Дискриминација жена је већ годинама најизраженија у области рада и запошљавања, што је последица вишедеценијских патријархалних ставова и родних стереотипа о улози жене у друштву, и то није нешто што је могуће преко ноћи изменити једним законом, изјавила је повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић на дебати о новом Закону о родној равноправности у контексту економског оснаживања жена, у организацији фондације Центар за демократију. Јанковић је истакла да је процес мењања таквих ставова дуготрајан и да се на тим променама ради, али да је погрешно родну равноправност посматрати као женско питање, већ да је неопходно активно укључити и мушкарце, јер је то прави пут до истинске равноправности.

Уз низ добрих одредаба  захваљујући којима ће бити унапређена  равноправност, овај закон наилази на отпоре, многи га   своде  на питање лингвистике уз тенденцију злоупотребе зарад јефтиних политичких поена.  Закон јесте добар али и амбициозан,   њиме су постављена велика очекивања која су важна за подстицај али отварају питање  постојање капацитета за имплементацију, рекла је повереница. У пракси и даље остају проблеми усклађивања рада и родитељства, што тешко да се може променити било којим законом  без промене културних образаца. И  даље поједини послодавци на конкурсима и интервјуима за посао, неоправдано укључују питања о породичном и брачном статусу,  женама су и даље слабо доступна руководећа места и највише плаћени послови. Ипак,једна од најважнијих одредби новог Закона о родној равноправности јесте да ће незапослене жене које нису имале здравствено осигурање, сада то право моћи да стекну по основу неплаћеног рада у кући, као што су вођење домаћинства или старање и подизање деце. Изузетно важна одредба је и о уравнотеженој заступљености полова али ситуација на тржишту рада указује да ће се јако тешко до тога доћи, рекла је Јанковић и истакла да је пут дуг али да се не сме одустати.

Повереница је нагласила  потребу креирања јавних политика али  континуираног оснаживања жена и предузимања различитих мера за остваривање равноправности, међу којима су јачање контролних и инспекцијских органа, развој могућности коришћења флексибилног радног времена, регулисање радног ангажовања у кризним ситуацијама итд.