бр. 07-00-471/2014-02 датум: 26. 1. 2015.
МИШЉЕЊЕ
Мишљење је донето у поступку поводом притужбе С. С. из села O, коју је његово име и уз сагласност поднео син Б. С, против Банке П. Ш. а. д. Б. У притужби је наведено да С. С. има мултиплу склерозу и да је особа са инвалидитетом првог степена. Он је 18. октобра 2014. године покушао да у банци П. Ш. а. д. Б, Експозитура у П. продужи рок важења платне картице коју с обзиром на своју болест није успео да потпише, а банкарска службеница није дозволила да стави отисак прста уместо потписа, већ је предложила да дође другог дана када буде присутан шеф експозитуре. У изјашњењу Банке П. Ш. а. д. Б. наведено је да клијент због болести није био у могућности да потпише потребну документацију и да су му дата упутства да уз давање овлашћења трећем лицу, уреди и комплетира тражену документацију, односно обавештен је да треће лице уз уредно овлашћење може потписати потребну документацију и преузети нову PОSТ CАRD картицу, сходно члану 40. Процедуре за шалтерско пословање са клијентима физичким лицима. Наведено је да је С. С. 22. октобра 2014. године овластио треће лице да потпише потребну документацију и преузме нову картицу. У току поступка утврђено је да је одредбом члана 40. Процедуре за шалтерско пословање са клијентима физичким лицима бр. КБ 466 од 27. јануара 2011. године прописано да право да закључе уговор о отварању и вођењу текућег рачуна имају лица која могу да се потпишу, чиме су у неједнак положај стављене особе које нису у могућности да се потпишу. Повереница за заштиту равноправности дала је мишљење да је одредбом члана 40. став 1. Процедуре за шалтерско пословање са клијентима физичким лицима бр. КБ 466 од 27. јануара 2011. године, којом је прописано да право да закључи уговор о отварању и вођењу текућег рачуна грађана има лице које може да се потпише и поступањем Банке П. Ш. а. д. Б. којим је С. С. наметнута обавеза да уговор о текућем рачуну закључи преко пуномоћника, С. С. је стављен у неједнак положај на основу инвалидитета. Повереница за заштиту равноправности препоручила је Банци П. Ш. а. д. Б. да усклади одредбе члана 40. Процедуре за шалтерско пословање са клијентима физичким лицима бр. КБ 466 од 27. јануара 2011. године са антидискриминационим прописима, као и да убудуће, у оквиру обављања послова из своје надлежности, не крши антидискриминационе прописе.
1. ТОК ПОСТУПКА
1.1. Повереници за заштиту равноправности обратио се 20. октобра 2014. године Б. С. из села O, притужбом коју је поднео у име и уз сагласност свог оца С. С, против Банке П. Ш. а. д. Б, због дискриминације на основу инвалидитета.
1.2. У притужби је, између осталог наведено:
– да је С. С. оболео од мултипле склерозе и да је особа са инвалидитетом првог степена са 100% телесног оштећења;
– да је 18. октобра 2014. године покушао да у Банци П. Ш. а. д. Б, Експозитура у П, продужи рок важења платне картице, али да му је службеница рекла да С. С. мора лично да дође;
– да због болести није успео да потпише потребна документа, а да банкарска службеница није пристала да он остави отисак прста уместо потписа, већ је предложила да дође другог дана, када у експозитури буде присутан и шеф;
– да је место у којем С. С. живи удаљено 20 км од најближе експозитуре у П. и да поновни долазак за њега представља велики напор.
1.3. У прилогу притужбе достављена је сагласност С. С. да Б. С, у његово име, поднесе притужбу Поверенику за заштиту равноправности.
1.4. Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације , па је у току поступка од Банке П. Ш. а. д. Б. затражено да се изјасни о наводима из притужбе. Затражено је да се посебно изјасни каква је пракса Банке П. Ш. а. д. Б. када су корисници услуга банке особе које су непокретне или се отежано крећу, односно, да ли се и на који начин банка прилагођава потребама ове групе корисника/ца, као и на који начин особе које нису у могућности да ставе свој потпис на документ могу да закључе уговор или други правни посао са банком. Банка П. Ш. а. д. Б. доставила је 28. новембра 2014. године изјашњење А. Ћ, шефице Службе за правне послове и Д. М. Ч, помоћнице директора сектора.
