Препорука мера за остваривање равноправности Коларчевој задужбини

бр. 021-01-197/2018-02   датум: 20.7.2018. године

 

 

 

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности[1] да прати спровођење закона који се тичу забране дискриминације и препоручује органима јавне власти и другим лицима мере за остваривање равноправности, Повереник за заштиту равноправности упућује Задужбини Илије М. Коларца (у даљем тексту: Коларчева задужбина)

 

    

ПРЕПОРУКУ МЕРА ЗА ОСТВАРИВАЊЕ РАВНОПРАВНОСТИ

 

 

Повереник за заштиту равноправности препоручује Коларчевој задужбини:

 

– да предузме све неопходне мере и активности како би се особама са инвалидитетом које за кретање користе инвалидска колица омогућио несметан приступ згради Коларчеве задужбине, као и несметано кретање унутар овог објекта.

Коларчева задужбина обавестиће Повереника за заштиту равноправности о планираним мерама у циљу спровођења ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема препоруке мера за остваривање равноправности.

 

Против ове препоруке мера за остваривање равноправности у складу са законом није допуштена жалба, нити било које друго правно средство.

 

Образложење

 

Дана 31. маја 2018. године, у Коларчевој задужбини, уз присуство великог броја гостију из земље и иностранства, међу којима је био и велики број особа са инвалидитетом, свечано је отворен Седми Европски конгрес за особе са инвалидитетом под називом: „Живети у сусретуˮ. Приликом спровођења припрема за свечано отварање Конгреса представници Повереника за заштиту равноправности и представници агенције која је била ангажована на пословима припреме ове манифестације, извршили су непосредну проверу приступачности простора Коларчеве задужбине и утврдили да се на главном и споредном улазу у објекат налазе две мале рампе. Такође, у објекту је уочен и  један електрични гусеничар пењалица на батерију, који је био размонтиран поред степеништа које води до улаза у дворану, јер је према информацијама добијеним од запослених у задужбини батерија неисправна и пуни се сат времена, као и да гусеничар који се креће веома споро може да пренесе само једну особу са инвалидитетом која користи инвалидска колица, те се због тога и не користи. Запослени су навели да особе са инвалидитетом ретко долазе у овај објекат, као и да уколико дођу, наведене препреке се превазилазе на тај начин што запослени физички преносе особе са инвалидитетом уз степениште. Непосредним увидом представници Повереника констатовали су да током свог боравка у овом објекту особе са инвалидитетом нису у могућности ни тоалет да користе, јер се он налази у сутерену и до њега је могуће доћи само степеништем које сутерен спаја са нивоом на којем се налази дворана. На питање представника агенције која је била ангажована на пословима припреме ове манифестације на који начин је могуће обезбедити приступачност објекта, запослени су изнели став да ће обезбедити све што је потребно да објекат буде трајно приступачан. Непосредно пред отварање Конгреса, представници Повереника су поново обишли објекат Коларчеве задужбине, јер су представници наведене агенције доставили обавештење да су обезбеђени гусеничари пењалице који ће особама са инвалидитетом које користе инвалидска колица омогућити несметано кретање кроз објекат. На лицу места уочено је да није обезбеђена роло рампа у складу са претходним договором, као и да су изнајмљена још два гусеничара пењалице и поправљена батерија на гусеничару који је у објекту већ постојао, како би био обезбеђен приступачан улаз у дворану, али и несметано коришћење тоалета. Обезбеђена су и једна инвалидска колица мањих димензија у којима би особе са инвалидитетом које су корисници инвалидских колица већих димензија биле преношене, будући да изнајмљени гусеничари пењалице не могу преносити инвалидска колица већих димензија.

 

На дан свечаног отварања Конгреса, особе са инвалидитетом и поред предузетих мера на уклањању архитектонских барија, нису биле у могућности да самостално уђу у дворану у којој је одржана ова манифестација и да користе тоалете у овом објекту. Наиме, електрични гусеничар пењалица, којим је повезан улаз у објекат са нивоом на којем се налази дворана и са нивоом на којем се налази тоалет, омогућио је самостално кретање само особама са инвалидитетом чија су инвалидска колица мањих димензија. Увидевши овај проблем, организатори су како би обезбедили учешће свих особа са инвалидитетом на отварању Конгреса, особе са инвалидитетом које користе инвалидска колица већих димензија, уз њихову сагласност, преносили од улаза у објекат до дворане у којој је одржана ова манифестација.

 

Повереник за заштиту равноправности најпре указује да је Уставом Републике Србије[2] прописана забрана дискриминације, непосредне или посредне, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.

