Поводом Међународног дана борбе против говора мржње, повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић користи прилику да још једном упозори јавност на недопустиву свеприсутност говора мржње, понижавајућег и увредљивог поступања и других врста непримереног говора на нашој јавној и политичкој сцени.

Јанковић истиче да се овакав говор мржње не појављује више само на маргинама, он долази са говорница, из институција, са националних фреквенција и профила са десетинама хиљада пратилаца, највише од оних који имају јавну видљивост или политички утицај. На његовој мети су готово сви: новинари и новинарке, организације цивилног друштва, активисти, академска заједница, студенти, било они у блокади или они који су против, политичари, уметници, спортисти,  они које називају нацистима, фашистима, усташама и сл, док се у градовима Србије појављују транспаренти и графити са увредљивим порукама и симболима, попут кукастих и келтских крстова, усташких и других забрањених симбола. За сваку осуду су и таргетирања, претње и физички напади и обрачуни који су неретко последица оваквог говора. Она је, такође подсетила да је током претходних година институција Повереника изрекла више од стотину упозорења, поднела више кривичних пријава и иницирала стратешке парнице због говора мржње и понижавајућег и увредљивог поступања.

Обим и нормализација оваквог говора, релативизација кроз различите спинове, као и недостатак адекватне реакције и санкције доводи до неповерења у институције и обесмишљава Уставом  и законима  забрањен говора мржње и понижавајуће и  увредљиво  поступање  по било ком  основу, наглашава повереница.

Колико год да је тешка ситуација, она може постати још тежа и довести до несагледивих последица, уколико се хитно сви не врате у законске оквире и уколико се не постигне друштвени консензус о неприхватљивости и осуди говора мржње и свим његовим појавним облицима који подстичу нетрпељивост и насиље. Овакав говор мора да престане да буде део језичке матрице која дубоко поларизује друштво јер је танка линија између говора мржње и злочина из мржње и других облика физичког насиља, па и конфликата, упозорава повереница.

Борба против говора мржње почиње поштовањем закона, без изузетака, али ни један закон не може заменити људску и моралну обавезу да се уздржимо од комуникације која подстиче нетрпељивост, поделе, ствара понижавајуће и увредљиво окружење, нормализује дискриминацију и насиље. Само истински дијалог, владавина права и поштовање људских права воде ка здравијем, толерантнијем друштву у коме се сви осећамо сигурно, закључила је Јанковић.