Иницијатива за измену Правилника о утврђивању права на упис лица са инвалидитетом

дел. бр.  07-00-291/2019-02        датум: 30. мај 2019. године

 

 

СЕНАТ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ

 

11000 Београд

Студентски трг 1

 

 

Предмет: Иницијатива за измену Правилника о утврђивању права на упис лица са инвалидитетом

 

 

Поверенику за заштиту равноправности обратило се Удружење студената са хендикепом, указујући на одредбе Правилника о утврђивању права на упис лица са инвалидитетом, који је донео Сенат Универзитета у Београду на седници одржаној 17. априла 2019. године. У свом обраћању Удружење студената са хендикепом је навело да поменутим правилником доминира „медицински модел инвалидности занемарујући социјални аспект и утицај различитих баријера на друштвени положај лица, што је у супротности са смислом социјалног укључивања и жељеним ефектима уписа студената по афирмативним мерама, на шта упућују и одредбе којима је прописан састав Комисије за утврђивање права на упис лица са инвалидитетом, а да рокови предвиђени овим правилником онемогућавају све студенте са инвалидитетом да остваре законом предвиђена права“.

Имајући у виду наведено Повереник је извршио анализу Правилника о утврђивању права на упис лица са инвалидитетом[1] са аспекта антидискриминационих прописа. Приликом разматрања овог правилника Повереник је нарочито имао у виду Закон о високом образовању[2], Стручно упутство за спровођење уписа у прву годину студијских програма основних и интегрисаних студија на високошколским установама чији је оснивач Република Србија за школску 2019/2020. годину[3] и Правилник о упису студената на студијске програме Универзитета у Београду[4].

Конвенција о правима особа са инвалидитетом[5], коју је Република Србија међу првима потписала (2007. године) и потврдила (2009. године), полазећи од потребе обезбеђивања и унапређења остваривања свих људских права и основних слобода за све особе са инвалидитетом без дискриминације било које врсте, поред осталог обухвата: једнакост и забрану дискриминације; приступачност; слободу кретања, мишљења и изражавања; самосталан живот; образовање; рад и запошљавање; услове живота и социјалну заштиту; учешће у политичком, јавном, културном животу и др. Свесне да инвалидитет представља концепт који се развија и да произлази из интеракције лица са оштећењима и баријера у понашању и окружењу којима се онемогућава њихово пуно и делотворно учешће у друштву равноправно са другима, државе стране уговорнице ове конвенције су се сагласиле да особе са инвалидитетом укључују оне који имају дугорочна физичка, ментална, интелектуална или чулна оштећења која у интеракцији са разним препрекама могу ометати њихово пуно и ефикасно учешће у друштву на једнакој основи са другима (чланом 1. Конвенције), те да, између осталог, предузимају обавезу да: усвоје све одговарајуће законодавне, административне и друге мере за остварење права признатих овом конвенцијом; предузму све одговарајуће мере, укључујући и законодавство, у циљу мењања или укидања постојећих закона, прописа, обичаја и праксе који представљају дискриминацију према особама са инвалидитетом;  узму у обзир заштиту и унапређење људских права особа са инвалидитетом у оквиру свих политика и програма; се уздржавају од свих поступака или праксе који нису у складу са овом конвенцијом, као и да обезбеде да државни органи и институције делују у складу са овом конвенцијом; предузму све одговарајуће мере за отклањање дискриминације по основу инвалидности од стране било ког лица, организације или приватног предузећа.

Чланом 24. Конвенције уређено је право на образовање и наведене мере које је потребно да државе предузму у циљу остваривања овог права без дискриминације и на основу једнаких могућности, те обезбеђења инклузивног система образовања на свим нивоима и доживотног учења. Државе стране уговорнице треба да обезбеде да особе са инвалидитетом имају приступ општем терцијерном образовању, стручној обуци, школовању одраслих и доживотном учењу без дискриминације и равноправно са другима. Такође, државе стране уговорнице обезбеђују да ефективне мере индивидуализоване подршке буду обезбеђене у срединама које максимално погодују академском и друштвеном развоју, у складу са циљем пуног укључивања.  Конвенцијом је прописано да ће, у циљу омогућавања самосталног живота и пуног учешћа особа са инвалидитетом у свим сферама живота, државе стране уговорнице предузети одговарајуће мере да особама са инвалидитетом обезбеде приступ, равноправно са другима, физичком окружењу, превозу, информацијама и комуникацијама, укључујући информационе и комуникационе технологије и системе, као и другим погодностима и услугама које су отворене односно које стоје на располагању јавности.

