бр. 07-00-188/2015-02  датум: 9.7.2015.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју je поднела С. Р. из Н. против Управе за дечију, социјалну и примарну здравствену заштиту града Н. У току поступка утврђено je да је С. Р. поднела захтев Управи за дечију, социјалну и примарну здравствену заштиту града Н. за остваривање права на једнократну новчану помоћ незапосленој породиљи. Међутим, њен захтев је одбијен са образложењем да не испуњава све услове за остваривање права на новчану накнаду, односно, да нема пребивалиште на територији града Н. најмање годину дана пре дана рођења детета. Одлуком о финансијској подршци породици са децом на територији града Н. прописано је да право на једнократну новчану помоћ незапосленој породиљи може остварити свака незапослена породиља која има пребивалиште, односно боравиште ако је избеглица или расељено лице са територије Косова и Метохије, на територији града Н., најмање годину дана пре порођаја. Право на једнократну новчану помоћ незапосленој породиљи може да оствари и отац детета, под условом да породиља није жива или је напустила дете. Имајући у виду да је Управa за дечију, социјалну и примарну здравствену заштиту града Н. у конкретном случају поступила у свему складу са Одлуком о финансијској подршци породици са децом на територији града Н., коју је дужна да поштује, као и да је доносилац овог акта Скупштина града Н., Повереница за заштиту равноправности дала је мишљење да непризнавањем права С. Р. на једнократну новчану помоћ незапосленој породиљи, Управa за дечију, социјалну и примарну здравствену заштиту, против које је поднета притужба, није прекршила Закон о забрани дискриминације. Повереница за заштиту равноправности, сагласно својим законским овлашћењима, анализирала је услове прописане Одлуком о финансијској подршци породици са децом на територији града Н. коју је донела Скупштина града Н., на основу које је утврдила да услов за остваривање права на једнократну новчану помоћ незапосленој породиљи који се односи искључиво на пребивалиште мајке, нема објективно и разумно оправдање, јер прописивање овог услова, без узимања у обзир пребивалишта оца детета и самог детета, није оправдан ни с аспекта сврхе, ни с аспекта последица које производи. Сагласно томе, Скупштини града Н. упућена је одговарајућа препорука.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Повереници за заштиту равноправности притужбом се обратила С. Р. из Н. због решења Управе за дечију, социјалну и примарну здравствену заштиту града Н, којим јој није признато право на једнократну новчану помоћ незапосленој породиљи.

1.2. У притужби је навела:

– да јој решењем Управе за дечију, социјалну и примарну здравствену заштиту града Н. није признато право на једнократну новчану помоћ незапосленој породиљи, јер није имала пребивалиште на територији града Н. најмање годину дана до дана рођења детета;

– да је на ово решење поднела жалбу Градском већу града Н, али је жалба одбијена као неоснована;

– да је почела да живи са супругом у ванбрачној заједници у Н. у фебруару 2013. године, да се породила у јануару 2015. године, али да због здравственог стања власника куће није могла раније да пријави пребивалиште у Н;

– да њен супруг живи у Н, те да је и њиховом заједничком детету пријављено пребивалиште у овом граду;

– да је пријавила пребивалиште у Н. 16. јануара 2014. године, а да је дете, Х. Р, родила 4. јануара 2015. године, те јој за стицање формалног услова фали десетак дана;

– да је на овај начин њена породица доведена у неравноправан положај у односу на друге породице са дететом.

