682.18 Мишљење по притужби У. А.а.И.з.еи.с.п.против Д.З. З. због дискриминације на основу националне припадности у области јавног информисања

бр. 07-00-00536/2018-02   датум: 8.10.2018.

 

 

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе удружења „А.а.И.з. е. и с. п.“ поднете против Д. з. „З.“ поводом текста објављеног на званичној интернет страници ове установе, где је између осталог наведено: „Као отежавајућу околност можемо навести да се рад одвија у изразито урбаном ткиву (А. т. бр. 7 у центру З.), као и традиционално руралном подручију (тзв. Д. С.), са посебним нагласком да је у О. З. насељен велики број Рома, који је успешно инкорпориран у ткиво општине З..“ У притужби је, између осталог, наведено да наглашавањем да отежавајућу околност у раду поменуте здравствене установе представља велика заступљеност ромске националне мањине који насељавају о. З. и њиховим издвајањем на основу етничке припадности у односу на друге грађане представља повреду прокламованог начела једнакости из Закона о забрани дискриминације, те да се наводима из текста посебно стигматизује једна изразито рањива и маргинализована група у нашем друштву, која, у односу на општу популацију, већ има отежан приступ услугама здравствене заштите. У изјашњењу Д. з. „З.“, између осталог, наведено је да наглашени цитат у тексту потиче из 2009. године, а настао је у току спровођења „ДИЛС“ пројекта на националном нивоу у „Декади заштите Рома 2005.-2015. године“, те је циљ овог текста сасвим супротан од онога како је схваћен у притужби. Поред тога у изјашњењу је наведено да је Д. з. „З.“, након пријема захтева Повереника да се изјасни на притужбу, уклонио спорни текст са своје интернет презентације. Анализа садржаја спорног текста показала је да je утврђено да је циљ овог текста да се грађани, који посете интернет презентацију овог дома здравља, упознају са историјом и начином рада Д. з. „З.“, као и тешкоћама са којима се овај дом здравља суочава у свом раду. Наведено је да се као отежавајућа околност може навести и да се рад одвија у изразито урбаном ткиву (А. т. бр. 7 у центру З.), као и у традиционално руралном подручју (тзв. Д.С.) „са посебним нагласком да је у општини З. насељен велики број Рома, који је успешно инкорпориран у ткиво општине З.“. Анализа је показала да је овим наводом послата порука свим посетиоцима интернет странице да посебну тешкоћу у раду дома здравља представља и чињеница да на територији општине З., у којој овај дом здравља пружа услуге примарне здравствене заштите, живи и велики број припадника ромске националне мањине, на шта је посебно указано употребом синтагме „са посебним нагласком“. Дакле, из наведеног се може закључити да то што велики број Рома користи услуге Д. з. „З.“, овој здравственој установи представља посебну тешкоћу у раду, чиме се шаље и порука да се пружање здравствених услуга Ромима разликује од пружања услуга припадницима већинске популације. Поред тога, читање оваквог садржаја код Рома може изазвати осећај изолованости и понижења, јер се сугерише да њихово присуство на одређеном подручју отежава рад једне здравствене установе, једнако као и чињеница да дом здравља пружа услуге на великој територији. Имајући у виду све наведено, Повереник за заштиту  равноправности дао је мишљење да су порукама изнетим у тексту објаљеним на интернет страници Д. з. „З.“, у делу „О нама“, повређене одредбе члана 12. Закона о забрани дискриминације. Како је Д.з. „З.“ пре доношења мишљења уклонио спорни садржај са своје интернет презентације, Д. з. је препоручено да убудуће не објављује садржаје којима се повређују одредбе Закона о забрани дискриминације.

 

  1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Поверенику за заштиту равноправности обратило се У. „А-а- И. з. е. и с.п.“, притужбом која је поднета против Д. з. „З.“, а поводом тескта објављеног текста на званичној интернет страници ове установе где је између осталог наведено и следеће: „Као отежавајућу околност можемо навести да се рад одвија у изразито урбаном ткиву (А. трг бр. 7 у центру З.), као и традиционално руралном подручију (тзв. Д. С.), са посебним нагласком да је у О. З. насељен велики број Рома, који је успешно инкорпориран у ткиво о. З.

