52-2018 Ј. Ж. против Секретаријата за дечију и социјалну заштиту Града Ниша и Града Ниша због дискриминације на основу пребивалишта у поступку пред органима јавне власти

бр. 07-00-60/2018-02  датум:  8. 7. 2018.

 

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју је поднела Ј.Ж. против Секретаријата за дечију и социјалну заштиту Града Ниша и Града Ниша због дискриминације на основу пребивалишта као личног својства. У притужби је наведено да Ј. Ж. није признато право на једнократну новчану помоћ за прворођено дете јер није имала пребивалиште на територији града Ниша најмање шест месеци до дана рођења детета. У изјашњењу Секретаријата за дечију и социјалну заштиту Града Ниша наведено је да је чланом 5. став 1. Одлуке о финансијској подршци породици са децом на територији града Ниша прописано да право на једнократну новчану помоћ остварује мајка за своје прворођено дете ако најмање шест месеци пре рођења детета има пребивалиште на територији града Ниша, односно боравиште ако је избеглица или расељено лице са територије Косова и Метохије, под условом да непосредно брине о детету. Истакнуто је да Ј.Ж. у моменту рођења детета, није имала пребивалиште на територији града Ниша у трајању од најмање 6 месеци пре порођаја, те да нема основа за признавање права на једнократну новчану помоћ за прворођено дете. Град Ниш није доставио изјашњење на наводе из притужбе. У току поступка је утврђено да је Секретаријат за дечију и социјалну заштиту Града Ниша, приликом одлучивања о захтеву Ј.Ж. поступио у складу са Одлуком о финансијској подршци породици са децом на територији града Ниша, коју је дужан да поштује. Имајући у виду да је притужба поднета и против Града Ниша, приступљено је анализи услова прописаних Одлуком о финансијској подршци породици са децом на територији града Ниша. Наиме, наведеном одлуком прописано је да право на новчану накнаду за прворођено дете може да оствари мајка која има пребивалиште, односно боравиште ако је избеглица или расељено лице са територије Косова и Метохије на територији града Ниша више од шест месеци пре рођења детета. Анализа је показала да услов за остваривање права на новчану накнаду за прворођено дете који се односи искључиво на пребивалиште мајке, нема објективно и разумно оправдање, јер прописивање овог услова, без узимања у обзир пребивалишта оца детета и самог детета, није оправдан ни с аспекта сврхе, ни с аспекта последица које производи. Стога, Поверник за заштиту равноправности је дао мишљење да Секретаријат за дечију и социјалну заштиту Града Ниша није повредио одредбе Закона о забрани дискриминације, док је Град Ниш, прописивањем услова за остваривање права на једнократну новчану помоћ за прворођено дете везаним за дужину трајања пребивалишта мајке, повредио одредбе чл. 8. Закона о забрани дискриминације. У складу са тим, Повереник за заштиту равноправности препоручио је Граду Нишу да измени одредбу члана 5. Одлуке о финансијској подршци породици са децом на територији града Ниша, на тај начин што ће прописати да, поред осталих услова, право на новчану накнаду за прворођено дете остварује мајка детета, уколико она или отац детета на територији града Ниша имају пребивалиште, односно боравиште ако је у питању избеглица или расељено лице са територије Косова и Метохије више од шест месеци пре рођења детета, под условом да дете има пријављено пребивалиште на територији града Ниша.   

