дел. бр. 188 датум: 18. 1. 2013.

МИШЉЕЊЕ БР. 351/2012

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју је поднео З. Ф. из С. П. против послодавца, привредног друштва „Г. Т.“ д. о. о. из С. П, због дискриминације на радном месту на основу чланства у синдикалној организацији.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Повереници за заштиту равноправности притужбом се обратио З. Ф. из С. П, због дискриминације на основу чланства у синдикалној организацији.

1.2. У притужби је навео следеће:

– да је запослен у привредном друштву „Г. Т.“ д. о. о. из С. П. и да је он, као и сви други запослени, приликом заснивања радног односа морао да потпише бланко споразумни раскид уговора о раду;
– да је 30. јуна 2009. године 52 радника/ца регистровало синдикалну организацију, као и да је у тренутку оснивања синдиката, у овом привредном друштву било запослено 210 радника/ца;
– да репрезентативност синдиката није могла да се утврди из формалних разлога, зато што је послодавац одбијао да достави Министарству рада и социјалне политике податак о тачном броју запослених;
– да је послодавац био против синдикалног организовања и да су 24. августа 2009. године отпуштени сви чланови синдикалног одбора, њих седам, тако што је послодавац активирао бланко споразумне раскиде уговора о раду;
– да је, према његовим сазнањима, само члановима синдикалног одбора у овом привредном друштву том приликом прекинут радни однос;
– да је Инспекторат рада поступао по овом предмету, да је донето решење којим је послодавцу наложено одлагање извршење решења по којем З. Ф. престаје радни однос и да га врати на посао до правоснажности судске одлуке, али да послодавац, ни после неколико опомена и ургенција ресорног министра, није поступио по решењу. Исто тако, послодавац није поступио ни по решењу суда који је као привремену меру одредио враћање З. Ф. на рад;
– да је враћен на посао тек при покретању поступка извршења пресуде Општинског суда у Сремској Митровици, као и да је тада са радног места алатничара враћен на ниже радно место са платом која је била мања за 20.000 динара у односу на претходно радно место;
– да након окончаног судског поступка није проводио време на радном месту већ је стално добијао потврде којима га је послодавац упућивао кући, а да је после неколико недеља проведених ван радног места добио премештај на рад код другог послодавца на период од годину дана за који није дао сагласност;
– да се након једног упућивања на рад код другог послодавца вратио на радно место у привредно друштво „Г. Т.“ д. о. о. из С. П, али је поново добијао потврде којима га послодавац упућује кући, као и да је након два месеца, поново упућен на рад код другог послодавца и овога пута без његове сагласности;
– да је покренуо судски спор у овој правној ствари, па је у међувремену враћен на рад у привредно друштво „Г. Т.“ д. о. о. из С. П, али да му је поново онемогућен рад јер континуирано добија потврде о упућивању кући, а да та ситуација траје већ неколико месеци;
– да су свих седам чланова синдикалног одбора покренули судски поступак због незаконитог отказа, да један поступак још није окончан док осталих шест јесте и у тим поступцима је суд утврдио незаконити отказ, као и да су се једино подноситељ притужбе и Б. В. вратили у компанију након судског поступка, док остале колеге нису имале жељу да се врате на посао код тог послодавца;
– да се иста ситуација у вези са упућивањем кући дешава и са његовом колеги Б. В, који је такође био у синдикалном одбору;
– да сматра да је овакво поступање послодавца последица његовог синдикалног деловања и да је дискриминисан на основу личног својства – чланства у синдикалној организацији.