Посебан значај, када је у питању међународни оквир у овој области има и нова глобална развојна агенда – Агенда одрживог развоја УН до 2030. године, којом је, између осталог, предвиђено подстицање инклузивног и одрживог економског раста, запослености и достојанственог рада за све, као и обезбеђење инклузивног и квалитетног образовања и могућности целоживотног учења. Инвалидитет се наводи у бројним деловима Агенде одрживог развоја УН до 2030. године а посебно у деловима који се односе на раст и запошљавање, образовање, једнакост, доступност одговарајућег смештаја, као и редовно праћење примене овог документа. Тако се на пример, циљ 4. односи на обезбеђивање једнаког приступа свим нивоима образовања и стручног оспособљавања за угрожене, укључујући и особе са инвалидитетом, док циљ 10. настоји да смањи неједнакост унутар ЕУ и између појединих земаља јачањем и промовисањем друштвене, економске и политичке инклузије свих, укључујући и особе са инвалидитетом.

Чланом 21. став 3. Устава Републике Србије[6] прописана је забрана сваке дискриминације, непосредне или посредне, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Ставом 4. овог члана прописано је да се не сматрају дискриминацијом посебне мере које Република Србија може увести ради постизања пуне равноправности лица или групе лица која су суштински у неједнаком положају са осталим грађанима. Устав такође, у одредби члана 71. став 3. прописује да сви грађани имају, под једнаким условима, приступ високошколском образовању, а у одредби члана 69. став 4. утврђено је да све особе са инвалидитетом уживају посебну заштиту, у складу са законом.

Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације[7], а одредбом члана 4. прописано је да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства и да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације. Одредбом члана 14. овог закона прописано је да се не сматрају дискриминацијом посебне мере уведене ради постизања пуне равноправности, заштите и напретка лица, односно групе лица која се налазе у неједнаком положају. Одредбом члана 19. овог закона прописано је да свако има право на предшколско, основно, средње и високо образовање и стручно оспособљавање под једнаким условима, у складу са законом, као и да је забрањено лицу или групи лица на основу њиховог личног својства, отежати или онемогућити упис у васпитно-образовну установу, или искључити их из ових установа, отежати или ускратити могућност праћења наставе и учешћа у другим васпитним, односно образовним активностима, разврставати ученике по личном својству, злостављати их и на други начин неоправдано правити разлику и неједнако поступати према њима.

 

Одредбом члана 3. Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом[8] дата је дефиниција израза „особе са инвалидитетом” под којима се подразумевају особе са урођеном или стеченом физичком, сензорном, интелектуалном или емоционалном онеспособљеношћу које услед друштвених или других препрека немају могућности или имају ограничене могућности да се укључе у активности друштва на истом нивоу са другима, без обзира на то да ли могу да остварују поменуте активности уз употребу техничких помагала или служби подршке. Одредбом члана 4. овог закона прописано је да су органи јавне власти (под којима се подразумева и организација којој је поверено вршење јавних овлашћења, као и правно лице које оснива или финансира у целини, односно у претежном делу, Република, територијална аутономија или локална самоуправа) дужни да особама са инвалидитетом обезбеде уживање права и слобода без дискриминације, док је чланом 5. прописано да је забрањено вршење права утврђених законом противно циљу у коме су призната. Чланом 18. овог закона регулисана је забрана дискриминација због инвалидности на свим нивоима васпитања и образовања, а наведено је и да дискриминација у области образовања обухвата постављање неинвалидности као посебног услова за пријем у васпитну односно образовну установу, укључујући подношење уверења о здравственом стању и претходну проверу психофизичких способности, осим ако је тај услов утврђен у складу са прописима којима се уређује област образовања.