1.5. У изјашњењу Банке П. Ш. а. д. Б, између осталог је наведено:
– да је 18. октобра 2014. године у експозитуру Пожаревац 1, Банке П. Ш. а. д. Б, на паркинг банке довезен клијент С. С, а поводом обавештења о истеку PОSТ CАRD картице клијента;
– да је приликом идентификовања и провере текућег рачуна клијента, утврђено да не постоји комплетна документација, односно, да недостаје потписан уговор о отварању, вођењу и гашењу текућег рачуна физичког лица и издавању и коришћењу PОSТ CАRD картице, као и пратећа документација;
– да је констатовано да клијент због болести није у могућности да потпише потребну документацију и да су му дата упутства да уз давање овлашћења трећем лицу, уреди и комплетира тражену документацију, односно, обавештен је да треће лице уз уредно овлашћење може потписати потребну документацију и преузети нову PОSТ CАRD картицу, сходно члану 40. Процедуре за шалтерско пословање са клијентима физичким лицима;
– да уговор о банкарском текућем рачуну спада у двострано обавезне, теретне и формалне уговоре, који се закључују у писаној форми, где потпис представља битан елемент правног посла. Да су потписи странака значајни зато што је писмени уговор закључен када су странке потписале текст изјаве;
– да је банкарска пракса да лице које доноси неку одлуку, односно преузима права и обавезе у вези са банкарским услугама, мора да поседује способност да своју одлуку саопшти писаним путем, односно својеручним потписом. Својеручни потпис је „неопходан елемент за утврђивање личног идентитета корисника услуга“;
– да је у конкретном случају банка, „придржавајући се начела једнакости а водећи рачуна о заштити корисника текућег рачуна, желела да на прописан начин омогући клијенту располагање средствима са његовог рачуна“;
– да, уколико корисник не може да се својеручно потпише, банка у складу са чланом 40. Процедуре за шалтерско пословање са клијентима физичким лицима, омогућава том кориснику да овласти друго лице које ће у његово име и за његов рачун располагати средствима са његовог рачуна или остварити тражену услугу. Да би банка прихватила овакво овлашћење и реализовала тражену услугу, овлашћење треба да садржи прецизно одређену услугу коју корисник текућег рачуна жели да оствари, потребне податке за корисника и за овлашћено лице и да буде оверено од стране надлежног органа у земљи или иностранству;
– да је, у складу са упутствима добијеним на шалтеру банке 22. октобра 2014. године овлашћено лице са пуномоћјем овереним у Основном суду у П, потписало потребну документацију и преузело реиздате PОSТ CАRD картице за основног корисника С. С. и за овлашћено лице по текућем рачуну, чиме је омогућено кориснику да располаже својим личним примањима са текућег рачуна.
1.6. На захтев Повереника за заштиту равноправности, банка је 12. јануара 2015. године доставила извод из Процедуре за шалтерско пословање са клијентима физичким лицима бр. КБ 466 од 27. јануара 2011. године.
2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ
2.1. Међу странама није спорно да С. С. има мултиплу склерозу и да је особа са инвалидитетом првог степена са 100% телесног оштећења.
2.2. Такође, није спорно да С. С, 18. октобра 2014. године, није омогућено да закључи уговор о текућем рачуну са Банком П. Ш. а. д. Б. у експозитури 1 у П, јер није био у могућности да се потпише, због свог инвалидитета и здравственог стања.
2.3. Утврђено је да је С. С. омогућено да располаже својим личним примањима са текућег рачуна, тек пошто је 22. октобра 2014. године овлашћено лице са пуномоћјем овереним у Основом суду у П. потписало неопходну документацију и преузело реиздату PОSТ CАRD картицу за С. С.
2.4. Увидом у извод из Процедуре за шалтерско пословање са клијентима физичким лицима бр. КБ 466 од 27. јануара 2011. године утврђено је да је одредбама члана 40. став 1. прописано да право да закључи уговор о отварању и вођењу текућег рачуна грађана и издавању PОSТ CАRD картице има пословно способно физичко лице, старије од 18 година, које може да потпише уговор и остала документа, и то: а) држављанин Републике Србије уз прилагање личне карте; б) лице са статусом расељеног лица (са Косова и Метохије) уз прилагање личне карте и обавезно пријаве боравишта, не старијег од једне године; в) лице са статусом избеглице уз прилагање избегличке легитимације и г) лице са личном картом за странце. Одредбама става 2. прописано је да је обавезно да клијент, основни корисник текућег рачуна и евентуална овлашћена лица буду присутни и да се идентификују документом за идентификацију, тј. важећом исправом са фотографијом која је издата од стране надлежног државног органа. Даље је, у ставу 3. прописано да уколико је клијент слепа особа, потписивање се врши помоћу факсимила, а да слепа особа поред факсимила мора приказати и потврду од Удружења слепих и слабовидих особа о издавању факсимила, док је у ставу 4. прописано да би слепе особе, код послова који подразумевају потписивање докумената, по правилу требало да буду у друштву пратиоца који слепој особи чита документе које потписује, док је запослени на шалтеру банке у обавези да слепој особи, уколико није у у друштву пратиоца, прочита садржину попуњеног обрасца и ставља на обрасцу службену напомену да је клијент слепа особа и да се потписује факсимилом.