  1. ТОК ПОСТУПКА
    • Повереник за заштиту равноправности примио је притужбу Ј.Ж., поднету против Секретаријата за дечију и социјалну заштиту града Ниша и Града Ниша.
    • У притужби и допуни притужбе Ј.Ж. између осталог, наведено је:
  • да је склопила брак 23. јула 2017. године, након чега је 7. августа 2017. године пријавила пребивалиште на адреси свог супруга;
  • да није била у могућности да раније пријави пребивалиште, јер није била удата;
  • да њен супруг станује на истој адреси од 1995. године, а након рођења њиховог детета, и оно је пријављено на адресу родитеља;
  • да је Секретаријат за дечију и социјалну заштиту Града Ниша одбио њен захтев за остваривање права на једнократну помоћ за прворођено дете, јер није имала пребивалиште на територији града Ниша најмање шест месеци пре рођења детета, што је услов прописан одлуком Града Ниша;
  • да сматра да „одлука града Ниша није у складу са законом о родној равноправности и политиком наталитета у Србији“;
  • да би јој помоћ помогла да дете снабде одговарајућом опремом, те да се нада да ће Град Ниш променити одлуку и исплатити једнократну помоћ.
    • Уз притужбу и допуну притужбе доставила је: 1) решење Секретаријата за дечију и социјалну заштиту Града Ниша бр.7-132-07597/17 од 9. јануара 2018. године; 2) извод из матичне књиге венчаних бр. 757 од 23. јула 2017. године; 3) извод из матичне књиге рођених за малолетног сина, И.Ж, бр. 3723 од 29. новембра 2017. године; 4) уверење о пријави пребивалишта Г. Ж. 17-2. Бр. 205-2/1727 од 5. марта 2018. године; 5) уверење о пријави пребивалишта Ј.Ж. 17-2. Бр 205-2/1729 од 5. марта 2018. године, 6) уверење о пријави пребивалишта малолетног И.Ж. 17-2. Бр 205-2/1721 од 5. марта 2018. године.
    • Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације[1], па је у току поступка од Секретаријата за дечију и социјалну заштиту Града Ниша и Града Ниша затражено да се изјасне о наводима из притужбе.
    • У изјашњењу Секретаријата за дечију и социјалну заштиту Града Ниша, између осталог, наведено је:
  • да је Секретаријат за дечију и социјалну заштиту Града Ниша донео решење број 7-132-07597/17 од 9. јануара 2018. године, којим Ј.Ж. није признато право на једнократну новчану помоћ за прворођено дете у породици због неиспуњења услова везаног за дужину трајања пребивалишта;
  • да је чланом 5. став 1. Одлуке о финансијској подршци породици са децом на територији града Ниша[2] прописано да право на једнократну новчану помоћ остварује мајка за своје прворођено дете ако најмање шест месеци пре рођења детета, на територији града Ниша има пребивалиште, односно боравиште ако је избеглица или расељено лице са територије Косова и Метохије, под условом да непосредно брине о детету;
  • да Ј.Ж. у моменту рођења детета 20. новембра 2017. године, није имала пребивалиште на територији града Ниша у трајању од најмање 6 месеци пре порођаја, те да нема основа за признавање права на једнократну новчану помоћ за прворођено дете;
  • да је Секретаријат за дечију и социјалну заштиту Града Ниша размотрио све списе у предмету Ј.Ж. и остаје при донетој одлуци и разлозима изнетим у првостепеном решењу.
    • У прилогу изјашњења Секретаријата за дечију и социјалну заштиту Града Ниша достављени су: 1) копија решења Секретаријата за дечију и социјалну заштиту бр. 7-132-07597/17 од 9. јануара 2018. године и 2) копија решење Градског већа Града Ниша бр. 448-21/2018-03 од 4. априла 2018. године.
    • Граду Нишу упућен је захтев априла 2018. године да се у року од 15 дана од дана пријема захтева изјасни о основаности и наводима из притужбе. Како се Град Ниш у остављеном року није изјаснио, а захтев је уредно примио, Поверенику за заштиту равноправности били су доступни само наводи из притужбе и изјашњења Секретаријата за дечију и социјалну заштиту Града Ниша.

 

  1. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

 

  • Увидом у извод из матичне књиге венчаних бр. 757, утврђено је да су Ј. и Г. Ж. закључили брак у Нишу 23. јула 2017. године. У тренутку склапања брака женик – Г. Ж. је имао пребивалиште у Нишу, на адреси …., док је невеста – Ј. Ж. имала пребивалиште у С.
  • Увидом у Уверење Полицијске управе у Нишу 17-2 Бр. 205-2/1727 од 5. марта 2018. године, утврђено је да је Г. Ж. из Ниша, улица ….., пријављен са пребивалиштем у Нишу од 22. јуна 1995. године.
  • Увидом у Уверење Полицијске управе у Нишу 17-2 Бр. 205-2/1729 од 5. марта 2018. године, утврђено је да је Ј. Ж из Ниша, улица …., пријављена са пребивалиштем у Нишу од 7. августа 2017. године.
  • Увидом у извод из матичне књиге рођених малолетног И.Ж, сина Ј. и Г.Ж., бр. 3723 од 29. новембра 2017. године, утврђено је да је рођен 20. новембра 2017. у Нишу.

 

  • Увидом у Уверење Полицијске управе у Нишу 17-2 Бр. 205-2/1721 од 5. марта 2018. године, утврђено је да је малолетни И.Ж. из Ниша, улица ….., пријављен са пребивалиштем у Нишу од 29. новембра 2017. године.