Чланом 97. Закона о високом образовању прописано је да се на акредитоване студијске програме које организује високошколска установа могу уписати кандидати под условима и на начин уређен тим законом и општим актом самосталне високошколске установе. Чланом 99. овог закона прописано је да Влада утврђује додатни број студената чије се студије финансирају из буџета за реализацију афирмативних мера у складу са дозволом за рад, док је чланом 100. уређено да стручно упутство о упису кандидата на високошколске установе, упису по афирмативним мерама и другим питањима од значаја за упис на високошколску установу чији је оснивач Република, доноси министар. Чланом 103. овог закона прописано је да студенти са инвалидитетом и студенти уписани по афирмативној мери који у текућој школској години остваре 36 ЕСПБ имају право да се у наредној школској години финансирају из буџета, а чланом 109. утврђено је да студент који студира уз рад, студент са инвалидитетом, студент који је уписан на студије по афирмативној мери и студент који има статус категорисаног врхунског спортисте задржава статус студента до истека рока који се одређује у троструком броју школских година потребних за реализацију студијског програма.

Имајући у виду законом уређена овлашћења, министар просвете, науке и технолошког развоја је донео Стручно упутство за спровођење уписа у прву годину студијских програма основних и интегрисаних студија на високошколским установама чији је оснивач Република Србија за школску 2019/2020. годину, којим су ближе уређени начин и поступак спровођење уписа у прву годину студијских програма основних и интегрисаних студија на високошколским установама чији је оснивач Република Србија за школску 2019/2020. годину. Тачком 2. овог упутства уређено је да се упис који се врши применом афирмативних мера за лица са инвалидитетом спроводи у складу са Програмом афирмативне мере уписа лица са инвалидитетом и Смерницама за прилагођавање пријемног испита особама са инвалидитетом које желе да се упишу на студије применом афирмативне мере за лица са инвалидитетом, који су одштампани уз упутство и чине његов саставни део. Програмом афирмативне мере уписа лица са инвалидитетом је утврђено да у оквиру овог програма упис у прву годину основних и интегрисаних студија на високошколским установама чији је оснивач Република у школској 2019/2020. години, могу бити уписани кандидати: корисници колица или лица која се отежано крећу, са делимичним или потпуним оштећењем вида (слепи и слабовиди),  са делимичним или потпуним оштећењем слуха (глуви и наглуви),  који имају потешкоће у учењу (дислексија, дисграфија, дискалкулија), који имају тешкоће у говору, са хроничним обољењима (хемофилија, епилепсија, дијабетес тип 1, малигна обољења), са психолошким или менталним тешкоћама.

Овим програмом је такође уређено да приликом подношења пријаве и прописане документације за упис на студије високошколској установи, кандидат подноси и један од следећих докумената: решење надлежног органа о постојању телесног оштећења,  решење о праву на додатак за туђу негу и помоћ, мишљење Интересорне комисије, препоруку универзитетског центра студената са хендикепом/Удружења студената са хендикепом. Наиме, кандидати којима није рађена процена телесног оштећења и који нису корисници права на додатак за туђу негу и помоћ достављају медицинску документацију Удружењу студената са хендикепом које даје препоруку одговарајућем факултету. После завршеног полагања пријемног испита/испита за проверу склоности и способности, кандидати који су положили пријемни испит/испит за проверу склоности и способности, рангирају се на посебној ранг листи, са које високошколска установа уписује највише онолико кандидата колико је одобрено одлуком Владе за ову афирмативну меру.  Кандидати који се на овај начин не упишу, рангирају се са осталим кандидатима за редовна буџетска места.

Програмом афирмативне мере уписа лица са инвалидитетом је уређено и да се приликом уписа на више године студија, студенти који су уписани на основу овог програма у статусу студената који се финансирају из буџета, не рангирају са осталим студентима, већ задржавају буџетски статус уколико остваре 36 ЕСПБ, у складу са Законом о високом образовању.

