дел. бр. 919/2011 датум: 29. 7. 2011.

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности да прима и разматра притужбе због повреда одредаба Закона о забрани дискриминације, даје мишљења и препоруке и изриче законом утврђење мере (члан 33. став 1. тачка 1. Закона о забрани дискриминације „Службени гласник РС“, бр. 22/2009), поводом притужбе Л. – организације … из Б., Повереница за заштиту равноправности даје

МИШЉЕЊЕ

Уклањањем плаката на којима су били представљени лезбејски и геј парови са билборда у Н. С., у … улици (паркинг код …) и са угла Булевара … и … улице, који су рекламирали изложбу аустријских уметника „By the way“, у организацији Музеја савремене уметности В., у периоду од 21. марта 2011. године па до тренутка скидања, Д. П, власник и директор СЗТР „СБ“ из Б. није извршио акт дискриминације.

О б р а з л о ж е њ е

Повереници за заштиту равноправности обратила се организација за … Л. притужбом од 20. априла 2011. године, у којој је наведено да је предузеће С.Б из Б. извршило акт дискриминације према припадницима и припадницама ЛГБТ популације, тако што је уклонило плакате који су рекламирали изложбу са билборда на којима су били представљени лезбејски и геј парови, пре рока за уклањање плаката који је првобитно договорен са организатором изложбе. Наиме, дванаест аустријских уметника који се баве анализом и критиком савременог друштва је крајем марта 2011. године представило своје радове у Музеју савремене уметности В., као и на јавним местима у Н. С. у оквиру једномесечне изложбе под називом „By the way“. Њихова изложба, према наводима из притужбе, није наишла на разумевање појединих новина и наводи текст из Националног грађанског листа под називом „Због аустријског амбасадора рекламирају геј бракове“, па су, због текстова објављених у овом листу и због притиска јавности и многобројних хомофобичних испада, плакати са билборда уклоњени пре рока. У притужби је наведено да су билборди били закупљени до 21. априла 2011. године, али да је власник билборда, када је чуо да се ради о геј плакатима, послао екипу да их скине. Плакат са билборда у … улици је, према наводима притужбе, скинут 1. априла 2011. године, а други плакат 4. априла (угао Булевара … и … улице).

Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације, те је у току поступка прибављено изјашњење Д. П, власника и директора СЗТР С. Б. из Б. од 4. маја 2011. године, као и допунско изјашњење од 27. маја 2011. године, у којима је наведено следеће:

– да их је крајем 2010. године контактирао Музеј савремене уметности В. (МСУВ) ради рекламирања изложбе аустријских уметника на билбордима у Н. С.. Тада је све било договорено, али је кампања отказана, односно померена за март 2011. године,
– да их је у фебруару 2011. године контактирао директно Universualmuseum Joanneum GmbH fur Institut fur Kunst im offentlichen Raum Steiermark из Граца (Институт), и да су у сарадњи и уз консултације са МСУВ, изабрали две локације у граду на којима ће се наћи радови аустријских уметника (… улица, паркинг код … и угао Булевара … и … улице),
– да уговор са Институтом из Аустрије није потписан, а да је усмени договор био да плакати буду на билбордима четири недеље, као и да је Институт из Аустрије платио тражени износ и послао припрему за штампу у електронској форми,
– да су плакати постављени 21. марта 2011. године и да их је, после седам дана, власник билборда у … улици контактирао и објаснио да има притужбе од стране новинара и Српске Православне Цркве и да се плаши реакције грађана и могућности да му билборд буде оштећен,
– да су новинари контактирали и СЗТР С. Б. и да се, након објављивања и текстова у новинама, директор СЗТР С. Б. обратио Ж. Г, директору МСУВ, који је изјавио да су задовољни ефектом који су плакати постигли и да нема потребе да се плакат враћа на билборд са којег је скинут,
– плакат је са билборда у … улици уклоњен по налогу власника билборда после отприлике недељу дана, а плакат на билборду на углу булевара … и … улице стајао до 25. априла 2011. године, неколико дана дуже него што је уговорено,
– да нико од запослених у СЗТР С. Б. нема никаквих предрасуда, нити људе деле по расној, верској или сексуалној оријентацији, да је у питању посао као и сваки други, као и да ће на билбордима рекламирати све што није у супротности са Уставом и законима Републике Србије.

