Притужба Ј.Ч. против ОШ Ф.К.Ф. због дискриминације на основу здравственог стања у области образовања • Повереник за заштиту равноправности

бр. 07-00-168/2017-02 датум: 25.7.2017.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе Ј. Ч, у име малолетног сина Д. Ч., против ОШ „Ф. К. Ф.“ у Б, због дискриминације детета на основу здравственог стања. У току поступка утврђено је да је Д.Ч. ученик првог разреда ОШ „Ф. К. Ф.“ у Б, да му је у новембру 2016. године утврђен „развојни поремећај активности и пажње са продуженим поремећајем понашања и вероватним тешкоћама у учењу“, те да је од почетка школске године имао извесних тешкоћа са прихватањем и испуњавањем школских обавеза. У току поступка утврђено је да је Д.Ч. од фебруара 2017. године наставу похађао у пратњи мајке, као и да му је од марта 2017. године прилагођен распореда часова, односно да му је скраћен наставни дан. По спроведном поступку, Повереник за заштиту равноправности утвдио је да је школа, пропуштањем да предузме мере у складу са одредбама Закона о основама система образовања и васпитања и Правилником о ближим упутствима за утврђивање права на индивидуални образовни план, ставила Д.Ч. у неједнак положај у односу на другу децу у погледу остваривања права на образовање и васпитање. Стога, Повереник за заштиту равноправности дао je мишљење да је ОШ „Ф. К. Ф.“ у Б. пропуштањем да створи услове који би омогућили да Д. Ч. присуствује часовима свих предмета, у складу са наставним планом 1. разреда, прекршила одредбе Закона о забрани дискриминације. Основној школи „Ф. К. Ф.“ у Б. препоручено је да предузме све неопходне радње и мере којима ће у складу са законом створити услове да Д. Ч. присуствује часовима из свих предмета у оној мери која је за њега оптимална, те да убудуће води рачуна да у оквиру својих редовних послова и активности, не крши законске прописе о забрани дискриминације.

ТОК ПОСТУПКА
- Поверенику за заштиту равноправности притужбом се обратила Ј. Ч, у име малолетног сина Д.Ч. против ОШ „Ф. К. Ф.“ у Б. и учитељице М. О, због дискриминације на основу здравственог стања.
- У притужби Ј. Ч, између осталог, наведено је:

да Д.Ч. је у септембру 2016. године кренуо у први разред ОШ „Ф. К. Ф.“ у Б;
да му је у новембру 2016. године утврђен развојни поремећај активности и пажње са продуженим поремећајем понашања и вероватним тешкоћама у учењу;
да Д.Ч. не прихвата да иде у школу, бежи са часова и напушта школско двориште, те да „заостаје“ са прихватањем школских захтева (читање и писање);
да Д.Ч. одбија да иде у школу од јануара 2017. године, те на предлог школског психолога и договора са учитељицом М. О, настави присуствује са мајком;
да му је од средине марта 2017. године, на захтев учитељице М. О, редукован распоред часова, односно да ученик присуствује на 2-3 часа дневно уместо 4-5 часова;
да Д.Ч. присуствује часовима српског језика, математике и веронауке, понекад и физичког васпитања, док потпуно изостаје са часова енглеског језика, предмета свет око нас, музичке и ликовне културе;
да је прихватила поменуто скраћење часова, јер јој је од великог значаја да Д. Ч. „не заостаје превише“ у школским активностима имајући у виду његово здравствено стање;
да је прихватила да Д.Ч. ради писмене тестове иако је „знала да због здравственог стања дете није у могућности да чита сва слова и иста пише“ и из тог разлога му је помагала да уради задатке;
да је у фебруару 2017. године, након препоруке лекара специјалисте „школа била у обавези да пошаље Д. Ч. на Интерресорну комисију ради процене и дефинисања мере образовне подршке“;
да је школа 7. априла 2017. године, тек након другог предлога лекара специјалисте, предложила упућивање Д.Ч. на процену и дефинисање мера образовне подршке од стране Интерресорне комисије;
да се Д.Ч. разболео 10. априла 2017. године и да није долазио у школу до 19. априла 2017. године;
да јој учитељица М. О, 20. априла 2017. године, није дозволила да присутвује контролној вежби из математике, иако је знала да Д.Ч. не зна да чита сва слова;
да се учитељица М. О. више пута жалила да не зна како да оцени Д.Ч, као и да не зна како да се понаша према ученику, уз напомену да није завршила Дефектолошки факултет;
да је Д.Ч. на почетку школовања због агресивног понашања био изопштен из заједнице и да је седео сам у клупи;
да је Д.Ч. увек слушао наставу, али да је одбијао да буде на једном месту у школској клупи;
да се понашање Д.Ч. поправило од када она присуствује настави, да Д. Т. мање омета ток наставе и да покушава колико год му здравствено стање дозвољава да извршава школске захтеве;
да је Д.Ч. „изопштен“ из заједнице, те да има утисак да учитељица М. О. покушава да га „одстрани“ из разреда;
да учитељица М. О. испитује Д.Ч. да ли је му је мајка урадила задатке;
да је очекивала да ће учитељица барем на неки начин да покуша да Д.Ч. укључи у наставу и олакша му даље школовање.

