дел. бр. 07-00-157/2013-02 датум: 22. 6. 2013.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју je поднелa С. Ч. из Б. против Агенције за приватизацију, због дискриминације на основу пола и породичног статуса у поступку утврђивања вишка запослених у Агенцији за приватизацију.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Повереници за заштиту равноправности притужбом се обратила С. Ч. из Б. поводом одлуке Агенције за приватизацију која је донета док је била на породиљском одсуству, а према којој је утврђено да је вишак запослених.

1.2. У притужби је, између осталог, наведено:

– да је магистарка економских наука из области које су кључне за делатност Агенције за приватизацију, да је запослена у Центру за спровођење стечајних поступака, организационој јединици агенције,
– да је у току породиљског одсуства утврђена за вишак запослених, а да јој је најављено да ће јој отказ уговора о раду бити уручен након повратка са одсуства са рада ради неге трећег детета,
– да је, у тренутку утврђивања за вишак запослених, имала двоје деце до две године старости, једина запослена у породици, са обавезом плаћања стамбеног кредита до 2037. године,
– да није тачно да је у Центру за спровођење стечајних поступака дошло до смањења обима посла, већ да се обим посла до данас стално увећава, што је документовала у захтеву за давање мишљења Министарству за државну управу РС, али мишљење министарства никада није добила,
– да је Агенција за приватизацију, за потребе доношења Програма решавања вишка запослених, односно, за оцењивање запослених, ангажовала консултантску агенцију „C. E.“ из Б, иако ова агенција нема овлашћење за обављање таквог посла,
– да је оцењивање запослених спроведено у оквиру пројекта „Процена потенцијала људских ресурса Агенције за приватизацију“, супротно одредбама Закона о раду и Уредбе о оцењивању државних службеника,
– да је за вишак запослених у агенцији утврђено 16 трудница и породиља, које су оцењиване током одсуства са рада,
– да је у току оцењивања била на породиљском одсуству, да је нису оцењивали непосредни руководиоци, да је добила „наштимоване оцене“, иако је за свој рад више пута била награђивана и похваљена, те да општи закључак у њеном упитнику за оцењивање није попуњен, чиме је оцењивање њеног рада остало недовршено,
– да приликом одређивања критеријума за утврђивање вишка запослених нису узете у обзир њена стручна спрема и имовно стање,
– да јој је послодавац, одмах након доношења Програма решавања вишка запослених, укинуо службени мејл и мобилни телефон, чиме јој је онемогућена службена комуникација и обавештавање,
– да су „позадински разлози“ због којих је утврђена за вишак запослених „дугогодишње неостварене аспирације“ директора Агенције за приватизацију према њој, да је у личним контактима са директором често била изложена упоређивању са порно глумицама на које га је подсећала, те да је директор, због неуспеха у својим намерама, дао усмену наредбу да буде утврђена за вишак запослених, што јој је једном приликом у лифту најавио,
– да сматра да је дискриминисана на основу пола, рођења, родног идентитета, имовног и здравственог стања, брачног и породичног статуса и изгледа.

1.3. Уз притужбу су поднети следећи докази: 1) решење о утврђивању права на породиљско боловање и одсуство са рада ради неге детета од 10. новембра 2008. године до 9. новембра 2009. године; 2) решење о утврђивању права на породиљско боловање и одсуство са рада ради неге детета од 18. децембра 2009. године до 17. децембра 2010. године; 3) решење о остваривању права на годишњи одмор у периоду од 10. новембра 2009. године до 16. децембра 2009. године; 4) Одлука о провери квалитета рада запослених од 25. децембра 2009. године; 5) упитник за проверу квалитета рада за С. Ч. од 30. децембра 2009. године; 6) захтев за финансирање трошкова докторских студија који је С. Ч. упутила директору Агенције за приватизацију; 7) одговор директора којим се одбија захтев подноситељке притужбе за финансирање трошкова докторских студија, јер је утврђена за вишак запослених и 8) захтев за давање мишљења упућен Министарству за људска и мањинска права, државну управу и локалну самоуправу РС.

1.4. Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације , па је у току поступка прибављено изјашњење В. Ц, директора Агенције за приватизацију.

