бр. 07-00-557/2013-02 датум: 25. 10. 2013.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју je поднела С. Б. из Л, против Завода за заштиту споменика културе у К. због дискриминације на основу места пребивалишта у области рада. У току поступка је утврђено да је С. Б. била чланица стручног тима на пројекту конзерваторско-рестаураторских радова на иконостасу цркве С. Т. у К. Када је према процени руководитељка радова Б. Д, било неопходно упућивање позива С. Б. ради ангажовања на одређеним радовима, Завод за заштиту споменика културе је онемогућио њено ангажовање на овим пословима, зато што нема пребивалиште у К. Ову одлуку директорка завода је усмено саопштила руководитељки радова у каснијој фази пројекта. Руководитељка радова је ову одлуку директорке, као и разлог неангажовања С. Б. на овим пословима констатовала у службеној белешци коју је сачинила. По спроведеном поступку утврђено је да С. Б. није ангажована за обављање посла на иконостасу цркве С. Т. у К. само зато што нема пребивалиште у К, иако је у погледу стручне спреме и професионалних стандарда испуњавала услове, а по процени руководитељке радова је било потребно њено учешће у одређеној фази радова. Постављање овог услова у конкретном случају није било допуштено и оправдано. Повереница за заштиту равноправности дала је мишљење да је Завод за заштиту споменика културе у К. извршио акт непосредне дискриминације на основу места пребивалишта, јер није омогућио радно ангажовање С. Б. на пројекту конзерваторско-рестаураторских радова на иконостасу цркве С. Т. у К. зато што није из К. Заводу за заштиту споменика културе је препоручено да приликом избора кандидата и кандидаткиња за било који вид радног ангажовања поштује императивне законске прописе према којима било које лично својство лица мора представљати стварни и одлучујући услова за обављање посла, с обзиром на природу и особеност посла и услове у којима се обавља, да мишљење и препоруку Повереника за заштиту равноправности објави на огласној табли или другом видном месту у просторијама завода, као и да убудуће води рачуна да оквиру обављања своје делатности не крши законске прописе о забрани дискриминације.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Повереници за заштиту равноправности притужбом се обратила С. Б. из Л. против Завода за заштиту споменика културе у К. и В .М, в. д. директорке завода.

1.2. У притужби је наведено:

– да je била предвиђена за чланицу стручног тима за обављање послова на пројекту конзерваторско-рестаураторских радова на иконостасу цркве С. Т. у К.;
– да је због одлуке В. М, в. д. директорке Завода за заштиту споменика културе у К. онемогућена да ради на овим пословима;
– да је В. М. ову одлуку усмено саопштила Б. Д, руководитељки радова;
– да је њено учешће у стручном тиму на овом пројекту одредила Б. Д, руководитељка радова, али непосредно пред потписивање уговора В. М. је саопштила руководитељки радова да С. Б. не може бити чланица тима зато што није из К, а да је политичка одлука града да на пројекту не могу да раде они који нису из К.;
– да је директорки завода познато да је неколико година живела у К. и да је тада радила на одређено време у заводу, као и да не види ни један стручни разлог због којег не може да учествује по позиву руководитељке радова на овим пословима, с обзиром на своју биографију;
– да је оваква одлука директорке завода непримерена и изражава најгрубљи облик дискриминације у области у којој би требало да се вреднује знање, а не територијална, верска или политичка припадност;
– да је стављена у неравноправан положај приликом избора кандидата за обављање посла на иконостасу цркве С. Т. у К. искључиво због њеног личног својства – зато што није рођена и не живи у К.

1.3. Уз притужбу је доставила службену белешку Б. Д. од 24. јула 2013. године.

1.4. Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације , па је у току поступка прибављено изјашњење Завода за заштиту споменика културе у К. и Б. Д, руководитељке радова.