У прилогу притужбе достављена су следећа документа: 1) извештај лекара специјалисте дечје психијатрије, Института за ментално здравље, Клинике за децу и омладину од 17. новембра 2016. године; 2) извештај лекара специјалисте дечје психијатрије, Института за ментално здравље, Клинике за децу и омладину од 2. децембра 2016. године; 3) извештај лекара специјалисте психијатрије, Института за ментално здравље, Клинике за децу и омладину од 30. јануара 2017. године; 4) извештај лекара специјалисте дечје психијатрије, Института за ментално здравље, Клинике за децу и омладину од 13. фебруара 2017. године; 5) извештај лекара специјалисте дечје психијатрије, Института за ментално здравље, Клинике за децу и омладину од 3. априла 2017. године.
Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације^[1], па је у току поступка затражено изјашњење М. Б, директорке ОШ „Ф. К. Ф.“ у Б. и учитељице М. О.
У току поступка прибављено је заједничко изјашњење директорке школе М. Б, Г. М, педагошкиње и М. Б, психолошкиње, као и изјашњење учитељице М. О.
У заједничком изјашњењу М. Б, директорке школе ОШ „Ф. К. Ф.“ у Б., Г. М, педагошкиње и М. Б, психолошкиње, између осталог, наведено је:

да је Д.Ч. уписан у први разред ОШ „Ф. К. Ф.“ у Б. августа 2017. године, уз напомену да је претходно био уписан у ОШ „Краљ Петар“ у Београду те да је школа накнадно добила његову уписну документацију;
да је од почетка школовања уочено да се Д.Ч. тешко адаптира на школску средину, односно да не може да седи, да истрчава из учионице и бежи ван школског дворишта, да одбија да испуњава школске захтеве и да се сукобљава са другом децом;
да је школа од почетка индивидуализовала приступ Д.Ч., односно да је школа иницирала сарадњу са психологом, педагогом и мајком Д.Ч. у циљу пружања подршке детету;
да су методе индивидуалног рада које се примењују: прилагођавање стандарда образовних постигнућа у настави српског језика због тешкоћа у препознавању слова и савладавању почетног читања и писања, прилагођавање метода и облика рада у настави математике и света око нас, као и примена принципа позитивног поткрепљења у циљу корекције понашања и изградње навика – мањи захтеви и непосредно награђивање за дете прихватљивим наградама;
да је психолошко–педагошка служба посећивала часове у одељењу I/2 у циљу праћења Д.Ч. и да је констатовано да је учитељица М. О. покушавала да ангажује Д. Ч. и да га укључи у активности;
да се стање Д.Ч. погоршало од јануара 2017. године и да је одбијао да долази у школу, те да је мајци предложено да присуствује настави, што је она и прихватила, а све то у циљу подстицања мотивације, одржавања пажње и социјалне адаптације;
да је због дијагностикованог поремећаја пажње и хиперактивности средином марта 2017. године мајци Д.Ч. предложено прилагођавање распореда часова детету и скраћивање наставног дана;
да је мајка Д. Ч. била сагласна са предлогом да Д.Ч. присуствује на 2 – 3 часа дневно;
да је првенствени критеријум прилагођавања распореда часова био редовно похађање часова српског језика и математике и још по један час дневно, а притом водећи рачуна да сви часови буду заступљени;
да је прилагођавање распореда усклађено са приватним породичним обавезама мајке, односно имајући у виду да има млађе дете које иде у вртић;
да је распоред часова направљен са циљем да се у складу са постепеном адaптацијом Д.Ч. број часова повећава;
да је мајци Д.Ч. од октобра 2016. године саветована сарадња са одговарајућим здравственим институцијама, док је у фебруару 2017. године мајци Д.Ч. саветовано да се обрати центру са социјални рад ради саветовања и подршке у родитељству, али да је она била мишљења да је боље да се не обраћа због нерешене породичне ситуације;
да је 28. марта 2017. године мајци предложено упућивање на Интерресорну комисију при Општини Чукарица, као и да је мајка прихватила овај предлог, али је навела да има проблем са здравственом књижицом Д.Ч. и да ће чим регулише тај проблем потписати сагласност за упућивање на Интерресорну комисију;
да се мајка Д.Ч. више није обраћала школи по питању давања сагласности за упућивање на Интерресорну комисију;
да је 20. априла 2017. године учитељица М. О. обавестила психолошкињу да се мајка Д. Ч. наљутила јер јој није дозволила да присуствује часу писмене провере знања из математике како би могла да стекне увид у степен савладаности градива Д. Ч.;
да је учитељица М. О. нагласила да је мајка Д.Ч. након овог догађаја извела Д. Ч. са часа и да су напустили школу;
да је психолошкиња 21. априла 2017. године позвала мајку Д.Ч. на разговор, те да је том приликом установила да је мајка ученика незадовољна односом учитељице М. О. према Д.Ч. у последњих месец дана, те да је навела да мисли да је њено дете „изопштено из одељења и да недовољно напредује“;
да је мајка Д.Ч. изјавила да не жели да комуницира са учитељицом М. О. и да ће са њом комуницирати искључиво преко адвоката;
да је мајци Д.Ч. указано на важност сарадње са учитељицом М. О. ради најбољег интереса детета;
да мајка Д.Ч. раније није испољавала незадовољство радом учитељице, нити се самоиницијативно обраћала стручној служби или директорки школе;
да је сарадњу са мајком по сваком питању увек иницирала школа;
да је 3. маја 2017. године организован састанак са мајком Д.Ч, те да су овом састанку присуствовали директорка школе, наставници који предају Д.Ч, психолошко – педагошка служба и секретар школе;
да је након овог састанка састављен прецизан план мера подршке детету који обухвата прилагођавање распореда часова, наставних садржаја и начина рада узимајући у обзир препоруке надлежног лекара специјалисте и школског лекара, а све у циљу подршке детету;
да је школа због „вишеструких сметњи и отежавајућих околности у развоју детета проценила да је приоритет подршка у социјалној адаптацији детета, како би се створили услови за образовни рад“, као и да је из тих разлога школа предложила смањење броја часова и присуство мајке настави;