1.2. У притужби је, између осталог, наведено:

  • да наглашавање да отежавајућу околност у раду поменуте здравствене установе представља велика заступљеност ромске националне мањине који насељавају општину З., као и њихово издвајање на основу етничке припадности у односу на друге грађане, представља повреду прокламованог начела једнакости из Закона о забрани дискриминације;

 

  • да се наводима из текста посебно стигматизује једна изразито рањива и маргинализована група у нашем друштву, која у односу на општу популацију већ има отежан приступ услугама здравствене заштите;

 

  • да овакви наводи, осим што могу указивати на неједнак третман у пружању здравствених услуга, могу додатно обесхрабрити Роме и Ромкиње да користе право на здравствену заштиту у Д. з. „З.“;

 

  • да се репродуковање распрострањених негативних стереотипа и предубеђења према којима присуство Рома и Ромкиња у некој средини предствља нарочито „отежавајућу околност“ у складу са Законом о забрани дискриминације може квалификовати као узнемиравајуће и понижавајуће поступање којим се вређа достојанство ромске националне мањине и ствара непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење и подстиче се на чињење других облика дискриминације;

 

  • да изазивање и подстицање на неравноправност на основу националне припадности Закон препознаје као тежак облик дискриминације.

1.3. Уз притужбу је достављена фотографија интернет странице  Д. з. „З.“ на којој је објављен спорни садржај.

1.4. Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације[1], па је у току поступка прибављено изјашњење Д. з. „З.“.

1.5. У изјашњењу Д. з. „З.“, између осталог, наведено је:

  • да у вези са дописом Повереника за заштиту равноправности од 22. јуна 2018. године изражавају своје жаљење, јер је текст протумачен на наведени начин;

 

  • да наглашени цитат у тексту потиче још из 2009. године, а настао је у току спровођења „ДИЛС“ пројекта на националном нивоу у „Декади заштите Рома 2005-2015. године“ из чега се може претпоставити да му је циљ сасвим супротан од онога како је схваћен;

 

  • да наведени текст стоји на сајту јако дуго и да је ово прва примедба на текст;

 

  • да „жале због неразумевања и да је током акције „Декада заштите Рома“, у којој су и сами учествовали, постигнут резултат“. Да стоје иза тврдње да Роми имају једнак третман у пружању здравствене заштите са свим другим пацијентима, у свим објектима;

 

  • да нема говора о њиховом обесхрабривању у остваривању права на здравствену заштиту, о чему сведочи и чињеница да су Роми корисници услуга дома здравља у сразмерном броју у односу на укупан број пацијената;

 

  • да, уважавајући мишљење о. „А-аа“, одмах по пријему дописа Повереника за заштиту равноправности, наведени текст је уклоњен са интернет странице, која је иначе у фази преуређења;

 

  • да уколико о. „А-аа“ сматра потребним, на сајт ће радо поставити текст који би припремила ова организација, а који би дао актуелни подстицај у вези са заштитом Рома у области деловања дома здравља, и то на начин на који сматрају најцелисходнијим;

 

  • да је Д. з. „З.“ увек спреман да сваку сугестију овакве врсте одмах размотри и разреши у директном контакту са „оштећенима“ или онима који о њима брину.

 

1.6.  Повереник за заштиту равноправности одмах по пријему изјашњења Д. з. „З.“ извршио је увид у интернет страницу Д. з.и установио да је текст који је предмет притужбе и уклоњен, о чему је обавестио подносиоца притужбе.

 

1.7.  Поступајући по допису Повереника за заштиту равноправности бр.07-00-536/2018-02 од 23. јула 2018. године  удружење „А-аа и. з. с. и е. п.“ обавестио је дописом од 15. августа 2018. године овај државни орган да имајући у виду да је текст који је повод притужбе уклоњен тек након њеног подношења, као и да само постојање оваквог текста на интернет страници Д. з. „З.“ указује на несензитивисаност запослених у тој здравствениој установи на проблеме и изазове са којима се суочавају Роми и Ромкиње у оставаривању својих људских права, а посебно права на здравствену заштиту, што може утицати на неједнак третман Рома и Ромкиња у  остваривању овог права, остају при поднетој притужби.