 

  • Решењем Секретаријата за дечију и социјалну заштиту Града Ниша број 7-132-07597/17 од 9. јануара 2018. године Ј.Ж. из Ниша није признато право на једнократну новчану помоћ за прворођено дете у породици, јер именована у тренутку рођења детета није имала пребивалиште на територији града Ниша у трајању од најмање шест месеци пре порођаја. У образложењу наведеног решења наведено је да је чланом 5. став 1. Одлуке о финансијској подршци породици са децом на територији града Ниша прописано да право на једнократну новчану помоћ остварује мајка за своје прворођено дете ако најмање шест месеци пре рођења детета на територији Града Ниша има пребивалиште, односно боравиште ако је избеглица или расељено лице са територије Косова и Метохије, под условом да непосредно брине о детету. С тим у вези, констатовано је да у тренутку рођења детета, 20. новембра 2017. године, мајка је имала пребивалиште мање од шест месеци на територији града Ниша.

 

  • Решењем Градског већа Града Ниша број 448-21/2018-03 од 4. априла 2018. године одбијена је жалба Ј.Ж. из Ниша, изјављена на решење Градске управе Града Ниша – Секретаријата за дечију и социјалну заштиту број 7-132-07597/17 од 9. јануара 2018. године. У образложењу решења је констатовано да нема основа за признавање права на једнократну новчану помоћ за прворођено дете у породици, те да је првостепени орган правилно применио материјални пропис.

 

  1. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

 

 

Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе садржане у притужби и изјашњењу, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

 

Правни оквир

3.1. Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације[3] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности[4].

3.2. Устав Републике Србије[5] прописује да је забрањена дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета[6]. Такође, одредбом члана 66. став 2. прописано је да породица, мајка, самохрани родитељ и дете у Републици Србији уживају посебну заштиту, те да се мајци пружа посебна подршка и заштита пре и после порођаја.

3.3. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације[7], којим је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а која се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Чланом 8. Закона о забрани дискриминације је прописано да повреда начела једнаких права и обавеза постоји ако се лицу или групи лица, због његовог односно њиховог личног својства, неоправдано ускраћују права и слободе или намећу обавезе које се у истој или сличној ситуацији не ускраћују или не намећу другом лицу или групи лица, ако су циљ или последица предузетих мера неоправдани, као и ако не постоји сразмера између предузетих мера и циља који се овим мерама остварује.

3.4. Закон о финансијској подршци породици са децом[8], одредбама чл. 11. прописује да права на финансијску подршку породици са децом представљају: 1) накнада зараде, односно накнада плате за време породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета; 2) остале накнаде по основу рођења и неге детета и посебне неге детета; 3) родитељски додатак; 4) дечији додатак; 5) накнада трошкова боравка у предшколској установи за децу без родитељског старања; 6) накнада трошкова боравка у предшколској установи за децу са сметњама у развоју и децу са инвалидитетом; 7) накнада трошкова боравка у предшколској установи за децу корисника новчане социјалне помоћи и 8) регресирање трошкова боравка у предшколској установи деце из материјално угрожених породица. Ставом 4. овог члана прописано је да АП Војводина, општина, односно град могу, ако су обезбедили средства, да утврде и друга права, већи обим права од права утврђених овим законом и повољније услове за њихово остваривање.

 

3.5. Одлуком о финансијској подршци породици са децом на територији града Ниша[9] прописано је да право на једнократну новчану помоћ у износу од 20.000,00 динара остварује мајка за своје прворођено дете ако најмање шест месеци пре рођења детета на територији Града има пребивалиште, односно боравиште ако је избеглица или расељено лице са територије Косова и Метохије, под условом да се непосредно брине о детету[10]. Одредбом члана 7. ове одлуке прописано је да ако мајка није жива или је напустила дете или је из оправданих разлога спречена да непосредно брине о детету, право на једнократну новчану помоћ уместо мајке може остварити отац детета, хранитељ или старатељ уколико испуњава услове из члана 5. ове одлуке.

 

3.6. У Стратегији подстицања рађања[11] истакнути су појединачни циљеви ове стратегије, укључујући смањење директних трошкова подизања деце и финансијске мере за подстицање рађања.

