бр. 07-00-432/2014-02 датум: 17. 12. 2014.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју je поднелa В. П. из Б, против Е. М, Т. С. и Ј. П, чланица конкурсне комисије Вишег јавног тужилаштва у Београду, због наводно дискриминаторних питања која су јој постављена на разговору за посао. Подноситељка притужбе је навела да су јој током разговора за посао чланице конкурсне комисије постављале питања која се односе на планирање породице, њен брачни статус и питале је да ли је тренутно трудна, те да није изабрана због одбијања да пружи одговоре на ова питања. У изјашњењима, све три чланице конкурсне комисије негирале су да су В. П, као и било ком другом кандидату, постављале ова питања. Такође су навеле да подноситељка притужбе није изабрана на конкурсу јер није задовољила критеријуме. У току поступка, на основу поднетих доказа, утврђено је да су приликом разговора за посао, чланице конкурсне комисије кандидатима и кандидаткињама, укључујући и подноситељку притужбе, постављале питања која се односе на њихову стручност и знање. Оцењено је да су чланице конкурсне комисије Вишег јавног тужилаштва у Београду понудиле довољно чињеница и доказа у прилог својим тврдњама да незапошљавање В. П. није у вези са њеним личним својствима, те да су постојали оправдани разлози због којих В. П. није изабрана на конкурсу. Због тога је Повереница за заштиту равноправности дала мишљење да Е. М, Т. С. и Ј. П. нису прекршиле одредбе Закона о забрани дискриминације.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Повереници за заштиту равноправности притужбом се обратила В. П. из Б, коју је поднела против Е. М, Т. С. и Ј. П, чланица конкурсне комисије Вишег јавног тужилаштва у Београду, због дискриминације на основу личних својстава – пола, брачног и породичног статуса.

1.2. У притужби је, између осталог, наведено:

– да се пријавила на конкурс Вишег јавног тужилаштва у Београду, за радно место тужилачког помоћника у звању тужилачког сарадника;
– да су јој 25. августа 2014. године, током разговора за посао, чланице конкурсне комисије постављале непримерена питања у вези брачног статуса, као и да јој је постављено питање у вези са планирањем трудноће;
– да су јој уместо питања која су у вези са њеним стручним квалификацијама и стеченим знањима постављена питања „да ли је трудна, с обзиром да је рођена у Ш. а живи у Б.“, као и „да ли је удата“;
– да су јој на њено уверавање да није трудна, чланице конкурсне комисије рекле следеће: „да је питање о трудноћи једно од најзначајнијих у току изборног поступка, пошто немају намеру да запошљавају труднице“. Наводи и да су је након тога питале да ли намерава да оснује породицу, као и да им је одговорила да није дужна да одговори на такво питање;
– да јој на једино питање на разговору које би се могло окарактерисати као стручно, односно питање о познавању института тужилачке истраге, није било дозвољено да одговори, уз коментар да ово није докторат на Правном факултету те их не интересује опсежан извештај и немају времена да слушају њен одговор;
– да су јој чланице конкурсне комисије рекле да сигурно неће бити изабрана за место тужилачког помоћника, пошто није била приправница у јавном тужилаштву, те да су по њиховом мишљењу „адвокатски приправници неспособни за рад у тужилаштву и да су мање вредни пажње у односу на тужилачке приправнике“;
– да јој је саопштено да сигурно неће бити запослена и због тога што им делује неуверљиво њен одговор да није трудна, зато што не жели да одговори да ли планира да ускоро заснује породицу, јер они морају да буду потпуно уверени да није трудна и да наредних пет година не планира заснивање породице;
– да је оваквим поступањем конкурсне комисије дискриминисана на основу личних својстава – пола и брачног и породичног статуса.

1.3. У допуни притужбе навела је следеће:

– да је жалба коју је изјавила против решења Вишег јавног тужилаштва у Београду, одбијена као неоснована;
– да јој није одговорено на молбу да разговара са Т. К, јавним тужиоцем, након чега је упутила молбу за разговор са З. Д, Републичком јавном тужитељком.