1.3. Уз притужбу су поднети следећи докази: 1) решење Управе за дечију, социјалну и примарну здравствену заштиту града Н. бр. 7-132-350/15 од 3. фебруара 2015. године; 2) жалба на решење од 6. фебруара 2015. године; 3) уверење МУП РС о пребивалишту Х. Р. (ћерке С. Р.) бр. 205-2/485 од 21. јануара 2015. године; 4) изјава сведока о месту пребивалишта С. Р. од 4. фебруара 2015. године; 5) уверење МУП о пребивалишту М. Р. (супруга подноситељке притужбе) бр. 205-2/1121 од 6. фебруара 2015. године; 6) уверење МУП РС о пребивалишту С. Р. бр. 303 од 16. јануара 2015. године, 7) уверење Националне службе за запошљавање о пријављивању С. Р. на евиденцију незапослених бр. 310-10114-1/2015-4669 од 22. јануара 2015. године, 8) извод из матичне књиге венчаних, 9) извод из матичне књиге рођених и 10) решење Градског већа града Н. бр. 427-29/2015-03 од 30. марта 2015. године.

1.4. Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације, па је у току поступка прибављено изјашњење М. П, начелнице Управе за дечију, социјалну и примарну здравствену заштиту града Н.

1.5. У изјашњењу на притужбу, између осталог, наведено је:

– да је Управа за дечију, социјалну и примарну здравствену заштиту града Н. донела решење којим је одбијен захтев С. Р. за остваривање права на једнократну новчану помоћ незапосленој породиљи, јер у тренутку рођења детета није имала пребивалиште на територији града Н. у трајању од најмање годину дана;

– да је у поступку признавања права на једнократну новчану помоћ незапосленој породиљи Управа за дечију, социјалну и примарну здравствену заштиту применила чл. 8а ст. 2. Одлуке о финансијској подршци породици са децом на територији града Н., којим је прописано да ово право може остварити свака незапослена породиља која има пребивалиште, односно боравиште ако је избеглица или расељено лице са територије Косова и Метохије, на територији града Н, најмање годину дана пре порођаја;

– да је ово право прописано Одлуком о финансијској подршци породици са децом на територији града Н. и разликује се од општине до општине, да је ова врста једнократне новчане помоћи намењена незапосленим породиљама које немају сталне приходе за разлику од мајки које су у радном односу, као мера потребне и нужне популационе политике;

– да је ово право признато само мајци која има пребивалиште на територији града Н. у трајању од најмање годину дана пре рођења детета зато што у ранијим одлукама града није била дефинисана дужина трајања пребивалишта пре порођаја и долазило је до случајева где су се мајке само формално пријављивале на територији града Н. а у исто време подносиле захтеве за новчану помоћ и у другим градовима.

1.6. Уз изјашњење су достављени следећи докази: Одлука о финансијској подршци породици са децом на територији града Н. и Одлука о изменама и допунама Одлуке о финансијској подршци породици са децом на територији града Н.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. Увидом у Одлуку о финансијској подршци породици са децом на територији града Н. утврђено је да право на једнократну помоћ незапосленој породиљи у износу од 50,000 динара остварује свака незапослена породиља која приликом порођаја роди прво, друго, треће или четврто дете по реду рођења, под условом да је порођај наступио по ступању на снагу ове одлуке. Одредбом чл. 8а ст. 2. прописано је да ово право може остварити свака незапослена породиља која има пребивалиште, односно боравиште ако је избеглица или расељено лице са територије Косова и Метохије, на територији града Н., најмање годину дана пре порођаја. У ставу 3. истог члана, прописано је да уколико породиља није жива или је напустила дете, право на једнократну новчану помоћ незапосленој породиљи може остварити отац детета, односно старатељ, док се право на новчану помоћ остварује на основу захтева породиље и документације о испуњености услова за остварење права.

2.2. Увидом у притужбу и решење Управе за дечију, социјалну и примарну здравствену заштиту града Н. бр. 7-132-350/15 од 3. фебруара 2015. године, утврђено је да је С. Р. незапослена и да је пријавила пребивалиште у Н. 16. јануара 2014. године, а да је дете, Х. Р, родила 4. јануара 2015. године. Управа за дечију, социјалну и примарну здравствену заштиту града Н. није признала право на једнократну новчану помоћ незапосленој породиљи јер у тренутку рођења детета није имала пребивалиште на територији града Н. у трајању од најмање годину дана пре порођаја.