да је маја 2017. године направљен предлог новог распореда часова у коме су заступљени сви предмети у првом разреду уз напомену да има извесних одступања јер се мајка Д.Ч. не придржава распореда у потпуности;
да се школа обратила Центру за социјални рад 22. маја 2017. године, те да се нису обраћали раније, јер су имали добру сарадњу са мајком Д.Ч;
да се школа из тог разлога није обраћала ни просветном саветнику;
да је применом прилагођених мера постигнут минималан напредак у читању и писању (напредак у анализи речи, ишчитавању речи, препознавању и писању слова), али да су и даље евидентне потешкоће у понашању;
да ће Д.Ч. имати закључене описне оцене, те ће ученик у складу са тим, а по одредбама важећег Закона о основама система образовања и васпитања, свакако уписати наредни разред, изузев у случају када родитељи сматрају да је у најбољем интересу детета да тај разред понови.
- У прилогу изјашњења достављена је прилагођени распоред часова од 5. маја 2017. године.
- У изјашњењу М. О, учитељице школе ОШ „Ф. К. Ф.“ у Б, између осталог је наведено:
да је код Д.Ч. од самог почетка школске године примећено да има проблеме у адаптацији, социјализацији и васпитању;
да је Д.Ч. често одбијао да уђе у учионицу, да је без питања излазио из учионице, као и да се дешавало да побегне ван школске зграде;
да су психолшкиња и педагошкиња од првог школског дана упознате са проблемима у понашању Д.Ч, те да су често присуствовале часовима и разговарале са Д. Ч.;
да је у сарадњи са психолошкињом предлагала мајци Д.Ч. да се обрати Развојном саветовалишту и Институту за ментално здравље;
да су понашање и агресивност Д.Ч. постојали све израженији и да је „веома грубо реаговао према својим другарима из одељења, али и према себи“;
да је 14. новембра 2016. године добила обавештење од Ивана Ђукића, наставника пливања, да се Д.Ч. на часовима пливања понаша непримерено – да је тог дана ударио ципелом једног друга у главу, а да је другог ударао пешкиром;
да је 14. децембра 2016. године Д.Ч. ударио другарицу руком у главу, након чега му је објашњено да „то није лепо, да њу сад боли глава и да је могао да је повреди и да он као дечак треба своје другарице да штити“;
да је Д. Ч. увек изражавао жељу да седи сам, а у случајевима када би неко од ученика сео са њим, то дете је често било „ударано, књиге и свеске би том детету убрзо биле ижврљане“ и њихови родитељи су се жалили;
да је 1. марта 2017. године Д.Ч. седео са дечаком из одељења, а желео је да седи са мајком, те је неколико минута након почетка часа убо дечака оловком у руку, те да је такво његово понашање препознала као потребу да седи са мајком, након чега му је жеља испуњена;
да Д. Ч. одбија да иде на часове физичког васпитања и остаје са мајком у учионици, а у повратку са часа затиче Д.Ч. да седи и игра игрице на мајчином мобилном телефону;
да је у сарадњи са психолошкињом и педагошкињом сугерисано мајци Д.Ч. да је потребно да му уведе правила која ће поштовати, као и да „морају постојати границе“;
да је након сваке ситуације у којој је постојао проблем одржаван одељенски разговор са ученицима у коме се разговарало о пријатељству, уз напомену да су о свему обавештене психолошкиња и педагошкиња;
да је током јануара 2017. године мајка Д.Ч. обавестила школу да је „дошло до неких промена у породици које су код Д.Ч. изазвале појачане емотивне проблеме“, као и да је „Д. Ч. одбијао да седи на часовима, све мање је хтео да ради“;
да од 16. јануара 2017. године Д.Ч. није долазио у школу, као и да је 19. јануара 2017. године добила обавештење од психолошкиње школе да је долазила мајка Д. Ч. и да је тражила исписницу из школе;
да је након мајчиног захтева за исписницом из школе, мајци предложено да присуствује часовима са циљем да се Д.Ч. помогне да се адаптира, што је мајка и прихватила;
да је Д. Ч. почео да похађа наставу са мајком 13. фебруара 2017. године и да је након одређеног времена Д.Ч. поново почео да одбија да ради, да шета по учионици и омета децу у раду ;
да је Д.Ч. сваки пут када је прозван да уради задатак на табли сам успешно урадио задатак, док је одбијао да га запише у свесци;
да је у сарадњи са психолошкињом, 28. марта 2017. године, обављен разговор са мајком Д.Ч. и да јој је предложено да Д. Ч. упути на Интерресорну комисију, као и да је дат предлог да Д.Ч. не присуствује свим часовима због евидентних проблема са пажњом и хиперактивношћу, што је мајка и прихватила;
да је прилагођавање наставе одвијано тако што би остали ученици у одељењу имали диктат, док би Д.Ч. преписивао једну по једну реченицу која му је претходно била написана, уз напомену да је штампана слова хтео да пише, док је писана слова одбијао да пише;
да је 13. марта 2017. године Д.Ч. радио тест из математике на којем је добио успешну оцену, мајка му је читала док је он радио;
да је 16. марта 2017. године на провери знања из предмета Свет око нас уз помоћ мајке добио оцену успешан;
да је 5. априла 2017. године на провери знања из Свет око нас, мајка Д.Ч. опоменута да није добро да му прстом показује тачне одговоре, након чега се она наљутила;
да је 20. априла 2017. gодине, на провери знања из математике, мајци Д.Ч. рекла да би било добро да буде напољу, јер је желела да провери знање детета, а не мајке, након чега је „мајка бурно реаговала и претила адвокатима“;
да се изненадила оваквом реакцијом мајке Д.Ч, јер је до априла 2017. године имала добру сарадњу и отворену коминикацију са њом;
да Д.Ч. није „одбачен и издвојен ни од стране других ученика у одељењу“, да се деца играју са њим и зову га да им се придружи у игри, нарочито на часовима физичког васпитања, да га зову на рођендане, те да је ишао на полудневни излет и у позориште.

ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

Повереник за заштиту равноправности утврдио је да је Д.Ч. ученик првог разреда ОШ „Ф. К. Ф.“ у Б, те да је од почетка школске године имао извесних тешкоћа са прихватањем и испуњавањем школских обавеза.

На основу навода из притужбе и изјашњења на притужбу, може се констатовати да међу странама није спорна чињеница да је Д.Ч. од фебруара године наставу похађао у пратњи мајке.

Такође, међу странама није спорно да је Д.Ч. од марта године прилагођен распореда часова, односно да му је скраћен наставни дан. Увидом у наводе из изјашњења утврђено је да је редовно похађао само часове српског и математике, уз похађање још једног часа дневно.

Увидом у нови прилагођен распоред часова од 5. маја утврђено је да је Д. Ч. похађао три часа дневно, те да су били заступљени часови енглеског језика, ликовне културе, математике, музичке културе, света око нас, српског језика, физичког васпитања, а да је од 23. маја почео да присуствује и часовима верске наставе сваке недеље.

МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе, изјашњења, те антидискриминационе и друге прописе.

Правни оквир

Повереник за заштиту равоправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује усвоју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.[2]
Република Србија је 1990. године ратификовала Конвенцију о правима детета[3], а један од општих принципа је принцип недискриминације. Право на недискриминацију обавезује државу потписницу да сва права гарантована Конвенцијом, обезбеди сваком детету без икакве дискриминације и без обзира на расу, боју коже, пол, језик, вероисповест, политичко или друго уверење, национално, етничко или социјално порекло, имовно стање, инвалидитет, рођење или други статус детета, његових родитеља или законских старатеља. Најбољи интереси детета су један од принципа Конвенције, који треба да буде од првенственог значаја у свим активностима која се тичу деце. Одредбом чл. Конвенције прописано је да дете има право на образовање, те је држава, стога, дужна да осигура обавезно и бесплатно основно образовање за све, да омогући да образовне и стручне информације и савети буду доступни свој деци и предузме мере за редовно похађање школе и смањење стопе напуштања школе. Циљеви образовања, дефинисани су чл. 29. којим је прописано да образовање детета треба да буде усмерено на свеобухватан развој пуног потенцијала детета, уз развијање поштовања људских права, појачан осећај идентитета и припадности и његову или њену социјализацију и интеракцију са другима и са окружењем.
Комитет за права детета донео је и Општи коментар број 9[4] у коме је констатовано да се деца са сметњама у развоју суочавају са озбиљним тешкоћама и препрекама у пуном уживању права које гарантује Конвенција. Указано је да тешкоће не представља сама сметња у развоју детета, већ комбинација друштвених, културних, становишних и физичких препрека са којима се деца са сметњама у развоју суочавају у свакодневном животу. Комитет је навео да је право на недискриминацију кључно право за децу са сметњама у развоју. Државе су дужне да обезбеде да сва деца под њиховом јурисдикцијом уживају у свим правима из Конвенције, без дискриминације било које врсте. Ова обавеза захтева од државе да предузме одговарајуће мере ради спречавања сваке дискриминације, укључујући и дискриминацију на основу сметњи у развоју. Чињеница да се изричито наводе сметње у развоју као основ дискриминације може се објаснити тиме што деца са сметњама у развоју припрадају једној од најосетљивијих група деце. Такође, прописано је да инклузивно образовање представља скуп вредности, начела и пракси усмерених на тражење значајног, ефектног и квалитетног образовања за све ученике, које је праведно према различитости услова за учење и захтева не само деце са сметњама у развоју већ и свих ученика. Комитет напомиње и да инклузивно образовање треба да буде циљ образовања деце са сметњама у развоју, без искључивања из општег образовног система.
Устав Републике Србије[5], у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.
Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, тако што је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Овим законом посебно је забрањена дискриминација у области образовања[6] и прописано је да свако има право на предшколско, основно, средње и високо образовање и стручно оспособљавање под једнаким условима, а забрањено је лицу или групи лица на основу њиховог личног својства, отежати или онемогућити упис у васпитно-образовну установу, или их искључити из ових установа, отежати или ускратити могућност праћења наставе и учешћа у другим васпитним, односно образовним активностима, разврставати ученике по личном својству, злостављати их и на други начин неоправдано правити разлику и неједнако поступати према њима.
Одредбама члана 3. Закона о основама система образовања и васпитања[7] прописано је, као општи принцип система образовања и васпитања, једнако право и доступност образовања и васпитања деце без дискриминације и издвајања по основу пола, социјалне, културне, етничке, религијске или друге припадности, месту боравка, односно пребивалишта, материјалног или здравственог стања, тешкоћа и сметњи у развоју и инвалидитета, као и по другим основама. Право на образовање и васпитање лица са сметњама у развоју и инвалидитетом регулисано је чланом 6 став 3. тако што је прописано је да имају право на образовање и васпитање које уважава њихове образовне и васпитне потребе у редовном систему образовања и васпитања, у редовном систему уз појединачну, односно групну додатну подршку или у посебној предшколској групи или школи, у складу са овим и посебним законом. Овај закон забрањује дискриминацију, односно активности којима се угрожавају, омаловажавају, дискриминишу или издвајају лица, односно групе лица, по основу: расне, националне, етничке, језичке, верске или полне припадности, физичких и психичких својстава, сметњи у развоју и инвалидитета, здравственог стања, узраста, социјалног