1.5. У изјашњењу је, између осталог, наведено:

– да је подноситељка притужбе засновала радни однос у Агенцији за приватизацију 2005. године, а да је утврђена за вишак запослених Одлуком Управног одбора Агенције за приватизацију о усвајању Програма решавања вишка запослених од 26. фебруара 2010. године,
– да је Програм решавања вишка запослених донет у складу са свим релевантним прописима, и то: Законом о одређивању максималног броја запослених у републичкој администрацији, Одлуком о максималном броју запослених у органима државне управе, јавним агенцијама и организацијама за обавезно социјално осигурање; Законом о раду и Правилником о раду Агенције за приватизацију,
– да је директор Агенције за приватизацију, како би поступио у складу са актом Владе Републике Србије о максималном броју запослених у органима државне управе, јавним агенцијама и организацијама за обавезно социјално осигурање, донео Одлуку о усвајању Правилника о унутрашњој организацији и систематизацији радних места у Агенцији за приватизацију бр. 10-558/10 од 23. фебруара 2010. године,
– да је Управни одбор агенције, на седници одржаној 23. фебруара 2010. године, донео Одлуку о усвајању Предлога програма решавања вишка запослених и Предлог програма решавања вишка запослених,
– да је овај програм достављен Националној служби за запошљавање, која је дала мишљење да послодавац није био у могућности да примени ниједну меру пре отпуштања запослених,
– да је Управни одбор агенције усвојио Програм решавања вишка запослених 26. фебруара 2010. године,
– да Закон о раду и Правилник о раду Агенције за приватизацију не садрже одредбе којима је прописано ограничење да се доношење Програма решавања вишка запослених условљава чињеницом да се запослена налази на породиљском или неком другом одсуству,
– да је на дан доношења програма у Агенцији било 373 запослених (244 жене и 129 мушкараца), да је за вишак запослених утврђено 59 жена и 26 мушкараца, а да је од укупног броја жена које су утврђене за вишак, њих 16 било на породиљском одсуству и одсуству са рада ради неге детета, односно, 36% од укупног броја жена на породиљском или одсуству са рада ради неге детета, утврђено је за вишак запослених,
– да је на основу чл. 10. ст. 1. Закона о одређивању максималног броја запослених у републичкој администрацији донета Одлука о провери квалитета рада запослених, а задаци утврђени овом одлуком реализовани су пројектом „Провера потенцијала људских ресурса Агенције за приватизацију“, који је реализован у сарадњи са консултантском кућом „C. S.“ д.о.о. из Б,
– да је циљ овог пројекта био да се анализирају и процене тренутни потенцијали људских ресурса у агенцији, као и да непосредни руководиоци спроведу евалуацију запослених за обављање послова на којима раде,
– да С. Ч. није радила тест когнитивних способности и тест личности, као и да евалуација са непосредним руководиоцем није урађена,
– да је на основу Одлуке о провери квалитета рада запослених извршена провера квалитета рада запослених у периоду од 26. децембра 2009. године до 16. јануара 2010. године, и то тако што су непосредни руководиоци утврђивали да ли запослени остварују резултате рада, односно, да ли имају потребна знања за обављање послова на којима раде,
– да је С. Ч. оцењивао њен непосредни руководилац, директор Центра за спровођење стечајних поступака, те да је оцена њеног рада дата за период док је била на раду,
– да је непосредни руководилац оценио да С. Ч. углавном остварује резултате рада и углавном има основна знања и способности за рад на свом радном месту, али је ипак слабије оцењена у односу на остале запослене на истом радном месту, због чега је утврђена за вишак запослених,
– да су у току припреме и доношења Програма решавања вишка запослених, као и приликом утврђивања да је за радом подноситељке притужбе престала потреба, поштоване одредбе чл. 157. Закона о раду, којима је прописано да критеријум за утврђивање вишка запослених не може да буде одсуствовање запосленог са рада због привремене спречености за рад, трудноће, породиљског одсуства, неге детета и посебне неге детета,
– да је С. Ч. утврђена за вишак запослених јер је квалитет њеног рада слабије оцењен у односу на рад других запослених на истом радном месту,
– да би радни однос подноситељке притужбе престао тек по повратку на рад, с обзиром да ужива посебну заштиту од отказа уговора о раду на основу чл. 187. Закона о раду, као и да ће С. Ч, док буде у радном односу, несметано остваривати сва права која су јој по основу рада гарантована Уставом РС, Законом о раду, Правилником о раду агенције и општим актима,
– да подноситељки притужбе није одобрено финансирање трошкова стручног усавршавања јер је утврђена за вишак запослених, па послодавац нема потребу да финансира њено даље усавршавање,
– да је Агенција за приватизацију, поводом Програма решавања вишка запослених, већ достављала Поверенику за заштиту равноправности податке о полној, образовној и старосној структури запослених и списак жена које су користиле породиљско одсуство, као и да је стручна служба Поверенице обавестила агенцију да нема основа за вођење поступка пред овим државним органом,
– да се Агенција за приватизацију залаже за забрану дискриминације, а посебно за родну равноправност.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. У току поступка утврђено је да је С. Ч. запослена у Агенцији за приватизацију на радном месту помоћнице руководиоца пројекта за стечај (виши) у Центру за спровођење стечајних поступака, да је користила право на породиљско одсуство, одсуство са рада ради неге детета и одсуство ради посебне неге детета, у периоду од 18. децембра 2009. године до 16. марта 2011. године. Утврђено је да је након повратка са одсуства, подноситељка притужбе користила годишњи одмор за 2010. и 2011. годину, као и да је 18. маја 2011. године започела са коришћењем породиљског одсуства и одсуства ради неге детета у трајању од две године, до 18. маја 2013. године.