 

  1. 2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

 

Увидом у текст који је објављен на интернет страници Д. з. „З.“, у одељку „О нама“, утврђено је да страница садржи опште податке о управи овог дома здравља, као и историјске податке о здравству у З.. У тексту је, такође, појашњено да Д. з. „З.“ пружа здравствене услуге у општини З. и С. на 217411 становника према последњим подацима, и то на површини од 442 км2. У тексту је посебно наглашено да је ово једини дом здравља на територији града Београда који омогућава примарну здравствену заштиту на две општине. Дом здравља пружа услуге из домена примарне здравствене заштите грађанима из О. З. и С. који живе у приградским насељима: Г., З.П., П. Х., А., К., Б.и Г.. Такође корисници примарне здравствене заштите Д. з. „З.“ живе у селима: Б., У. и селима општине С., Д., Б., П., Ј., П. и Б.. У тексту се даље истиче да је рад овог дома здравља веома специфичан због обухвата две општине, са великом удаљеношћу крајњих пунктова у односу на централни пункт у З.. Потом се указује да се као отежавајућа околност може навести да се рад одвија у изразито урбаном ткиву (А. т. бр. 7 у центру З., као и традиционално руралном подручју ( тзв. Д. С.), „са посебним нагласком да је у општини З. насељен велики број Рома, који је успешно инкорпориран у ткиво општине З..“ У наставку текста је објашњена мисија Д. з. „З.“ која се састоји у томе да едуковани стручни кадар Д. з. „З.“, уз помоћ савремене технологије, пружа квалитетне услуге здравствене заштите и обезбеђује висок степен ране превенције као и очувања и унапређења здравља за дужи и здравији живот грађана О. З. и С.. У делу који носи назив „Мисија“, наведено је да Д. з. „З.“ стреми досезању свих препоручених професионалних стандарда тежећи максимално да буде савремена, квалитетна установа примарне здравствене заштите, која пружа ефискану превентивну и куративну заштиту, поштујући етику и водиче добре праксе.

 

  1. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА
    • Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе и изјашњења, као и текст који је објављен на интернет страници Д. з. „З.“, у одељку „О нама“, који је Д. з. „З.“, након пријема захтева за изјашњење на притужбу, уклонио.

 

Правни оквир

  • Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности[2].

 

  • Устав Републике Србије у члaну забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Такође, Устав Републике Србије јемчи слободу мишљења и изражавања, као и слободу да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире обавештења и идеје и прописује да се слобода изражавања може законом ограничити, ако је то, поред осталог, неопходно и ради заштите права и угледа других.

 

  • Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у чл. ст. 1. тач. 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. С обзиром на околности конкретног случаја, за његово разматрање релевантна је и одредба члана 12. Закона о забрани дискриминације којом је забрањено узнемиравање и понижавајуће поступање које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење.

 

  • Стратегија превенције и заштите од дискриминације[3] прописује као један од задатака стварање безбедног окружења за припаднике осетљивих друштвених група и унапређење степена толеранције према њима. С тим у вези, стратегија препознаје Роме као осетљиву друштвену групу и као један од посебних циљева прописује – спречавање дискриминације над припадницима ромске националне мањине. За остваривање овог циља потребно је посебну пажњу посветити ромској националној мањини и искорењивању различитих случајева дискриминације, дискриминаторских пракси и коришћења стереотипа којима су Роми изложени, те је потребно радити и на превенцији и спречавању различитих облика дискриминације припадника ромске националне мањине, а учиниоце таквих аката санкционисати у складу са законом.

 

  • Стратегијом за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за период од 2016-2025. године[4], прописано је да је један од разлога за доношење ове стратегије и стварање услова за њихову социјалну укљученост – смањење сиромаштва и сузбијање дискриминације Рома и Ромкиња, односно стварање услова за пун приступ остваривању људских права лица ромске националности. Развијање друштвене свести о одговорном односу грађана и грађанки према социјалном укључивању Рома и Ромкиња искључиво зависи од носилаца јавних политика који јасним одлукама и спровођењем мера којима се сузбијају етничка нетрпељивост и предрасуде треба да створе повољно друштвено и правно окружење за социјалну инклузију. Принцип инклузије, који је у основи стратешког приступа унапређивању положаја Рома и Ромкиња у нашем друштву, подразумева прилагођавање окружења субјекту инклузивне политике.