 

Такође, Република Србија је усвојила Закон о потврђивању Конвенције о правима особа са инвалидитетом[3], чији је циљ да се унапреди, заштити и осигура пуно и једнако уживање свих људских права и основних слобода свим особама са инвалидитетом и унапреди поштовање њиховог урођеног достојанства[4]. Конвенција под дискриминацијом на основу инвалидитета подразумева сваку разлику, искључивање или ограничење по основу инвалидитета, што има за циљ или ефекат нарушења или поништења признавања, уживања или вршења, равноправно са другима, свих људских права и основних слобода у политичкој, економској, друштвеној, културној, цивилној или било којој другој области. Конвенцијом су обухваћени и сви облици дискриминације, укључујући и ускраћивање разумног прилагођавања, а државе уговорнице се обавезују да забране сваку дискриминацију по основу инвалидитета и гарантују особама са инвалидитетом једнаку и ефикасну правну заштиту од дискриминације по било ком основу. Чланом 9. Конвенције између осталог је прописано да ће у циљу омогућавања самосталног живота и пуног учешћа особа са инвалидитетом у свим сферама живота, државе уговорнице предузети одговарајуће мере да особама са инвалидитетом обезбеде приступ, равноправно са другима, физичком окружењу, превозу, информацијама и комуникацијама, укључујући информационе и комуникационе технологије и системе, као и другим погодностима и услугама које стоје на располагању јавности. Мере које укључују идентификовање и уклањање баријера за приступ, односе се, између осталог и на зграде.

 

Уставна забрана дискриминације ближе је дефинисана Законом о забрани дискриминације, који у члану 4. прописује да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације. Одредбом члана 6. Закона о забрани дискриминације је прописано да непосредна дискриминација постоји ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у неповољнији положај, или би могли бити стављени у неповољнији положај. Поред тога, одредбом члана 17. став 1. прописано је да дискриминација у пружању јавних услуга постоји ако правно или физичко лице, у оквиру своје делатности, односно занимања, на основу личног својства лица или групе лица, одбије пружање услуге, за пружање услуге тражи испуњење услова који се не траже од других лица или групе лица, односно, ако у пружању услуга неоправдано омогући првенство другом лицу или групи лица, док је ставом 2. истог члана између осталог прописано да свако има право на једнак приступ објектима у јавној употреби (објекти у којима се налазе седишта органа јавне власти, објекти у области образовања, здравства, социјалне заштите, културе, спорта, туризма, објекти који се користе за заштиту животне средине, за заштиту од елементарних непогода и сл.), у складу са законом. Чланом 26. став 1. Закона о забрани дискриминације прописано је да дискриминација постоји ако се поступа противно начелу поштовања једнаких права и слобода особа са инвалидитетом у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота.

Закон о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом[5], поред тога што уређује општи режим забране дискриминације на основу инвалидитета, прописује и посебан случај дискриминације у вези са пружањем услуга и коришћењем објеката и површина. Одредбом члана 13. став 1. изричито је забрањена дискриминација на основу инвалидитета у погледу доступности услуга и приступа објектима у јавној употреби и јавним површинама, док је ставом 2. истог члана прописано да се под услугом, у смислу овог закона сматра свака услуга коју, уз накнаду или без ње, правно или физичко лице пружа у оквиру своје делатности, односно трајног занимања. Под објектима у јавној употреби, у смислу овог закона, сматрају се: објекти у области образовања, здравства, социјалне заштите, културе, спорта, туризма или објекти који се користе за заштиту животне средине, заштиту од елементарних непогода и слично.[6] Поред тога, одредбом члана 16. став 1. овог закона прописано је да је власник објекта у јавној употреби дужан да обезбеди приступ објекту у јавној употреби свим особама са инвалидитетом, без обзира на врсту и степен њиховог инвалидитета.

 

Законом о планирању и изградњи[7], прописано је да се зграде јавне и пословне намене, као и други објекти за јавну употребу, морају пројектовати, градити и одржавати тако да свим корисницима, а нарочито особама са инвалидитетом, деци и старим особама омогућавају несметан приступ, кретање и боравак, односно коришћење у складу са одговарајућим техничким прописима чији су саставни део стандарди који дефинишу обавезне техничке мере и услове пројектовања, планирања и изградње, којима се осигурава несметано кретање и приступ особама са инвалидитетом, деци и старим особама.