Анализа навода из притужбе, изјашњења и прилога са аспекта антидискриминационих прописа

3.7. Имајући у виду предмет ове притужбе, у конкретном случају потребно је утврдити да ли је  подноситељка притужбе Ј.Ж. дискриминисана на основу њеног личног својства – пребивалишта.

3.8. Притужба је поднета против Секретаријата за дечију и социјалну заштиту Града Ниша и Града Ниша. Међутим, имајући у виду предмет притужбе, као и чињеницу да је Одлуку о финансијској подршци породици са децом на територији града Ниша, којом је прописано да право на једнократну новчану помоћ остварује мајка за своје прворођено дете ако најмање шест месеци пре рођења детета на територији Града има пребивалиште, донела Скупштина Града Ниша, евидентно је да је Секретаријат за дечију и социјалну заштиту Града Ниша, у конкретном случају, поступио у свему у складу са наведеном одлуком, коју је дужан да поштује. Према томе, у конкретном случају, са аспекта прописа о забрани дискриминације, Секретаријат за дечију и социјалну заштиту Града Ниша се не може сматрати одговорним за услове прописане општим актом чији није доносилац и које је дужан да примењује када доноси појединачне акте.

3.9. Наиме, на основу навода из притужбе и изјашњења, као и достављених доказа, утврђено је да је Ј.Ж. поднела захтев Секретаријату за дечију и социјалну заштиту Града Ниша ради остваривања права на једнократну новчану помоћ за прворођено дете. Међутим, Секретаријат за дечију и социјалну заштиту Града Ниша донео је решење којим је одбио њен захтев, са образложењем да не испуњава услов за остваривање овог права, прописан  Одлуком о финансијској подршци породици са децом на територији града Ниша, јер нема пребивалиште на територији града Ниша најмање шест месеци пре рођења детета. У конкретном случају, подноситељка притужбе је 7. августа 2017. године пријавила пребивалиште на територији града Ниша, а дете је родила 20. новембра 2017. године, те је пре рођења детета имала пребивалиште на територији града Ниша нешто дуже од три месеца. Стога, а имајући у виду одредбе Одлуке о финансијској подршци породици са децом на територији града Ниша, Повереник за заштиту равноправности констатује да подноситељка притужбе није испунила услов за остваривање права на новчану помоћ за прворођено дете прописан овом одлуком, због чега је Секретаријат за дечију и социјалну заштиту града Ниша у конкретном случају донео решење којим се Ј.Ж. не признаје право на једнократну новчану помоћ за прворођено дете у породици.

3.10. Подноситељка је у притужби такође навела да сматра да „одлука града Ниша није у складу са законом о родној равноправности и политиком наталитета у Србији“, те да се нада да ће Град Ниш променити одлуку и исплатити једнократну помоћ. Имајући у виду да је доносилац Одлуке о финансијској подршци породици са децом на територији града Ниша Скупштина града Ниша, као највиши орган Града, Повереник је приступио анализи услова који су прописани за остваривање права на једнократну новчану помоћ са аспекта Закона о забрани дискриминације, како би се утврдило да ли је Град Ниш, прописивањем да право на једнократну новчану помоћ остварује мајка за своје прворођено дете ако има пребивалиште на територији града Ниша најмање шест месеци пре рођења детета, дискриминисао подноситељку притужбе и чланове њене породице.

3.11. Анализа услова који су прописани за остваривање права на једнократну новчану помоћ за прворођено дете, са аспекта Закона о забрани дискриминације и других релевантних прописа, показала је да су очигледно стављене у неједнак положај породице чији сви чланови имају пријављено пребивалиште на територији града Ниша и имају намеру да се стално настане у овом граду, али мајка детета није пријавила пребивалиште на територији града Ниша шест месеци пре рођења детета у односу на породице у којима мајка има пребивалиште на територији града Ниша шест месеци пре рођења детета. Повереник за заштиту равноправности анализирао је да ли је постављање услова да право на новчану накнаду остварује мајка ако има пребивалиште на територији града Ниша шест месеци пре рођења детета у супротности са императивним прописима којима је дискриминација забрањена и који су обавезујући за све. Стога, било је потребно размотрити да ли постоји објективно и разумно оправдање да се мајкама које немају пребивалиште на територији града Ниша шест месеци пре рођења детета ускрати право на новчану накнаду за прворођено дете. То подразумева испитивање: а) да ли је циљ који се постиже овим условом допуштен и оправдан и б) да ли се циљ/или циљеви могао постићи само прописаном мером, односно, да ли постоји сразмера између предузетих мера и циљева који се том мером остварују.