1.5. У изјашњењу В. М, в. д. директорке Завода за заштиту споменика културе у К, наведено је:

– да је тачно да је С. Б. у више наврата била запослена у Заводу за заштиту споменика културе у К. на одређено време, најпре због замене запослене Б. Д, а потом и због повећаног обима посла;
– да је С. Б, уговор о раду бр. 1179/1 од 1. новембра 2012. године истекао 18. марта 2013. године, јер је престала потреба за њеним радом на одређено време, односно, због престанка повећаног обима посла;
– да је С. Б. била чланица пројектног тима за реализацију пројекта конзерваторско-рестаураторских радова на иконостасу цркве С. Т. у К, за чије суфинансирање је Завод за заштиту споменика културе поднео пријаву на конкурс који је расписало Министарства културе и информисања РС за суфинансирање пројекта у области културног наслеђа;
– да суфинансирање наведеног пројекта није одобрено, па самим тим није дошло ни до закључења било каквог уговора, нити је реализован састав стручног тима за спровођење пројекта;
– да је средства за извођење конзерваторско рестаураторских радова на иконостасу цркве С. Т. у К. обезбедио град, тако што је Скупштина града К. усвојила финансијски план завода;
– да је нетачно да је неко из управе града К. или руководства завода донео „политичку одлуку“, која је дискриминаторска или на било који начин угрожава равноправност запослених или ангажованих лица по основу уговора без заснивања радног односа;
– да је Завод за заштиту споменика културе у К, као наручилац радова, а на предлог Б. Д, руководитељке радова, упутио позиве за рад на иконостасу цркве С. Т. у К. и Ј. Б. из П. и Д. П. из Б.;
– да су, такође на предлог Б. Д, а преко студентске задруге ангажовани Д. П, С. С, В. В, М. Ј, К. Г. и А. З;
– да је неспорно да Б. Д. није упутила позив С. Б. за обављање посла на иконостасу цркве С. Т. у К, као и да С. Б. није отказано ангажовање, јер не може бити прекинут или отказан уговор који није ни закључен;
– да је Завод за заштиту споменика културе у К, као наручилац радова донео одлуку о спровођењу јавне набавке чији је предмет набавка услуга – седам хонорарних сарадника у циљу закључивања уговора о извођењу преосталих радова на иконостасу цркве С. Т. у К. и иконостасу цркве С. И. у С. код К. и објавио позив за подношење понуда и тендерску документацију на порталу јавних набавки у складу са одредбама Закона о јавним набавкама.

1.6. Уз изјашњење су приложени следећи докази: 1) позиви за ангажовање на радовима на иконостасу цркве С. Т. у К. упућени Д. П. из Б. и Ј. Б. из П, као и путни налози за ова лица, 2) списак ангажованих лица преко Омладинске задруге у К, 3) изјаве Б. Д. од 7. августа и 4. септембра 2013. године, 4) службена белешка у вези примене Закона о јавним набавкама од 7. августа 2013. године.

1.7. У изјашњењу Б. Д, руководитељке радова, наведено је:

– да је С. Б. именована за чланицу стручног тима по решењу бр. 981/1 од 10. октобра 2012. године;
– да је била сигурна да ће С. Б. својим искуством, стручношћу и посвећеношћу послу бити од велике помоћи, с обзиром да је са њом сарађивала на истим пројектима од септембра 2011. године до марта 2013. године, када јој је престао уговор о раду;
– да је уобичајена процедура ангажовања лица за обављање посла на иконостасу цркве С. Т. у К. таква да се упућује позив сараднику за долазак и учешће на радовима;
– да је обавестила В. М, в. д. директорку завода да планира да позове и С. Б, на шта јој је директорка најпре одговорила да ће размислити, а затим јој у следећем разговору саопштила да не може да позове С. јер није из К, а с обзиром да пројекат финансира град К, имају право да траже да сарадници буду из К;
– да је поступила по налогу в. д. директорке завода, мада је очекивала да ће се С. Б. прикључити тиму, али пошто није, била је принуђена да реорганизује екипу и план радова, јер у К. нема довољно стручних лица за обављање овог посла;
– да је С. Б. саопштила одлуку в. д. директорке, иако је знала да је С. одбила позиве за друге послове због учешћа на овом пројекту;
– да је у међувремену спроведена јавна набавка за сараднике на пројекту чијим радовима руководи, тако да је истог дана било отварање понуда, мада су радови били заустављени месец дана раније;
– да се на њу врши велики притисак и да страхује какве ће бити последице.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. Увидом у службену белешку бр. 928/1 од 24. јула 2013. године, коју је сачинила и потписала Б. Д, утврђено је да јој је В. М, в. д. директорка, 16. јула 2013. године саопштила да не може да ангажује С. Б, сликарку рестаураторку, зато што С. Б. није из К, а како се на седницама скупштине више пута помињало да морају бити ангажовани само К, сви су дужни да поштују такву одлуку. Такође је назначено да је С. Б. била предвиђена за рад на овим пословима, по решењу о именовању стручног тима за обављање посла на иконостасу цркве С. Т. у К.