Правилником о упису студената на студијске програме Универзитета у Београду, чланом 30. регулисано је да се упис студената по афирмативним мерама обавља на основу Стручног упутства Министарства до доношења општег акта који донoси Сенат, на основу чега је Сенат Универзитета, на седници одржаној 17.4.2019.  године, донео Правилник о утврђивању права на упис лица са инвалидитетом. Овим правилником утврђује се начин и поступак утврђивања права на упис у прву школску годину основних и интегрисаних студија, као и упис у наредне школске године основних и интегрисаних студија на Универзитету у Београду и факултетима у његовом саставу (у даљем тексту: Универзитет) лица са инвалидитетом. Овим правилником је, супротно одредбама претходно наведених прописа, чланом 3. утврђено да се под појмом инвалидитет подразумева здравствено стање (природа болести и начин лечења), оштећење чула, поремећаји моторике, говора и емоционалних функција, које ограничава равноправно учешће у високом образовању, утиче на исходе учења и свакодневно функционисање, односно телесно оштећење, делимично и потпуно оштећење вида, делимично и потпуно оштећење слуха, дислексија, дисграфија и дискалкулија, поремећај говора, психолошке и менталне тешкоће, хронично обољење – уколико наведено здравствено стање ограничава равноправно учешће у високом образовању, утиче на исходе учења и свакодневно функционисање. Истим чланом је уређено да се лицем са инвалидитетом сматра:  1. лице на чије је име издато решење надлежног органа о постојању телесног оштећења; 2. лице на чије је име издато решење о праву на додатак за туђу негу и помоћ; 3. лице на чије је име издато мишљење Интерресорне комисије; 4. лице на чије је име издато решење ректора Универзитета о утврђивању права на упис применом афирмативне мере за лица са инвалидитетом. Чланом 6. овог правилника регулисано је да се захтев са прописаном документацијом ради утврђивања права на упис у прву школску годину основних и интегрисаних студија применом афирмативне мере, подноси најкасније у року од месец дана од дана расписивања конкурса. Чланом 9. даље је прописано да уколико се поступак покреће ради утврђивања права на упис у наредне школске године, захтев са прописаном документацијом подноси се најкасније до 1. септембра текуће школске године. Поступак утврђивања права на упис регулисан је тако што Комисија за утврђивање права на упис особа са инвалидитетом има пет чланова и чине је два професора Медицинског факултета, два професора Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију и један професор психологије Филозофског факултета. Чланом 12. Правилника је регулисано да Комисија доноси одлуку којом се констатује да кандидат има право на упис лица са инвалидитетом уколико је кандидат поднео: решење надлежног органа о постојању телесног оштећења; решење о праву на додатак за туђу негу и помоћ; или мишљење Интерресорне комисије. Међутим, уколико кандидат није поднео ниједан од наведених докумената, Комисија врши стручну процену поднете медицинске документације о постојању инвалидитета и утврђује на који начин и у којој мери установљено здравствено стање утиче на исходе учења (савладавање градива предвиђеног студијским програмом) и свакодневно функционисање кандидата и да ли ограничава његово равноправно учешће у високом образовању. С тим у вези Комисија може донети позитивну или негативну одлуку, у зависности од утврђеног утицаја установљеног здравственог стања на исходе учења и свакодневно функционисање кандидата, односно утврђеног ограничења равноправног учешћа у високом образовању.

Поред наведеног, сагледавајући стање у области заштите од дискриминације у складу са законом утврђеним надлежностима, Повереник је у свом Редовном годишњем извештају за 2018. годину[9], на основу увида стечених у поступку по притужбама током 2018. године, као и на основу других релевантних доступних података о проблемима у остваривању равноправности, дао одговарајуће препоруке органима јавне власти за будуће деловање. Тако су, када је у питању унапређење положаја особа са инвалидитетом, између осталог, дате и следеће препоруке:

 