1.3. Уз притужбу и допуну притужбе је доставио: одлуку о оснивању синдикалне организације од 15. јуна 2009. године, изјаву о броју чланова Самосталног синдиката металаца Србије за синдикалну организацију „Г. Т.“ од 15. јуна 2009. године, захтев за упис синдикалне организације Министарству рада, запошљавања и социјалне политике, решење о упису у регистар бр. 110-00-935/2009-02 од 30. jуна 2009. године, обавештење о изабраним члановима одбора Синдикалне организације од 19. aвгуста 2009. године, захтев за утврђивање репрезентативности синдикалне организације од 2. oктобра 2009. године, допис Инспектората рада одељења инспекције рада у Сремском округу бр. 021-408/2009-04 од 3. септембра 2009. године, допис Инспектората рада одељења инспекције рада у Сремском округу бр. 021-408/2009-04 од 11. септембра 2012. године, обавештење о регистрацији синдикалне организације бр. 62/09 од 19. августа 2009. године, раскид уговора о раду 25. августа 2009. године, решење о споразумном престанку радног односа од 26. августа 2009. године, новински чланци и снимак телевизијске емисије о дешавањима у привредном друштву „Г. Т.“ д. о. о. из С. П, захтев Инспекторату рада за Сремски округ од 31. августа 2009. године, информација Инспектората рада о извршеном надзору бр. 021-408/2009-04 од 3. септембра 2009. године, решење Инспектората рада бр. 117-62/20009-04 од 21. септембра 2009. године, решење Министарства рада бр. 164-03-01288/2009-01 од 12. новембра 2009. године, решење Општинског суда у Старој Пазови бр. П1-43/09 од 23. децембра 2009. године, решење Основног суда у Сремској Митровици бр. И-704/10 од 11. фебруара 2010. године, решење привредног друштва „Г. Т.“ д. о. о. из С. П. о враћању на рад бр. 264 од 19. фебруара 2010. године, потврда о поднетој пријави осигурања бр. 1959 од 26. фебруара 2010. године, упут на систематски преглед од 24. фебруара 2010. године, потврда о пријему пријаве од 28. фебруара 2010. године, изјава о враћању на посао после принудног извршења од 2. новембра 2010. године, оглас за радно место алатничара, уговор о раду од 24. фебруара 2010. године, потврде о упућивању кући од 8. марта 2010. године и 28. марта, 4. априла, 11. априла, 4. маја 2011. године, 21. маја, 4. јуна, 19. јуна, 6. августа, 20. августа 2012. године, понуда о закључивању анекса и анекс уговора о раду за упућивање на посао код другог послодавца бр. 426 од 15. марта 2010. године, одговор на понуду за закључивање анекса уговора о раду од 23. марта 2010. године, решење привредног друштва „Л.“ д. о. о. из И. о пријему на посао од 25. марта 2010. године, уговор о раду од 25. марта 2010. године, решење о отказу уговора о раду од од 25. марта 2011. године, уговор о раду од 25. марта 2011. године, потврда о поднетој одјави на обавезно здравствено осигурање, пресуда Апелационог суда у Новом Саду бр. Гж1 537/12 од 12. марта 2012. године, пресуда Основног суда у Сремској Митровици бр. П1 420/10 од 9. јуна 2010. године, пресуда Основног суда у Сремској Митровици бр. П1 421/10 од 19. априла 2010. године, пресуда Основног суда у Сремској Митровици бр. П1 418/10 од 30. августа 2010. године, пресуда Основног суда у Сремској Митровици бр. П1 419/10 од 4. новембра 2010. године, пресуда Основног суда у Сремској Митровици бр. П1 424/10 од 4. новембра 2010. године, извештај заштитника грађана бр. 11-1571/10 од 13. октобра 2010. године, извештај међународне организације о кршењу синдикалних права у „Г. Т.“ д. о. о. из С. П. и захтев за утврђивање репрезентативности синдиката.

1.4. У складу са чланом 38. Закона о забрани дискриминације, странама у поступку понуђено је спровођење поступка мирења, али овај предлог није прихваћен.

1.5. Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације , па је у току поступка 6. новембра 2012. године упућен захтев Б. А, директору привредног друштва „Г. Т.“ д. о. о. из С. П, да се у року од 15 дана од дана пријема захтева изјасни на наводе из притужбе.

1.6. Како се Б. А. у остављеном року није изјаснио, а захтев је примио 11. новембра 2012. године, Повереници за заштиту равноправности су били доступни наводи из притужбе, докази који су уз притужбу достављени, као и општепознате чињенице.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. У току поступка је из навода из притужбе и достављених доказа, утврђено да је решењем Министарства рада и социјалне политике бр. 110-00-935/2009-02 од 30. јуна 2009. године синдикална организација „Г. Т.“ д. о. о. уписана у регистар синдиката. Увидом у обавештење Самосталног синдиката металаца Србије, синдикалне организације „Г. Т.“ д. о. о. С. П. бр. 62/09 од 19. августа 2009. године, утврђено је да су за чланове синдикалног одбора изабрани З. В, З. Ф, Д. К, З. Т, Д. Ђ, Б. В. и Ђ. П.

