бр. 07-00-238/2014-02 датум: 26. 9. 2014.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју је поднела Т. П. из Б, против привредног друштва „A. t.“ д. о. о. Д. У притужби је навела да је одмах након повратка са породиљског одсуства и одсуства ради неге детета 22. априла 2014. године, послодавац обавестио да је вишак запослених и да може да добије минималну отпремнину по закону, или да изабере да буде распоређена на рад у магацину. Како није прихватила одлуку послодавца о вишку запослених, потписала је Анекс уговора о раду на основу кога је премештена на радно место помоћне раднице у магацину. Осим промене радног места, зарада, као и све остале одредбе уговора о раду су остале непромењене. Привредно друштво „A. t.“ је у изјашњењу навело да није извршен било који облик дискриминације, већ да је код послодавца дошло до веома значајних економских и организационих промена, због чега је био принуђен да смањи број запослених, како на радном месту референта спољне трговине тако и на осталим пословима. У току поступка је утврђено да је послодавац услед тржишних и економских услова био принуђен да смањи број запослених на радном месту референта спољне трговине, тако што уместо три запослене, ове послове сада обавља једна запослена. Такође, послодавац је пружио доказе да су организационе промене наступиле и на другим радним местима, као што су послови комерцијалисте за велике купце, због чега је био принуђен да смањи број запослених и на овим пословима и откаже уговоре о раду по основу вишка запослених. Утврђено је, такође, да је послодавац одлуком од 19. јуна 2014. године укинуо пословницу у Нишу, из којих разлога је осам запослених прогласио вишком. На основу утврђеног чињеничног стања у овом предмету, Повереница за заштиту равноправности констатује да је привредно друштво „А. t.“ д. о. о. из Д. понудило чињенице и доказе, сагласно чл. 45. ст. 2. Закона о забрани дискриминације, на основу којих се може закључити да за премештај Т. П. на друго радно постоје објективни и разумни разлози који нису ни у каквој вези са чињеницом да је била на породиљском одсуству и одсуству ради посебне неге детета. Стога је Повереница за заштиту равноправности дала мишљење да понудом за закључење Анекса уговора о раду којим је Т. П. премештена на друго место рада, привредно друштва „A. t.“ д. о. о. Д. није прекршило одредбе Закона о забрани дискриминације.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Повереници за заштиту равноправности притужбом се обратила Т. П. из Б, изјављеном против послодавца, привредног друштва „A. t.“ д. о. о. Д, због премештаја на друго место рада након повратка са породиљског одсуства и одсуства ради неге детета.

1.2. У притужби је, између осталог, наведено:

– да joj је одмах након повратка са породиљског одсуства и одсуства ради неге детета, 22. априла 2014. године, послодавац саопштио да је вишак запослених и да може да добије минималну отпремнину по закону или да изабере да буде распоређена на друго радно место;
– да није прихватила одлуку послодавца о вишку запослених и престанку рада од 25. априла 2014. године, а након неколико дана уручен јој је Анекс 4 уговора о раду бр. 592 од 5. маја 2014. године;
– да је наведеним анексом са радног места и послова које је обављала до одласка на породиљско одсуство – референт спољне трговине, премештена на радно место помоћне раднице у магацину;
– да послови помоћног радника у магацину, за које је предвиђена стручна спрема од II до VII/2 степена, као и опис послова, нису одговарајући послови у односу на послове референта спољне трговине, које је раније обављала;
– да је са послодавцем покушала мирно решење спора, уз усплату новчаног износа, који послодавац није прихватио;
– да је анексом уговора премештена на друго место рада, док јој је плата остала иста, искључиво због страха послодавца од губитка судског спора, с обзиром да је распоређивање на послове помоћног радника у магацину супротно закону;
– да је оваквим поступањем послодавца дискриминисана на основу пола, трудноће и родитељства, јер је премештена на послове који су испод њених стручних способности, знања и вештине, као и да је једино она проглашена за вишак запослених, а да никаквих организационих промена није било код послодавца.