2.2. Увидом у путне налоге, који су достављени уз изјашњење, утврђено је да је Завод за заштиту споменика културе у К. ангажовао спољне сараднице за обављање посла на иконостасу цркве С. Т. у К. и Ј. Б. из П, више пута у периоду од маја до јула 2013. године, као и Д. Б. из Б, више пута периоду од маја до јула 2013. године.

2.3. Из изјаве Б. Д, руководитељке радова од 7. августа 2013. године, утврђено је да је за завршетак радова на иконостасу цркве С. Т. у К. по пројекту који финансира град К, ангажовано шест сарадника, и то: Д. П, С. С. и В. В. у трајању од 30 радних дана, као и М. Ј, К. Г. и А. З. у трајању од 45 радних дана. Ова лица имају пребивалиште у К, осим М. Ј. са пребивалиштем у В. Б, што је утврђено увидом у списак лица која је Завод за заштиту споменика културе ангажовао преко Омладинске задруге у К.

2.4. Из изјаве Б. Д. бр. 1181/1 од 4. септембра 2013. године, утврђено је да су кандидати и кандидаткиње за обављање посла на иконостасу цркве С. Т. у К. морали да испуне услове који се тичу стручне спреме, знања и искуства, с обзиром на врсту радова који су планирани пројектом, а да је директорка завода накнадно поставила и услов да ангажована лица буду из К, с обзиром да пројекат финансира град К.

2.5. Такође, из наведене изјаве Б. Д. утврђено је да на почетку радова није било неопходно ангажовање С. Б, док је за фазу радова у којој је била потребна консолидација недостајућих делова и позлате проценила да је потребно њено присуство, али је директорка завода онемогућила да упути позив С. Б, зато што није из К.

2.6. Увидом у службену белешку од 7. августа 2013. године, коју је сачинила дипломирана правница Завода за заштиту споменика културе у К, утврђено је да је директорка завода наложила руководитељки радова да откаже ангажовање свим лицима на пројекту конзерваторско-рестаураторских радова на иконостасу Цркве С. Т. у К. која су била ангажована преко Омладинске задруге у К. Ово из разлога што је, по обавештењу службе рачуноводства завода, укупна бруто зарада свих лица која су била ангажована прелазила износ од 400.000 динара, због чега је било неопходно применити Закон о јавним набавкама.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету ценила је наводе из притужбе и изјашњења, доказе који су достављени, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти и другим лицима препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. Устaв Рeпубликe Србиje у чл. 21. зaбрaњуje свaку дискриминaциjу, нeпoсрeдну или пoсрeдну, пo билo кoм oснoву, a нaрoчитo пo oснoву рaсe, пoлa, нaциoнaлнe припaднoсти, друштвeнoг пoрeклa, рoђeњa, вeрoиспoвeсти, пoлитичкoг или другoг увeрeњa, имoвнoг стaњa, културe, jeзикa, стaрoсти и психичкoг или физичкoг инвaлидитeтa. Уставном забраном дискриминације, као појаве која је супротна принципима демократског друштва, обезбеђује се остваривање начела једнакости и стварају претпоставке да правни субјекти остварују права под једнаким условима.