3.12. Неспорно је да је у надлежности градова и општина да, уколико су обезбедили средства, утврде и друга права из области финансијске подршке породице са децом, односно, да доносе одлуке којима ће финансијски пружити помоћ породици и деци који живе на територији града или општине. У том смислу, Град Ниш има право да из свог буџета издваја средства за различите облике помоћи породицама, да утврђује правила за расподелу тих средстава и да их у складу са прописима расподељује. То право се ни на који начин не доводи у питање, јер спремност Града Ниша да део расположивих средстава усмери на материјалну подршку и помоћ породици са прворођеним дететом представља позитиван пример подршке. Што се тиче услова прописаних Одлуком о финансијској подршци породици са децом на територији града Ниша да право на новчану накнаду за прворођено дете остварује мајка која има пребивалиште на територији града Ниша више од шест месеци пре рођења детета, Повереник за заштиту равноправности констатује да, како се Град Ниш није изјаснио на притужбу, тешко је утврдити разлоге због којих је овакав услов прописан. Међутим, имајући у виду праксу других градова, који су у ранијем периоду прописивали сличне услове везане за дужину трајања пребивалишта мајке, а који су након одлуке Повереника овај услов мењали, може се претпоставити да је и Град Ниш поставио наведени услов јер је желео да спречи злоупотребу овог права, а имајући у виду ограниченост средстава града за пружање помоћи и подршке породицама. Повереник констатује да град има право да онемогући евентуалне злоупотребе остваривања тог права, као и да се осигура да ће право на овај вид подршке остварити искључиво породице које заиста живе на територији града Ниша, те такав  циљ доношења Одлуке о финансијској подршци породици са децом на територији града Ниша се може сматрати допуштеним и оправданим.

3.13. Имајући у виду наведено у претходној тачки овог мишљења, потребно је испитати и да ли је постављање услова у вези са дужином трајања пребивалишта мајке детета на територији града Ниша, једини начин да се Град Ниш осигура од евентуалних злоупотреба остваривања права на новчану накнаду за прворођено дете, односно, да обезбеди да ће овај вид помоћи заиста користити грађани Града Ниша. Ово подразумева испитивање да ли је последица предузетих мера оправдана, као и да ли постоји сразмера између предузетих мера и циљева који се том мером остварују.

При томе, треба имати у виду специфичну ситуацију у којој се нашла породица подноситељке притужбе. Наиме, у питању је породица која се у моменту подношења захтева за остваривање права на новчану накнаду за прворођено дете, налазила у следећој животној ситуацији:

  • мајка детета је склопила брак са грађанином Ниша, доселила се на територију града Ниша са намером да у њему живи и пријавила је пребивалиште након закључења брака, односно, није пријавила пребивалиште на територији овог града шест месеци пре рођења детета,
  • отац детета живи на територији града Ниша од године, односно, дуже од шест месеци пре рођења детета,
  • детету је пријављено пребивалиште на територији града Ниша.

3.14. С обзиром да мајка детета није имала пребивалиште на територији града Ниша шест месеци пре рођења детета, иако се на територију овог града доселила након склапања брака и са намером да у овом граду живи, као и да отац детета живи у Нишу више од двадесет година, ова породица, ипак, није остварила право на новчану накнаду за прворођено дете. Стога, последица мера које је предузео град Ниш како би онемогућио да право на овај вид накнаде остварују мајке које немају пребивалиште у Нишу, довела је до тога да су породице које несумњиво живе на територији града Ниша, али у којима мајка детета нема пријављено пребивалиште на територији овог града дуже од шест месеци пре рођења детета, онемогућене да остваре право на овај вид финансијске подршке породици са децом.

3.15. Иако је одлуком истакнуто да право на новчану накнаду за прворођено дете остварује мајка детета, анализом осталих одредаба одлуке може се утврдити да је у питању подршка коју град жели да пружи целој породици са прворођеним дететом, због рођења детета и повећаних трошкова, без обзира што је титулар овог права мајка детета. На овакав закључак посебно упућује могућност, прописана чланом 7. одлуке, да отац детета, у изузетним околностима, може да оствари ово право, чиме је јасно да новчана накнада није намењена искључиво мајци, већ јој је циљ да финансијски потпомогне новорођенче, као и целу породицу која га одгаја. Стога, имајући у виду да је циљ новчане накнаде за прворођено дете да финансијски потпомогне породицу, чији су чланови грађани Града Ниша, није јасно из ког разлога се узима у обзир само пребивалиште мајке, а не и пребивалиште оца детета, односно, време које он живи у овом граду, као и пребивалиште самог детета. Такође, потребно је да нагласити да се жене у нашем друштву из различитих разлога, након удаје или заснивања заједнице, чешће селе у место пребивалишта свог супруга или партнера, како би тамо засновали заједничко домаћинство.

