Мишљење на Нацрт закона о изменама и допунама Царинског закона

бр. 011-00-17/2016-01   датум:  27. септембар 2016. године

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности[1], Повереница за заштиту равноправности,  даје

МИШЉЕЊЕ

на Нацрт закона о изменама и допунама Царинског закона

 Министарство финансија је електронском поштом од 5. септембра 2016. године доставило Поверенику за заштиту равноправности Нацрт закона о изменама и допунама Царинског закона, ради давања мишљења. Поступајући по овом захтеву, дајемо мишљење на Нацрт закона, са аспекта делокруга рада Повереника за заштиту равноправности.

Устав Републике Србије[2] забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.

Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 2. став 1. тачка 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбама члана 4. прописано је начело једнакости тако што је регулисано да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације. Одредбама чл. 5-14. дефинисани су различити облици повреде начела једнакости, односно дискриминаторног поступања. Одредбама члана 26. прописано је да дискриминација постоји ако се поступа противно начелу поштовања једнаких права и слобода особа са инвалидитетом у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота. Одредбама члана 3. став 1. тачка 2. Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом („Службени гласник РС”, број 33/06) дискриминација је дефинисана као свако прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства) у односу на лица или групе, као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а које се заснива на инвалидности или на разлозима у вези са њом.

Ратификацијом међународне Конвенције о правима особа са инвалидитетом („Службени гласник – Међународни уговори“, број 42/09), Република Србија се обавезала да ће обезбедити и унапредити пуно остваривање свих људских права и основних слобода особа са инвалидитетом, као и да ће предузети све одговарајуће мере, укључујући и законодавне, у циљу мењања или укидања постојећих закона, прописа, обичаја и праксе који представљају дискриминацију према особама са инвалидитетом.

Друштвени и правни положај особа са инвалидитетом је питање људских права, што подразумева обавезу органа јавне власти и других друштвених актера да обезбеде поштовање, остваривање и заштиту права ове групе грађана, укључујући и право на равноправност. У пракси су особе са инвалидитетом, између осталог и због недостатка прописа којима се одређена материја регулише, често биле онемогућене у коришћењу одређеног права или су стављане у неповољнији положај у односу на друга лица.

Имајући у виду наведено, поводом појединих решења садржаних у Нацрту закона о изменама и допунама Царинског закона, Повереник за заштиту равноправности даје следеће примедбе:

 

  1. Чланом 31. Нацртa закона о изменама и допунама Царинског закона, мења се и допуњује члан 216. Царинског закона новом тачком 11а) којом је прописано да су ослобођени од плаћања увозних дажбина: „Особе са инвалидитетом, односно организације особа са инвалидитетом – на предмете посебно намењене за образовање, запошљавање или друштвени напредак особа са инвалидитетом, као и на резервне делове, компоненте или додатке који су посебно направљени за те производе, који се не производе у Републици Србији“, и бришу се тач. 12-15. Повереник за заштиту равноправности је мишљења да су предложене измене непрецизне и да овако формулисана тачка 11а) може изазвати проблеме у примени, као и да разлог за брисање тачке 13) није довољно аргументован и замењен адекватним законским решењем. Увођењем одредбе садржане у тачки 11а) са намером да се на један уопштен начин формулише ослобађање од плаћања дажбина, како је то наведено у образложењу Нацрта закона, доводи до тога да је ова одредба непрецизна и да би могла изазвати проблеме у примени. Из овако дате формулације није могуће закључити да ли ће особе са инвалидитетом задржати већ постојећа права која имају на основу важећег закона или им се на овај начин умањују или проширују права, тј. прописане повластице. Повереник за заштиту равноправности је мишљења да је потребно прецизније дефинисати шта се сматра „друштвеним напретком особа са инвалидитетом“, како у пракси не би дошло до различите примене права, односно, рестриктивнијег тумачења овог појма на штету особа са инвалидитетом. Неправилно и различито тумачење спорне одредбе могло би довести и до неједнаког положаја особа са инвалидитетом у поступку пред органима јавне власти. Одредбом члана 4. Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом прописано је да су органи јавне власти дужни да особама са инвалидитетом обезбеде уживање права и слобода без дискриминације.

Такође, имајући у виду потребу да се у пракси обезбеди уједначено поступање царинских органа, Повереник за заштиту равноправности предлаже да се размотри могућност прописивања правног основа за доношење подзаконског акта којим би се ближе разрадила ова законска одредба.

  1. У истом члану Нацрта закона предложено је брисање одредбе тачке 13) којом је прописано да су ослобођени од плаћања увозних дажбина „особе са инвалидитетом са телесним оштећењем од најмање 70%, војни инвалиди од прве до пете групе, цивилни инвалиди рата од прве до пете групе, слепа лица, лица оболела од дистрофије или сродних мишићних и неуромишићних обољења, од параплегије и квадриплегије, церебралне и дечије парализе и од мултиплекс склерозе, родитељи вишеструко ометене деце, која су у отвореној заштити, односно о којима родитељи непосредно брину на путничке аутомобиле и друга моторна возила конструисана првенствено за превоз лица (осим оних из тар. броја 8702 Царинске тарифе), укључујући „караван“ и „комби“ возила, осим теренских, која унесу или приме из иностранства за личну употребу“. У образложењу Нацрта закона је наведено да су новим законским решењем путнички аутомобили и друга моторна возила искључена из ослобођења, због пуне либерализације трговине у складу са постојећом мрежом споразума које је Република Србија потписала са одређеним бројем земаља.

С тим у вези, мишљења смо да изостављање у потпуности из Нацрта закона ослобођења од плаћања увозних дажбина за ове намене није добро и да овај вид ослобођења треба да остане регулисан законом на уопштен начин без обзира да ли постоји потписан споразум или не, како би се са сигурношћу обезбедио једнак приступ правима за све особе са инвалидитетом без обзира на постојање закљученог споразума, његову природу и начин регулисања ових олакшица.

  1. Поред наведеног, Повереник за заштиту равноправности указује и да уколико се спорним чланом прописују и ослобођења од плаћања увозних дажбина за организације особа са инвалидитетом, да се у рубруму – Ослобађање од плаћања увозних дажбина за физичка лица, у називу овог рубрума поред физичких лица додају и правна лица (организације особа са инвалидитетом) или да се ослобођења за ова правна лица дефинишу посебним чланом.

Повереник за заштиту равноправности, као самосталан и независни државни орган надлежан за сузбијање и заштиту од дискриминације, заинтересован је да се питање царинских повластица, које се односе на особе са инвалидитетом и организације особа са инвалидитетом, уреди на начин који ће овим особама и организацијама омогућити поштовање начела равноправности, како би се свима обезбедила  једнака права и спречила свака евентуална неједнакост и дискриминација.
[1] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС”, број 22/09, члан 1. и члан 33. став 1. тачка 7)

[2] Устав Републике Србије („Службени гласник РС”, број 98/06, члан 21)

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

Бранкица Јанковић


microsoft-word-icon Мишљење на Нацрт закона о изменама и допунама Царинског законаПреузми


Print Friendly, PDF & Email
Facebook
Google+
http://ravnopravnost.gov.rs/misljenje-na-nacrt-zakona-o-izmenama-i-dopunama-carinskog-zakona">
back to top