3.4. Устaвнa зaбрaнa дискриминaциje ближe je рaзрaђeнa Зaкoнoм o зaбрaни дискриминaциje кojи у чл. 2. ст. 1. т. 1. прoписуje дa дискриминaциja и дискриминaтoрнo пoступaњe oзнaчaвajу свaкo нeoпрaвдaнo прaвљeњe рaзликe или нejeднaкo пoступaњe, oднoснo прoпуштaњe (искључивaњe, oгрaничaвaњe или дaвaњe првeнствa), у oднoсу нa лицa или групe кao и нa члaнoвe њихoвих пoрoдицa, или њимa блискa лицa, нa oтвoрeн или прикривeн нaчин, a кojи сe зaснивa нa рaси, бojи кoжe, прeцимa, држaвљaнству, нaциoнaлнoj припaднoсти или eтничкoм пoрeклу, jeзику, вeрским или пoлитичким убeђeњимa, пoлу, рoднoм идeнтитeту, сeксуaлнoj oриjeнтaциjи, имoвнoм стaњу, рoђeњу, гeнeтским oсoбeнoстимa, здрaвствeнoм стaњу, инвaлидитeту, брaчнoм и пoрoдичнoм стaтусу, oсуђивaнoсти, стaрoснoм дoбу, изглeду, члaнству у пoлитичким, синдикaлним и другим oргaнизaциjaмa и другим ствaрним, oднoснo прeтпoстaвљeним личним свojствимa. Oдрeдбaмa чл. 4. Зaкoнa o зaбрaни дискриминaциje прoписaнo je да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно, забрану дискриминације. Према одредби чл. 6. Закона о забрани дискриминације непосредна дискриминација постоји ако се лице или групе лица, због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, стављају или су стављени у неповољнији положај, или би могли бити стављени у неповољнији положај. Одредбама чл. 15-27. Закона о забрани дискриминације прописани су посебни случајеви дискриминације, па је тако у чл. 16. ст. 1. прописана забрана дискриминација у области рада, односно нарушавање једнаких могућности за заснивање радног односа или уживање под једнаким условима свих права у области рада, као што су право на рад, на слободан избор запослења, на напредовање у служби, на стручно усавршавање и професионалну рехабилитацију, на једнаку накнаду за рад једнаке вредности, на правичне и задовољавајуће услове рада, на одмор, на образовање и ступање у синдикат, као и на заштиту од незапослености. Заштиту од дискриминације из ст. 1. овог члана ужива лице у радном односу, лице које обавља привремене и повремене послове или послове по уговору о делу или другом уговору, лице на допунском раду, лице које обавља јавну функцију, припадник војске, лице које тражи посао, студент и ученик на пракси, лице на стручном оспособљавању и усавршавању без заснивања радног односа, волонтер и свако друго лице које по било ком основу учествује у раду.

Анализа доказа достављених уз притужбу и навода из изјашњења

3.5. Иако Поверенику за заштиту равноправности, према захтеву из изјашњења, није достављен списак лица која су чинила састав стручног тима на пројекту конзерваторско-рестаураторских радова на иконостасу цркве С. Т. у К, чињеница да је С. Б. била чланица стручног тима утврђена је на основу сагласних навода из изјашњења директорке завода и исказа руководитељке радова, које су потврдиле ову чињеницу. Неспорно је да С. Б. није ангажована за обављање посла на иконостасу цркве С. Т. у К, иако је према процени руководитељке радова било потребно њено учешће у одређеној фази радова.

3.6. Имајући у виду наводе из притужбе и изјашњења, Повереница за заштиту равноправности констатује да је са аспекта Закона о забрани дискриминације, у конкретном случају потребно утврдити из којих разлога је С. Б. онемогућено обављање посла на иконостасу цркве С. Т. у К, односно, да ли је на одлуку да не буде ангажована на овом послу, искључиво утицала чињеница што С. Б. нема пребивалиште у К.

3.7. Према тврђењу С. Б, директорка завода је одлучила да она не буде ангажована на овим пословима зато што није из К. и ову одлуку је усмено саопштила руководитељки радова. Ове тврдње су потврђене увидом у службену белешку Б. Д, као и из њеног исказа који је доставила у току поступка. Будући да је у овом предмету подноситељка притужбе учинила вероватним акт дискриминације, сагласно чл. 45. ст. 2. Закона о забрани дискриминације, на Заводу за заштиту споменика културе у К, против кога је притужба поднета, лежи терет доказивања да услед тог акта није дошло до повреде начела једнакости. Међутим, Завод за заштиту споменика културе у К. у изјашњењу на притужбу није негирао тврдње да С. Б. није упућен позив за обављање радова на иконостасу цркве С. Т. у К. само зато што није из К. Према томе, може се констатовати да није спорно да Завод за заштиту споменика културе у К. није упутио позив за ангажовање на овим радовима С. Б. зато што није из К.