Директору Музеја савремене уметности В. Ж. Г, упућен је захтев 10. маја 2011. године да се у року од 15 дана изјасни о основаности притужбе. Писано изјашњење није достављено, али је запослена у стручној служби Повереника 22. јуна 2011. године обавила телефонски разговор са Ж. Г, о чему је састављена службена белешка. У телефонском разговору Ж. Г. је потврдио наводе из изјашњења СЗТР С. Б. и том приликом рекао да га је директор Д. П. обавестио о ситуацији са уклањањем плаката. Ж. је, такође, потврдио да је директору Д. П. рекао да је задовољан ефектом који су билборди изазвали и да нема потребе да се плакат враћа на билборд са којег је скинут.

Сагледавајући чињенице и доказе у овом предмету, Повереница за заштиту равноправности је мишљења да је у питању врло комплексан догађај који је потребно анализирати са два аспекта:

– реакције и полемике које је догађај изазвао у медијима,
– наводе притужбе поднете против СЗТР С. Б. из Б..

Неспорно је да је постављање плаката којима је рекламирана изложба догађај који је изазвао различите реакције у медијима, као и полемике у јавној сфери. Повереница за заштиту равноправности са жаљењем констатује да негативне реакције које је изазвало постављање плаката показују да се нетолерантност одређених група у нашем друштву не смањује, већ се распламсава и појачава сваким новим догађајем којим се промовише различитост, посебно када је у питању ЛГБТ популација. Чак и ако оставимо по страни чињеницу да су плакати рекламирали међународну изложбу која је важна и са аспекта обогаћивања културног живота у земљи, и да такве реакције само наносе штету угледу Србије и њеном културном развоју, остаје нам да закључимо да поједине групе у друштву настављају тренд нетолеранције и неприхватања различитости. Одредбом члана 11. Закона о забрани дискриминације забрањено је изражавање идеја којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог личног својства, у јавним гласилима и другим публикацијама, на скуповима и местима доступним јавности, исписивањем и приказивањем порука или симбола и на други начин. Количина нетолеранције која је исказана поводом овог догађаја у јавним гласилима је несумњиви знак да ће овај државни орган, као и сви други релевантни друштвени актери, убудуће морати да уложи још више напора у циљу едукације и подизања нивоа свести о различитости, једнакости, равноправности и борби против дискриминације.

Међутим, имајући у виду да је притужба поднета против СЗТР С. Б. из Б, Повереница је даље анализирала да ли је уклањањем плаката са једног билборда у Н. С., власник радње или било код од запослених у СЗТР С. Б. извршио акт дискриминације ЛГБТ популације.

Из достављеног изјашњења је утврђено да су постављени плакати на два билборда у Н. С., а да је један уклоњен пре истека рока на који је билборд закупљен. Утврђено је да СЗТР С. Б. из Б. није власник билборда, већ радња која врши услуге посредовања између власника и потенцијалних заинтересованих закупаца билборда, као и услугу постављања и уклањања плаката. Неспорно је да је плакат уклоњен по налогу власника билборда, али како против њега није поднета притужба, Повереница за заштиту равноправности се није упуштала у оцену да ли је тим поступком извршен акт дискриминације, тако да није сагледавала оправданост његовог страха да ће билборд бити оштећен, нити друге релеватне чињенице.

Повереница за заштиту равноправности је утврдила да је директор и власник СЗТР С.Б. из Б. коректно поступио према закупцима билборда (МСУВ и Институт из Аустрије), да је обавестио директора МСУВ Ж. Г. о уклањању плаката и о разлозима, да је понудио да плакат буде постављен на неком другом месту, али да је директор МСУВ сматрао да су плакати постигли жељени ефекат, те да није потребно поново постављати плакат. Такође, Повереница је имала у виду и чињеницу да је други плакат остао дуже на билборду од уговореног времена, као и чињеницу да је власнику СЗТР С. Б. из Б. и запосленима био познат садржај плаката пре него што су плакати уопште и постављени.

Ценећи утврђене чињенице и правне прописе, и имајући у виду поступање директора СЗТР С. Б. из Б, Повереница за заштиту равноправности, сагласно члану 33. став 1. тачка 9. Закона о забрани дискриминације, даје мишљење да у овом случају није извршена дискриминација.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

Притужба удружења Л. против СЗТР С. Б. због дискриминације сексуалних мањина