и културног порекла, имовног стања, односно политичког опредељења и подстицање или неспречавање таквих активности, као и по другим основима утврђеним законом којим се прописује забрана дискриминација. Чланом 73. став 1. Закона прописано је да наставни планови основног и средњег образовања и васпитања садрже: 1) обавезне предмете по разредима у основном и средњем образовању и васпитању; 2) изборне предмете по разредима у основном и средњем образовању и васпитању; 3) облике образовно-васпитног рада (редовна, допунска и додатна настава и остали облици образовно-васпитног рада) и 4) годишњи и недељни фонд часова по предметима и облицима образовно-васпитног рада. Такође, прописано је да за дете и ученика коме је услед социјалне ускраћености, сметњи у развоју, инвалидитета и других разлога потребна додатна подршка у образовању и васпитању, установа обезбеђује отклањање физичких и комуникацијских препрека и доноси индивидуални образовни план. Индивидуални образовни план (у даљем тексту: ИОП) је посебан документ којим се планира додатна подршка у образовању и васпитању за одређено дете и ученика, у складу са његовим способностима и могућностима. Циљ ИОП-а је оптимални развој детета и ученика, укључивање у вршњачки колектив и остваривање општих и посебних исхода образовања и васпитања, односно задовољавања образовно-васпитних потреба детета и ученика. ИОП се израђује на основу претходно реализованих и евидентираних мера индивидуализације и израђеног педагошког профила детета и ученика. ИОП се израђује према образовно-васпитним потребама детета и ученика и може да буде заснован на: 1) прилагођавању начина рада, као и услова у којима се изводи образовно-васпитни рад (ИОП1); 2) прилагођавању и измени садржаја образовно-васпитног рада, исхода и стандарда постигнућа (ИОП2) и 3) обогаћивању и проширивању садржаја образовно-васпитног рада за дете и ученика са изузетним способностима (ИОП3). Доношењу ИОП-а 2, претходи доношење, примена и вредновање ИОП-а 1, као и прибављање мишљења интерресорне комисије за процену потреба за додатном образовном, здравственом и социјалном подршком детету и ученику. Изузетно, за ученика који образовање стиче остваривањем ИОП-а 2, осим наставног програма, може да се измени и наставни план, на основу мишљења интерресорне комисије за процену потреба за додатном образовном, здравственом и социјалном подршком детету и ученику. ИОП доноси педагошки колегијум установе на предлог стручног тима за инклузивно образовање, односно тима за пружање додатне подршке детету и ученику (у даљем тексту: Тим). Тим у предшколској установи чине васпитач, стручни сарадник, сарадник, родитељ, односно старатељ, а у складу са потребама детета и педагошки асистент, односно пратилац за личну помоћ детету, на предлог родитеља, односно старатеља. Тим у школи чини наставник разредне наставе, односно наставник предметне наставе, одељењски старешина, стручни сарадник, родитељ, односно старатељ, а у складу са потребама ученика и педагошки асистент, односно пратилац за личну помоћ ученику, на предлог родитеља, односно старатеља. Родитељ, односно старатељ даје сагласност на спровођење ИОП-а, у складу са законом. У првој години уписа у установу, ИОП се доноси и вреднује тромесечно, а у свакој наредној години два пута у току радне, односно школске године[8].
Правилником о ближим упутствима за утврђивање права на индивидуални образовни план, његову примену и вредновање[9] ближе су прописана упутства за утврђивање права на ИОП, његову примену и вредновање у установи с циљем постизања оптималног укључивања ученика у редован образовно-васпитни рад и његово напредовање и осамостаљивање у вршњачком колективу.[10] Прописано је да ИОП садржи личне податке и кратак опис развоја и образовне ситуације ученика, циљ образовно-васпитног рада, операционализован опис подршке кроз низ појединачних активности, односно, корака и њихов редослед у васпитној групи и на часовима у одељењу, као и опис и распоред рада изван одељења када је то потребно, посебне стандарде постигнућа и прилагођене стандарде за поједине или за све предмете у школи, односно исходе тих активности које кроз поступан процес доводе до циља додатне подршке, као и лица која ће пружати подршку током реализације појединачних планираних активности, временски распоред, а садржај је дат на посебном обрасцу (образац 3, који је саставни део правилника).[11] Правилником је регулисана примену ИОП-а[12], тако што је прописано да се ученик који стиче образовања у току примене ИОП-а, и оцењује према ИОП-у, у складу са прописом о оцењивању ученика у основном и средњем образовању и васпитању. Прописане су и врсте ИОП-а[13], који се израђује према образовним потребама ученика и може да буде по прилагођеном програму у коме се прецизно планира циљ пружaњa пoдршкe кoja сe oднoси нa прилaгoђaвaњe и oбoгaћивaњe прoстoрa и услoвa у кojимa сe учи, прилaгoђaвaњe мeтoдa рaдa, уџбeникa и нaстaвних срeдстaвa тoкoм oбрaзoвнo-вaспитнoг прoцeсa, aктивнoсти и њихoв рaспoрeд кao и лицa кoja пружajу пoдршку. Поред тога може бити и пo измeњeнoм прoгрaму у кoмe сe, oсим наведеног код прилагођеног програма, прeцизнo плaнирa и прилaгoђaвaњe oпштих исхoдa oбрaзoвaњa и вaспитaњa, прилaгoђaвaњe пoсeбних стaндaрдa пoстигнућa учeникa у oднoсу нa прoписaнe и прилaгoђaвaњe сaдржaja зa jeдaн, вишe или зa свe прeдмeтe. ИОП се може израдити и за ученике са изузетним способностима са обогаћеним и проширеним програмом.

Анализа односа школе према Д.Ч. са аспекта антидискриминационих прописа

Имајући у виду предмет ове притужбе, у конкретном случају потребно је утврдити да ли је ОШ „Ф. К. Ф.“ у Б. дискриминисала Д. Ч. на основу његовог личног својства – здравственог стања у односу на другу децу у погледу остваривања права на образовање и васпитање. Стога, у току поступка анализирани су само они наводи из притужбе и изјашњења који су од значаја за утврђивање дискриминације, док процењивање да ли је школа поступала у складу са другим прописима не спада у надлежности Повереника.