3.8. У изјашњењу В. М, директорке завода наведено је да С. Б. није упућен позив за ангажовање на овим пословима јер није имала закључен уговор са заводом, нити је тада била у радном односу, с обзиром да јој је уговор о раду на одређено време истекао 18. марта 2013. године, због чега „не може бити прекинут или отказан уговор који није ни закључен“. Повереница за заштиту равноправности констатује да ови наводи нису релевантни у конкретном случају. Наиме, иако је неспорно да С. Б. није била у радном односу код овог послодавца у тренутку када је руководитељка радова планирала да јој упути позив за ангажовање на овим пословима, крајем јула 2013. године, ова околност није била сметња за њено ангажовање. То је потврђено и у исказу руководитељке радова, која је навела да је уобичајена пракса ангажовања лица за обављање радова на иконостасу цркве С. Т. у К. била упућивање позива лицима за долазак и учешће на радовима. Поред тога, Завод за заштиту споменика културе је за радове на овом пројекту ангажовао неколико особа преко Омладинске задруге у К, које нису биле у радном односу код овог послодавца.

3.9. Повереница указује да у конкретном случају нису од значаја ни наводи из изјашњења да Заводу за заштиту споменика културе у К. није одобрено суфинансирање пројекта од Министарства културе и информисање РС, већ је финансијска средства за извођење ових радова обезбедио град К, због чега „наведени пројекат у смислу састава стручног тима за спровођење није реализован.“ На основу утврђеног чињеничног стања неспорно је да је руководитељка радова у једном тренутку проценила да је потребно учешће С. Б. на овим пословима, имајући у виду њену стручност, знање, искуство и посвећеност послу, али јој није упутила позив с обзиром да је С. Б. из Л, а по усменом налогу директорке могла су да се ангажују само лица из К. Поред тога, Повереница напомиње да је у конкретном случају у питању исти пројекат, па околност која је довела до промене лица које финансира пројекат конзерваторско-рестаураторских радова на иконостасу цркве С. Т. у К, односно, чињеница да пројекат финансира град К. а не министарство, није од утицаја на избор лица, односно промену стручног тима којa су предвиђенa за учешће на овом пројекту.

3.10. Евидентно је и да услов да на пројекту могу учествовати само К. није постојао у почетној фази пројекта, већ га је директорка завода накнадно усмено саопштила руководитељки радова. То потврђује и чињеница да је Завод за заштиту споменика културе за обављање посла на иконостасу цркве С. Т. у К. у периоду до јула 2013. године ангажовао и лица којa нису била из К, већ са пребивалиштем у Б. и П. Имајући у виду ову чињенице, Повереница најпре указује да се у поступцима ради заштите од дискриминације испитује конкретан акт дискриминације, односно, поступање лица против којег је притужба поднета у конкретној ситуацији, а да је ирелевантно какво је његово понашање и поступање у неким другим ситуацијама. То значи да Завод за заштиту споменика културе, који је у конкретном случају одбио да ангажује С. Б. зато што није из К, не може успешно оборити претпоставку да је дискриминисао С. Б. због њеног пребивалишта позивајући се на то да је на наведеном пројекту ангажовао и лица која нису била из К. Истинитост ове чињенице не обара претпоставку да је у конкретном случају дискриминација извршена.

3.11. Из изјаве руководитељке радова од 7. августа 2013. године, утврђено је да је за завршетак радова на иконостасу цркве С. Т. у К. било потребно ангажовање шест сарадника, чија су имена наведена. Према списку лица која је Завод за заштиту споменика културе ангажовао преко Омладинске задруге у К. утврђено да петоро од наведених сарадника имају пребивалиште у К, док једна особа има пребивалиште у В. Б, што је у непосредној близини К, на удаљености од око 24 км, а места су повезана међуградским превозом. Руководитељка радова је у службеној белешци констатовала „да јој је 16. јула 2013. године директорка завода саопштила да не може да ангажује С. Б. за радове на иконостасу цркве С. Т. у К. из разлога што С. није из К.“. Стога је Повереница за заштиту равноправности приликом утврђивања чињенице да С. Б. није ангажована у одређеној фази пројекта зато што нема пребивалиште у К. у потпуности поклонила веру овом исказу руководитељке радова, јер је сагласан њеном исказу од 5. септембра 2013. године, као и изјави од 4. септембра 2013. године, имајући посебно у виду и чињеницу да Завод за заштиту споменика културе у изјашњењу и током поступка није ни спорио да је С. Б. онемогућио учешће на пројекту конзерваторско-рестаураторских радова на иконостасу цркве С. Т. у К, јер нема пребивалиште у К.

