Прeпoрукe мeрa Mинистaрству прoсвeтe, нaукe и тeхнoлoшкoг рaзвoja зa усклaђивaњe тeкстa Пoзивa зa приjaвљивaњe зa дoдeлу стипaндиja сa aнтидискриминaциoним прoписимa

бр. 021-02-209/2016-02 датум: 27. 5. 2016.

 

 

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности[1] да прати спровођење закона који се тичу забране дискриминације и препоручује органима јавне власти и другим лицима мере за остваривање равноправности, Повереница за заштиту равноправности упућује Министарству просвете, науке и технолошког развоја

 

 

ПРЕПОРУКУ МЕРА ЗА ОСТВАРИВАЊЕ РАВНОПРАВНОСТИ

 

 

  1. Потребно је да Министарство просвете, науке и технолошког развоја предузме све неопходне мере и усклади текст Позива за пријављивање за доделу стипендија за школску 2016/2017. годину у оквиру Пројекта: „СВЕТ У СРБИЈИ”, са антидискриминационим прописима изостављањем услова: „Кандидат мора да поседује лекарско уверење не старије од шест месеци којим се потврђује да кандидат не болује од неке заразне болести (укључујући и HIV тест)” и отклањањем последица дејства тог услова.

 

  1. Министарство просвете, науке и технолошког развоја обавестиће Повереницу за заштиту равноправности о мерама предузетим у циљу спровођења ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема препоруке мера за остваривање равноправности.

 

Против ове препоруке мера за остваривање равноправности није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њоме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

 

О б р а з л о ж е њ е

 

Поступајући у оквиру надлежности прописане чланом 33. Закона о забрани дискриминације[2], Повереница за заштиту равноправности се упознала са садржајем Позива за пријављивање за доделу стипендија за школску 2016/2017. годину у оквиру Пројекта: „СВЕТ У СРБИЈИ”, а који позив је објављен на сајту Министарства просвете, науке и технолошког развоја. У позиву су прецизирани и услови за добијање стипендије. Под тачком 2. наведен је следећи услов: „Кандидат мора да поседује лекарско уверење не старије од шест месеци којим се потврђује да кандидат не болује од неке заразне болести (укључујући и HIV тест)”.

 

Повереница за заштиту равноправности указује да овакав начин прописивања услова за остваривање права на стипендију, који захтева лекарско уверење којим се потврђује да кандидат не болује од неке заразне болести, укључујући и ХИВ тест, представља кршење антидискриминационих прописа. На тај начин особе које живе са ХИВ-ом су непосредно дискриминисане на основу њиховог личног својства – здравственог стања, и то у једној од темељних области живота сваког појединца и сваког друштва, у области образовања.

 

Адекватном применом важећих прописа, како у области здравства, тако и у области образовања, истовремено се штити безбедност и здравље становништва, али и достојанство и интегритет особа које живе са ХИВ-ом. Свако другачије понашање, као што је и евентуално ускраћивање права особама које живе са ХИВ-ом на образовање, академско усавршавање и укључивање у редовне животне токове, нема утемељење у важећим правним прописима нити медицинским сазнањима. Напротив, такво понашање подржава стереотипе и предрасуде, који додатно погоршавају положај ове јако осетљиве групе. Од академске заједнице се очекује да управо она буде носилац подршке која је овим особама неопходна и посебно допринесе рушењу предрасуда према њима.

 

Поред тога, особе које живе са ХИВ-ом представљају једну од најчешће маргинализованих и стигматизованих друштвених група у Србији, што доводи до њихове изолације и дискриминације. Свакодневно се сусрећу са одбацивањем, искључивањем, осудом и другим проблемима.

 

С тим у вези указујемо на бројне међународне и домаће правне прописе који забрањују дискриминацију у области образовања и стручног оспособљавања по овом основу.

 

Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода[3] из 1950. године, у члану 14. забрањује дискриминацију, односно, прописује да се уживање права и слобода предвиђених у тој конвенцији обезбеђује без дискриминације по било ком основу, као што су пол, раса, боја коже, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, национално или социјално порекло, веза са неком националном мањином, имовно стање, рођење или други статус.

 

Одредбом члана 2. став 2. Међународног пакта о економским, социјалним и културним правима[4] гарантовано је да ће сва права која су у њему формулисана бити остваривана без икакве дискриминације засноване на раси, боји коже, полу, језику, политичком или каквом другом мишљењу, националном или социјалном пореклу, имовном стању, рођењу или каквој другој околности. У Генералном запажању о недискриминацији Комитет за економска, социјална и културна права укључио је здравствено стање, а нарочито ХИВ статус у „другу околност” из члана 2. став 2. Међународног пакта о економским, социјалним и културним правима. У Генералном запажању изричито је наведено да ХИВ статус не може да буде основ за различит третман у погледу приступа образовању, запослењу, здравственој нези […].

 

Устав Републике Србије[5] забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета (члан 21).