1.3. Уз притужбу је доставила следеће доказе: Одлуку о престанку рада по основу вишка запослених бр. 634 од 25. априла 2014. године, Анекс бр. 592 од 5. маја 2014. године, опомена послодавцу са предлогом за споразумни престанак радног односа од 7. маја 2014. године, одговор послодавца од 16. маја 2014. године и опис послова помоћног радника у магацину.

1.4. Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације , па је у току поступка прибављено изјашњење привредног друштва „A. t.“ д. о. о. из Д.

1.5. У изјашњењу директора М. Ј, наведено је:

– да је Т. П. обављала послове референта спољне трговине, за које радно место је својевремено било предвиђено три извршиоца;
– да је 14. априла 2014. године послодавац усвојио Правилник о организацији и систематизацији послова, којим је смањен број извршилаца на радном месту референта спољне трговине са три на једног извршиоца;
– да су на наведеном радном месту, до ових промена, послове обављале Ј. Ш, Т. П. и Г. В;
– да се приликом доношења одлуке који ће запослени бити проглашени вишком, послодавац искључиво руководио критеријумом дужине радног стажа, и то како укупног радног стажа, тако и радног искуства на пословима референта спољне трговине;
– да је применом ових критеријума, на месту референта спољне трговине остала запослена Г. В, која ове послове обавља по уговору о раду из 2004. године, док је радноправни статус запослене Ј. Ш. и Т. П. послодавац морао да реши сходно организационим и економским могућностима и потребама;
– да је Ј. Ш. послодавац понудио рад на пословима административног службеника, достављањем понуде за закључење Анекса уговора о раду, јер је ове послове обављала пре рада на месту референта спољне трговине, што је и прихватила, док је Т. П. понудио два предлога;
– први је био престанак радног односа по основу вишка запослених, имајући у виду да по овом основу запослена има право на отпремнину у складу са законом и додатно право на новчану накнаду од Националне службе за запошљавање, док је друго решење било премештај на друге одговарајуће послове, у складу са потребама послодавца;
– да је Татјана Перовић прихватила Анекс уговора о раду према коме је измењено само радно место, док су све остале одредбе уговора, као и зарада остале исте, с тим што је и послове помоћног радника у магацину у свему прилагодио преференцијама запослене уз јасно одређење да неће обављати физички тешке послове, већ послове који искључиво подразумевају декларисање робе и сл;
– да је послодавац, принуђен економским разлозима, био у обавези да се приликом смањења броја запослених на радном месту референта спољне трговине руководи искључиво стручним квалификацијама, дужини стажа и радног искуства запослених;
– да је нејасно из којих разлога и на који начин подноситељка притужбе сматра да је послодавац дискриминише, а нарочито на основу пола и трудноће, имајући у виду и да је Т. П. два пута у целости искористила право по основу породиљског одсуства и одсуства ради неге детета, која јој припадају по закону;
– да подноситељка притужбе наводи да је била спремна на споразумни раскид радног односа уз исплату „врло скромног износа новчане накнаде“, али је нејасно на који начин се износ од 450.000,00 динара може сматрати скромном новчаном накнадом, посебно у време свеопште економске кризе, када овај износ прелази десетоструки износ просечне месечне зараде у Републици Србији;
– да се организационе промене код послодавца састоје у томе што је у претходној години за вишак проглашено шест запослених услед укидања пословнице у Новом Саду, док је у јулу 2014. године за вишак проглашено осам запослених јер је престала са радом пословница у Нишу;
– да је и у пословници у Београду, 27. маја 2014. године, запосленом В. К, престао радни однос услед технолошких, економских и организационих промена, и то смањењем броја извршилаца на радном месту комерцијалисте за велике купце;
– да је, с обзиром на ове доказе, јасно да је код послодавца дошло до веома значајних економских и организационих промена, које нажалост, диктира општа економска криза и сурови тржишни услови, те у конкретном случају није извршен било који облик дискриминације, већ искључиво потреба послодавца, што је његово неотуђиво право;
– да ће ово привредно друштво, услед технолошких, економских и организационих промена бити принуђено и да у наредном периоду додатно смањи број запослених, у циљу побољшања рентабилности и целокупног пословања;
– да је посебна заштита материнства један од водећих принципа овог привредног друштва, те је тако у 2012. години право на породиљско одсуство и одсуство са рада ради неге детета користило девет запослених жена, у 2013. години седам жена и један мушкарац, а након повратка са породиљског одсуства и одсуства ради неге детета, на иницијативу самих запослених, споразумно је раскинут радни однос са једном женом и једним мушкарцем;
– да је у току 2014. године, право на породиљско одсуство и одсуство ради неге детета користило 13 запослених, да се до јула 2014. године вратило укупно пет запослених (укључујући и подноситељку притужбе), од којих су две премештене на друга радна места, уз непромењену зараду, а три запослене су наставиле са обављањем посла на која су се налазила пре одласка на породиљско одсуство, од којих су две на руководећим местима;
– да су преосталих осам запослених и даље на породиљском одсуству и одсуству ради неге детета, а две запослене привремено спречене за рад услед одржавања трудноће;
– да послодавац има неотуђиво право да приликом утврђивања описа и услова потребних за обављање посла на формираним радним местима, самостално и према сопственим потребама, одређује који су услови потребни за обављање посла на сваком појединачном радном месту, сходно чл. 24. ст. 2. Закона о раду;
– да су наводи из притужбе неосновани, с обзиром да је из достављених доказа јасно да послодавац није извршио било који облик дискриминације.