2.3. Увидом у наводе из притужбе, утврђено је да је супруг подноситељке притужбе М. Р, рођен у П, имао пријављен привремени боравак у Н. 15. јануара 2013. године. Такође, њихово заједничко дете Х. Р. рођена је 4. јануара 2015. године у Н. и пребивалиште јој је пријављено на адреси родитеља, у улици …

2.4. Увидом у оверену изјаву сведока о месту пребивалишта С. Р. од 4. фебруара 2015. године, утврђено је да су З. Б. и А. Б. под кривичном и материјалном одговорношћу изјавили да С. Р. станује у Н. у улици … од 14. фебруара 2013. године у ванбрачној заједници са М. Р, да су се венчали 3. августа 2013. године али да због здравственог стања власника непокретности није била у могућности да пријави пребивалиште пре 16. јануара 2014. године.

2.5. Увидом у решење Градског већа града Н. бр. 427-29/2015-03 од 30. марта 2015. године, утврђено је да је подноситељка притужбе поднела благовремену жалбу на  решење Управе за дечију, социјалну и примарну здравствену заштиту града Н. бр. 7-132-350/15 од 3. фебруара 2015. године. Градско веће града Н. одбило је жалбу као неосновану са образложењем да није имала пребивалиште на територији града Н. најмање годину дана пре рођења детета, те да је Управа за дечију, социјалну и примарну здравствену заштиту правилно применила материјални пропис.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету ценила  је наводе из притужбе и изјашњења,  доказе који су приложени, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода из 1950. године , у чл. 14. забрањује дискриминацију и прописује да се уживање права и слобода предвиђених у овој Конвенцији обезбеђује без дискриминације по било ком основу, као што су пол, раса, боја коже, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, национално или социјално порекло, веза са неком националном мањином, имовно стање, рођење или други статус.

3.4. Устав Републике Србије забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета.

3.5. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, којим је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Чланом 8. Закона о забрани дискриминације је прописано да повреда начела једнаких права и обавеза постоји ако се лицу или групи лица, због његовог односно њиховог личног својства, неоправдано ускраћују права и слободе или намећу обавезе које се у истој или сличној ситуацији не ускраћују или не намећу другом лицу или групи лица, ако су циљ или последица предузетих мера неоправдани, као и ако не постоји сразмера између предузетих мера и циља који се овим мерама остварује.

3.6. Закон о финансијској подршци породици са децом, одредбама чл. 9. прописује да права на финансијску подршку породици са децом представљају: 1) накнаде зараде за време породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства ради посебне неге детета; 2) родитељски додатак; 3) дечији додатак; 4) накнада трошкова боравка у предшколској установи за децу без родитељског старања; 5) накнада трошкова боравка у предшколској установи за децу са сметњама у развоју и 6) регресирање трошкова боравка у предшколској установи деце из материјално угрожених породица. Одредбом ст. 4. овог члана прописано је да општина, односно град могу, ако су обезбедили средства, да утврде и друга права, већи обим права од права утврђених овим законом и повољније услове за њихово остваривање.

3.7. Одлуком о финансијској подршци породици са децом на територији града Н. прописано је да право на једнократну помоћ незапосленој породиљи у износу од 50,000 динара остварује свака незапослена породиља која приликом порођаја роди прво, друго, треће или четврто дете по реду рођења, под условом да је порођај наступио по ступању на снагу ове одлуке. Одредбом чл. 8а ст. 2. прописано је да ово право може остварити свака незапослена породиља која има пребивалиште, односно боравиште ако је избеглица или расељено лице са територије Косова и Метохије, на територији града Н., најмање годину дана пре порођаја. У ставу 3. истог члана, прописано је да уколико породиља није жива или је напустила дете, право на једнократну новчану помоћ незапосленој породиљи може остварити отац детета, односно старатељ, док се право на новчану помоћ остварује на основу захтева породиље и документације о испуњености услова за остварење права.

