бр. 07-00-599/2013-02 датум: 4. 4. 2014.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју je поднелa T. J. из села Ч. против Републичког фонда за здравствено осигурање, Филијала за Рашки округ у Краљеву, због дискриминације на основу држављанства. У току поступка утврђено je да је А. Ј, супруг подноситељке притужбе здравствено осигуран у вези са лечењем од болести од већег социјално-медицинског значаја, а да овај основ осигурања није обухваћен одредбом Закона о здравственом осигурању којом је прописана могућност обавезног здравственог осигурања за чланове уже породице незапослених осигураника. Из овога произлази да чланови уже породице супруга подноситељке притужбе А. Ј, немају право да буду обавезно здравствено осигурани на основу његовог здравственог осигурања, без обзира на њихово држављанство. У изјашњењу на притужбу, Републички фонд за здравствено осигурање и Филијала за Рашки округ у Краљеву понудили су доказе на основу којих се може закључити да је решење о укључивању подноситељке притужбе у обавезно здравствено осигурање и одређивање плаћања месечног доприноса, донето из разлога који нису у вези са њеним држављанством. Због тога је Повереница за заштиту равноправности дала мишљење да решењем РФЗО, Филијала за Рашки округ у Краљеву, којим је подноситељка притужбе стекла својство осигуранице укључивањем у обавезно здравствено осигурање и утврђивањем обавезе плаћања доприноса за здравствено осигурање, нису прекршене одредбе Закона о забрани дискриминације.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Повереници за заштиту равноправности притужбом се обратила T. J. из села Ч. против Републичког фонда за здравствено осигурање, Филијала за Рашки округ, због решења којим је укључена у обавезно здравствено осигурање и којим јој је утврђена обавеза плаћања месечног доприноса. Навела је да сматра да је овим решењем онемогућена да буде здравствено осигурана као чланица уже породице свог супруга.

1.2. У притужби је, између осталог, наведено:

– да је држављанка Републике Албаније, да има дозволу за боравак у Републици Србији и да је мајка бебе од два месеца,
– да је њен супруг осигуран као незапослено лице и да је дијабетичар,
– да јој РФЗО није омогућио да буде осигурана као чланица уже породице свог супруга, јер је страна држављанка, као и да јој је одређено да сваког месеца уплаћује износ од 2.500,00 динара за здравствено осигурање,
– да сматра да је дискриминисана јер је држављанка Републике Албаније, иако ће временом стећи држављанство Републике Србије.

1.3. Уз притужбу је поднето решење РФЗО, Филијала за Рашки округ у Краљеву бр. 02/1-180.-19/12 од 9. јануара 2012. године.

1.4. У току поступка је T. J. доставила копију здравствене књижице свог супруга А. Ј. у којој је уписано да је осигураник у смислу закона, под шифром основа осигурања 1818, док је у рубрици „медицинска упозорења“ уписано да болује од дијабетеса Е10. У допису који је Повереници за заштиту равноправности упутио супруг подноситељке притужбе, наведено је да од 1998. године болује од дијабетеса, те да му је основ осигурања „по основу болести“ утврђен 2007. године и од тада није мењан.

1.5. Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације , па је у току поступка прибављено изјашњење РФЗО и РФЗО, Филијала за Рашки округ у Краљеву.

1.6. У изјашњењу директорке РФЗО, Филијале за Рашки округ у Краљеву, између осталог, је наведено:

– да је дописом РФЗО од 22. јануара 2009. године свим филијалама прослеђено мишљење Министарства здравља бр. 011-00-175/2008-02 од 24. децембра 2008. године о здравственом осигурању странаца који су чланови породице незапосленог лица осигураног по основу чл. 22. ст. 1. тач. 9. Закона о здравственом осигурању. У мишљењу је наведено да супружник или ванбрачни партнер овог лица не може бити осигуран као члан породице незапосленог лица,
– да је дописом РФЗО од 5. септембра 2013. године свим филијалама прослеђено обавештење да се мишљење Министарства здравља бр. 011-00-175/2008-02 од 24. децембра 2008. године више не примењује, те је филијалама дата инструкција да омогуће страним држављанима да буду здравствено осигурани као чланови уже породице свог супружника који је здравствено осигуран по основу чл. 22. ст. 1. тач. 9. Закона о здравственом осигурању,
– да је Законом о здравственом осигурању прописано да се права из обавезног здравственог осигурања обезбеђују и члановима уже породице осигураника из чл. 22. ст. 1. тач. 7-9. и 11. овог закона, као и из чл. 23. ст. 1. овог закона,
– да је супругу подноситељке притужбе, осигуранику А. Ј, 13. децембра 2007. године утврђен основ осигурања на основу чл. 22. ст. 1. тач. 5. Закона о здравственом осигурању (1818), односно, осигуран је као лице оболело од болести из чл. 11. тач. 5. Закона о здравственој заштити, а не на основу чл. 22. ст. 1. тач. 9. овог закона, односно као незапослено лице и друге категорије социјално угрожених лица чији су месечни приходи испод прихода утврђених у складу са законом,
– да је осигураници T. J. из села Ч. утврђен основ осигурања као лицу које се укључује у обавезно здравствено осигурање,
– да се инструкција коју је РФЗО дао свим филијалама односи на стране држављане чланове породице осигураника по основу чл. 22. ст. 1. тач. 9. Закона о здравственом осигурању, а да се у конкретном случају подноситељке притужбе ради о чланици породице осигураника из чл. 22. ст. 1. тач. 5. Закона о здравственом осигурању,
– да Филијала РФЗО поступа по инструкцијама дирекције РФЗО, те да подржавају решавање оваквих и сличних проблема у вези са остваривањем права из обавезног здравственог осигурања.

1.7. У изјашњењу Републичког фонда за здравствено осигурање, између осталог, наведено је:

– да је T. J. албанска држављанка, у браку са А. Ј. који је обавезно здравствено осигуран у вези са лечењем болести од већег социјално – медицинског значаја, односно, на основу чл. 22. ст. 1. тач. 5. Закона о здравственом осигурању, а не као осигураник незапослени на основу чл. 22. ст. 1. тач. 9. Закона, како то подноситељка притужбе тврди,
– да су тачни наводи T. J. да је здравствено осигурана по чл. 23. Закона о здравственом осигурању, односно, као лице које се укључује у обавезно здравствено осигурање и које треба да плаћа допринос за обавезно здравствено осигурање,
– да је Законом о здравственом осигурању прописано да се права из обавезног здравственог осигурања обезбеђују и члановима уже породице осигураника из чл. 22. ст. 1. тач. 7-9, 11. и 16. овог закона,
– да, имајући у виду да Законом о здравственом осигурању није прописано да се као чланови уже породице могу обавезно здравствено осигурати и супружници осигураника из чл. 22. ст. 1. тач. 5. закона, не постоји правни основ да T. J. буде обавезно здравствено осигурана као чланица породице свог супруга А. Ј, који је осигуран по чл. 22. ст. 1. тач. 5. Закона о здравственом осигурању.

1.8. На захтев Поверенице за заштиту равноправности, Републички фонд за здравствено осигурање допунио је изјашњење дописима бр. 07-396/13-9 од 21. октобра 2013. године и 3. фебруара 2014. године.