1.4. Уз притужбу и допуну притужбе су достављени следећи докази: 1) жалба В. П. која је упућена Вишем јавном тужилаштву поводом резултата конкурса од 24. септембра 2004. године, 2) решење Вишег јавног тужилаштва о пријему у радни однос три тужилачка помоћника бр. П-701/14 од 9. септембра 2014. године, 3) молба за пријем упућена јавном тужиоцу Т. К. од 26. септембра 2014. године, 4) захтев за увид у конкурсну документацију од 18. септембра 2014. године, 5) одговор секретарке С. Б. поводом захтева за увид у конкурсну документацију од 19. септембра 2014. године, 6) жалба упућена Поверенику за информације од јавног значаја и заштиту података о личности од 1. октобра 2014. године, 7) позив за разговор поводом конкурса Вишег јавног тужилаштва у Београду бр. П-701/17 од 8. августа 2014. године, 8) решење жалбене комисије јавног тужилаштва у Београду ЖКЈТ бр. 0055/14 од 12. новембра 2014. године и 9) молба за пријем код Републичког јавног тужиоца од 12. новембра 2014. године.

1.5. Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације , па су у току поступка прибављена изјашњења Е. М, Т. С, и Ј. П, чланица конкурсне комисије Вишег јавног тужилаштва у Београду.

1.6. У изјашњењу Ј. П, заменице јавног тужиоца, између осталог, наведено је:

– да у целости оспорава притужбу, која је увредљива за институцију као што је Више јавно тужилаштво и није поткрепљена ниједним доказом, те сматра да треба да буде одбијена у складу са чл. 36. ст. 2. Закона о забрани дискриминације;
– да је решењем Вишег јавног тужилаштва бр. П 701/17 од 18. јула 2014. године одређена као једна од чланица трочлане комисије именоване за пријем у стални радни однос три извршиоца – стручна сарадника при Вишем јавном тужилаштву у Београду;
– да су сви кандидати који су испуњавали конкурсне услове позвани на разговор, и да је приликом обављања разговора вођен записник који је сачинила секретарка Вишег јавног тужилаштва у Београду;
– да су свим кандидатима постављана углавном једнообразна питања, која су се односила на њихов досадашњи рад и ангажовање у области кривичноправних предмета, као и досадашњег професионалног кретања;
– да ниједном кандидату, па ни В. П, није постављено дисквалификаторно а по најмање дискриминаторно питање, које би их одвајало од осталих кандидата;
– да је В. П, чим је ушла у кабинет саопштила: „Само да знате да сам један претходни конкурс поништила..!“, што је код ње изазвало неповољан утисак и питање да ли је овакав коментар служио да застраши конкурсну комисију, која је у њој требало да види потенцијалну опасност уколико је не изаберу.

1.7. У изјашњењу Е. М, заменице јавног тужиоца, између осталог, наведено је:

– да је конкурс расписан за пријем тужилачког помоћника у звању тужилачког сарадника, те се тражила особа која поседује одређен степен стручности који јој омогућава да део послова, који су изузетно сложени, под надзором ментора, обавља самостално;
– да су у складу са захтевима конципирана и питања која су постављана кандидатима, а која су се односила на досадашње радно искуство и образложење правних аката које је кандидат до сада израђивао. С посебног и изузетно значајног аспекта процењивало се познавање концепта тужилачке истраге, као и однос кандидата према овом институту;
– да изричито тврди да ниједном кандидату није постављено ниједно лично питање, да се конкурсна комисија није бавила утврђивањем трудноће кандидаткиња, а посебно се није бавила процентима могуће трудноће, да нису били заинтересовани за брачно стање, јер све ове околности сматрају ирелевантним за оцену стручности и елоквентности;
– да је неспорно да В. П. није успела да пружи задовољавајући одговор на питања која су била од значаја, одговори су били нејасни, непотпуни и нису успели да прикрију чињеницу да кандидаткиња не поседује знања из области којом се бави тужилаштво;
– да су наводи из притужбе апсолутно нетачни и злонамерни, те да су је убедили да је конкурсна комисија добро оценила ову кандидаткињу која је склона злоупотреби права, као и да сматра да притужба треба да буде одбијена као неоснована.

1.8. У изјашњењу Т. С, заменице јавног тужиоца, између осталог, наведено је:

– да је Повереник за заштиту равноправности поверовао и тражио изјашњење на срамне и потпуно измишљене оптужбе, а указано је и на одредбу чл. 3. Законика о кривичном поступку којим је прописана претпоставка невиности;
– да је В. П. када је ушла на разговор са комисијом најпре рекла: „Да знате ја сам обарала и друге конкурсе, па ћу и овај“;
– да је Законом о забрани дискриминације прописано да Повереник не поступа по притужби ако је очигледно да нема повреде права на коју подносилац указује, као и да је потребно да се уз притужбу подносе и докази;
– да су питања која су постављана кандидатима следећа: досадашње радно искуство, правни акти које је кандидат израђивао, да ли је кандидат упознат са тужилачком истрагом, практично и теоретски и због чега би кандидат желео да ради у тужилаштву;
– да су пре обављеног разговора са кандидатима, имали увид у документацију и достављене пријаве свих кандидата, укључујући и В. П, која је навела да је адвокатска приправница волонтерка од 1. јуна 2009. година до 31. августа 2012. године, да је поново уписана, али на потврди није било датума поновног уписа;
– да је дрским ставом и арогантном изјавом да је већ обарала конкурсе, комисији ставила у изглед отворену претњу у случају да не буде изабрана;
– да је од своје биографије, В. П. навела да је 2012. године прекинула стаж јер није била плаћена, да јој је посао у тужилаштву прва жеља, да је уписала докторат из грађанског права, као и да је упозната са тужилачком истрагом. Кандидаткиња је навела да је у адвокатској канцеларији радила уговоре, тужбе и правне лекове, а да је у тужилачком послу најважније добро квалификовати дело;
– да нико од чланова комисије није постављао питања која су везана за трудноћу, брачни статус или планирање породице, јер се тако нешто првенствено коси са етичким и моралним принципима функције коју обавља и пола којем припада, те таква питања нису постављана ни подноситељки притужбе ни осталим кандидатима;
– да је њена каријера у тужилаштву без мрље или сумње да је у свом раду поступала непрофесионално, да су овакве оптужбе за њу увреда усмерена на част и углед, из којих разлога је и доставила своју кратку биографију, а сматра да је конкурсна комисија изабрала најбоље кандидате за радно место тужилачких помоћника, у моралном и у професионалном смислу.

1.9. У прилогу изјашњења достављени су следећи докази: 1) записник конкурсне комисије са кандидатима који су конкурисали на радно место тужилачки помоћник бр. П 701/14 од 25. августа 2014. године, 2) одштампани лист без ознака датума и органа, на којем су откуцана питања конкурсне комисије за кандидате, 3) табеларни преглед оцена које је кандидатима дала Т. С. и 4) табела кандидата који су позвани на разговор са конкурсном комисијом са приказом кратких биографија.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. На основу навода из притужбе и изјашњења утврђено је да је В. П. конкурисала за радно место тужилачког помоћника у звању тужилачког сарадника у Вишем јавном тужилаштву у Београду, као и да је 25. августа 2014. године била на разговору са конкурсном комисијом.

2.2. Увидом у решење Вишег јавног тужилаштва бр. П-701/14 од 9. септембра 2014. године, утврђено је да су у поступку јавног конкурса за попуну три радна места тужилачки помоћник у звању тужилачки сарадник у Вишем јавном тужилаштву, изабрани кандидати А. Б, Б. В. и Љ. А. Наведено је да је конкурсна комисија вредновала стручну оспособљеност кандидата према радном искуству сходно опису послова радног места, стеченом знању, вештини комуникације и општем утиску који су оставили на комисију. У решењу је образложено да је на основу увида у документацију коју су учесници у изборном поступку доставили уз пријаву, као и разговора са кандидатима, комисија вредновала одговоре кандидата са оценама од 1 до 3 на питања која су им постављана и након завршеног оцењивања сачинила листу прва три кандидата. Даље је образложено да су изабрани кандидати, поред испуњавања услова за заснивање радног односа, показали најбоље резултате у току обављеног разговора и непосредног утиска конкурсне комисије, да су показали добро познавање послова који их очекују, као и да су оставили утисак одговорних и стручних особа са заинтересованошћу да послове обављају свесно и професионално.

2.3. Увидом у жалбу В. П. од 24. септембра 2004. године која је упућена Вишем јавном тужилаштву поводом решења Вишег јавног тужилаштва бр. П-701/14 од 9. септембра 2014. године, утврђено је да В. П. истиче да је разговор изабраних кандидата са конкурсном комисијом трајао отприлике четири минута, док су остали кандидати били на разговору од пет до девет минута и закључује да нико од чланова конкурсне комисије није проверавао њихову стручну оспособљеност, јер за то није ни било времена. У жалби је навела примедбе на ток разговора са конкурсном комисијом за коју наводи да су јој постављале питања везана за трудноћу и планирање породице, а да јој нису постављана питања која су била предвиђена. Такође, у жалби је изнела и примедбе на стручност и квалификованост изабраних кандидата Б. В. и Љ. А. Тражила је да жалбена комисија уважи њене жалбене разлоге и укине решење у делу који се односи на избор Б. В. и Љ. А, те да се донесе нова одлука и предложи В. П. као кандидаткиња са најбољим резултатима међу учесницима конкурса.