2.2. Увидом у притужбу и изјашњење, утврђено је да је Агенција за приватизацију, поступајући у складу са Законом о одређивању максималног броја запослених у републичкој администрацији, донела Одлуку о провери квалитета рада запослених 25. децембра 2009. године, којом је прописано да ће се утврђивање да ли запослени остварује резултате рада, односно, да ли има потребна знања, спровести попуњавањем упитника за проверу квалитета рада, а утврђивање да ли запослени има потребне способности за обављање послова на којима ради ће се спровести на основу резултата који су утврђени у оквиру пројекта „Процена потенцијала људских ресурса у Агенцији за приватизацију“. Овом одлуком је прописано да ће се поступак провере квалитета рада спровести у периоду од 25. децембра 2009. године до 16. јануара 2010. године. Утврђено је да је тачком 9. ове одлуке, Сектор за људске ресурсе Агенције за приватизацију обавезан да сачини извештај о оцени квалитета рада свих запослених, на основу добијених оцена запослених, који ће доставити директору, тачком 10. је прописано да ће сви запослени бити обавештени о резултатима провере квалитета рада, док је тачком 11. прописано да ће резултати провере квалитета рада бити узети у обзир приликом утврђивања да је за радом запослених престала потреба.

2.3. Увидом у упитник за проверу квалитета рада за С. Ч. утврђено је да је оцењивана 30. децембра 2009. године, да је у одељку за оцену евалуације способности запослене констатовано да С. Ч. није радила тест когнитивних способности и тест личности. Утврђено је и да је подноситељка притужбе остварила 34 поена, односно, оцену 3, што према упутству датом у упитнику, значи да је остварила оцену „добар, запослена углавном остварује резултате рада и углавном има основна знања и способности“. У пољу које се налази на крају упитника под називом „општи закључак“, које попуњава Сектор за људске ресурсе, недостаје закључак о раду и способностима подноситељке притужбе. Наиме, „општи закључак“ се састоји од два питања: 1) да ли запослена остварује резултате рада, односно, да ли има потребна знања за обављање послова на којима ради и 2) да ли запослена има потребне способности за обављање послова на којима ради, али у упитнику за проверу квалитета рада за С. Ч. није заокружен ни један од понуђена два одговора („да“ или „не“).

2.4. Увидом у прилоге достављене уз изјашњење, утврђено је да је Агенција за приватизацију донела Програм решавања вишка запослених 26. фебруара 2010. године. У Програму решавања вишка запослених, између осталог, наведено је да је извршена провера квалитета рада запослених утврђивањем да ли запослени остварују резултате рада, односно, да ли имају потребна знања за обављање послова на којима раде, у периоду од 26. децембра 2009. до 16. јануара 2010. године. Провера способности запослених утврђена у оквиру пројекта „Процена потенцијала људских ресурса у Агенцији за приватизацију“, коју је агенција реализовала у сарадњи са консултантском кућом „C. S.“ д.о.о. из Б, у периоду од августа до новембра 2009. године. Пројекат је обухватио активности којима су спроведене анализе постојеће унутрашње организационе структуре и сачињена анализа квалификационих захтева за обављање послова на датим радним местима, извршена психометријска анализа запослених (тест личности и тест когнитивних способности), анализа досадашњих личних активности и радног учинка запослених, те процена запослених у односу на факторе ефективности за обављање послова на одређеним радним местима. Такође, једна од пројектних активности била је и евалуација способности запослених за обављање послова на којима раде, коју су обављали њихови непосредни руководиоци.