1.6. У прилогу изјашњења, достављени су следећи докази: 1) Анекс уговора о раду за запослену Г. В, понуда и Анекс уговора о раду за запослену Ј. Ш, Одлуку о укидању пословнице у Нишу, бр. 895 од 19. јуна 2014. године, Одлука о укидању филијале Нови Сад бр. 111/1 од 1. фебруара 2013. године, Одлуку о утврђивању вишка запослених бр. 724 од 26. маја 2014. године, за запосленог В. К.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. У току поступка утврђено је да је Т. П. била запослена код послодавца „A. t.“ д. о. о. Д, на неодређено време, те да је на основу уговора о раду бр. 297 из 2007. године обављала послове на радном месту референта спољне трговине. Утврђено је да је Т. П. послове на овом радном месту обављала до повратка са породиљског одсуства и одсуства ради неге детета 22. априла 2014. године.

2.2. Утврђено је да је привредно друштво „A. t.“ д. о. о. Д, изменама Правилника о организацији и сиситематизацији послова од 14. априла 2014. године, смањило број запослених на радном месту референта спољне трговине, са три на једног извршиоца.

2.3. Увидом у Анекс 4 уговора о раду бр. 592 од 5. маја 2014. године, који је закључен 28. априла 2014. године између послодавца „A. t.“ д. о. о. Д. и Т. П, утврђено је да је промењен члан 1. основног уговора о раду који се односи на радно место запослене, и то тако што је чланом 2. анекса прописано да послодавац заснива радни однос са Т. П. на радном месту помоћне раднице у магацину, на неодређено време. Према члану 3. овог анекса, све остале одредбе основног уговора остају неизмењене.

2.4. На основу решења Градске управе града Београда од 21. фебруара 2013. године и 6. фебруара 2014. године утврђено је да је Т. П. признато право на накнаду зараде за време породиљског одсуства од 21. децембра 2012. године до 12. априла 2013. године, као и право на накнаду зараде за време одсуства са рада ради посебне неге детета од 13. априла 2013. године до 21. децембра 2013. године и од 21. децембра 2013. године до 20. марта 2014. године.

2.5. Из понуде за закључење Анекса уговора о раду од 1. априла 2014. године, утврђено је да је послодавац „A. t.“ д. о. о. Д, запосленој Ј. Ш. понудио измену основног уговора о раду, која се односи на промену радног места – са послова референта спољне трговине на радно место административне службенице, због промене процеса и организације рада. Такође, увидом у Анекс уговора о раду, утврђено је да је измењен члан 1. основног уговора и прописано да послодавац заснива радни однос са запосленом на радном месту административне службенице, док остале одредбе основног уговора остају неизмењене.

2.6. Увидом у акт послодавца бр. 895 од 19. јуна 2014. године утврђено је да је директор привредног друштва „A. t.“ д. о. о. Д. 19. јуна 2014. године, донео одлуку да 6. јула 2014. године престаје са радом и да се укида филијала у Нишу.