3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА
3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имала је у виду наводе из притужбе, изјашњења и антидискриминационе и друге домаће и међународне прописе.
Правни оквир
3.2. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.
3.3. Република Србија је 2009. године ратификовала УН Конвенцију о правима особа са инвалидитетом чији је циљ да унапреди, заштити и осигура пуно и једнако уживање свих људских права и основних слобода свим особама са инвалидитетом и унапреди поштовање њиховог урођеног достојанства . Одредбом члана 2. прописано је да дискриминација по основу инвалидитета значи свако неоправдано прављење разлике, искључивање или ограничавање по основу инвалидности чији циљ или последица јесте ограничавање или поништавање признања уживања или спровођења свих људских права и основних слобода у областима политике, економије, социјалних, културних, грађанских права и било којој другој области. Ратификацијом ове конвенције, Србија се обавезала да обезбеди и унапреди пуно остваривање свих људских права и основних слобода особа са инвалидитетом, као и да предузме све одговарајуће мере, укључујући и законодавства, у циљу мењања или укидања постојећих закона, прописа, обичаја и праксе који представљају дискриминацију према особама са инвалидитетом .
3.4. Устав Републике Србије забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичног или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета.
3.5. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, тако што је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Такође, одредбама члана 8. прописано је да до повреде начела једнаких права и обавеза долази ако се лицу или групи лица, због његовог односно њиховог личног својства, неоправдано ускраћују права и слободе или намећу обавезе које се у истој или сличној ситуацији не ускраћује или не намећу другом лицу или групи лица, ако су циљ или последица предузетих мера неоправдани, као и ако не постоји сразмера између предузетих мера и циља који се овим мерама остварује. Даље, чланом 17. је прописано да постоји дискриминација у пружању јавних услуга ако правно или физичко лице у оквиру своје делатности, односно занимања, на основу личног својства лица одбије пружање услуге, за пружање услуге тражи испуњење услова који се не траже од других лица или групе лица, односно ако у пружању услуге неоправдано онемогући првенство другом лицу или групи лица, док је одредбама члана 26. став 1. прописано је да дискриминација постоји ако се поступа противно начелу поштовања једнаких права и слобода особа са инвалидитетом у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота.
3.6. Начин остваривања и заштита права особа са инвалидитетом уређена је Законом о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом који се заснива на начелима забране дискриминације особа са инвалидитетом, поштовања људских права и достојанства особа са инвалидитетом, укључености особа са инвалидитетом у све сфере друштвеног живота на равноправној основи, укључености особа са инвалидитетом у све процесе у којима се одлучује о њиховим правима и обавезама и једнакости права и обавеза. Одредбама члана 7. овог закона прописано је да повреда начела једнаких права и обавеза постоји ако се особи са инвалидитетом, искључиво или углавном због инвалидитета, неоправдано ускраћују права и слободе, односно намећу обавезе које се у истој или сличној ситуацији не ускраћују или не намећу другом лицу или групи, ако су циљ или последица предузетих мера неоправдани и ако не постоји сразмера између предузетих мера и циља који се овим мерама остварује. Даље, одредбама члана 13. став 1. забрањена је дискриминација на основу инвалидитета у погледу доступности услуга и приступа објектима у јавној употреби и јавним површинама, док је ставом 2. прописано да се под услугом сматра свака услуга коју, уз накнаду или без ње, правно или физичко лице пружа у оквиру своје делатности, односно трајног занимања. Одредбама става 5. тачка 2. истог члана прописано је да дискриминација на основу инвалидитета у погледу доступности услуга нарочито обухвата пружање услуге особи са инвалидитетом под другачијим и неповољнијим условима од оних под којим се услуга пружа другим корисницима, осим ако би пружање услуге под редовним условима угрозило живот или здравље особе са инвалидитетом или другог лица.
Анализа навода притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа
3.7. Имајући у виду околности конкретног случаја, задатак Повереника за заштиту равноправности је да утврдити да ли је Банка П. Ш. ад Б, прописивањем правила из чл. 40. Процедуре за шалтерско пословање са клијентима физичким лицима бр. КБ 466 од 27. јануара 2011. године, да право да закључи уговор о отварању и вођењу текућег рачуна и издавању PОSТ CАRD картице има лице које може „да потпише уговор и остала документа“, у неповољнији положај довела лица која не могу да се потпишу, као и да оцени да ли је банка повредила начело једнаких права и обавеза захтевом да С. С, искључиво зато што није у могућности да се потпише, закључи уговор о текућем рачуну преко пуномоћника.