2.5. Даљим увидом у Програм решавања вишка запослених, утврђено је да је чл. 4. прописано да је вишак запослених утврђен из разлога што запослени ради на пословима за чијим обављањем је потпуно престала потреба или чији је обим смањен. Критеријуми за утврђивање запосленог за вишак су: а) врста потребне стручне спреме – предност има запослени који има потребну стручну спрему; б) оцена квалитета рада запосленог, која обухвата оцену резултата рада, односно, оцену потребних знања и оцену потребних способности запосленог за обављање послова на којима ради и в) имовно стање запосленог, у складу са општим прописима о раду и на начин и у обиму који су утврђени датим прописима. Запослени за чијим је радом престала потреба идентификовани су на основу укупних резултата наведене провере квалитета рада, а у случајевима када је процењивано и имовно стање, сходно су примењиване одредбе Општег колективног уговора.

2.6. Програмом решавања вишка запослених, надаље, наведене су организационе јединице агенције у којима је утврђено умањење пословних активности, као и радна места на којима је смањена потреба за постојећим бројем извршилаца. Тако је у Центру за спровођење стечајних поступака, у коме је запослена подноситељка притужбе, између осталог, смањена потреба за постојећим бројем извршилаца на радном месту подноситељке притужбе – помоћник/ца руководиоца пројекта (виши).

2.7. Увидом у решење Агенције за приватизацију бр. 08-06/2010 од 11. фебруара 2010. године, утврђено је да је С. Ч. била на породиљском одсуству током реализације пројекта „Процена потенцијала људских ресурса“, односно, у време провере квалитета рада запослених.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имала је у виду наводе из притужбе, изјашњење, као и прилоге које су доставили подноситељка притужбе и Агенција за приватизацију.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. Повереница за заштиту равноправности констатује да бројни обавезујући и необавезујући документи међународних организација чија је Република Србија чланица, указују на потребу отклањања свих видова дискриминације жена, уз неопходну заштиту трудница и породиља приликом заснивања и трајања радног односа.

3.4. Конвенцијом о заштити материнства Међународне организације рада бр. 183. из 2000. године прописано је да је противзаконито да послодавац прекида запослење жени у току трудноће, породиљског одсуства и одсуства ради неге детета или током периода након њеног повратка на посао који се утврђује националним законодавством, осим на основу који није везан за трудноћу или ношење детета и његове последице и негу детета. Конвенција о елиминисању свих облика дискриминација жена (CEDAW, 1979), коју je Република Србија ратификовала, између осталог, прописује да су државе чланице у обавези да се уздрже од сваког поступка или праксе дискриминације жена и да обезбеде да јавни органи и институције поступају у складу са овом обавезом. Такође, чл. 4. Конвенције о једнаким могућностима и једнаком третману радника и радница: радници с породичним обавезама (1981) прописано је да се, у циљу постизања стварне једнакости у могућностима и третману радника и радница, морају предузети све мере у складу са националним условима и могућностима како би се радницима са породичним обавезама омогућило остварење њиховог права на слободан избор запослења и како би се водило рачуна о њиховим потребама у односу на услове рада и запошљавања, као и у односу на социјалну сигурност.

3.5. Устав Републике Србије , одредбом чл. 60. ст. 5. прописује да се женама, омладини и особама са инвалидитетом омогућује посебна заштита на раду и посебни услови рада, док је чл. 66. ст. 1. и 2. прописано да породица, мајка, самохрани родитељ и дете у Републици Србији уживају посебну заштиту, те да се мајци пружа посебна подршка и заштита пре и после порођаја. Одредбом чл. 21. Устава РС прописана је забрана дискриминације, непосредне или посредне, по било ком основу.

3.6. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације , којим је регулисана општа забрана дискриминације, и то тако што је прописано да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости. Према одредби чл. 2. ст. 1. тач. 1. дискриминација је свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима.

3.7. Одредбом чл. 12. ст. 2. Закона о раду прописано је да запослена жена има право на посебну заштиту за време трудноће и порођаја, а чл. 157. овог закона прописано је да критеријум за утврђивање вишка запослених не може да буде одсуствовање запосленог са рада због привремене спречености за рад, трудноће, породиљског одсуства, неге детета и посебне неге детета.

3.8. Релевантне су и одредбе чл. 16. ст. 3. Закона о равноправности полова , којима је прописано да одсуствовање са посла због трудноће и родитељства не сме да буде основ за распоређивање на неодговарајуће послове и за отказ уговора о раду у складу са законом којим се уређује рад.