2.4. Из захтева за увид у конкурсну документацију од 18. септембра 2014. године, који је упућен Вишем јавном тужилаштву у Београду, утврђено је да В. П. затражила увид у конкурсну документацију и фотокопирање документације. Увидом у одговор секретарке С. Б. поводом захтева за увид у конкурсну документацију од 19. септембра 2014. године, утврђено је да је В. П. омогућен увид у документацију 22. септембра 2014. године у 14,00 часова.

2.5. Увидом у решење Жалбене комисије Јавног тужилаштва у Београду ЖКЈТ бр. 0055/14 од 12. новембра 2014. године, утврђено је да је жалба В. П. одбијена као неоснована. У образложењу решења наведено је да је Жалбена комисија размотрила списе предмета и нашла да је жалба неоснована, и то тако што је првенствено сагледано да ли је првостепени орган поступио у свему по поступку и процедури прописаној Законом о државним службеницима и другим релевантним подзаконским актима, те да су размотрени и наводи из жалбе у којима се указује на постојање дискриминације. Жалбена комисија је анализирала услове конкурса, извршила увид у документацију В. П. и оспорених кандидата, записник конкурсне комисије од 25. августа 2014. године, оцене кандидата након разговора са комисијом и изјашњење конкурсне комисије о наводима из жалбе. Жалбена комисија је након спроведеног жалбеног поступка, оценила да није потврђен ниједан од навода изнетих у жалби којима је указивано на недостатке у поступку избора, јер из достављене документације у коју је комисија имала увид произлази да је конкурсна процедура била у складу са законом.

2.6. Увидом у записник конкурсне комисије бр. П 701/14 од 25. августа 2014. године, утврђено је да су Е. М, Т. С. и Ј. П, чланице конкурсне комисије, након увида у достављене пријаве и приложену документацију, кандидатима и кандидаткињама постављале претходно припремљена питања, и то: 1) досадашње искуство, 2) правни акти које је кандидат израђивао, 3) да ли је кандидат упознат са тужилачком истрагом (практично и теоријски) и 4) због чега би кандидат желео да ради у тужилаштву. У записнику под редним бројем 12 за кандидаткињу В. П. наведено је следеће: да је адвокатски приправник волонтер од 1. јуна 20009. до 31. августа 2012. године, поново уписана на потврди без датума поновног уписа. На питање комисије о радном искуству после 31. августа 2012. године с обзиром да на приложеној потврди нема датума поновног уписа, наводи да је 2012. године прекинула стаж јер није била плаћена, тј. наводи да је од 1. јуна 2009. до 1. јуна 2013. године била адвокатски приправник. Наводи да јој је посао у тужилаштву прва жеља, да је уписала докторат из грађанског права јер је било мање људи и више одговорних професора, да јој је принципал А. Ј, да је упозната са тужилачком истрагом теоретски, да су по њеном сазнању заменици преоптерећени, али да су ипак стручнији. У адвокатској канцеларији је радила писане уговоре, тужбе, правне лекове и да канцеларија није била уско специјализована за једну област. Сматра да је у тужилачком послу најважније да када се случај деси, да се дело добро квалификује. Наводи да је конкурисала у суду, сматра да је посао браниоца и тужиоца повезан, да јој није проблем да ради прековремено и сматра да је способна за рад у тужилаштву.

2.7. Из листе питања конкурсне комисије за кандидате, која је достављена уз изјашњење, утврђено је да се на овој листи налазе следећа питања: 1) Које имате досадашње радно искуство, опишите послове које сте до сада обављали, 2) Наведите правне акте, односно нацрте правних аката које сте израђивали, 3) Шта знате о тужилачкој истрази? Да ли сте до сада обављали неку од процесних радњи у тужилачкој истрази и 4) Наведите разлоге због којих бисте желели да радите у овом тужилаштву.