3.8. Банка П. Ш. ад Б. није омогућила С. С. да закључи уговор о текућем рачуну јер није у могућности да се својеручно потпише због инвалидитета, већ је захтевала да овласти пуномоћника који ће у његово име и за његов рачун извршити одређене радње, између осталог и закључење уговора о отварању и вођењу текућег рачуна и издавању PОSТ CАRD картице. Очигледно је да је на овај начин С. С. стављен у неједнак положај у односу на потенцијалне кориснике текућег рачуна који су у могућности да се потпишу, на основу свог личног својства – инвалидитета. С тим у вези, потребно је утврдити да ли постоји објективно и разумно оправдање да се корисницима услуга банака који не могу да се потпишу, приликом закључења уговора о текућем рачуну, намеће обавеза да овласте треће лице које ће у њихово име и за њихов рачун закључити уговор. Сагласно члану 8. Закона о забрани дискриминације, потребно је испитати: а) да ли је циљ који се постиже овом мером допуштен и оправдан и б) да ли се циљ (или циљеви) могу постићи прописаном мером, односно, да ли постоји сразмера између предузетих мера и циљева који се том мером остварују.
3.9. Повереница за заштиту равноправности констатује да је циљ банке закључивање ваљаног и законитог правног посла са клијентом, односно, у конкретном случају закључивање уговора о отварању и вођењу текућег рачуна и издавању картице са С. С. Неспорно је да је банка овлашћена да закључује уговоре о банкарском текућем рачуну са физичким лицима, као и да их закључује у писаној форми, у складу са одредбама Закона о облигационим односима, односно, да захтева да С. С. потпише уговор о текућем рачуну. Додатно, у изјашњењу је наведено да је банка „водећи рачуна о заштити корисника текућег рачуна, желела да на прописан начин омогући располагање средствима са његовог текућег рачуна“. С обзиром на све наведено, Повереница за заштиту равноправности сматра да је овај циљ допуштен и оправдан.
3.10. Даље је потребно утврдити да ли се овај циљ може постићи само предузетом мером, односно, да ли постоји сразмера између предузетих мера и циљева који се том мером остварују. С обзиром да С. С. због инвалидитета није у могућности да се својеручно потпише као уговорна страна, потребно је омогућити му да своју сагласност да прихвата права и обавезе из уговора о текућем рачуну са банком изрази на начин који је њему прихватљив и могућ. У складу са тим, Повереница за заштиту равноправности је става да је разликовање у начину на који особе са инвалидитетом које нису у могућности да пишу потписују документа, представља оправдано разликовање у односу на особе које могу да се својеручно потпишу, али на начин да се тиме уведе посебна мера, којом ће се олакшати особама са инвалидитетом учешће у животу заједнице и коришћење услуга, а не на начин којим ће им се отежати коришћење услуга. С тим у вези, у конкретном случају је потребно утврдити да ли постоји сразмера између предузетих мера и циља који се том мером жели постићи, односно, да ли је банка уговор о текућем рачуну са С. С, који не може да се потпише због инвалидитета, могла да закључи само преко пуномоћника, уз прилагање овереног пуномоћја или је постојао и неки други начин да се овај правни посао закључи. Имајући у виду утврђено чињенично стање, Повереница за заштиту равноправности је става да није постојала сразмера између предузете мере и циља који се жели постићи, односно, да се циљ могао постићи и другом мером, која је повољнија за С. С. Наиме, прописивањем да особа која не може да пише може да закључи уговор о текућем рачуну и издавању картице искључиво тако што ће овластити треће лице да то учини у њено име и за њен рачун, представља наметање обавезе које се у истој или сличној ситуацији не намећу другом лицу. Оваквим захтевом се С. С, као и све друге особе које нису у могућности да се потпишу из било ког разлога, додатно оптерећују трошком овере пуномоћја код јавног бележника (или суда), као и укључивањем трећег лица (пуномоћника) у правни посао који закључују са банком.