 

Анализа прилога са аспекта антидискриминационих прописа

  • Имајући у виду предмет ове притужбе, потребно је утврдити да ли садржај текста који је објављен на интернет страници Д.з. „З.“, а у којем је између осталог наведено да се као отежавајућа околност може навести да се рад овог дома здравља одвија у изразито урбаном ткиву, „са посебним нагласком да је у о. З. насељен велики број Рома, који је успешно инкорпориран у ткиво о.З.“, представља узнемиравајуће и понижавајуће поступање и повреду достојанства припадника ромске националне мањине, односно да ли се овим текстом ствара непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење за групу лица на основу њиховог личног својства – припадности ромској националној мањини.

3.8.  Стога, Повереник је приступио анализи текста објављеног на интернет страници Д. з. „З.“, у одељку „О нама“. Током анализе утврђено је да је циљ овог текста да се грађани, који посете интернет презентацију овог дома здравља, упознају са историјом и начином рада Д. з. „З.“, као и тешкоћама са којима се овај дом здравља суочава у свом раду. Тако, наведено је да се као отежавајућа околност може навести и да се рад одвија у изразито урбаном ткиву (А. трг бр. 7 у центру З.), као и у традиционално руралном подручју (тзв. Доњи Срем) „са посебним нагласком да је у о. З. насељен велики број Рома, који је успешно инкорпориран у ткиво о. З.“. Анализа је показала да је овим наводом послата порука свим посетиоцима интернет странице да посебну тешкоћу у раду дома здравља представља и чињеница да на територији о. З., у којој овај дом здравља пружа услуге примарне здравствене заштите, живи и велики број припадника ромске националне мањине, на шта је посебно указано употребом синтагме „са посебним нагласком“.  Дакле, из наведеног се може закључити да то што велики број Рома користи услуге Д.з. „З.“ овој здравственој установи представља посебну тешкоћу у раду, чиме се шаље и порука да се пружање услуга овој друштвеној групи разликује од пружања здравствених услуга припадницима већинске популације.

 

3.9.  Надаље, Повереник за заштиту равноправности ценио је навод из изјашњења да је циљ постављања ових навода потпуно супротан од онога што се наводи у притужби, те да нема говора о обесхрабривању Рома да користе услуге здравствене заштите. Међутим, део текста у којем се наводи да је у о.З.насељен велики број Рома повезан је са истицањем негативних околности које отежавају рад Д. з. „З.“ (пружање здравствених услуга на територији две општине са великом удаљеношћу крајњих пунктова, обављања делатности у руралним деловима, као и деловима који су урбаном ткиву), те се, стога, може закључити да чињеница да велики број Рома живи на територији коју „покрива“ овај дом здравља, такође, представља негативну околност. Стога, овакво издвајање припадника ромске националне мањине и довођење ове групе лица у контекст тешкоћа у раду Д.з. „З.“, као и поруке које су послате овим текстом, а које су појашњене у претходној тачки овог мишљења, представља понижавајуће и увредљиво окружење за припаднике ромске националне мањине, те се њиме, такође, подстиче и њихова стигматизација, јер се присуство Рома у некој средини представља као нарочито „отежавајућа околност“ у раду једне здравствене установе. Тиме се додатно појачава већ постојећа социјална дистанца према припадницима ромске националне мањине, за чији се начин живота већ везују бројни стереотипи и прерасуде. Поред тога, читање оваквог садржаја код Рома може изазвати осећај изолованости и понижења, јер се сугерише да њихово присуство на одређеном подручју отежава рад једне здравствене установе, једнако као и чињеница да дом здравља пружа услуге на великој територији.