2.2. Увидом у пресуду Основног суда у Сремској Митровици судске јединице у Старој Пазови бр. П1-421/10 од 19. априла 2010. године утврђено је да је суд донео пресуду да је дошло до незаконитог престанка радног односа, који је настао као последица синдикалног деловања З. Ф. и наложио да се З. Ф. врати на рад.

2.3. Увидом у решење бр. 264 од 19. фебруара 2010. године, утврђено је да се З. Ф. враћа на рад у привредно друштво „Г. Т.“ д. о. о. из С. П, као и да се премешта на радно место радник III у одржавању.

2.4. Из потврде од 8. марта 2010. године утврђено је да је Б. Л, прокуриста привредног друштва „Г. Т.“ д. о. о. из С. П, упутио З. Ф. на коришћење слободних дана у периоду од 8. до 15. марта 2010. године.

2.5. Увидом у анекс уговора о раду у случају упућивања запосленог код другог послодавца без сагласности запосленог бр. 426 од 15. марта 2010. године, утврђено је да је З. Ф. упућен на рад у привредно друштво „Л.“ д. о. о. из И. на период од једне године.

2.6. Увидом у уговор о раду бр. 95060927 од 26. марта 2011. године утврђено је да је З. Ф. засновао радни однос у привредном друштву „Г. Т.“ д. о. о. из С. П. на неодређено време.

2.7. Даљим увидом у документацију утврђено је да је у периодима од 26. марта до 4. априла 2011. године, од 4. до 11. априла 2011. године, од 11. априла до 4. маја 2011. године, од 4. до 9. маја 2011. године, Б. Л, прокуристa привредног друштва „Г. Т.“ д. о. о. из С. П. упућивао подноситеља притужбе кући, и то потврдама о упућивању кући у којима је наведено да ће му за то време бити исплаћиван лични доходак као да је радио.

2.8. Увидом у анекс уговора о раду у случају упућивања запосленог код другог послодавца без сагласности запосленог бр. 1784 од 9. маја 2011. године утврђено је да је З. Ф. привремено упућен на рад код послодавца „Л.“ д. о. о. из И. на период од годину дана. Увидом у уговор о раду бр. 15/11 од 20. маја 2011. године утврђено је да је З. Ф. засновао радни однос са привредним друштвом „Л.“ д. о. о. на период од годину дана.

2.9. Увидом у уговор о раду бр. 95060927 од 20. маја 2012. године З. Ф. је засновао радни однос са привредним друштвом „Г. Т.“ д. о. о. из С. П. на неодређено време.

2.10. Даљим увидом у документацију утврђено је да је З. Ф. у периодима од 21. маја до 4. јуна 2012. године, од 4. до 19. јуна 2012. године, од 19. јуна до 6. августа 2012. године, од 6. до 20. августа 2012. године, од 20. августа до 1. октобра 2012. године од М. В. у име привредног друштва „Г. Т.“ д. о. о. из С. П. добијао потврде о упућивању кући, и да је тим потврдама одређено да ће му се за то време исплаћивати лични доходак и регрес као да је радио.

2.11. На основу пресуда Основног суда у Сремској Митровици бр. П1 420/10 од 9. јуна 2010. године, П1 421/10 од 19. априла 2011. године, П1 418/10 од 30. августа 2010. године, П1 419/10 од 4. новембра 2010. године, П1 424/10 од 4. новембра 2010. године, утврђено је да је В. З, К. Д, Т. З, В. Б. и П. Ђ. радни однос престао на незаконит начин.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имала је у виду наводе из притужбе, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

3.2. Имајући у виду предмет ове притужбе, Повереница за заштиту равноправности констатује да је потребно утврдити да ли је континуирано упућивање кући З. Ф. последица његовог чланства у синдикалном одбору, односно, да ли је тиме послодавац „Г. Т.“ д. о. о. из С. П. извршио акт дискриминације.

Правни оквир

3.3. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштву. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.4. Устав Републике Србије забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета. Такође, одредбом чл. 55. ст. 1. прописано је да се јемчи слобода политичког, синдикалног и сваког другог удруживања.