3.11. Повереница за заштиту равноправности ценила је наводе из изјашњења да је банкарска пракса да лице које преузима права и обавезе у вези са банкарским услугама, мора да „поседује способност да своју одлуку саопшти писаним путем, односно својеручним потписом“, као и да је својеручни потпис „неопходан елемент за утврђивање личног идентитета корисника услуга“. Међутим, Повереница указује да је одредбама Закона о облигационим односима прописано да се уговор о банкарском текућем рачуну закључује у писаној форми , али се не ограничава начин потписивања уговора искључиво на својеручни потпис. Начин саопштавања воље да се закључи уговор може бити различит и свакако за утврђивање воље за закључивање уговора није од значаја чињеница да ли особа може или не може својеручно да се потпише. При томе, одредбама Закона о оверавању потписа, рукописа и преписа регулисан је поступак и начин оверавања потписа, оверавање рукознака, као и поступак када подносилац исправе није у стању да остави рукознак , те се аналогија може применити и на потписивање уговора са уговорном страном која није у могућности да се потпише. Повереница за заштиту равноправности указује да је уговор могуће потписати и остављањем рукознака (отиска прста) или стављањем факсимила, као што је и прописано процедуром банке у случају када је клијент слепа особа . Потписивање уговора на неки од ових начина у потпуности изражава сагласност уговорне стране са садржином уговора и обезбеђује да правни посао садржи све потребне елементе за његову пуноважност. Аутентичност рукознака (отиска прста) може се потврдити тако што ће банкарски службеник/ца потврдити службеном белешком да је рукознак узет од клијента чији је идентитет утврђен увидом у личну карту или други документ са фотографијом.
3.12. Повереница указује да наметање обавезе особама које нису у могућности да се потпишу, да правни посао са банком могу да закључе само преко пуномоћника, доводи до неоправданих последица за ове особе. Наиме, околност да особа не може да се потпише није оправдан разлог да се тој особи ускрати могућности да са банком закључи неки од банкарских правних послова, односно, представља неоправдано наметање обавеза које се другима не намећу у истој или сличној ситуацији.
3.13. На крају, Повереница за заштиту равноправности користи прилику да укаже да и друге одредбе члана 40. Процедуре за шалтерско пословање са клијентима физичким лицима, које нису предмет конкретне притужбе, такође садрже услове који доводе одређена лице и/или групе лица у неравноправан положај због њиховог личног својства. Наиме, одредбама става 1. прописано је да уговор о отварању и вођењу текућег рачуна има пословно способно физичко лице које је старије од 18 година. На овај начин су у неједнак положај доведена пословно способна лица млађа од 18 година која су стекла пуну пословну способност на основу судске одлуке, као и све особе старије од 15 година које су запослене, имајући у виду да се радна способност у Србији стиче са 15 година. Поред тога, одредбама става 3. овог члана прописано је да слепа особа потписивање уговора врши помоћу факсимила и потврде Удружења слепих и слабовидих особа о издавању факсимила. Оваквим решењем слепим и слабовидим особама које немају факсимил ускраћено је право да закључе уговор о текућем рачуну и доводи их у неједнак положај у односу на особе које нису слепе и слабовиде. Слично као и у случају особа које нису у могућности да се потпишу, особе које су слепе и слабовиде треба да имају могућност да закључе уговор својеручним потписом, рукознаком или факсимилом.
3.14. Имајући све ово у виду, Повереница за заштиту равноправности је мишљења да је поступањем Банке П.Ш. ад Б. којим је С. С. наметнула обавезу да уговор о текућем рачуну закључи преко пуномоћника, повређено начело једнаких права и обавеза, чиме је С. С. дискриминисан на основу свог инвалидитета.
4. МИШЉЕЊЕ
Одредбом става 1. члана 40. Процедуре за шалтерско пословање са клијентима физичким лицима бр. КБ 466 од 27. јануара 2011. године, којом је прописано да право да закључи уговор о отварању и вођењу текућег рачуна грађана има лице које може да се потпише и поступањем Банке П. Ш. ад Б. којим је С. С. наметнута обавезу да уговор о текућем рачуну закључи преко пуномоћника, С. С. је неоправдано стављен у неједнак положај на основу инвалидитета, односно, прекршене су одредбе Закона о забрани дискриминације.
5. ПРЕПОРУКА
Повереница за заштиту равноправности препоручује Банци П. Ш. ад Б. да:
5.1. Усклади одредбе члана 40. Процедуре за шалтерско пословање са клијентима физичким лицима бр. КБ 466 од 27. јануара 2011. године са антидискриминационим прописима.
5.2. Да убудуће, у оквиру обављања послова из своје надлежности, не крши антидискриминационе прописе.
Потребно је да Банка П. Ш. ад Б. обавести Повереницу за заштиту равноправности о планираним мерама у циљу спровођења ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.
Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико Банка П. Ш. ад Б. не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереница за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.
Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.
ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ
др Невена Петрушић
Притужба С. С. против банке П. Ш. због дискриминације по основу инвалидитета у области пружања услуга 
