Поводом Међународног дана борбе против насиља над старијима, повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић указује да различитим облицима злостављања најчешће претходи дискриминација до које доводе предрасуде и стереотипи.

У нашем друштву постоје укорењени ставови о непродуктивности старијих, да су они пасивни примаоци помоћи, те углавном представљају терет за околину. Због оваквих ставова, старији спадају у једну од најчешће дискриминисаних група грађана, а према истраживању које је спровео Повереник за заштиту равноправности у сарадњи са Црвеним крстом Србије, око 20 одсто старијих доживело је неки облик злостављања или занемаривања, подсетила је повереница Јанковић.

Она је указала да злостављање не мора бити искључиво физичко, сексуално или психолошко, него и финансијско – које је у нашој земљи веома распрострањено.

Повереница наглашава да је поред боље координације свих служби надлежних за решавање случајева насиља над старијима потребно обезбедити жртвама насиља и бесплатну правну и социјалну помоћ. Неопходно је и изменити и допунити законе који регулишу правну заштиту од насиља, пре свега Породични закон и Кривични законик и дефинисати посебно кривично дело занемаривања и злостављања старијих.

Борба против дискриминације и злостављања старијих, који су често у узрочно-последичној вези, подразумева и ширење позитивне слике о старењу, односу према старијим особама, њиховом огромном доприносу друштву и улози коју и данас имају, закључила је повереница.