Из навода притужбе и изјашњења може се утврдити да је Д.Ч, након поласка у први разред, односно у новембру 2016. године, утврђен, како је то констатовано у лекарском извештају „развојни поремећај активности и пажње са продуженим поремећајем понашања и вероватним тешкоћама у учењу“. У изјашњењу школе наведено је да је у школи одмах уочено да се Д.Ч. тешко адаптира на школску средину, да се сукобљава са другом децом и да одбија да испуњава школске задатке. Школа истиче да је, од почетка, индивидуализовала приступ Д.Ч. тако што је прилагодила стандарде образовних постигнућа у настави српског језика због тешкоћа у препознавању слова и савладавању почетног читања и писања, да је прилагодила методе и облике рада у настави математике и света око нас, те је применила принципе позитивног поткрепљења у циљу корекције понашања и изградње навика – мањи захтеви и непосредно награђивање за дете прихватљивим наградама. Такође, истакнуто је да је психолошко–педагошка служба посећивала часове у одељењу I/2 у циљу праћења Д.Ч. и да је учитељица М. О. покушавала да ангажује Д. Ч. и да га укључи у активности.
Међутим, од јануара 2017. године Д.Ч. је почео да одбија да одлази у школу, а школа је у циљу решавања овог проблема предложила мајци да присуствује часовима, те да се Д.Ч. прилагоди распоред часова, тако што ће му се смањити број часова на 2-3 дневно. У изјашњењу, школа је истакла да су ове мере део метода индивидуалног рада који се примењују како би се Д.Ч. обезбедила додатна подршка, јер има тешкоће у одржавању пажње и импулсивности, а да су предложили да мајка присуствује часовима у циљу подстицања мотивације, одржавања пажње и социјалне адаптације. Стога, Д.Ч. је почео да одлази у школу са мајком, те до маја 2017. године је редовно похађао само часове српског језика и математике и још по један час дневно. Од 5. маја направљен је нов прилагођени распореда часова те је Д.Ч. похађао три часа дневно. У овом прилагођеном распореду часова били су заступљени часови енглеског језика, ликовне културе, математике, музичке културе, света око нас, српског језика, физичког васпитања, док је од 23. маја почео да присуствује и часовима верске наставе сваке недеље.
У притужби је истакнуто да је мајка Д. Ч. прихватила прилагођавање распореда часова, јер јој је од великог значаја да Д. Ч. „не заостаје превише“ у школским активностима имајући у виду његово здравствено стање. У заједничком изјашњењу М. Б, директорке школе, Г. М, педагошкиње и М. Б, психолошкиње, као и изјашњењу учитељице М. О. наведено је да је првенствени критеријум којим се школа водила у прилагођавању распореда за ученика Д. Ч. био редовно похађање часова српског језика и математике и још једног часа дневно, а водећи рачуна да сви часови буду заступљени. Такође је истакнуто да је прилагођавање распореда часова усклађено са приватним породичним обавезама мајке, а са циљем да се Д.Ч. у складу са постепеном адаптацијом број часова повећава. Уз изјашњење није достављен прилагођени распоред часова за март и април 2017. године, нити редован распоред часова за осталу децу. У изјашњењу школе је такође наведено да су након обављеног састанка са мајком Д. Ч. који је одржан 3. маја 2017. године израдили прецизан план мера подршке ученику Д. Ч, међутим овај документ није достављен као доказ, већ је достављен само нови прилагођен рапоред часова од 5. маја 2017. године. Дакле, на основу изјашњења директорке, педагошкиње, психолошкиње и учитељице и достављених прилога, утврђено је да Д. Ч, за разлику од својих вршњака, одређени временски период није имао предвиђени недељни фонд часова по наставним предметима. Даље, из навода притужбе и изјашњења може се закључити да до нарушавања односа између учитељице и мајке Д.Ч. долази крајем априла 2017. године, када јој учитељица није дозволила да присуствује часу писмене провере знања из математике. У изјашњењу је наведено да је мајка Д.Ч. у разговору са психолошкињом истакла да је незадовољна односом учитељице према Д.Ч. и да више не жели да комуницира са њом.
Повереник за заштиту равноправности констатује да из свега наведеног произлази да је школа, суочена са ситуацијом да ученик Д.Ч. одбија да похађа наставу, одлучила да предузме мере које су резултирале тиме да је мајка присуствовала часовима, као и да је ученику Д.Ч. смањен број часова на 2-3 дневно. Такође, у изјашњењу је наведено да је школа 28. марта 2017. године предложила мајци упућивање на Интерресорну комисију, да је мајка прихватила овај предлог, али је навела да има проблем са здравственим осигурањем, те да ће, након решавања овог проблема, потписати потребну сагласност, те да се по овом питању више није обраћала школи. Са друге стране, подноситељка притужбе наводи да је, након препоруке лекара, школа била у обавези да „пошаље Д.Ч. на Интерресорну комисију“, те да је тек након другог предлога лекара специјалисте, у априлу 2017. године, предложила обраћање Комисији. Међутим, у притужби није навела да ли је прихватила овај предлог. Из навода изјашњења се, такође, може утврдити да се школа није обраћала Интерресорној комисији.
Имајући у виду досадашњу анализу, Повереник за заштиту равноправности констатује да се може закључити да је Д.Ч, због његовог личног својства – здравственог стања, смањен фонд часова, те да је на тај начин доведен у неједнак положај у односу на другу децу. С тим у вези, Повереник за заштиту равноправности указује да је Законом о основама система образовања и васпитања прописано да наставни планови основног образовања и васпитања, између осталог, садрже и годишњи и недељни фонд часова по предметима и облицима образовно-васпитног рада, те да за дете и ученика коме је услед социјалне ускраћености, сметњи у развоју, инвалидитета и других разлога потребна додатна подршка у образовању и васпитању, установа обезбеђује отклањање физичких и комуникацијских препрека и доноси индивидуални образовни план. Индивидуални образовни план (у даљем тексту: ИОП) је посебан документ којим се планира додатна подршка у образовању и васпитању за одређено дете и ученика, у складу са његовим способностима и могућностима, а доноси га педагошки колегијум установе на предлог стручног тима за инклузивно образовање, односно тима за пружање додатне подршке детету и ученику. Циљ ИОП-а је оптимални развој детета и ученика, укључивање у вршњачки колектив и остваривање општих и посебних исхода образовања и васпитања, односно задовољавања образовно-васпитних потреба детета и ученика. ИОП се израђује према образовно-васпитним потребама детета и ученика и може да буде заснован на: 1) прилагођавању начина рада, као и услова у којима се изводи образовно-васпитни рад (ИОП1); 2) прилагођавању и измени садржаја образовно-васпитног рада, исхода и стандарда постигнућа (ИОП2). Изузетно, за ученика који образовање стиче остваривањем ИОП-а 2, осим наставног програма, може да се измени и наставни план, на основу мишљења интерресорне комисије за процену потреба за додатном образовном, здравственом и социјалном подршком детету и ученику. Доношењу ИОП-а 2, претходи доношење, примена и вредновање ИОП-а 1, као и прибављање мишљења интерресорне комисије за процену потреба за додатном образовном, здравственом и социјалном подршком детету и ученику. Важно је нагласити да се ИОП израђује на основу претходно реализованих и евидентираних мера индивидуализације и израђеног педагошког профила детета и ученика.
