Говор поверенице Бранкице Јанковић на конференцији – Ми не дискриминишемо

Поштовани народни посланици и посланице, Ваше екселенције, уважени директори и директорке компанија и предузећа, представници и представнице цивилног друштва и медија, поштовани гости, партнери и пријатељи,
изузетна ми је част и задовољство да вас све поздравим и захвалим што сте се одазвали нашем позиву, показујући, и на тај начин, да смо уједињени око идеје равноправности и једнаких шанси за све наше грађане, као и да правила бизниса и људска права нису на различитим већ на истој страни, с обзиром да се економија не може одвојити од људи ни у једном аспекту њене појавности. Управо супротно – разноликост перспектива, талената, знања и искустава, разноликост у коме се уважава сваки појединац, и представљају пут до успеха у бизнису. Да смо на правом путу уверили сте нас сви ви, наши партнери и пријатељи, али и компаније које данас нису биле у прилици да присуствују нашој конференцији, али су спремне да прихвате наш Кодекс равноправности у свом пословању.

Данас Повереник за заштиту равноправности,  заједно са својим партнерима – успешним компанијама, међународним и домаћим институцијама и организацијама – даје свој мали допринос изградњи јаке, стабилне и успешне Србије. Равноправност свих грађана није  принцип који треба поштовати због тога што је модеран или наметнут од било кога, већ је он важан управо због квалитета живота и достојанства наших грађана и представља и основ остваривања свих других  људских права.

Посебно ме је охрабрило и обрадовало што су нам готово сви присутни учесници, приликом договора о нашем данашњем догађају, рекли да они већ раде у складу са начелима и кодексом равноправности и поштовања сваког запосленог и да су свесни да је то начин и темељ успешног пословања, који није базиран на предрасудама и стереотипима о било ком запосленом због његове боје коже, националне припадности, пола или било ког другог личног својства. За нашу институцију је то од изузетног значаја, с обзиром да смо нажалост понекад, сходно надлежностима, у прилици да у јавности износимо оне лоше примере – случајеве дискриминације, која је најчешћа управо приликом запошљавања и на тржишту рада. Наиме, наша законска обавеза је да о непоступању по препоруци Повереника послодавцу – да отклони акт дискриминације – обавестимо јавност путем медија, такође, наших цењених партнера у овом заједничком послу. Узимајући све то у обзир, знамо да нисмо сами у напорима ка пуној равноправности и стварању услова за једнаке шансе, свуда и на сваком месту, па и на тржишту рада. Охрабрује што видимо да се у великој мери различитости доживљавају као богатство и потенцијал – што су нам потврдили и многи и овде присутни привредни лидери и  предводници у  стварању и преношењу добрих пракси, што је уједно и кључна порука Кодекса равноправности, који данас представљамо. Намена овог практичног и оперативног документа јесте да буде, да се тако изразим, алат – али и мали подсетник у спровођењу принципа једнаких шанси у поступку запошљавања и на раду што све заједно, у крајњем, има за циљ унапређење самог процеса рада код послодавца. Мотивисан и задовољан радник највећа је вредност компаније, а радно окружење чине и повезаност међу људима и атмосфера на раду. Најновија истраживања на глобалном нивоу поново и поново доказују оно што већ знамо – да је срећан и задовољан радник далеко продуктивнији и бољи у решавању својих радних задатака и зато најуспешније компаније проналазе начине да своје раднике мотивишу и учине задовољнијим, што утиче између осталог и на раст профита, о чему ћемо касније и чути  много више из ваших излагања.

Уосталом, подсетићу на речи једног од најпознатијих психолога данашњице, Данијела Големана, који је исто ово рекао, али на другачији начин: „Прави лидер свестан је две ствари: прво, да не запошљава компјутерски програм, већ живу особу, и друго, није важно да зна само да добро води свој тим, већ да уме да буде и добар члан тог тима”.  У најмоћнијој долини света, Силицијумској, значајан постулат и услов успеха је што више међусобне комуникације, солидарности и размене мишљења међу запосленима, који су углавном из међусобно георгафски врло удаљених земаља и различитих социјалних И културолошких миљеа, али управо то доприноси стварању најкреативнијих идеја, које у новом дигиталном добу представљају мотор развоја  сваке привреде. На овом месту се не брине за новац, већ само за добру идеју,  које не може без доброг тима, а тимове увек чине људи са свим својим врлинама, па чак и манама, посебним знањима, вештинама и способностима и, наравно, припадностима различитим нацијама, верама,  друштвеним групама, осим што су различитог пола, социјалног статуса, здравственог стања,  и година или, рецимо, имају неки облик инвалидитета. Наравно тај свет није без мана, а пре свега у погледу регулисања дигиталног тржишта рада за које Зигмар Габријел каже: “ Морамо да формулишемо односе на тржишту рада, у којем кликворкери неће постати обесправљени надничари дигиталне модерне.”

Рекла сам на почетку да је данас дан за промоцију равноправности, посебно на тржишту рада и да нећу говорити о другој страни медаље – дискриминацији – о којој, као надлежна, довољно говорим када је за то време и место. Дискриминација приликом запошљавања и на тржишту рада је највећи изазов и област у којој има највише посла за све институције за равноправност у читавој Европи, са којима, да подсетим и на то, имамо изузетно добру сарадњу, а као најинтензивнију – ону у региону. Управо смо прошле године, на истом овом месту, овој теми посветили посебну пажњу, додуше у нешто другачијем саставу, са једанаест институција из региона, мојих поштованих колегиница и колега, када смо потписали и документ о сарадњи на сузбијању дискриминације и показали да смо спремни да будемо развојна снага у оквиру друштвених процеса у нашим земљама. Исту ту снагу видим и данас. Сигурна сам да са свима вама делимо визију Србије као отвореног и толерантног друштва равноправних људи, које свима пружа једнаке могућности. Применом Кодекса учинићемо још један важан корак ка остварењу те визије, јер смо ми зрело друштво, у коме је равноправност вредност која је неупитна и коју заједнички делимо са свима,  а та зрелост подразумева да знамо како стоје ствари, између осталог, и на тржишту рада, или како би то много боље рекао добитник Нобелове награде за економију, Хари Марковиц: „Тржиште нема ни срца ни мозга, па стога не можемо очекивати од њега да свесно решава своје унутрашње неједнакости. Ми сами треба да исправљамо те неједнакости.“

Хвала вам свима на пажњи!

 

brankica kodeks
Print Friendly, PDF & Email
Facebook
Google+
http://ravnopravnost.gov.rs/govor-poverenice-jankovic/">
back to top