Мишљење на Предлог уредбе о утврђивању опасног рада за децу

дел. бр. 110-00-7/2017-02  датум: 19. мај 2017.г.

 

 

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности[1], Повереница за заштиту равноправности,  даје

 

МИШЉЕЊЕ

на Предлог уредбе о утврђивању опасног рада за децу

 

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања је дописом број 119-01-137/2017-01-15 од 10. маја 2017. године, доставило Поверенику за заштиту равноправности Предлог уредбе о утврђивању опасног рада за децу (у даљем тексту: Предлог уредбе), ради давања мишљења.

Са аспекта надлежности институције Повереника за заштиту равноправности истичемо да експлоатација деце и дечијег рада, може представљати и узрок и последицу дискриминације, односно неједнакости.  Деца која припадају појединим друштвеним групама су више и чешће изложена дискриминацији (деца из сиромашних породица, ромских насеља, и слично) могу бити приморана да раде у домаћинству или да и сами привређују. Такође, организације цивилног друштва које раде са децом улице, истичу да у 70% случајева деце која раде на улицама у Београду, дечији рад представља стратегију преживљавања. Ратификацијом  Конвенције бр. 182. о најгорим облицима дечјег рада и Препорука бр. 190 о забрани и хитној акцији за укидање најгорих облика дечијег рада[2] Република Србија се обавезала да ће обезбедити заштиту деце од опасног рада. Одредбама члана 7. ове конвенције је прописано да је свака чланица дужна да предузме све неопходне мере да обезбеди делотворну примену и спровођење одредаба којима се спроводи ова конвенција, укључујући увођење и примену казнених санкција или, према потреби, других санкција, као и да је свака чланица, узимајући у обзир важност образовања у елиминисању дечијег рада, дужна да предузме ефикасне и временски орочене мере да би: спречила ангажовање деце у најгорим облицима дечијег рада; пружила неопходну и одговарајућу директну помоћ за повлачење деце са најгорих облика дечијег рада и њихову рехабилитацију и социјалну интеграцију; обезбедила приступ бесплатном основном образовању, и где год је могуће и потребно, обуку за занимања, за децу која су повучена са најгорих облика дечијег рада; идентификовала и дошла до деце која су изложена посебним ризицима и уважила специјалну ситуацију девојчица. Поред тога, један од циљева одрживог развоја које смо преузели као чланица Уједињених нација, је и кључна обавеза „предузимања непосредних и посредних делотворних мера како би се обезбедила забрана и елиминисали најгори облици дечијег рада, искорењивања принудног рада, окончавање дечијег рада у свим његовим облицима. С тим у вези, Повереник за заштиту равноправности је мишљења да би било потребно обезбедити разноликост услуга подршке породицама, пре свега превентивних услуга, како би се овим видом подршке, поред осталог, утицало на окончање дечје рада у свим његовим облицима. Многа сиромашна домаћинства, изложена су вишеструким факторима ризика, што захтева сложене интервенције превентивног типа, али и мере активне инклузије, које комбинују новчане накнаде, запошљавање корисника и квалитетне услуге интегралне социјалне заштите, јер бројна истраживања показују да су услуге у заједници на локалном нивоу недовољно доступне, неравномерно развијене, а често и неодрживе.

Што се тиче појединих решења садржаних у Предлогу уредбе, Повереник за заштиту равноправности даје следеће примедбе:

 

  1. Код навођењазначења појединих појмова и ознака, члан 2. став 2. Предлога уредбе, гласи: „Ознаке у Списку број 1 утврђене су у складу са прописом којим се уређује класификација, паковање, обележавање и оглашавање хемикалије и одређеног производа у складу са Глобално хармонизованим системом за класификацију и обележавање УН.“ Опасан рад за децу утврђен је у Прилогу који је одштампан уз ову уредбу и који чини њен саставни део. У Списку број 1 који је саставни део Прилога, поред хемијских наведене су и физичке и биолошке штетности за децу, а које нису наведене у члану 2. став 2. Предлога уредбе. Имајући у виду наведено Повереник за заштиту равноправности је мишљења да и физичке и биолошке штетности морају бити утемељене на прописима који регулишу ову материју, како не би дошло до проблема у примени и произвољног утврђивања штетности за децу због чега је  потребно усагласити наведени прилог и одредбу члана 2. Предлога уредбе.
  2. Повереник посебно указује на физичке штетности прописане у подтачки „1.1.4. Тешки психички и/или физички напори (на пример енергетска потрошња већа од 20 kJ/min, подизање терета у једном захвату: а. за децу старију од 15 година живота и више од 15 kg за децу мушког пола и више од 10 kg за децу женског пола, б. За децу млађу од 15 година живота више од 10 kg за децу мушког пола и више од 8 kg за децу женског пола);“ , којима се истиче разлика у физичкој снази између дечака и девојчица која подразумева да дечаци могу да поднесу већи физички напор, односно подигну већи терет. Закон о забрани дискриминације прописује да акт дискриминације означава свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима[3].

 

Из текста Предлога уредбе није јасно на основу којих параметара је утврђена тежина коју дечаци и девојчице могу подизати а да то није опасно за њих, као и да ли је овакво разликовање законито и оправдано. Посебно је потребно имати у виду да се ради о деци која нису завршила биолошки развој и која нису достигла пуну биолошку снагу, због чега је потребно још једном размотрити ову одредбу, при чему је потребно имати у виду и антидискриминационе прописе.

 

  1. Поред тога указујемо да у члану 2. Предлога уредбе, у значењу појединих појмова и ознака су наведени спискови бр. 1, 3-5. док је списак број 2 изостављен. С тим у вези није јасно на основу којих параметара је утврђен „Списак број 2: Опасне околности за децу“ и у складу са којим прописима.
  2. У члану 5. Предлога уредбе прописано је да: „Непоштовање ове уредбе од стране родитеља или старатеља детета може бити разлог за доношење одлуке којом орган старатељства исправља родитеље у вршењу родитељског права, односно одлуке о разрешењу старатеља детета, као и процене злоупотребљавања родитељског права путем излагања детета опасном раду, израбљивања претераним радом или радом који угрожава морал, здравље или образовање-у смислу закона којим се уређују односи родитеља и деце“. Повереник за заштиту равноправности је мишљења да ова одредба није довољно одређена и да је потребно још једном је размотрити, нарочито имајући у виду да би, овако предложена одредба могла изазвати различито поступање у пракси.

Поред наведених Повереник за заштиту равноправности нема других примедаба на Предлог уредбе из делокруга своје надлежности.

[1] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС”, број 22/09, члан 1. и члан 33. став 1. тачка 7)

[2] „Службени гласник – Међународни уговори“, број  2/03

[3] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС”, број  22/09), члан 2. став 1. тачка 1.

 

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић


microsoft-word-icon Мишљење на Предлог уредбе о утврђивању опасног рада за децуDownload


Print Friendly
Facebook
Google+
http://ravnopravnost.gov.rs/misljenje-na-predlog-uredbe-o-utvrdjivanju-opasnog-rada/">
back to top