3.9. Законом о одређивању максималног броја запослених у републичкој администрацији прописано је да ће се провера квалитета рада запослених у јавним агенцијама извршити утврђивањем да ли запослени остварује резултате рада, односно, да ли има потребна знања и способности за обављање послова на којима ради, те, уколико запослени не остварује резултате рада, односно, нема потребна знања и способности за обављање послова на којима ради, отказаће му се уговор о раду.

3.10. Општим колективним уговором , који је био на снази у време доношења Програма решавања вишка запослених у Агенцији за приватизацију и провере квалитета рада запослених, прописано је да се имовно стање запосленог утврђује на основу оствареног прихода по члану заједничког домаћинства по основу зараде и прихода од имовине у последњој календарској години и тржишне вредности непокретности коју у својини има запослени или члан његовог заједничког домаћинства.

Анализа поступка утврђивања подноситељке притужбе за вишак запослених са аспекта антидискриминационих прописа

3.11. Имајући у виду надлежност Повереника за заштиту равноправности, предмет анализе у конкретном случају јесте утврђивање постојања евентуалне дискриминације у поступку који је резултирао утврђивањем подноситељке притужбе за вишак запослених у Агенцији за приватизацију. Повереница за заштиту равноправности није анализирала основе за доношење Програма решавања вишка запослених, нити сам модел оцењивања запослених у агенцији, као ни структуру запослених који су утврђени за вишак у Агенцији за приватизацију, која је била предмет ранијег поступка и није од утицаја за одлучивање у овом предмету. Стога, предмет анализе је био да ли је чињеница да је подноситељка притужбе била на породиљском одсуству у тренутку оцењивања и одлучивања о њеном радноправном статусу, представљала одлучујући разлог за њено утврђивање за вишак запослених, односно, да ли је подноситељка притужбе стављена у неједнак положај у односу на друге запослене, на основу личних својстава – пола и породичног статуса.

3.12. Повереница за заштиту равноправности констатује да није спорно да је Агенција за приватизацију, на основу прописа којима се одређује максималан број запослених у државним органима и републичкој администрацији, имала обавезу да смањи број запослених у агенцији. Међутим, на основу анализе поступка оцењивања С. Ч, евидентно је да подноситељки притужбе, која је одсуствовала са рада због порођаја и неге детета, нису обезбеђени исти услови као и другим запосленима у Агенцији за приватизацију, односно није третирана једнако. Имајући у виду да је поступак оцењивања планиран и спроведен у току одсуства са рада подноситељке притужбе, Повереница за заштиту равноправности сматра да није постојало разумно оправдање да се подноситељка притужбе не укључи у овај поступак, посебно ако се узме у обзир значај оцењивања по радноправни статус подноситељке притужбе. Послодавац је имао могућност да контактира подноситељку притужбе, без обзира на чињеницу да је одсутна са рада, и да јој понуди могућност да уради тест когнитивних способности и тест личности, као и други запослени, чиме би јој било омогућено да добије комплетну оцену и евалуацију способности. На тај начин подноситељки притужбе би било омогућено да буде информисана о поступку оцењивања, те да, као и други запослени, активно учествује у провери квалитета свог рада.

3.13. У односу на наводе из изјашњења Агенције за приватизацију да је подноситељка притужбе, иако је остварила оцену „добар“, била лошије оцењена у односу на остале запослене на истом радном месту у организационој јединици у којој је радила, Повереница за заштиту равноправности констатује да Агенција за приватизацију није пружила доказе којима би поткрепила ове наводе. Такође, у упитнику за С. Ч. нема општег закључка, што значи да нема податка о томе да ли подноситељка притужбе остварује адекватне резултате рада, као ни да ли има знања и способности за обављање посла на коме ради. Због непостојања општег закључка о резултатима рада, знањима и способностима, отвара се питање примене критеријума на основу којег се запослени утврђује за вишак, а који се односи на оцену квалитета рада запосленог, која обухвата оцену резултата рада, односно, оцену потребних знања и оцену потребних способности запосленог за обављање послова на којима ради, с обзиром да С. Ч. није добила коначну и целовиту оцену свог рада. Такође, имајући у виду наводе из притужбе и изјашњења, није јасно из ког разлога није узета у обзир стручна спрема подноситељке притужбе и имовно стање њене породице.

