела одлука о томе да ли се тај садржај сматра незаконитим, да ли треба омогућити приступ том садржају или га треба уклонити.[8] Такође, Кодексом о поступању за борбу против незаконитог говора мржње на интернету којим је предвиђено да се инетрнет предузећа ( Facebook, Twitter, Youtube), која су укључена у интернет форум Европске уније, заједно са другим платформама сносе колективну одговорност за промовисање и омогућавање слободе изражавања на интернету. Према овом Кодексу наведена интернет предузећа и државе Европске уније, прихватају обавезу сузбијања незаконитог говора на интернету, при чему интернет предузећа наглашавају да је овај Кодекс намењен усмеравању њихових активности и предузимању вођства у сузбијању ширења незаконитог говора мржње на интернету. Овим Кодексом се утврђују обавезе попут тога да интернет предузећа треба да успоставе јасне и делотворне поступке за испитивање обавештења о незаконитом говору мржње у оквиру својих услуга, како би се онемогућио приступ таквом садржају или да такав садржај уклоне. Уколико интернет предузеће оцени да је такав садржај незаконит, уклониће га у року од 24 часа од пријема обавештења о томе. [9]

Имајући у виду улогу медија Повереник је у Редовном годишњем извештају за 2017. годину на основу увида стечених у поступку по притужбама током 2017. године, као и на основу других релевантних доступних података о проблемима у остваривању равноправности истакао да посебну пажњу треба посветити одговорном извештавању које не сме да карактерише говор мржње, сензационализам, сексизам, мизогинија, дискриминаторни ставови и увредљиво извештавање. Медији дају значајан допринос дискусијама о многим питањима од јавног интереса, као и у пружању различитих информација и ставова. Према  истраживању јавног мњења Однос грађана и грађанки према дискриминацији у Србији[10] које је Повереник спровео у оквиру Твининг пројекта „Подршка унапређењу људских права и нулта толеранција за дискриминацију”, грађани и грађанке су као једног од најзначајних актера који може да допринесе унапређењу равноправности у друштву, али и повећању дискриминације, управо навели медије.

Имајући у виду све наведено, интернет порталима уписаним у Регистар медија који води Агенција за привредне регистре, Повереник за заштиту равноправности на основу члана 33. тачка 9. Закона о забрани дискриминације упућује ову препоруку мера.

[1] Закона о забрани дискриминације („Службени гласник РС”, број 22/09), члан 33. став 1. тaч. 7. и 9.

[2] „Службени гласник РС“, број 98/06

[3] Закон о електронским медијима „Службени гласник РС“, бр. 83/14, 6/16

[4]Закон о јавном информисању и медијима „Службени гласник РС“, бр. 83/14, 58/15, 12/16-аутентично тумачење

[5] Смернице за примену Кодекса новинара Србије у онлајн окружењу, Савет за штампу, 2016. Београд, садржај доступан на www.savetzastampu.rs/doc/smernice-za-primenu-kodeksa-novinara-srbije-u-onlajn-okruzenju.pdf

[6] Одлука доступна на: http://www.savetzastampu.rs/latinica/zalbeni-postupci/4844

[7]  Немачка (Germany’s Network Enforcement Law, тзв. NetzDG садржај доступан на:  http://dip21.bundestag.de/dip21/btd/18/130/1813013.pdf

[8] Препорука Комисије (ЕУ) 2018/334 од 1. марта 2018. године о мерама за сузбијање незаконитих садржаја на интернету

[9] садржај доступан на: https://edri.org/files/privatisedenf/euhatespeechcodeofconduct_20160531.pdf

[10] Истраживање је доступно на: https://drive.google.com/file/d/0B1QaDisvv7K3c19yTVd3Z1ZuQ0U/view

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић


microsoft-word-iconПрепорука мера за остваривање равноправности за интернет портале Download


Print Friendly, PDF & Email
Facebook
Google+
http://ravnopravnost.gov.rs/preporuka-mera-za-ostvarivanje-ravnopravnosti-za-internet-portale-cir">
back to top