1.9. У допунама изјашњења, између осталог, наведено је:

– да одредбом чл. 22. Закона о здравственом осигурању нису прописани приоритети по којима се утврђује основ осигурања за лице које испуњава услове за стицање својства осигураника по више основа из наведеног члана закона,
– да незапослено лице које нема лични основ осигурања, ако права из здравственог осигурања не остварује као члан породице осигураника, а испуњава услов да буде осигуран по више основа прописаних чл. 22. закона, може да изабере по ком основу жели да буде осигурано, те да се захтев подноси надлежној филијали, односно, испостави РФЗО,
– да, уколико осигураник из чл. 22. Закона о здравственом осигурању испуњава услове за стицање својства осигураника по више основа осигурања из овог члана закона, може да промени основ осигурања и да се осигура по другом основу из чл. 22. закона,
– да се промена основа осигурања спроводи одјавом са обавезног здравственог осигурања по претходном основу осигурања из чл. 22. Закона о здравственом осигурању и пријавом на обавезно здравствено осигурање по новом основу осигурања из чл. 22. закона, уз достављање доказа за осигурање који су прописани Уредбом о садржини, обрасцу и начину подношења јединствене пријаве на обавезно социјално осигурање, јединственим методолошким принципима и јединственом кодексу шифара за унос података у Јединствену базу Централног регистра обавезног здравственог осигурања,
– да се осигураницима из чл. 22. Закона о здравственом осигурању обезбеђује право на здравствену заштиту и право на накнаду трошкова превоза у вези са коришћењем здравствене заштите, као и право на прегледе и лечење болести уста и зуба, ако су приходи ових осигураника испод прописаног материјалног цензуса,
– да се свим осигураницима из чл. 22. Закона о здравственом осигурању, односно, осигураницима из чл. 22. ст. 1. тач. 5. и тач. 9. обезбеђују иста права из обавезног здравственог осигурања. Разлика се једино огледа у томе што се осигураницима из чл. 22. ст. 1. тач. 5. закона материјални цензус утврђује у тренутку подношења захтева за издавање потврде за прегледе и лечење болести уста и зуба, док се осигураницима из чл. 22. ст. 1. тач. 9. материјални цензус утврђује приликом подношења пријаве на обавезно здравствено осигурање, као и приликом овере исправе о здравственом осигурању.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. Увидом у решење бр. 02/1-180.-19/12 од 9. јануара 2012. године, утврђено је да се T. J. обратила РФЗО, Филијала за Рашки округ у Краљеву због регулисања здравственог осигурања. Овим решењем је констатовано да је подноситељка притужбе у браку са држављанином Републике Србије, да има одобрен привремени боравак у РС, да није обавезно здравствено осигурана, да испуњава услове да стекне својство осигуранице из чл. 23. Закона о здравственом осигурању, те је обавезана да месечно уплаћује доприносе у износу од 2.462,70 динара на име укључивања у обавезно здравствено осигурање.

2.2. Увидом у фотокопију здравствене књижице и изјашњење РФЗО и Филијале за Рашки округ у Краљеву утврђено је да је А. Ј, супруг подноситељке притужбе, здравствено осигуран у вези са лечењем болести од већег социјално- медицинског значаја, односно, на основу чл. 22. ст. 1. тач. 5. Закона о здравственом осигурању, јер болује од дијабетеса Е10. Из навода из притужбе и дописа А. Ј, утврђено је да је А. Ј. незапослен.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имала је у виду наводе из притужбе, изјашњења, као и прилоге које је доставила подноситељка притужбе.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. Устав Републике Србије у чл. 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Поре тога, Уставом је прописано, у члану 17. да странци, у складу са међународним уговорима, имају у Републици Србији сва права зајемчена Уставом и законом, изузев права која по Уставу и закону имају само држављани Републике Србије.

3.4. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у чл. 4. прописује да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације. Наиме, акт дискриминације означава свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима.