3.16.  Постављањем услова да право на новчану накнаду за прворођено дете може да оствари мајка која има пребивалиште, односно боравиште ако је избеглица или расељено лице са територије Косова и Метохије на територији града Ниша више од шест месеци пре рођења детета, у неравноправан положај су стављене породице које живе на територији града Ниша, у којима мајка детета не испуњава овај услов, у односу на породице у којима мајка детета има пребивалиште шест месеци пре рођења детета. Наиме, несумњиво су и у једном и у другом случају у питању породице чији су чланови становници Града Ниша и међу којима је неоправдано направљена разлика на основу дужине пребивалишта, односно боравишта мајке детета уколико је она избеглица или интерно расељено лице. Имајући у виду последице које овако постављен услов за остваривање права на новчану накнаду за прворођено дете производи, Повереник за заштиту равноправности истиче да се само на основу пребивалишта мајке детета не може утврдити да ли је у питању породица чији су чланови грађани Ниша, већ у обзир треба узети целовиту слику о породици, односно, пребивалиште оца детета и самог детета. Стога, анализа је показала да услов за остваривање права на новчану накнаду за прворођено дете који се односи искључиво на пребивалиште мајке, нема објективно и разумно оправдање, јер прописивање овог услова, без узимања у обзир пребивалишта оца детета и самог детета, није оправдан ни с аспекта сврхе, ни с аспекта последица које производи.

 

  1. МИШЉЕЊЕ

 

4.1. Секретаријат за дечију и социјалну заштиту Града Ниша није повредио одредбе Закона о забрани дискриминације.

4.2.  Прописивањем услова у члану 5. Одлуке о финансијској подршци породици са децом на територији града Ниша да право на једнократну новчану помоћ остварује мајка за своје прворођено дете ако најмање шест месеци пре рођења детета на територији Града има пребивалиште, односно боравиште ако је избеглица или расељено лице са територије Косова и Метохије, Град Ниш је повредио одредбе члана 8. Закона о забрани дискриминације.

 

  1. ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности препоручује Граду Нишу да:

  • Измени одредбу члана 5. Одлуке о финансијској подршци породици са децом на територији града Ниша, на тај начин што ће прописати да, поред осталих услова, право на новчану накнаду за прворођено дете остварује мајка детета, уколико она или отац детета на територији града Ниша имају пребивалиште, односно боравиште ако је у питању избеглица или расељено лице са територије Косова и Метохије више од шест месеци пре рођења детета, под условом да дете има пријављено пребивалиште на територији града Ниша.

Потребно је да Град Ниш обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

 

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико Град Ниш не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

 

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Сл. гласник РС“, бр. 22/2009

[2] „Сл. лист града Ниша“, бр. 66/10, 71/10, 2/12 и 39/17

[3] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС“, број 22/09), члан 1. став 2.

[4] Закона о забрани дискриминације („Службени гласник РС“, број 22/09), члан 33.

[5] „Службени гласник РС“, број 98/06

[6] Члан 21. Устава Републике Србије

[7] Закон о забрани дискриминације, члан 2.

[8] „Сл. гласник РС“, бр. 113/17 и 50/18

[9] „Сл. гласник града Ниша“, бр. 66/10, 71/10 и 2/12 и 39/17

[10] Одлука о финансијској подршци породици са децом на територији града Ниша, члан 5.

[11] „Службени гласник РС“, број 25/18

 

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић


microsoft-word-icon 52-2018 Ј. Ж. против Секретаријата за дечију и социјалну заштиту Града Ниша и Града Ниша због дискриминације на основу пребивалишта у поступку пред органима јавне властиDownload


Print Friendly, PDF & Email
Facebook
Google+
http://ravnopravnost.gov.rs/52-2018-j-z-protiv-sekretarijata-za-deciju-i-socijalnu-zastitu-grada-nisa-i-grada-nisa-zbog-diskriminacije-na-osnovu-prebivalista-u-postupku-pred-organima-javne-vlasti">
back to top