  • Унапредити доступност основношколског и средњешколског образовања деци из осетљивих друштвених група, предузимањем афирмативних мера нарочито усмерених према деци са инвалидитетом и сметњама у развоју, ромској деци и „деци улице“ у циљу квалитетније подршке и унапређења инклузивног образовања и предузимањем мера на правовременом обезбеђивању уџбеника у прилагођеним форматима, повећању броја уписане деце али и смањењу осипања из образовног система. Предузети све неопходне радње и мере којима ће се обезбедити ангажовање педагошког асистента за децу и ученике којима је потребна додатна подршка у образовању и васпитању и наставити рад на развоју инклузивног образовања, у складу са принципима једнакости и доступности у образовању на свим нивоима. С тим у вези сагледати и ефекте примене Закона о дуалном образовању, посебно потенцијалне последице које има на осетљиве групе деце;

 

  • Спроводити активности усмерене ка укључивању одраслих из осетљивих друштвених група у образовни систем. Радити на обезбеђивању једнаких могућности у приступу високом образовању младима из маргинализованих друштвених група, увођењем посебних мера и допуном стандарда за акредитацију високошколских установа, а нарочито у погледу приступачности простора, обезбеђивања асистивних технологија и одговарајућих сервиса за подршку студентима;

 

  • Континуирано радити на едукацији запослених у државној управи и локалној самоуправи, запослених у систему образовања, запошљавања, здравствене и социјалне заштите, носилаца правосудних функција, полицијских службеника, запослених у инспекцијским службама, новинара и новинарки, из области антидискриминационог права, како би се обезбедило правилно и уједначено тумачење и примена антидискриминационих прописа, у складу са међународним стандардима и праксом међународних институција.

 

Полазећи од наведеног међународног и домаћег правног оквира, као и стања у остваривању равноправности особа са инвалидитетом, у складу са чланом 33. тачка 7. Закона о забрани дискриминације којим је, поред осталог, прописано да Повереник за заштиту равноправности иницира доношење или измену прописа ради спровођења и унапређивања заштите од дискриминације, мишљења смо да је потребно извршити измену Правилника о утврђивању права на упис лица са инвалидитетом, односно начина и поступка утврђивања права на упис у прву школску годину основних и интегрисаних студија, као и упис у наредне школске године основних и интегрисаних студија на Универзитету у Београду и факултетима у његовом саставу за лица са инвалидитетом, у правцу његовог усклађивања са Уставом и законом и омогућавања пуне реализације афирмативних мера ради постизања пуне равноправности особа са инвалидитетом приликом уписа на високошколске установе Универзитета у Београду, те уживања посебне заштите, у складу са законом.

 

У смислу наведеног, Повереник предлаже измену Правилника о утврђивању права на упис лица са инвалидитетом у правцу:

 