Повереник за заштиту равноправности констатује да из наведеног произлази да школа коју похађа дете са тешкоћама у учењу, након што спроведе праћење и напредовање детета, прикупи потребну документацију (укључујући разговоре са родитељима и евентуално медицинску документацију за дете, уколико је потребно), израђује педагошки профил детета и започиње са индивидуализованим начином рада. Међутим, из навода изјашњења не може се утврдити да је школа израдила педагошки профил детета који би садржао опис образовне ситуације Д.Ч. и који би представљао основ за планирање подршке у образовању и планирање индивидуалног начина рада са дететом. Из навода изјашњења може се закључити да школа јесте предузела одређене мере, које се могу сматрати индивидуализацијом начина рада, што се посебно односи на: „прилагођавање стандарда образовних постигнућа у настави српског језика због тешкоћа у препознавању слова и савладавању почетног читања и писања, прилагођавање метода и облика рада у настави математике и света око нас, као и примена принципа позитивног поткрепљења у циљу корекције понашања и изградње навика – мањи захтеви и непосредно награђивање за дете прихватљивим наградама“. Међутим, како је то истакнуто у наводима притужбе и изјашњења, ове мере нису довеле до значајнијег напретка детета и задовољења његових образовних потреба, што је и констатовано у изјашњењу школе, истицањем: „применом прилагођених мера постигнут је минимални напредак у читању и писању“, али су и даље „евидентне тешкоће у понашању“. Стога, како и сама школа истиче да предузете мере индивидуализације нису дале задовољавајуће резултате, школа је могла да приступи изради индивидуалног образовног плана (ИОП) којим би испланирала додатну подршку у образовању, за део или једну област у оквиру предмета, цео предмет, групу предмета или за све садржаје у једном разреду, као и ваннаставне активности. Међутим, из навода изјашњења и достављених прилога, може се закључити да школа није приступила изради ИОП-а за Д.Ч.
Повереник, даље, констатује да иако школа није израдила ИОП, у јануару 2017. године, након што по наводима учитељице Д.Ч. „одбија да седи на часовима, све мање ради“, школа одлучује да му смањи дневни фонд часова на 2-3 дневно. Према наводима из притужбе, које школа у изјашњењу није оспорила, Д.Ч. је присуствовао часовима српског језика, математике, веронауке, понекад и физичког васпитања, док је потпуно изостајао са часова енглеског језика, света око нас, музичке и ликовне културе. Повереник за заштиту равноправности указује да је забрињавајућа одлука школе да Д.Ч. измени обим наставног плана, иако из одредби Закона о основама система образовања и васпитања произлази да само за ученика који образовање стиче остваривањем ИОП-а 2, осим наставног програма, може да се измени и наставни план, и то на основу мишљења интерресорне комисије за процену потреба за додатном образовном, здравственом и социјалном подршком детету и ученику. Међутим, Д.Ч. је скраћен фонд часова, иако му није израђен индивидуални образовни план, нити је школа за то имала неопходно мишљење интерресорне комисије, чиме је стављен у неједнак положај у погледу остваривања права на образовање и васпитање. Такође, Повереник указује да су неприхватљиви наводи из изјашњења да је Д.Ч. скраћен наставни дан, јер је било „евидентно да дете није у могућности да држи пажњу и да функционише на часовима“, посебно имајући у виду прописе којима је регулисана израда индивидуалног образовног плана, а сходно одредби члана 5. став 3. Правилника о ближим упутствима за утврђивање права на индивидуални образовни план, његову примену и вредновање, којом је прописано да ИОП у школи може да се донесе за део или област у оквиру наставног предмета, један наставни предмет, групу наставних предмета или за све садржаје, односно, наставне предмете за разред који ученик похађа, као и за ваннаставне активности, те је тако Д.Ч. могао да прати наставу у оној мери у којој би то било оптимално за њега.
Што се тиче навода из притужбе да је „школа била у обавези да пошаље Д. Ч. на Интерресорну Комисију“, као и навода из изјашњења школе да је 28. марта 2017. године мајци предложено упућивање на Интерресорну комисију при Општини Чукарица са чим се она сложила, али није потписала сагласност, Повереник за заштиту равноправности истиче да се поступак процене и добијања мишљења Интерресорне комисије покреће подношењем захтева од стране образовно-васпитне установе, здравствене установе или установе социјалне заштите уз сагласност родитеља/старатеља, док родитељи/старатељи покрећу иницијативу самим подношењем захтева. Дакле, у конкретном случају мајка Д. Ч. је могла самостално да поднесе захтев, док је са друге стране школа могла да припреми захтев, те да детаљно упути мајку Д.Ч. о сврси процене Комисије, читавом процесу, функционисању и користима које би дете имало од тога. Међутим, из навода изјашњења се не може уочити да је школа то учинила, већ је након једног разговора са мајком и њеним „објашњењем“ да Д.Ч. нема здравствену књижицу, констатовала да се мајка „у наредном периоду више није обраћала по овом питању“. Повереник за заштиту равноправности, у вези са тим, указује да непостојање сагласности родитеља за подношење захтева за покретање поступка процене и добијања мишљења интерресорне комисије не сме у пракси да буде „дозвола“ школи да поступа као да постоји мишљење комисије, односно да може самостално да смањи учеников недељни фонд часова.
Такође, по питању чињенице да је мајка Д. Ч. присуствовала настави у циљу подстицања мотивације, одржавања пажње и социјалне адаптације, Повереник за заштиту равноправности истиче да пратилац детета не би требало да буде члан породице, нити се потреба за ангажовањем пратиоца за личну помоћ детету може одредити без мишљења интерресорне комисије. С тим у вези, Повереник за заштиту равноправности скреће пажњу да је Правилником о ближим условима и стандардима за пружање услуга социјалне заштите[14] прописано да сарадник – лични пратилац не може бити члан породичног домаћинства у коме живи корисник, сродник у правој линији као ни брат и сестра, односно брат и сестра по оцу или мајци корисника. Имајући у виду наведено, потреба за ангажовањем личног пратиоца је додатна мера подршке која се додељује детету након процене интерресорне комисије са циљем да се му пружи одговарајућа индивидуална практична подршка ради укључивања у редовно школовање, и активности у заједници и ради успостављања што већег нивоа самосталности.
Повереник, даље, констатује да се из навода притужбе и изјашњења може закључити да постоје проблеми у односу између учитељице и мајке Д.Ч, што је резултирало тиме да је мајка, осим против школе, поднела притужбу и против учитељице М. О. Повереник за заштиту равноправности је става да је у овом случају било потребно сагледати комплетну ситуацију, односно начин реаговања надлежних школских органа, имајући у виду да је првенствени интерес о којем треба да брину сви актери – најбољи интерес детета. С тим у вези, током поступка је утврђено да ни руководство школе, ни стручна служба нису предузели све мере које су имали на располагању како би се Д.Ч. обезбедила подршка да постигне општи исход образовања и васпитања, односно одлука о прилагођавању распореда часова Д.Ч. донета је на нивоу школе.
На крају, Повереник за заштиту равноправности указује да су током претходних година, различита надлежна тела и институције дале дефиницију инклузивног образовања и његовог значаја за напредовање и едукацију деце са сметњама у развоју. Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу (УНЕСКО) у „Смерницама за укључивање“ дефинише инклузивно образовање као процес сагледавања и одговора на различите потребе свих ученика кроз веће учешће у учењу, културама и заједницама, као и смањење искључивања унутар и из образовања.
Сагледавајући све околности овог случаја, Повереник за заштиту равноправности је мишљења да је ОШ „Ф. К. Ф.“ у Б, пропуштајући да створи услове који би омогућили да Д. Ч. присуствује часовима свих предмета предвиђених наставним планом 1. разреда, ставила Д. Ч. у неповољнији положај у односу друге ученике/ученице на основу његовог личног својства – здравственог стања.