 

Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 2. став 1. тачка 1) прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбом члана 8. прописано је да повреда начела једнаких права и обавеза постоји ако се лицу или групи лица, због његовог, односно, њиховог личног својства, неоправдано ускраћују права и слободе или намећу обавезе које се у истој или сличној ситуацији не намећу другом лицу или групи лица, ако су циљ или последица предузетих мера неоправдани, као и ако не постоји сразмера између предузетих мера и циља који се овим мерама остварује. Одредбама члана 19. став 1. овог закона прописано је да свако има право на предшколско, основно, средње и високо образовање и стручно оспособљавање под једнаким условима, у складу са законом. Као посебан случај дискриминације, одредбом члана 27. прописано је да је забрањена дискриминација лица или групе лица с обзиром на њихово здравствено стање, као и чланова њихових породица.

 

Забрана дискриминације је предвиђена и у прописима који уређују област образовања, па и високог образовања. Према Закону о основама система образовања и васпитања[6], који уређује област образовања, један од општих принципа система образовања и васпитања је да обезбеди за сву децу, ученике и одрасле једнако право и доступност образовања и васпитања без дискриминације и издвајања по основу пола, социјалне, културне, етничке, религијске или друге припадности, месту боравка, односно пребивалишта, материјалног или здравственог стања, тешкоћа и сметњи у развоју и инвалидитета, као и по другим основама. Чланом 6. ст. 2. и 5. наведеног закона прописано је да су грађани Републике Србије једнаки у остваривању права на образовање и васпитање, без обзира на пол, расу, националну, верску и језичку припадност, социјално и културно порекло, имовно стање, узраст, физичку и психичку конституцију, сметње у развоју и инвалидитет, политичко опредељење или другу личну особину, те да страни држављани и лица без држављанства имају право на образовање и васпитање под истим условима и на начин прописан за држављане Републике Србије.

 

Закон о високом образовању[7] прописује да право на високо образовање имају сва лица са претходно стеченим средњим образовањем, без обзира на расу, боју коже, пол, сексуалну оријентацију, етничко, национално или социјално порекло, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, статус стечен рођењем, постојање сензорног или моторног хендикепа или имовинско стање (члан 8. став 1). Високошколска установа има право да утврђује, у складу са законом, критеријуме на основу којих се обавља класификација и избор кандидата за упис (успех у претходном образовању, врста претходног образовања, посебна знања, вештине или способности и сл.).

 

Наглашавамо и то да је у Републици Србији питање заштите становништва од заразних болести уређено посебним прописом, па и заштита становништва од уноса заразних болести из других земаља која обухвата примену мера утврђених законима, потврђеним међународним здравственим и санитарним конвенцијама и међународним уговорима. Законом о заштити становништва од заразних болести[8] одређене су и мере које се предузимају ради спречавања уношења заразних болести у земљу, сузбијања и спречавања њиховог преношења у друге земље (члан 53).

 

Сагледавајући све ове околности, Повереница за заштиту равноправности има законско овлашћење и дужност да Министарству просвете, науке и технолошког развоја препоручи предузимање одговарајућих мера којима ће се обезбедити поштовање начела једнакости, конкретно у погледу остваривања права на образовање.

 

Повереница очекује да ће Министарство просвете, науке и технолошког развоја препознати важност и значај пуног поштовања међународних и домаћих прописа и остваривања пуне равноправности у свим друштвеним областима, а нарочито у области образовања која је темељна за остваривање тог циља и стварање хуманијег друштва.

[1] Члан 33. тaч. 7. и 9. Закона о забрани дискриминације („Службени гласник РС“, број 22/09)

[2] „Службени гласник РС“, број 22/09

[3] „Службени лист СЦГ – Међународни уговори”, бр. 9/03, 5/05 и 7/05 – исправка и „Службени гласник РС – Међународни уговори”, бр. 12/10 и 10/15)

[4] Закон о ратификацији Међународног пакта о економским, социјалним и културним правима („Службени гласник СФРЈ”, број 7/71)

[5] „Службени гласник РС”, број 98/06

[6] „Службени гласник РС”, бр. 72/09, 52/11, 55/13, 35/15- аутентично тумачење и 68/15

[7] „Службени гласник РС”, 76/05, 100/07-аутентично тумачење, 97/08, 44/10, 93/12, 89/13, 99/14, 45/15-аутентично тумачење и 68/15

[8] („Службени гласник РС”, број 15/16)

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

 


microsoft-word-icon DownloadПрeпoрукe мeрa Mинистaрству прoсвeтe, нaукe и тeхнoлoшкoг рaзвoja зa усклaђивaњe тeкстa Пoзивa зa приjaвљивaњe зa дoдeлу стипaндиja сa aнтидискриминaциoним прoписимa


Print Friendly
Facebook
Google+
http://ravnopravnost.gov.rs/preporuka-mera-ministarstvu-prosvete/">
back to top