3.5. Одредбама чл. 22. Закона о здравственом осигурању прописано је да се осигураницима сматрају и лица која припадају групацији становништва која је изложена повећаном ризику оболевања, и то лица чија је здравствена заштита потребна у вези са спречавањем, сузбијањем, раним откривањем и лечењем болести од већег социјално-медицинског значаја, као и лица која су у категорији социјално-угроженог становништва, ако не испуњавају услове за стицање својства осигураника из чл. 17. Закона о здравственом осигурању или ако права из обавезног здравственог осигурања не остварују као чланови породице осигураника. Тако, осигураницима у смислу чл. 22. Закона о здравственом осигурању сматрају се лица побројана у 16 категорија, односно, основа осигурања, од којих је у вези са конкретним случајем, важно навести следеће:

– лица у вези са лечењем од ХИВ инфекције или других заразних болести које су утврђене посебним законом којим се уређује област заштите становништва од заразних болести, малигних болести, хемофилије, шећерне болести, психозе, епилепсије, мултипле склерозе, лица у терминалној фази хроничне бубрежне инсуфицијенције, цистичне фиброзе, системске аутоиумуне болести, реуматске грознице, болести зависности, оболели од ретких болести; као и лица обухваћена здравственом заштитом у вези са давањем и примањем ткива и органа (чл. 22. ст. 1. тач. 5. Закона о здравственом осигурању),
– материјално необезбеђена лица која примају новчану социјалну помоћ, односно која су корисници породичне инвалиднине, по прописима о социјалној заштити, односно по прописима о заштити бораца, војних инвалида и цивилних инвалида рата (чл. 22. ст. 1. тач. 7. Закона о здравственом осигурању),
– корисници сталних новчаних помоћи, као и помоћи за смештај у установе социјалне заштите или у друге породице, по прописима о социјалној заштити (чл. 22. ст. 1. тач. 8. Закона о здравственом осигурању),
– незапослена лица и друге категорије социјално угрожених лица чији су месечни приходи испод прихода утврђених у складу са Законом о здравственом осигурању (чл. 22. ст. 1. тач. 9. Закона о здравственом осигурању),
– лица ромске националности која због традиционалног начина живота немају стално пребивалиште, односно боравиште у РС (чл. 22. ст. 1. тач. 11. Закона о здравственом осигурању),
– самохрани родитељ са децом до седам година живота чији су месечни приходи испод прихода утврђених у складу са Законом о здравственом осигурању (чл. 22. ст. 1. тач. 16. Закона о здравственом осигурању).

3.6. Одредбом чл 23. ст. 1. Закона о здравственом осигурању прописано је да лица која нису обавезно осигурана могу да се укључе у обавезно здравствено осигурање ради обезбеђивања за себе и чланове своје уже породице права из обавезног здравственог осигурања, док је ст. 4. овог члана прописано да ова лица плаћају допринос из својих средстава.

3.7. Одредбом чл. 24. ст. 2. Закона о здравственом осигурању прописано је да се права из здравственог осигурања обезбеђују и члановима уже породице осигураника из чл. 22. став. 1. тач. 7-9, 11. и 16. овог закона, док је одредбом ст. 4. тач. 1. овог члана прописано да се члановима уже породице сматрају супружник или ванбрачни партнер и деца осигураника.

3.8. Законом о здравственој заштити , одредбом члана 3. прописано је да грађанин Републике Србије, као и друго лице које има пребивалиште или боравиште у Републици Србији, има право на здравствену заштиту у складу са законом, а одредбама чл. 238 -242. уређена је здравствена заштита странаца, тако што је прописано да страни држављани који су стално настањени, привремено бораве у РС или који пролазе преко територије РС, имају право на здравствену заштиту, у складу са овим законом, на начин на који се здравствена заштита пружа грађанима и грађанкама РС. Наиме, прописано је, између осталог, да су здравствене установе дужне да пруже странцу хитну медицинску помоћ, да ова лица сама сносе трошкове ових услуга, а уколико страни држављанин нема финансијска средства да плати ове услуге, накнада ће бити обезбеђена из буџета РС.