3.14. Будући да је подноситељка притужбе изнела чињенице и понудила доказе којима је учинила вероватним акт дискриминације, терет доказивања да услед таквог акта није дошло до повреде начела једнакости сноси послодавац, сходно одредби чл. 45. ст. 2. Закона о забрани дискриминације. Повереница за заштиту равноправности констатује да Агенција за приватизацију није понудила доказе да је подноситељка притужбе утврђена за вишак запослених на основу критеријума прописаних Програмом решавања вишка запослених (потребна стручна спрема, оцена квалитета рада запослене и имовно стање). Напротив, анализирајући наводе из изјашњења послодавца, може се закључити да је једини аргумент послодавца за утврђивање С. Ч. за вишак запослених тврдња да је квалитет њеног рада слабије оцењен у односу на рад других запослених на истом радном месту, али нису достављени докази у прилог овој тврдњи, нити су образложени разлози због којих она није свеобухватно оцењена, као ни разлози због којих у упитнику за проверу квалитета рада С. Ч, није уписан општи закључак о њеном раду на основу оцене квалитета рада које је дао њен руководилац. Такође, Агенција за приватизацију није навела из којих разлога није узето у обзир имовно стање подноситељке притужбе (приходи њеног домаћинства, број малолетне деце коју издржава, кредитне обавезе). Поред тога, самом Одлуком о провери квалитета рада запослених од 25. децембра 2009. године прописано је да ће резултати провере квалитета рада запослених бити „узети у обзир“ приликом утврђивања вишка запослених, а не да ће то бити једини критеријум за доношење одлуке послодавца.
Ценећи све доказе и изнете чињенице, Повереница за заштиту равноправности је мишљења да је С. Ч, због њеног одсуства са рада због породиљског одсуства и одсуства са рада ради неге детета, није имала једнак третман у поступку у којем је утврђен вишак запослених.

3.15. Што се тиче навода из притужбе да су стварни разлози због којих је С. Ч. утврђена за вишак запослених наводне „дугогодишње неостварене аспирације“ директора Агенције за приватизацију према њој, Повереница констатује да подноситељка притужбе није понудила доказе којима би учинила вероватним да је била изложена овом виду узнемиравања, као посебном облику дискриминације, па се њен неједнак третман у поступку у којем је утврђена за вишак запослених не може довести у везу са овим основом.

3.16. И поред бројних међународних и домаћих прописа којима се гарантује равноправност жена и мушкараца, Повереница за заштиту равноправности указује да жене и мушкарци нису још увек равноправни у нашем друштву. Жене се и даље посматрају углавном кроз стереотипну улогу супруга и мајки, а често се услед своје биолошке функције рађања онемогућавају да напредују у каријери и развијају и овај значајан део свог живота. Веома је важно имати на уму чињеницу да жене и поред тога што одсуствују са рада услед трудноће или родитељства, имају права да буду информисане о променама код послодавца, као и да активно учествују у доношењу одлука које су од значаја за њихово даље радно ангажовање и напредовање у послу. Стога, у поступку утврђивања за вишак запослених жене које се налазе на породиљском или одсуству ради неге детета мора се обезбедити једнак третман, а све одлуке морају бити засноване на објективним критеријумима, као што су стручна спрема, знање и радне способности жена и др. У супротном, запосленим женама се шаље порука да уколико затрудне прети им опасност да ће бити отпуштене, без обзира на њихова достигнућа у послу и труд који су уложиле пре одласка на породиљско боловање.

4. МИШЉЕЊЕ

Утврђивањем С. Ч. за вишак запослених у Агенцији за приватизацију док се налазила на породиљском одсуству и одсуству са рада ради неге детета, услед чега није свеобухватно оцењен њен рад, нити су узети у обзир други критеријуми за утврђивање да је за њеним радом престала потреба, прекршене су одредбе Закона о забрани дискриминације и Закона о равноправности полова.

5. ПРЕПОРУКА

Повереница за заштиту равноправности препоручује Агенцији за приватизацију да:

5.1. Применом свих критеријума који су прописани Програмом решавања вишка запослених и поновним свеобухватним оцењивањем С. Ч, преиспита одлуку да С. Ч. буде утврђена за вишак запослених у Агенцији за приватизацију;

5.2. Убудуће води рачуна да својим одлукама не крши антидискриминационе прописе.
Потребно је да Агенција за приватизацију обавести Повереницу за заштиту равноправности о планираним мерама у циљу спровођења ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно чл. 40. Закона о забрани дискриминације, уколико Агенција за приватизацију не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереница за заштиту равноправности ће о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

Притужба С. ц. против Агенције за приватизацију због дискриминације по основу пола и брачног и породичног статуса у области рада и запошљавања