2.7. Из одлуке бр. 724 од 26. маја 2014. године утврђено је да је запосленом В. К, који је код послодавца „A. t.“ д. о. о. Д. обављао послове комерцијалисте за велике купце, престао радно однос 27. маја 2014. године, због смањења броја запослених на овом радном месту, на основу члана 179. став 1. тачка 9. Закона о раду.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ ПРЕПОРУКЕ

3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имала је у виду наводе из притужбе и изјашњења, доказе који су достављени током поступка, као и релевантне правне прописе из области заштите од дискриминације.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. У преамбули Директиве 2010/18/ЕЗ о родитељском одсуству наведено је да је потребно дати првенство поступцима у области подршке равнотежи рада и живљења, а истовремено је указано да је, да би се наставило остваривање напретка по питању усклађености, нужно успоставити уравнотежену, интегрисану и одрживу политику која обухвата решења везана за одсуство, уз рад и уз инфраструктуру намењену бризи о детету. У чл. 4. ове директиве одређено је да државе чланице, како би осигурале да радници користе право на родитељско одсуство, морају предузети потребне мере како би заштитиле раднике од поступака који су за њих неповољнији. Поред тога, у чл. 5. је прописано да права која је радник стекао или треба да стекне на датум када започиње родитељско одсуство, морају остати у истом обиму све до завршетка родитељског одсуства. На крају родитељског одсуства примењују се та права и све промене које су проистекле из националног права, колективних уговора и/или праксе.

3.4. Директива 92/85/ЕЗ у погледу примене мера за подстицање побољшања сигурности и здравља трудних радница, оних које су се недавно породиле и жена које доје, између осталог, прописује да радна права у вези са уговором о раду, укључујући и континуитет плаћања зарада и/или право на адекватну накнаду за труднице, породиље и запослене које доје морају бити осигурани. У случају породиљског одсуства, зараде и накнаде сматраће се адекватним уколико се њима гарантује приход који је најмање еквивалентан оном приходу који би радник имао у случају прекида радних активности на основу здравственог стања, под условом да је максимални износ прописан у националном законодавству.

3.5. Устав Републике Србије , одредбом члана 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Такође, одредбом члана 15. прописана је равноправност жена и мушкараца и обавеза државе да развија политику једнаких могућности. Одредбом чл. 66. прописано је да породица, мајка, самохрани родитељ и дете уживају посебну заштиту, а чл. 60. прописано је да свако има право на поштовање достојанства личности на раду, безбедне и здраве услове рада, потребну заштиту на раду, ограничено радно време, дневни и недељни одмор, плаћени годишњи одмор, правичну накнаду за рад и на правну заштиту за случај престанка радног односа.

3.6. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације , којим је регулисана општа забрана дискриминације, и то тако што је прописано да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости. Према одредби чл. 2. ст. 1. тач. 1. дискриминација је свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Поред осталог, чл. 20. је регулисана дискриминација на основу пола која постоји ако се поступа противно начелу равноправности полова, односно начелу поштовања права и слобода жена и мушкараца у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота. Одредбом чл. 16. Закона о забрани дискриминације регулисана је дискриминација у области рада, тако што је забрањено нарушавање једнаких могућности за заснивање радног односа или уживање под једнаким условима свих права у области рада, као што су право на рад, на слободан избор запослења, на напредовање у служби, на стручно усавршавање и професионалну рехабилитацију, на једнаку накнаду за рад једнаке вредности, на правичне и задовољавајуће услове рада, на одмор, на образовање и ступање у синдикат, као и на заштиту од незапослености.

3.7. Законом о равноправности полова прописано је да је дискриминација на основу пола свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства) које има за циљ или последицу да лицу или групи отежа, угрози, онемогући или негира признање, уживање или остваривање људских права и слобода у политичкој, економској, друштвеној, културној, грађанској, породичној и другој области. Одредбом члана 11. прописано је да је послодавац дужан да запосленима, без обзира на пол, обезбеди једнаке могућности и третман у вези са остваривањем права из радног односа и по основу рада, у складу са законом којим се уређује рад.

