дел. бр. 110-00-2/2018-02  датум:  21.3.2018.год.

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности[1], Повереник за заштиту равноправности,  даје

МИШЉЕЊЕ

на Предлог уредбе о ближем уређењу услова које морају да испуне шеме електронске идентификације за одређене нивое поузданости

Министарство трговине, туризма и телекомуникација је дописом број 110-00-2/2018-12 од 14.3.2018. године, доставило Поверенику за заштиту равноправности Предлог уредбе о ближем уређењу услова које морају да испуне шеме електронске идентификације за одеђене нивое поузданости (у даљем тексту: Предлог уредбе), ради давања мишљења.

Устав Републике Србије^[2] забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.

Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 2. став 1. тачка 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбама члана 4. прописано је начело једнакости тако што је регулисано да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације.

С тим у вези Повереник указује да услови који се прописују Нацртом уредбе треба да буду у складу са начелом равноправности и забране дискриминације.

Одредбама члана 7. Нацрта уредбе прописано је да се провера идентитета страног држављанина врши на основу стране путне исправе, путне исправе за странце или личне карте за странце које издају надлежни органи Републике Србије. Законом о азилу („Службени гласник РС“, број 109/07) у члану 60. прописано је да након регистрације Канцеларија за азил на прописаном обрасцу, издаје странцу личну карту за лице које тражи азил која служи као идентификациони документ и као дозвола боравка у Републици Србији, до окончања поступка азила, као и да се лична карта издаје и члану породице који је са лицем које тражи азил. Такође чланом 61. овог закона прописано је да Канцеларија за азил лицу старијем од 15 година коме је одобрен азил у Републици Србији издаје личну карту на прописаном обрасцу, као и да се лицу коме је признато право на уточиште лична карта издаје са роком важења од 5 година, а лицу коме је додељена субсидијарна или привремена заштита, са роком важења од 1 године. У члану 62. овог закона прописано је да на захтев лица старијег од 18 година коме је признато право на уточиште у Републици Србији, Канцеларија за азил издаје путну исправу на прописаном обрасцу, са роком важења од 2 године, у складу са законом. У изузетним случајевима хуманитарне природе, путна исправа из става 1. овог члана издаје се и лицима под субсидијарном заштитом која не поседују националну путну исправу, са роком важења до 1 године.

Имајући у виду наведено мишљења смо да је одредбу члана 7. Нацрта уредбе потребно још једном размотрити с обзиром да постоје одређене нејасноће да ли се под личном картом за странце и путном исправом за странце подразумевају и исправе чије издавање је прописано Законом о азилу или се под овим исправама подразумевају само исправе прописане чл. 66. и 67. Закона о странцима.

Поред тога, уочено је да су у тексту Предлога уредбе наведене речи у мушком роду (нпр. подносиоц, корисник), као генерички неутрални термини и за мушки и женски род. Повереник предлаже да се у Предлог уредбе унесе и одредба према којој сви појмови који се користе у тој уредби у мушком роду обухватају исте појмове у женском роду. Употреба језика, у којем се присуство, једнак статус и улоге жена и мушкараца у друштву равноправно одражавају и третирају са једнаком вредношћу и достојанством, суштински је аспект родне равноправности и од значаја је за постизање фактичке равноправности полова, што је прописано и у међународним документима који се односе на недискриминаторну употребу језика, као што су План за кориговање садашње неравнотеже између мушкараца и жена у политичком животу Међупарламентарне уније и Препоруке Одбора министара о елиминисању сексизма у језику R (90)4.

[1] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС”, број  22/09, члан 1. и члан 33. став 1. тачка 7)

[2] Устав Републике Србије („Службени гласник РС”, број 98/06) члан 21.

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

Мишљење на Предлог уредбе о ближем уређењу услова које морају да испуне шеме електронске идентификације за одређене нивое поузданости