Жене са села суочавају се са многим проблемима, од којих се издваја неплаћен рад у домаћинству, јер оне проводе преко 21 одсто свог времена у неплаћеним кућним пословима. Многе од њих немају ни здравствено нити пензионо осигурање, док свега 18 одсто жена које живе на селу има регистровано пољопривредно газдинство, указала је повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић на завршној конференцији одржаној на Међународни дан жена са села, сумирајући резултате трогодишњег пројекта „Унапређење положаја жена и девојчица у руралним областима“ коју је Повереник за заштиту равноправности спроводио у сарадњи са Агенцијом УН за родну равноправност УН Wомен и уз подршку амбасаде Норвешке у Београду у оквиру иницијативе „Унапређење безбедности жена у Србији“.

У оквиру пројекта, објављена је публикација „Положај жена и девојчица у руралним областима Златиборског, Моравичког и Рашког округа“ која садржи анализу о стварним потребама жена и девојчица из ова три округа, а која показује да оне као проблем виде и распрострањеност традиционалних, патријархалних вредности, економску зависност, низак ниво образовања, ниску информисаност о својим правима, али издвајају и отежану доступност услуга у заједници. Такође, урађена је анализа пракси у јединицама локалне самоуправе у спречавању дискриминације и родно заснованог насиља према којој, од 18 јединица локалне самоуправе које су одговориле на упитник, 72 одсто њих не препознаје учесталост и карактеристике родно заснованог насиља према женама и девојчицама на селу.

Јанковић је рекла да је урађено много током трогодишњег пројекта „Унапређење положаја жена и девојчица у руралним областима“. Пружена је конкретна и посредна подршка за 338 жена са села да покрену или унапреде пословање у области пољопривредне производње, набављена им је опрема (пластеници, кошнице, музилице, пресе за воће, сушач полена, дробилице…), а око 150 жена учествовало је у тренинзима и округлим столовима на којима су стекле знања важна за препознавање дискриминације, али и знања за унапређење пољопривредне производње, комуникације и коришћења нових технологија у циљу бољег пласмана својих производа, дигиталних вештина, писања пројеката… Више од 20 жена било је у студијским посетама Словенији, Аустрији, Хрватској, Немачкој и Швајцарској где су кроз примере добре праксе стекле додатне вештине и знања за покретање различитих пољопривредних послова. Такође, кроз овај пројекат ојачани су капацитети 33 удружења, међу којима су и она која су тек започела свој рад, а која се баве унапређењем положаја жена и девојчица у селу, и пружена подршка за њихово међусобно умрежавање.

Поред других активности које су спроведене током трогодишњег пројекта, Повереник је препознајући медије као изузетно важне партнере који доприносе промени слике жене са села, доделио награде и признања за извештавање о овим темама.

Допринос економији жена са села је важан потенцијал за развој целе заједнице, много већи него што се сагледава у оквиру постојећих јавних политика. Ипак то се мења, многи доносиоци одлука су нам се придружили и сами уверили да наше грађанке које живе у селима имају разноврсна знања и капацитете, да је изузетно важно слушати њихове предлоге и већ постојеће активности имплементирати у јавне политике, закључила је Јанковић.