3.8. Одредбама члана 18. Закона о раду забрањена је непосредна и посредна дискриминација лица која траже запослење и запослених, с обзиром на пол, рођење, језик, расу, боју коже, старост, трудноћу, здравствено стање, односно инвалидитет, националну припадност, вероисповест, брачни статус, породичне обавезе, сексуалну оријентацију, политичко или друго уверење, социјално порекло, имовинско стање, чланство у политичким организацијама, синдикатима или неко друго лично својство, а одредбом члана 20. дискриминација је забрањена, између осталог, и у односу на образовање, оспособљавање, усавршавање, напредовање на послу и отказ уговора о раду.

3.9. Повереница за заштиту равноправности напомиње да су наведеним међународним документима и националним законодавством прописана правила према којима стављање жена у неповољнији положај због трудноће, породиљског одсуства, дојења и слично, представља дискриминацију. Поред тога, прописана су и правила да им се због породичних околности не смеју смањивати права која проистичу из радног односа. Родна равноправност, поред осталог, претпоставља да мушкарци и жене имају једнаке могућности у уживању права, што је битна одредница демократског друштва и државе засноване на владавини права. Међутим, неједнакости између жена и мушкараца и даље постоје, и то у свим сферама друштвеног живота (нпр. разлике у платама, неједнака заступљеност у јавној сфери и политичком животу, неравномерна подела рада и одговорности у приватној сфери). Ове неравноправности су резултат друштвених односа изграђених на стереотипним улогама полова, које су видљиве у породици, образовању, култури, медијима, тржишту рада и у другим областима друштвеног живота, а често се користе као оправдање и објашњење за подређени положај жене у друштву, чиме се одржавају и подстичу постојеће неравноправности. Општепозната је чињеница да су жене веома често дискриминисане у сфери радних односа, посебно због своје биолошке функције рађања. Најчешћи облици дискриминације на основу пола у вези трудноће су: одбијање послодавца да запосли жена због трудноће, давање отказа или премештање на друго (ниже) радно место по завршетку коришћења породиљског и одсуства са рада ради неге детета женама није осигуран и омогућен повратак на исто радно место, онемогућава им се напредовања у служби за време трудноће, као и професионално усавршавање за време трудноће. Овакво стање у друштву и пракса послодаваца искључују жене из такмичења за запослење и/или напредовање на послу и систематски стављају и одржавају жене у лошијем положају, кршећи тако принцип једнакости.

Анализа навода из притужбе, изјашњења и доказа са аспекта антидискриминационих прописа

3.10. Имајући у виду предмет ове притужбе, потребно је утврдити да ли је привредно друштво „A. t.“ д. о. о. Д, дискриминисало подноситељку притужбе на основу њених личних својстава – пола, трудноће и породичног статуса, понудом за закључење Анекса 4 уговора о раду, којим је Т. П. премештена на друго радно место након повратка са породиљског одсуства и одсуства ради посебне неге детета. Повереница за заштиту равноправности је става да наводи из притужбе Т. П. и докази које је доставила пружају довољно основа за закључак да је учинила вероватним акт дискриминације. Наиме, послодавац је одлуком бр. 634 од 25. априла 2014. године, Т. П, након повратка са породиљског одсуства и одсуства ради неге детета најпре отказао уговор о раду, по основу вишка запослених, сагласно чл. 179. ст. 1. т. 9. Закона о раду, а затим понудио Анекс 4 уговора о раду од 28. априла 2014. године и понудио премештај на радно место помоћне раднице у магацину, што је Т. П. прихватила. Имајући то у виду, на основу одредбе члана 45. став 2. Закон о забрани дискриминације, терет доказивања да у конкретном случају није дошло до повреде начела једнакости, сноси лице против кога је поднета притужба.

