У сусрет 10. децембру, Међународном дану људских права, Повереник за заштиту равноправности и Кућа људских права и демократије организовали су округли сто „Улога националних савета националних мањина у борби против дискриминације“.

Округли сто био је јединствена прилика да се представници и представнице свих националних савета националних мањина по први пут окупе након избора одржаних у октобру 2014. године.

Скуп су отворили повереница за заштиту равноправности Невена Петрушић, и Маја Стојановић и Драган Поповић из Куће људских права и демократије. На самом почетку, оцењено је да је у Србији дискриминација према националним мањинама веома раширена, а да је у њеном сузбијању неопходна сарадња државе, невладиног сектора и самих савета.

Повереница за заштиту равноправности Невена Петрушић навела је да је свака пета притужба која је стигла на адресу Повереника, односно 18 одсто од укупног броја, за основ имала дискриминацију због националне припадности. Навела је да је и у 2014. години, 23 одсто притужби поднето због дискриминације по том основу, а убедљиво највећи број њих односио се на ромску мањину.

Указала је и на забрињавајуће резултате истраживања јавног мњења о дискриминацији, према којима се 57 одсто испитаних изјаснило да не желе Албанце и Роме у својој породици, те да скоро сваки други испитаник не жели Албанца за васпитача своје деце, док су Роми као васпитачи неприхватљиви за једну трећину испитаника. Према њеним речима, 40 одсто испитаника не жели Хрвате за државнике, половина не жели Албанце, а скоро 30 одсто не жели да државници буду Роми и Бошњаци, навела је и додала да су то подаци који осликавају стање у друштву. „Скоро 40 одсто испитаника каже, немам ништа против Рома, али ипак заокруже да Роми воле да краду“, рекла је повереница.

Осим тога, повереница је истакла и да се морају предузети мере да се спрече појаве као што су вандалски напади на радње и локале чији су власници Албанци и додала да је један од циљева Повереника да се укаже на то да се разлике не доживљавају као претња већ да се препознају као потенцијал за развој.

У делу предвиђеном за дискусију, представници Националних савета националних мањина изнели су низ проблема kojи их забрињавају – од остваривања права на образовање на језицима националних мањина и проблем недостатка уџбеника на мањинским језицима до страховања да ће локални медији који производе програме на мањинским језицима нестати, чиме би могло бити ускраћено право на информисање на језицима националних мањина. Такође, посебно је било речи о активном учешћу Националних савета националних мањина у борби против дискриминације и унапређењу сарадње са институцијом Повереника.