Анализа навода из притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

3.9. Повереница за заштиту равноправности констатује да је у конкретном случају потребно утврдити да ли је Републички фонд за здравствено осигурање, Филијала за Рашки округ, различито третирао подноситељку притужбе на основу њеног личног својства – држављанства у односу на остале грађанке и грађане који су држављани Републике Србије и чланови породице особе осигуране на основу чл. 22. ст. 5. Закона о здравственом осигурању.

3.10. Законом о здравственом осигурању прописано је да се права из здравственог осигурања обезбеђују и члановима уже породице осигураника из чл. 22. Закона о здравственом осигурању, али само уколико је осигуран по одређеним основима осигурања из овог члана. Наиме, одредбом чл. 24. Закона о здравственом осигурању прописано је да се права из обавезног здравственог осигурања обезбеђују се члановима уже породице осигураника који је осигуран као: 1) материјално необезбеђено лице које прима новчану социјалну помоћ, односно, које је корисник породичне инвалиднине; 2) незапослено лице или лице које спада у друге категорије социјално угрожених лица чији су месечни приходи испод прихода утврђених у складу са Законом о здравственом осигурању; 3) лице ромске националности које због традиционалног начина живота нема стално пребивалиште, односно, боравиште у РС и 4) самохрани родитељ са децом до 7 година живота чији су месечни приходи испод прихода утврђених у складу са Законом о здравственом осигурању.

3.11. Супруг подноситељке притужбе А. Ј, здравствено је осигуран на основу члана 22. Закона о здравственом осигурању, али као лице у вези са лечењем од болести од већег социјално-медицинског значаја (чл. 22. ст. 1. тач. 5. Закона о здравственом осигурању). У складу са тим, његов основ осигурања није обухваћен одредбом чл. 24. којим је прописана могућност обавезног здравственог осигурања за чланове уже породице осигураника из чл. 22. Закона о здравственом осигурању. Имајући у виду цитиране законске одредбе, Повереница за заштиту равноправности констатује да чланови уже породице А. Ј, немају право да буду обавезно здравствено осигурани на основу чл. 24. закона, без обзира на њихово држављанство. Наиме, РФЗО, Филијала за Рашки округ у Краљеву морала би на исти начин да поступи и да је у питању држављанка Републике Србије, с обзиром да је право чланова уже породице изведено право, које зависи од статуса осигураника и није у вези са било којим личним својством чланова уже породице.

3.12. Повереница за заштиту равноправности указује и на чињеницу да из изјашњења Републичког фонда за здравствено осигурање произлази да супруг подноситељке притужбе има могућност да промени основ осигурања, с обзиром да је незапослен и да испуњава услове да буде осигуран и на основу чл. 22. ст. 1. тач. 9. Закона о здравственом осигурању, односно, као незапослено лице и друге категорије социјално угрожених лица чији су месечни приходи испод прихода утврђених у складу са Законом о здравственом осигурању. Уколико би поступио на овај начин, подноситељка притужбе имала би могућност да буде обавезно здравствено осигурана као његова супруга, тј. чланица његове уже породице.

3.13. Сагледавајући утврђене чињенице и релевантне правне прописе, Повереница за заштиту равноправности дала је мишљење да РФЗО, Филијала за Рашки округ у Краљеву није прекршила одредбе Закона о забрани дискриминације доношењем решење о укључивању T. J. у обавезно здравствено осигурање и одређивању плаћања месечног доприноса, односно, да доношење овог решења није у вези са њеним држављанством.

4. МИШЉЕЊЕ

Решењем РФЗО, Филијала за Рашки округ у Краљеву којим је подноситељка притужбе стекла својство осигуранице укључивањем у обавезно здравствено осигурање и утврђивањем обавезе плаћања доприноса за здравствено осигурање нису прекршене одредбе Закона о забрани дискриминације.

Против овог мишљења није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

 Притужбa T. J. прoтив Рeпубличкoг фoндa зa здрaвствeнo oсигурaњe збoг дискриминaциje пo oснoву држaвљaнствa у oблaсти здрaвствa