 

3.10. Затим, Повереник посебно указује да у случајевима дискриминације намера није правно релевантна, односно, да за утврђивање да ли је неко извршио акт дискриминације, није од значаја да ли је постојала намера да се друго лице дискриминише. Дискриминација се може извршити и без постојања намере, дакле и у незнању да је акт који се врши дискриминаторан и без постојања свести да се неко дискриминише. То значи да приликом испитивања да ли је одређен акт супротан императивним прописима о забрани дискриминације, намера извршиоца дискриминаторног акта није правно релевантна, што произлази и из одредбе члана 12. Закона о забрани дискриминације, којом је забрањено узнемиравање и понижавајуће поступање, не само када је циљ таквог понашања повреда достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, већ и када такво понашање објективно представља повреду достојанства лица или групе лица. Такође, наводи из изјашњења да је спорни текст настао пре 9 година и да на његов садржај до сада није било примедби, као и да су Роми корисници Д. з. „З.“ у сразмерном броју као и припадници већинске популације, не могу представљати оправдање за објављивање оваквог садржаја на интернет страници, нарочито имајући у виду да је реч о здравственој установи  чије су услуге од великог значаја за све кориснике, те је стога неприхватљиво истицати да се рад са одређеним корисницима разликује у односу на њихову националну припадност.

 

3.11. Приликом одлучивања у овој правној ствари Повереник је имао у виду положај  припадника ромске националне мањине. Наиме, према годишњем извештају Повереника за заштиту равноправности за 2017. годину[5],  број притужби због дискриминације на основу националне припадности налази се на петом месту, а као и претходних година највећи број притужби поднет је због припадности ромској националној мањини, и то у поступцима пред органима јавне власти. Ове податке поткрепљују и резултати истраживања ставова грађана и грађанки, а према којем су учесници истраживања, упитани за прву слободну асоцијацију о групи која је највише дискриминисана у Србији, навели управо припаднике ромске националне мањине (23%)[6]. Такође, резултати поменутог истраживања показују да и даље постоји велика социјална дистанца грађана и грађанки према Ромима и Ромкињама. Тако,16,3% испитаника не жели да им Роми буду комшије, 9,3% не жели да има колегу ромске националности, 14,2% испитаника не жели да васпитач/ца његовом детету буде припадник ромске популације, 14,8% испитаника не жели да се дружи и посећује са припадницима ромске популације, док чак 33,4% испитаника не жели да буде у браку или да његово/њено дете буде у браку са Ромом, односно Ромкињом[7].

3.12.  Повереник за заштиту равноправности имао је у виду чињеницу да је Дом здравља „Земун“, након пријема захтева Повереника да се изјасни на притужбу, уклонио спорни текст са своје интернет презентације. Овакав поступак Д. з. „З.“ је за похвалу и указује да повреда равноправности није увек резултат свесне намере, већ да је често последица недовољног познавања правних стандарда у домену заштите од дискриминације.

  1. МИШЉЕЊЕ

 

Порукама изнетим у тексту објаљеним на интернет страници Д. з. „З.“, у делу „О нама“, дошло је до повреда одредаба члана 12. Закона о забрани дискриминације.

 

  1. ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности препоручује Д. з. „З.“ да убудуће не објављује садржаје којима се повређују одредбе Закона о забрани дискриминације.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС“, број 22/09

[2] Члан 33. Закона о забрани дискриминације

[3] „Службени гласник РС“, број 60/13

[4] „Службени гласник РС“, број 26/16

[5] садржај доступан на: http://ravnopravnost-5bcf.kxcdn.com/wp-content/uploads/2018/03/RGI-2017_PZR_FINAL_14.3.2018-1.pdf

[6] Редован годишњи извештај Повереника за заштиту равноправности за 2016. годину, Београд, март 2017. , стр. 138. http://ravnopravnost-5bcf.kxcdn.com/wp-content/uploads/2017/06/Redovan-godisnji-izvestaj.pdfhttp://ravnopravnost-5bcf.kxcdn.com/wp-content/uploads/2017/06/Redovan-godisnji-izvestaj.pdf

[7] Извештај о истраживању јавног мњења „Однос грађана и грађанки према дискриминаицји у Србији“, Београд, децембар 2016. године, доступно на http://ravnopravnost.gov.rs/izvestaj-o-istrazivanju-javnog-mnjenja

 

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић


microsoft-word-icon682.18 Мишљење по притужби У. А.а.И.з.еи.с.п.против Д.З. З. због дискриминације на основу националне припадности у области јавног информисања Download


 

Print Friendly, PDF & Email
back to top