МИШЉЕЊЕ

Пропуштањем ОШ „Ф. К. Ф.“ у Б. да створи услове који би омогућили да Д. Ч. присуствује часовима свих предмета, у складу са наставним планом 1. разреда, прекршене су одредбе Закона о забрани дискриминације.

ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности препоручује ОШ „Ф. К. Ф.“ у Б. да:

Предузме све неопходне радње и мере којима ће у складу са законом створити услове да Д. Ч. присуствује свим часовима из свих предмета у оној мери која је за њега оптимална.
Убудуће води рачуна да у оквиру својих редовних послова и активности, не крши законске прописе о забрани дискриминације.

Потребно је да ОШ „Ф. К. Ф.“ у Б. обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико ОШ „Ф. К. Ф.“ у Б. не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС“, број 22/09

[2] Члан 33. Закона о забрани дискриминације

[3] Закон о ратификацији Конвенције УН о правима детета („Службени лист СФРЈ – Међународни уговори”, број 15/90 и „Службени лист СРЈ – Међународни уговори”, бр. 4/96 и 2/97)

[4] УН, Општи коментар број 9: Права деце са инвалидитетом, CRC/C/GC/9, 27. фебруар 2007. године.

[5] „Службени гласник РС”, број 98/06

[6] Чл. 19. Закона о забрани дискриминације

[7] „Службени гласник РС”, бр. 72/09, 52/11, 55/13, 35/15 – аутентично тумачење, 68/15 и 62/2016 – одлука УС

[8] Чл. 77. ст. 1-12 ЗОСОВ

[9] „Сл. гласник РС“ бр. 76/2010

[10] Чл. 1. Правилника о ближим упутствима за утврђивање права на индивидуални образовни план, његову примену и вредновање

[11] Исто, чл. 5.

[12] Исто, чл. 9.

[13] Исто, чл. 7.

[14] Члан 87. („Сл. гласник РС“, бр. 42/2013)

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

Притужба Ј.Ч. против ОШ Ф.К.Ф. због дискриминације на основу здравственог стања у области образовања