Анализа доказа достављених уз притужбу и навода из изјашњења

3.8. На основу доказа који су достављени уз притужбу и навода из изјашњења, утврђено је да је С. Р. поднела захтев Управи за дечију, социјалну и примарну здравствену заштиту града Н. за остваривање права на једнократну помоћ незапосленој породиљи. Управа за дечију, социјалну и примарну здравствену заштиту града Н. одбила је њен захтев са образложењем да не испуњава све услове за остваривање права на једнократну помоћ незапосленој породиљи, односно, нема пребивалиште на територији града Н. најмање годину дана пре порођаја.

3.9. Повереница за заштиту равноправности констатује да је у конкретном случају потребно утврдити да ли је постојало објективно и разумно оправдање да Управа за дечију, социјалну и примарну здравствену заштиту града Н. различито третира подноситељку притужбе на основу њеног личног својства – пребивалишта, у односу на друге незапослене породиље које имају пријављено пребивалиште на територији града Н. дуже од годину дана пре рођења детета.

3.10. Одлуком о финансијској подршци породици са децом на територији града Н. прописано је да право на једнократну помоћ незапосленој породиљи остварује мајка која је незапослена и која има пребивалиште на територији града Н. најмање годину дана пре порођаја. Право на једнократну помоћ незапосленој породиљи може да оствари и отац детета, односно старатељ, под условом да мајка детета није жива или је напустила дете. Подноситељка притужбе је 16. јануара 2014. године пријавила пребивалиште на територији града Н., а дете је родила 4. јануара 2015. године. У складу са тим, подноситељка притужбе имала је пријављено пребивалиште на територији града Н. мање од годину дана пре рођења детета. Стога, имајући у виду цитиране одредбе Одлуке о финансијској подршци породици са децом на територији града Н, Повереница за заштиту равноправности констатује да подноситељка притужбе није испунила услове за остваривање права на једнократну помоћ незапосленој породиљи, односно, да Управа за дечију, социјалну и примарну здравствену заштиту града Н. јесте различито третирала подноситељку притужбе у односу на друге незапослене породиље које имају пријављено пребивалиште на територији града Н. дуже од годину дана пре рођења детета, примењујући материјални пропис који је дужна да поштује.

3.11. Имајући у виду да је Управа за дечију, социјалну и примарну здравствену заштиту града Н. у конкретном случају поступала у складу са Одлуком о финансијској подршци породици са децом на територији града Н, коју је дужна да поштује, као и да сама Управа за дечију, социјалну и примарну здравствену заштиту није доносилац овог општег акта, већ да је доносилац Скупштина града Н, Повереница за заштиту равноправности дала је мишљење да непризнавањем права С. Р. на једнократну помоћ незапосленој породиљи Управа за дечију, социјалну и примарну здравствену заштиту, против које је притужба поднета, није прекршила одредбе Закона о забрани дискриминације.

3.12. Повереница за заштиту равноправности анализирала је услове прописане Одлуком о финансијској подршци породици са децом на територији града Н. коју је донела Скупштина града Н. Анализа је показала да услов за остваривање права на једнократну помоћ незапосленој породиљи који се односи искључиво на пребивалиште мајке, нема објективно и разумно оправдање, јер прописивање овог услова, без узимања у обзир пребивалишта оца детета и самог детета, није оправдан ни с аспекта сврхе, ни с аспекта последица које производи. Сагласно томе, Скупштини града Н. упућена је препорука бр. 021-02-211/2015-02 од 9. јула 2015. године.

4. МИШЉЕЊЕ

Решењем Управе за дечију, социјалну и примарну здравствену заштиту града Н. којим се С. Р. из Н. не признаје право на једнократну помоћ незапосленој породиљи, нису прекршене одредбе Закона о забрани дискриминације.

Против овог мишљења није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ

РАВНОПРАВНОСТИ

Бранкица Јанковић

 Притужба С.Р. против Градске управе због дискриминације на основу пребивалишта у поступку пред органима јавне власти