3.5. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације где је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Чланом 6. Закона о забрани дискриминације је прописано да непосредна дискриминација постоји ако се лице или група лица због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем стављају или су стављени у неповољнији положај, или би могли бити стављени у неповољнији положај. Одредбама чл. 15-27. Закона о забрани дискриминације дефинисани су посебни случајеви дискриминације. Поред осталог, чл. 25. забрањена је дискриминација због политичких убеђења лица или групе лица, односно припадности или неприпадности политичкој странци, односно синдикалној организацији. С обзиром на околности конкретног случаја, за његово разматрање релевантна је и одредба чл. 16. којом је прописана забрана дискриминације у области рада, односно нарушавање једнаких могућности за заснивање радног односа или уживање под једнаким условима свих права у области рада, као што су право на рад, на слободан избор запослења, на напредовање у служби, на стручно усавршавање и професионалну рехабилитацију, на једнаку накнаду за рад једнаке вредности, на правичне и задовољавајуће услове рада, на одмор, на образовање, на ступање у синдикат, као и на заштиту од незапослености. Поред тога, Законом о забрани дискриминације предвиђени су и тешки облици дискриминације па се као један од видова тешке дискриминације прописује дискриминација која је извршена више пута (поновљена дискриминација) или која се чини у дужем временском периоду (продужена дискриминација) према истом лицу или групи лица.

3.6. Закон о раду такође забрањује дискриминацију, односно, сваки облик дискриминације лица која траже запослење, као и запослених, с обзиром на пол, рођење, језик, расу, боју коже, старост, трудноћу, здравствено стање, односно инвалидност, националну припадност, вероисповест, брачни статус, породичне обавезе, сексуално опредељење, политичко или друго уверење, социјално порекло, имовинско стање, чланство у политичким организацијама, синдикатима или неко друго лично својство. Одредбама чл. 20. дискриминација је забрањена, између осталог, и у односу на услове рада и сва права из радног односа.

3.7. Уредбом о ратификацији конвенције Међународне организације рада бр. 87 о синдикалним слободама и заштити синдикалних права прописано је да радници и послодавци, без икаквих изузетака, имају право да без претходног одобрења образују организације по свом избору, као и да приступају овим организацијама, под искључивим условом да се придржавају статута организација.

3.8. Уредбом о ратификацији конвенције Међународне организације рада бр. 98 о праву на организовање и колективно преговарање прописано је да радници треба да користе одговарајућу заштиту против свих дела дискриминације у материји запослења која би могла да буде штетна по синдикалне слободе. Даље је прописано да се таква заштита може нарочито применити уколико се ради о делима која би имала за циљ да се запослење радника подреди услову да се он не учлањује у синдикат или да престане да припада синдикату, да се отпусти радник или да му се свим осталим средствима нанесе штета због тога што је он члан синдиката или што учествује у синдикалним делатностима изван радних часова или, пристанком послодавца за време радних часова.

Анализа доказа достављених уз притужбу

3.9. На основу доказа који су достављени уз притужбу, утврђено је да је З. Ф. био члан синдикалног одбора синдиката, као и да је водио два судска поступка против послодавца. Такође, утврђено је да је свим члановима синдикалног одбора престао радни однос и да је суд у шест случајева утврдио да су ти радни односи престали на незаконит начин.

3.10. Повереница за заштиту равноправности је утврдила да је З. Ф. након судског поступка због незаконитог престанка радног односа и имајући у виду оне периоде када је био упућиван на рад код другог послодавца, био у радном односу у привредном друштву „Г. Т.“ д. о. о. из С. П. у три периода, од 19. фебруара до 25. марта 2010. године, од 25. марта до 9. маја 2011. године и од 9. маја 2012. године па до данас. На основу потврда о упућивању кући и периода на који су оне издате, Повереница за заштиту равноправности констатује да је у три наведена периода када се водио као запослени у привредном друштву „Г. Т.“ д. о. о. из С. П., З. Ф. све време провео ван радног места и то искључиво зато што му је послодавац тако наложио. Самим тим, може се закључити да је З. Ф. након престанка радног односа супротно закону a који је био проузрокован стицањем статуса синдикалног представника, ускраћена могућност да ради на свом радном месту тако што је константно био упућиван кући.