2.8. Увидом у преглед оцена које је кандидатима дала чланица конкурсне комисије Т. С. и који је достављен у форми табеле, утврђено је да су према овој листи највише оцене, односно тројке, добили Љ. А, Б. В. и А. Б. В. П. је добила три јединице и једну двојку, а као укупну оцену јединицу.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имала је у виду наводе из притужбе и изјашњења, приложене доказе, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. Повереница за заштиту равноправности констатује да бројни обавезујући и необавезујући документи међународних организација чија је Република Србија чланица, указују на потребу отклањања свих видова дискриминације жена, уз неопходну заштиту трудница и породиља приликом заснивања и трајања радног односа. Конвенција о елиминисању свих облика дискриминација жена (CEDAW, 1979) , коју je Република Србија ратификовала, између осталог, прописује да су државе чланице у обавези да се уздрже од сваког поступка или праксе дискриминације жена и да обезбеде да јавни органи и институције поступају у складу са овом обавезом. Такође, чл. 4. Уредбом о ратификацији Конвенције Међународне организације рада (МОР) бр. 111 о дискриминацији (запослење и занимање), прописано је да дискриминација представља свако прављење разлике, искључење или давање првенства које има за последицу укидање или нарушавање једнакости могућности или третмана у запослењу или занимању које утврди заинтересована чланица након саветовања са репрезентативним организацијама послодаваца и радника, уколико постоје, и других одговарајућих тела.

3.4. Устав Републике Србије , одредбом чл. 60. ст. 5. прописује да се женама, омладини и особама са инвалидитетом омогућује посебна заштита на раду и посебни услови рада, док је чл. 66. ст. 1. и 2. прописано да породица, мајка, самохрани родитељ и дете у Републици Србији уживају посебну заштиту, те да се мајци пружа посебна подршка и заштита пре и после порођаја. Одредбом чл. 21. Устава РС прописана је забрана дискриминације, непосредне или посредне, по било ком основу.

3.5. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације , којим је регулисана општа забрана дискриминације, и то тако што је прописано да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости. Према одредби чл. 2. ст. 1. тач. 1. дискриминација је свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Oдрeдбaмa чл. 16. Закона о забрани дискриминације регулисана је дискриминација у области рада, тако што је забрањено нарушавање једнаких могућности за заснивање радног односа или уживање под једнаким условима свих права у области рада, као што су право на рад, на слободан избор запослења, на напредовање у служби, на стручно усавршавање и професионалну рехабилитацију, на једнаку накнаду за рад једнаке вредности, на правичне и задовољавајуће услове рада, на одмор, на образовање и ступање у синдикат, као и на заштиту од незапослености.

3.6. Одредбама члана 18. Закона о раду забрањена је непосредна и посредна дискриминација лица која траже запослење и запослених, с обзиром на пол, рођење, језик, расу, боју коже, старост, трудноћу, здравствено стање, односно инвалидитет, националну припадност, вероисповест, брачни статус, породичне обавезе, сексуалну оријентацију, политичко или друго уверење, социјално порекло, имовинско стање, чланство у политичким организацијама, синдикатима или неко друго лично својство, а одредбом чл. 26. ст. 2. прописано је да послодавац не може од кандидата приликом заснивања радног односа да захтева податке о породичном, тј. брачном статусу и планирању породице, односно, достављање других доказа који нису од непосредног значаја за обављање послова за које заснива радни однос.

Анализа навода из притужбе, изјашњења и доказа са аспекта антидискриминационих прописа

3.7. Имајући у виду предмет ове притужбе, као и надлежност Повереника за заштиту равноправности, у конкретном случају потребно је испитати да ли су на разговору за посао тужилачког помоћника у звању тужилачког сарадника, чланице конкурсне комисије постављале питања која се тичу њених личних својстава – пола и брачног и породичног статуса и да ли В. П. није изабрана због ускраћивања одговора на ова питања.

3.8. Повереница за заштиту равноправности констатује да је међу странама неспорно да је В. П. конкурисала за радно место тужилачког помоћника у звању тужилачког сарадника у Вишем јавном тужилаштву у Београду, као и да је 25. августа 2014. године била на разговору са конкурсном комисијом, али да није изабрана на овом конкурсу.

3.9. Сагласно правилу о пребацивању терета доказивања из чл. 45. ст. 2. Закона о забрани дискриминације, у конкретном случају подноситељка притужбе треба да учини вероватним акт дискриминације, а уколико у томе успе, терет доказивања да услед тог акта није дошло до повреде начела једнакости лежи на чланицама конкурсне комисије Вишег јавног тужилаштва у Београду.