  1. Коришћења општеприхваћеног термина – особе са инвалидитетом, уместо термина – лица са инвалидитетом. Коришћење јединственог термина подстиче коректан говор и такав однос према особама са инвалидитетом, пре свега у законским и правним текстовима, науци, систему образовања, јавним службама и медијима. Промена свести о улози друштва у дефинисању положаја особа са инвалидитетом у енглеском и латинском језику и ширење социјалног приступа инвалидности довело је до општеприхваћене примене овог термина у намери да се покаже да је инвалидитет (disability) једна од карактеристика и да се не односи на целу особу.
  2. Сагледавања назива и предмета самог правилника. Наиме, Законом о високом образовању, како је већ наведено, прописано је да се на акредитоване студијске програме које организује високошколска установа могу уписати кандидати под условима и на начин уређен тим законом и општим актом самосталне високошколске установе, као и да стручно упутство о упису кандидата на високошколске установе, упису по афирмативним мерама и другим питањима од значаја за упис на високошколску установу чији је оснивач Република, доноси министар. Право на упис кандидата који припадају осетљивим друштвеним групама међу којима су особе са инвалидитетом утврђено је законом и стручним упутством док га овај правилник уређује на другачији начин, чиме се мења карактер и обим предвиђене афирмативне мере. У том смислу, сматрамо да је потребно изменити Правилник тако да начин и поступак уписа особа са инвалидитетом се не утврђује решењем од стране стручне комисије коју превасходно чине чланови медицинске струке.
  3. Преиспитивања дефиниције појма инвалидности у односу на опште прихваћени социјални приступ који посматра начин организације друштва а не нечију различитост или оштећење. У том смислу дефинисање инвалидности као здравственог стања које ограничава равноправно учешће у високом образовању и утиче на исходе учења и свакодневно функционисање не одговара општеприхваћеној дефиницији која је прописана Конвенцијом о правима особа са инвалидитетом и бројним другим међународним и домаћим прописима, где се под особама са инвалидитетом сматрају особе са дугорочним физичким, менталним, интелектуалним или чулним оштећењима које у интеракцији са разним препрекама могу ометати њихово пуно и ефикасно учешће у друштву на једнакој основи са другима. Тако, и када се ради процена, треба сагледавати потребе и одговарајуће мере подршке а не статус инвалидности, односно врсту и степен оштећења и ограничења у функцији „признавања права“. Са друге стране, имајући у виду да је инвалидност дефинисана бројним прописима домаћег законодавства, као и да се Законом о високом образовању упис студената са инвалидитетом уводи као афирмативна мера, нема потребе да се дефиниција инвалидности даје правилником којим се афирмативна мера разрађује и утврђује начин и поступак остваривања права на упис ових лица.
  4. Усаглашавања круга лица која се могу уписати на студије применом ове афирмативне мере са кругом лица која су побројана Стручним упутством за спровођење уписа у прву годину студијских програма основних и интегрисаних студија на високошколским установама чији је оснивач Република Србија за школску 2019/2020. годину, имајући у виду да је ово упутство у складу са чланом 100. Закона о високом образовању, обавезујуће за упис на високошколске установе чији је оснивач Република. У том смислу,  у прву годину основних и интегрисаних студија на високошколским установама чији је оснивач Република у школској 2019/2020. години, могу бити уписани кандидати који доставе: решење надлежног органа о постојању телесног оштећења,  решење о праву на додатак за туђу негу и помоћ, мишљење Интересорне комисије, или препоруку универзитетског центра студената са хендикепом/Удружења студената са хендикепом. Стручним упутством је уређено да кандидати којима није рађена процена телесног оштећења и који нису корисници права на додатак за туђу негу и помоћ или немају мишљење Интерресорне комисије, медицинску документацију достављају Удружењу студената са хендикепом које даје препоруку одговарајућем факултету.
  5. Усаглашавања начина уписа на наредне школске године основних и интегрисаних студија, имајући у виду да је Програмом афирмативне мере уписа лица са инвалидитетом уређено да се приликом уписа на више године студија, студенти који су уписани на основу овог програма у статусу студената који се финансирају из буџета, не рангирају са осталим студентима, већ задржавају буџетски статус уколико остваре 36 ЕСПБ, у складу са Законом о високом образовању. Посебно је потребно поново размотрити одредбу члана 6. став 2. Правилника о утврђивању права на упис лица са инвалидитетом којом је прописан рок за подношење захтева за упис у наредне школске године, имајући у виду да услове у погледу одговарајућег броја ЕСРП или инвалидност студенти могу стећи и након 1. септембра текуће школске године.

 

 

С поштовањем,

[1] Сенат Универзитета у Београду, 17. април 2019. године

[2] „Службени гласник РС”, бр. 88/17, 27/18 – др.закон и 73/18

[3] „Службени гласник РС”, број 36/19

[4] „Гласник Универзитета”, број 208/19

[5] Закон о потврђивању Конвенције о правима особа са инвалидитетом („Службени гласник РС” – Међународни уговори, бр. 42/09)

[6] „Службени гласник РС”, број 98/06, члан 21.

[7] „Службени гласник РС”, број 22/09

[8] „Службени гласник РС”, бр. 33/06 и 13/16

[9] Доступно  на: http://ravnopravnost.gov.rs/izvestaji/

 

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић


microsoft-word-iconИницијатива за измену Правилника о утврђивању права на упис лица са инвалидитетом Download


 

Print Friendly, PDF & Email
back to top