3.11. Стога је, са аспекта Закона о забрани дискриминације, потребно испитати да ли су за премештај Т. П. на друго радно место након повратка са породиљског одсуства и одсуства ради посебне неге детета, постојали објективни и оправдани разлози који су довели до премештаја а који нису у вези да њеним личним својствима. Зато је од привредног друштва „A. t.“ д. о. о. Д. затражено да се у изјашњењу на наводе из притужбе, између осталог, изјасни и о „технолошким, економским и организационим променама“, који су наведени као разлог доношења Одлуке о отказу уговора о раду Т. П. од 25. априла 2014. године, као и понуде и Анекса 4 уговора о раду од 5. маја 2014. године.

На основу доказа који су достављени уз изјашњење, неспорно је да је послодавац у периоду пре повратка Т. П. са породиљског одсуства и одсуства са рада ради неге детета, услед тржишних и економских услова, смањио број запослених на радном месту референта спољне трговине, с обзиром да ове послове, уместо три запослене, сада обављала једна. Наиме, утврђено је да је Ј. Ш, једна од запослених на пословима референта спољне трговине, закључењем Анекса 1 уговора о раду од 1. априла 2014. године, премештена на радно место административне службенице. Сагласно чл. 2. овог анекса, Ј. Ш. је премештена на друго радно место, док су све остале одредбе основног уговора од 1. септембра 2013. године остале неизмењене. Послове на месту референта спољне трговине наставила је да обавља Г. В, која на том радном месту ради од 2004. године, што је утврђено из Анекса уговора о раду бр. 1/8 од 25. јула 2008. године. Имајући у виду чињеницу да код послодавца више није постојала потреба за обављањем послова на месту референта спољне трговине, због смањења броја запослених на овом радном месту, Т. П. прихватила је понуду за закључење Анекса уговора о раду, након повратка са породиљског одсуства и одсуства ради неге детета. Она је 28. априла 2014. године са послодавцем закључила Анекс 4 уговора о раду, на основу кога је премештена на радно место помоћне раднице у магацину. Сагласно одредби чл. 3. овог анекса, осим измена које се односе на премештај на друго радно место, све остале одредбе основног уговора о раду остале су неизмењене.

3.12. Поред тога, привредно друштво „A. t.“ д. о. о. Д. доставило је доказе за наводе из изјашњења да су код послодавца организационе промене настале услед тржишних услова и економских промена, због чега је ово привредно друштво било принуђено да смањује број запослених на одређеним радним местима и да отказује уговоре о раду по основу вишка запослених. Наиме, послодавац је одлуком од 19. јуна 2014. године укинуо пословницу у Нишу и осам запослених прогласио вишком. Такође, из одлуке бр. 724 од 26. маја 2014. године, утврђено је да је смањен број запослених на радном месту комерцијалиста за велике купце, због чега је отказан уговор о раду В. К, који је ове послове код послодавца у Б.-Д. обављао на основу уговора о раду из 2012. године.

3.13. Повереница за заштиту равноправности констатује да сваки послодавац има право да организује своје пословање и унутрашњу организацију на начин који највише одговара пословној политици, активностима и циљевима привредног друштва, као и да то мора чинити у складу са прописима Републике Србији, укључујући и антидискриминационе прописе. На основу утврђеног чињеничног стања у конкретном случају, имајући у виду предмет притужбе, Повереница за заштиту равноправности је става да је послодавац пружио објективно и разумно оправдање за понуду за закључење Анекса 4 уговора о раду којим је Т. П. премештена на друго место рада. Привредно друштво „A. t.“ д. о. о. из Д. понудило је чињенице и доказе на основу којих се може поуздано закључити да премештај Т. П. на друго радно место, без других измена уговора о раду, није у вези са чињеницом да је била на породиљском одсуству и одсуству ради посебне неге детета. Стога се образложење послодавца да је смањио број запослених, како на радном месту на коме се налазила подноситељка притужбе, тако и на другим радним местима, због економских и тржишних услова, о чему је понудио и доказе, може сматрати оправданим.

4. МИШЉЕЊЕ

Понудом за закључење Анекса 4 уговора о раду бр. 592 од 5. маја 2014. године, којим је Т. П. премештена на друго место рада, привредно друштва „A. t.“ д. о. о. Д. није прекршило одредбе Закона о забрани дискриминације.

Против овог мишљења није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

Притужба Т. П. против A. t. доо Д. због дискриминације на основу пола у области рада и запошљавања