Правилником о техничким стандардима планирања, пројектовања и изградње објеката, којима се осигурава несметано кретање и приступ особама са инвалидитетом, деци и старим особама[8] ближе се утврђују технички стандарди приступачности за несметано кретање особа са инвалидитетом. Приступачност, у смислу овог правилника, јесте резултат примене техничких стандарда у планирању, пројектовању, грађењу, реконструкцији, доградњи и адаптацији објеката и јавних површина, помоћу којих се свим људима, без обзира на њихове физичке, сензорне и интелектуалне карактеристике, или године старости осигурава несметан приступ, кретање, коришћење услуга, боравак и рад у објектима. Одредбом члана 2. овог правилника регулисано је који се објекти могу сматрати објектима за јавно коришћење, па су између осталог то и објекти културе. Одредбом члана 3. тачка 8. утврђено је да приступачан објекат, његов део или опрема јесте онај објекат, део објекта или опреме која осигурава испуњавање обавезних елемената приступачности прописаних овим правилником, док је тачком 9. утврђено да су обавезни елементи приступачности елементи за пројектовање, грађење, реконструкцију, доградњу и адаптацију којима се одређују величина, својства, инсталације, уређаји и друга опрема на јавним површинама и објектима ради осигурања приступа, кретања, боравка и рада за све потенцијалне кориснике, а у складу са овим правилником.  Одредбом члана 5. овог правилника као обавезни елементи приступачности између осталих утврђени су елементи приступачности за савладавање висинских разлика, који подразумевају обезбеђивање приступачности прилаза до објеката, улаза у објекат и слично и елементи приступачности кретања и боравка у простору – стамбене и стамбено – пословне зграде и објекта за јавно коришћење, који подразумевају обезбеђивање несметаног кретања и боравка у простору, савладавање етажних разлика, обезбеђивање приступачности тоалета (WC) и слично.

Одлуком о стицању статуса установе културе од националног значаја,[9] прописано је да Коларчева задужбина стиче статус установе културе од националног значаја. Циљеви Коларчеве задужбине одређени њеним статутом су неговање, развијање и ширење културе, науке, образовања и уметности. Ради остваривања својих општекорисних циљева Коларчева задужбина организује културне, научне, образовне, књижевне, уметничке и друге програме и манифестације из области науке, културе, образовања и уметности.[10] Остваривањем општекорисног циља, у смислу Закона о задужбинама и фондацијама, сматрају се активности усмерене на, између осталог, промовисање и заштиту људских, грађанских и мањинских права и унапређивање положаја особа са инвалидитетом.[11]

Са аспекта антидискриминационих прописа, Повереник за заштиту равноправности указује да обезбеђивање приступачности објеката и услуга представља један од основних предуслова за самосталан живот особа са инвалидитетом, јер омогућава њихово активно учешће у свим областима живота, на равноправној основи. Будући да је приступачност резултат примене техничких стандарда помоћу којих се свим људима, без обзира на њихове физичке, сензорне, интелектуалне карактеристике, или године старости, осигурава несметан приступ, кретање, коришћење услуга, боравак и рад у објектима, необезбеђивање само једног од прописаних обавезних елемента приступачности, може довести особе са инвалидитетом у ситуацију тзв. „прекинутог ланца кретања”, у којој им је онемогућено самостално кретање.

 

Сагласно наведеном, Коларчева задужбина јесте објекат у јавној употреби, и у складу са важећим прописима има обавезу да особама са инвалидитетом обезбеди не само приступачан улаз у објекат, већ и несметан приступ свим просторијама објекта у којима пружа услуге, и тиме им омогући несметано присуствовање и учешће у културним, научним, образовним, књижевним, уметничким и другим програмима и манифестацијама које организује.

 

Поверeник за заштиту равноправности подсећа да се усвајањем Закона о потврђивању Конвенције о правима особа са инвалидитетом Република Србија, између осталог, обавезала да призна право особама са инвалидитетом да равноправно са другима учествују у културном животу, и у том циљу предузме све одговарајуће мере како би обезбедила да особе са инвалидитетом имају приступ местима на којима се пружају услуге културног садржаја. С тим у вези, Повереник за заштиту равноправности подсећа да је један од основних предуслова за социјалну инклузију особа са инвалидитетом, стварање приступачног окружења у којем све особе могу самостално да функционишу и задовољавају своје потребе.