Према тврђењу подноситељке притужбе, Е. М, Т. С. и Ј. П, чланице конкурсне комисије Вишег јавног тужилаштва у Београду, током разговора за посао постављале су питања која се односе на планирање породице, брачни статус и трудноћу. Имајући у виду специфичност догађаја на који се В. П. притужује, односно околност да се евентуално дискриминаторно поступање десило у пословним просторијама тужилаштва, да су том догађају присуствовале само подноситељка притужбе, чланице комисије, против којих је и поднела притужбу, и записничарка, која је запослена у Вишем јавном тужилаштву у Београду, није неочекивано да подноситељка притужбе нема писане доказе којима би поткрепила своје тврдње. Додатно, мора се имати у виду да су управо породичне прилике кандидаткиња фактор који најчешће утиче на послодавце, да су жене због тога често у неједнаком положају у односу на мушкарце, што доводи до веома лошег положаја жена на тржишту рада. Лошији положај жена на тржишту рада огледа се, између осталог, у непримању у радни однос, распоређивању на нижа радна места и престанку радног односа. У прилог овом ставу говори и велики број притужби упућених Поверенику за заштиту равноправности због дискриминације у области рада и запошљавања , као и статистички подаци који говоре о распрострањености дискриминације жена на тржишту рада . Самим тим, када жене тврде да су им на разговору за посао постављена питања у вези са трудноћом и брачним и породичним статусом, Повереница указује да су то специфичне ситуације, које захтевају посебан приступ и испитивање, чак и у ситуацијама када нису понуђени писани докази и/или искази сведока. Због тога је, узимајући у обзир наведене чињенице и околности, Повереница заузела став да се у овом случају мора узети да је подноситељка притужбе учинила вероватним акт дискриминације, у смислу чл. 45. ст. 2. Закона о забрани дискриминације. Због тога је затражено изјашњење чланица конкурсне комисије, које су изнеле чињенице и доказе у прилог тврђењу да дискриминација није извршена, тј. да у конкретном случају није повређено начело једнакости.

3.10. У својим изјашњењима, све три чланице конкурсне комисије негирале су да су В. П. постављале питања у вези трудноће, планирања трудноће и брачног статуса и изнеле су објективне разлоге због којих она није изабрана на конкурсу.

3.11. Анализа садржине записника конкурсне комисије бр. П 701/14 од 25. августа 2014. године, на основу одговора које су давали кандидати, показала је да су свима постављана идентична стручна питања, и то у вези правних аката које су израђивали, стеченог искуства, познавања института тужилачке истраге и мотивације за радом у тужилаштву. Исто тако, анализа дела записника који се односи на разговор са кандидаткињом В. П. показала је да се разговор са конкурсном комисијом односио на њено досадашње радно искуство и квалификације, као и на стручна питања у вези са тужилачком истрагом. Имајући у виду садржину записника, као и сагласне изјаве чланица конкурсне комисије да подноситељки притужбе нису постављале питања у вези њене трудноће, планирања трудноће и брачног статуса, Повереница констатује да је овим доказима терет доказивања који је био пребачен на чланице конкурсне комисије отклоњен. С друге стране, у прилог томе говори и околност да су чланице конкурсне комисије Вишег јавног тужилаштва у Београду понудиле довољно чињеница и доказа у прилог тврдњи да су постојали објективно оправдани разлози због којих В. П. није изабрана за радно место тужилачког помоћника у звању тужилачког сарадника. То потврђује и табеларни преглед оцена које је кандидатима дала чланица конкурсне комисије Т. С, из кога се може видети да је подноситељка притужбе у укупном збиру имала најнижу оцену у односу на оцене које су дате осталим кандидатима/кандидаткињама. Према томе, Повереница констатује да В. П. није ускраћена могућност да под једнаким условима, у поступку избора лица за обављање овог посла, буду вреднована њена стручна спрема и способности.

3.12. Сагласно наведеном, имајући у виду све околности конкретног случаја, утврђено чињенично стање и примену правила о терету доказивања у дискриминационим поступцима, Повереница за заштиту равноправности је мишљења да приликом разговора са кандидатима на конкурсу Вишег јавног тужилаштва у Београду за попуну три радна места тужилачког помоћника у звању тужилачког сарадника, чланице конкурсне комисије нису дискриминисале В. П. на основу њених личних својстава (пол, брачни и породични статус).

4. МИШЉЕЊЕ

У поступку који је вођен по притужби В. П. из Б, утврђено је да Е. М, Т. С. и Ј. П. нису прекршиле одредбе Закона о забрани дискриминације.

Против овог мишљења није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

 Притужба В. П. против чланица конкурсне комисије због дискриминације по основу породичног статуса у области рада и запошљавања