Мишљење о појединим одредбама Радне верзије Закона о изменама и допунама закона о парничном поступку

дел. бр. 1705 датум: 5. 11. 2012.

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности да прати спровођење закона и других прописа, иницира доношење или измену прописа ради спровођења и унапређивања заштите од дискриминације и даје мишљење о одредбама нацрта закона и других прописа који се тичу забране дискриминације (члан 33. тачка 7. Закона о заштити дискриминације, „Службени гласник РС“, број 22/09), Повереница за заштиту равноправности даје

 

МИШЉЕЊЕ
о појединим одредбама Радне верзије Закона о изменама и допунама закона о парничном поступку

 

1. У чл. 85. ст. 1. Радне верзије Закона о изменама и допунама закона о парничном поступку прописано је да „Странке могу да предузимају радње у поступку лично или преко пуномоћника“, при чему је изостављено правило садржано у важећем Закону о парничном поступку, по којем пуномоћник „мора да буде адвокат“. Повереница подржава овакву измену јер се њоме из процесног система уклања дискриминаторна одредба којом је нарушено начело једнакости странака у остваривању права на приступ суду, као једног од елемената права на правично суђење, гарантованог чл. 32. Устава Републике Србије („Сл. гласник РС, бр. 98/2006) и чл. 6. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, о чему је у време доношења Закона о парничном поступку изнела свој став у Мишљењу бр. 1038/2011 од 27. 9. 2011. године.

2. Закон о парничном поступку не препознаје да се у парничном поступку, поред јавног тужиоца и јавног правобраниоца, у улози странке и умешача, појављује и Повереник за заштиту равноправности. Према Закону о забрани дискриминације, Повереник за заштиту равноправности је државни орган којем је призната активна процесна легитимација у парницама за заштиту дискриминације, без обзира на то да ли је жртва дискриминације лице или група лица, с тим што је услов за допуштеност пружања правне заштите по тужби Повереника пристанак дискриминисаног лица ако се дискриминација односи искључиво на то лице (чл. 33. тач. 3. и чл. 46. ст. 2). Законско овлашћење Повереника да затражи судску заштиту од дискриминације манифестација је става законодавца да спречавање и сузбијање дискриминације представља општи (јавни) интерес друштва, те да овом независном органу треба омогућити да покреће и води парнице за заштиту од дискриминације како би својом процесном активношћу издејствовао доношење повољних судских пресуда. На основу свог законског овлашћења да покреће антидискриминационе парнице, Повереник има право и да се умеша у парницу коју је покренуо други законом овлашћени субјекат, тако што се придружује тужиоцу. И као странка и као умешач, Повереник је експонент јавног (општег) интереса, који остварује својом процесном делатношћу у парничном поступку.

Имајући у виду правни статус и улогу Повереника у правном систему, као и његов процесни положај, потребно је Законом о парничном поступку регулисати:

– учешће Повереника као умешача у поступку;
– начин поступања суда поводом неразумљивих или непотпуних поднесака Повереника;
– право Повереника на накнаду трошкова поступка у парницама у којима се појављује као странка и као умешач;
– исплату трошкова поступка које је, по закону, дужан да сноси Повереник.

3. У чл. 193. Закона о парничном поступку прописана је дужност лица које намерава да поднесе тужбу против Републике Србије да пре подношења тужбе Републичком јавном правобранилаштву упути предлог за мирно решавање спора, о којем се Републички јавни правобранилац може изјаснити у року од 60 дана. Ова правила важе и у случају подношења тужбе против јединице територијалне аутономије и локалне самоуправе, када се предлог за мирно решавање спора подноси надлежном правобранилаштву, односно овлашћеном заступнику јединице територијалне аутономије и локалне самоуправе. Наведени законски прописи супротни су начелу равноправности странака, које је утврђено у чл. 2. Закона о парничном поступку, јер привилегују државу и јединице територијалне аутономије и локалне самоуправе у односу на друге правне субјекте против којих се покреће парнични поступак.

У Радној верзији Закона о изменама и допунама закона о парничном поступку понуђена су алтернативна решења за одредбе садржане у чл. 193. Закона о парничном поступку. Наиме, према решењима садржаним у „Другој алтернативи за измену члана 193 Закона“, лицу које намерава да поднесе тужбу против Републике Србије пружа се могућност, али му се не намеће обавеза да Републичком јавном правобранилаштву, односно заступнику јединице територијалне аутономије и локалне самоуправе пре подизања тужбе упути предлог за мирно решавање спора. Повереница подржава ова алтернативна решења јер се њима елиминишу одредбе којима су држава и јединице територијалне аутономије и локалне самоуправе привилеговане као потенцијални тужени, а правним субјектима обезбеђује се једнак положај у приступу правди, независно од тога ко се појављује као друга страна у спору.

4. У Радној верзији Закона о изменама и допунама закона о парничном поступку предложен је низ нових решења која се тичу поступка за заштиту колективних права и интереса (чл. 499. и чл. 500). Повереница указује на потребу додатног преиспитивања одредаба Закона о парничном поступку којима је регулисан поступак за заштиту колективних права и интереса, укључујући и заштиту од дискриминације, у циљу уклањања оних одредби којима се угрожава право удружења, њихових савеза и других организација основаних у складу са законом да слободно указују на повреде колективних права и интереса грађана и користе законске инструменте којима се остварује судска грађанскоправна заштита ових права и интереса.

 

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

 

 


microsoft-word-icon Мишљење о појединим одредбама Радне верзије Закона о изменама и допунама закона о парничном поступку Преузми


Print Friendly, PDF & Email
Facebook
Google+
http://ravnopravnost.gov.rs/misljenje-o-pojedinim-odredbama-radne-verzije-zakona-o-izmenama-i-dopunama-zakona-o-parnicnom-postupku">
back to top