3.11. Повереница за заштиту равноправности је узела у обзир да је З. Ф. примао лични доходак и регрес за временски период када га је послодавац упућивао кући, али је мишљења да је у конкретном случају ирелевантно да ли је примао новчану накнаду за рад, имајући у виду да је оваквим поступком послодавца у дужем временском периоду и то више пута био онемогућен да долази на своје радно место и оствари радне обавезе за које прима плату као и остали запослени, те је на тај начин стављен у неједнак положај у односу на све остале запослене који су у могућности да на основу оствареног рада добију новчану накнаду.

3.12. Имајући у виду наводе из притужбе, као и документацију која је достављена уз притужбу, може се закључити да након што је постао члан синдикалног одбора З. Ф. престао радни однос на незаконит начин, био је два упућен на рад код другог послодавца и у међувремену је континуирано упућиван кући. Стога, може се констатовати да је синдикално деловање подноситеља притужбе довело до низа поступака послодавца који су З. Ф. ставили у неједнак положај и онемогућиле му да ужива једнака права као и сви запослени, због његове припадности синдикалној организацији.

3.13. Будући да је подноситељ притужбе изнео чињенице и понудио доказе којима је учинио вероватним акт дискриминације, терет доказивања да услед таквог акта није дошло до повреде начела једнакости сноси послодавац, привредно друштво „Г. Т.“ д. о. о. из С. П., сагласно чл. 45. Закона о забрани дискриминације. Од привредног друштва „Г. Т.“ д. о. о из С. П. затражено је да се у изјашњењу на наводе из притужбе, између осталог, изјасни и о томе колико особа које су биле чланови/це синдикалног одбора и које су враћене на посао после судског поступка, континуирано добија потврде о упућивању кући, као и да о томе достави доказе. Повереница за заштиту равноправности још једном констатује да се послодавац није изјаснио на наводе из притужбе, самим тим није указао на чињенице и доставио доказе који би потврдили да није извршен акт дискриминације, што је био дужан да учини у смислу чл. 45. Закона о забрани дискриминације, како би показао да такво поступање није у узрочно-последичној вези са личним својством подноситеља притужбе.

3.14. Имајући у виду одредбу Закона о забрани дискриминације којом је прописано да Повереник за заштиту равноправности неће поступати уколико је поступак пред судом већ покренут или правоснажно окончан по истој правној ствари, Повереница за заштиту равноправности није била у могућности да цени околност упућивања на рад код другог послодавца и узрочно последичну везу са синдикалним деловањем З. Ф, јер се поводом те околности још увек води судски поступак.

4. МИШЉЕЊЕ

Као последицу синдикалног деловања З. Ф, привредно друштво „Г. Т.“ д. о. о. из С. П. је континуираним упућивањем кући, које се поновило више пута и које је трајало дужи временски период, онемогућило З. Ф. да буде на радном месту и обавља рад, чиме је извршило тежак акт дискриминације на основу личног својства – чланства у синдикалној организацији, забрањен чл. 24. Закона о забрани дискриминације, у вези са чл. 6. и чл. 13. ст. 1. т. 6. Закона о забрани дискриминације и чл. 18. Закона о раду.

5. ПРЕПОРУКА

Повереница за заштиту равноправности препоручује привредном друштву „Г. Т.“ д. о. о. из С. П:

5.1. Да без одлагања предузме све потребне мере које ће омогућити да З. Ф. обавља посао на свом радном месту под једнаким условима као и остали запослени.

5.2. Да убудуће води рачуна да својим поступцима не крши одредбе Закона о забрани дискриминације, односно, да се суздржи од неоправданог прављења разлике или неједнаког поступања и пропуштања (искључивања, ограничавања или давање првенства), у односу на лица или групе лица, које се заснива на неком личном својству.
Потребно је да привредно друштво „Г. Т.“ д. о. о. из С. П. обавести Повереницу за заштиту равноправности о поступању по препоруци, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно чл. 40. Закона о забрани дискриминације, уколико привредно друштво „Г. Т.“ д. о. о. из С. П. не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереница за заштиту равноправности ће о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

Притужба З. Ф. против привредног друства Г. Т. због дискриминације на основу чланства у синдикалној организацији у области радних односа