Такође, Закључна запажања Комитета за права особа са инвалидитетом у вези са Иницијалним извештајем о примени Конвенције о правима особа са инвалидитетом[12] са препорукама за заштиту и унапређење положаја особа са инвалидитетом у наредном извештајном периоду (CRPD/C/SRB/CO/1), које је Републици Србији након представљања овог извештаја упутио Комитет за права особа са инвалидитетом УН, садрже и препоруку која се односи на израду свеобухватног плана приступачности и охрабривање у примени универзалног дизајна у свим областима, прикупљање и обраду статистичких података о особама са инвалидитетом и услугама које им се пружају и других.[13]

У Редовном годишњем извештају Повереника за заштиту равноправности за 2017. годину[14] наведено је да је од укупног броја притужби поднетих због дискриминације на основу инвалидитета, највећи број притужби поднет због дискриминације приликом пружања услуга или приликом коришћења објеката и површина – (35,5%), које због постојања физичких баријера особе са инвалидитетом нису могле да користе или им у њима није могла бити пружена услуга. Увидом у ове и друге релевантне доступне податке о проблемима са којима се особе са инвалидитетом суочавају у остваривању равноправности, једна од препорука за сузбијање дискриминације и унапређење равноправности коју је Повереник дао у свом извештају, управо се односи на интензивирање рада на унапређивању архитектонске и информационе приступачности и примену универзалног дизајна у свим областима, са циљем омогућавања приступа особама са инвалидитетом јавним објектима и површинама, превозу, информацијама, комуникацијама и услугама.

Повереник констатује да су одређени елементи приступачности Коларчеве задужбине за особе са инвалидитетом које за кретање користе инвалидска колица присутни (на пример, рампе на улазима у објекат, електрични гусеничар пењалица који је приступачан само за инвалидска колица одређених димензија). Међутим, будући да приступачност подразумева да се свим особама са инвалидитетом омогући несметан приступ, кретање, боравак и рад у објектима на једнакој основи као и осталим особама, стандарди приступачности у смислу усвојених прописа нису у потпуности примењени.

 

Имајући у виду усвојене прописе и ценећи утврђене чињенице, Повереник за заштиту равноправности, сагласно члану 33. тачка 9. Закона о забрани дискриминације, упућује препоруку Коларчевој задужбини да предузме све неопходне мере и активности како би се особама са инвалидитетом која за кретање користе инвалидска колица омогућио несметан приступ згради Коларчеве задужбине, као и несметано кретање унутар овог објекта, уз обавезу обавештавања о предузетим мерама у року од 30 дана од дана пријема препоруке мера за остваривање равноправности.

[1] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС“, број 22/09), члан 33. тaч.  9.

[2] „Службени гласник РС”, број 98/06

[3] Закон о потврђивању Конвенције о правима особа са инвалидитетом („Службени гласник РС – Међународни уговори”, бр. 42/09)

[4] Члан 1. став 1. Конвенције о правима особа са инвалидитетом

[5] „Службени гласник РС”, бр. 33/06 и 13/16

[6] Закон о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом („Службени гласник РС”, бр. 33/06 и 13/16), члан 13. став 3.

[7] („Службени гласник РС”,бр.72/09, 81/09 – испр., 64/10 – одлука УС, 24/11, 121/12, 42/13 – одлука УС, 50/13 – одлука УС, 98/13, – одлука УС, 132/14 и145/14), члан 5. став 1

[8] „Службени гласник РС”, број  22/15

[9] „Службени гласник РС”, број  41/13

[10] Статут Задужбине Илије М. Коларца, члан 4. став 1 и 2 (доступан на сајту Агенције за привредне регистре)

[11] Закон о задужбинама и фондацијама („Службени гласник РС”, бр. 88/10, 99/11 – др. закон и 44/18 – др. закон), члан 3. став 1

[12] www.ljudskaprava.gov.rs

[13] Извештај надлежних власти Републике Србије у вези са применом препорука број 34. и број 54. Комитета за права особа са инвалидитетом у вези са Иницијалним извештајем Републике Србије о примени Конвенције о правима особа са инвалидитетом, у вези са препоруком 54, Влада Републике Србије, 8. мај 2017. године, стр 1 и 2 – Доступно на интернет адреси: http://www.ljudskaprava.gov.rs/sh/node/19868

[14] http://ravnopravnost-5bcf.kxcdn.com/wp-content/uploads/2018/03/RGI-2017_PZR_FINAL_14.3.2018-1.pdf

 

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић


microsoft-word-iconПрепорука мера за остваривање равноправности Коларчевој задужбиниDownload


 

Print Friendly, PDF & Email
Facebook
Google+
http://ravnopravnost.gov.rs/preporuka-mera-za-ostvarivanje-ravnopravnosti-kolarcevoj-zaduzbini-cir">
back to top