3.12. Са аспекта Закона о забрани дискриминације, сва лица у области рада која по било ком основу учествују у раду уживају заштиту од дискриминације. Закон о раду такође забрањује дискриминацију, односно, сваки облик дискриминације лица која траже запослење, као и запослених, с обзиром на пол, рођење, језик, расу, боју коже, старост, трудноћу, здравствено стање, односно инвалидитет, националну припадност, вероисповест, брачни статус, породичне обавезе, сексуално опредељење, политичко или друго уверење, социјално порекло, имовинско стање, чланство у политичким организацијама, синдикатима или неко друго лично својство. Одредбама чл. 20. дискриминација је забрањена, између осталог, и у односу на услове рада и избор кандидата за обављање одређеног посла. Како је према утврђеном чињеничном стању подноситељки притужбе онемогућено учешће на пројекту конзерваторско-рестаураторских радова на иконостасу цркве С. Т. у К. само зато што нема пребивалиште у К, Повереница за заштиту равноправности истиче да је због овог личног својства С. Б. ускраћена могућност да под једнаким условима, у поступку избора лица за обављање овог посла, буде вреднована њена стручна спрема и професионалне компетенције.

3.13. Повереница указује и да у конкретном случају нису постојали оправдани разлози за прављење разлике по основу места пребивалишта, приликом избора лица за ангажовање на овим пословима. Наиме, чланом 16. ст. 3. Закона о забрани дискриминације прописано је да се не сматра дискриминацијом прављење разлике, искључивање или давање првенства због особености одређеног посла код кога лично својство лица представља стварни и одлучујући услов обављања посла, ако је сврха која се тиме жели постићи оправдана. Имајући у виду да је слична одредба садржана и у чл. 22. ст. 1. Закона о раду, Повереница за заштиту равноправности констатује да се у овом случају, имајући у виду врсту и специфичност посла, место пребивалишта, односно територијална припадност, не може сматрати оправданим условом приликом ангажовања лица за обављање радова на иконостасу цркве С. Т. у К. Повереница напомиње да се Завод за заштиту споменика културе у К. у свом изјашњењу није ни позивао на услове које кандидати и кандидаткиње треба да испуњавају за рад на овим пословима. Накнадном одлуком директорке завода да је неопходно да лица која се ангажују имају пребивалиште у К, очигледно је да се Завод за заштиту споменика културе, као наручилац посла у конкретном случају, није руководио потребом боље и ефикасније организације рада и професионалним стандардима лица за обављање овог посла. То је потврђено и у исказу руководитељке радова која је због овог услова „била принуђена да реорганизује екипу, као и план рада, јер у К. нема довољно стручних лица за обављање овог посла.“

3.14. Повереница констатује да Завод за заштиту споменика културе у К, у складу са важећим прописима и на основу објективних критеријума, има пуну слободу одлучивања о избору лица која ће запослити или радно ангажовати, процењујући њихова стручна знања и способности. Међутим, Завод за заштиту споменика културе у К. не сме да поставља услове који се тичу личних својстава кандидата и кандидаткиња за радно ангажовање на одређеним пословима, а који нису стварни и одлучујући услов за обављање посла, с обзиром на природу и особеност посла и услове у којима се он обавља. Такво поступање је противзаконито и представља повреду императивних прописа о забрани дискриминације, који су обавезујући за све правне субјекте

3.15. Имајући у виду све околности конкретног случаја и утврђено чињенично стање, Повереница за заштиту равноправности је мишљења да је С. Б. ускраћено ангажовање на радовима на иконостасу цркве С. Т. у К. само због чињенице што нема пребивалиште у К, а прописивање овог услова није било допуштено и оправдано.

4. МИШЉЕЊЕ

Завод за заштиту споменика културе у К. је С. Б. онемогућио радно ангажовање на пројекту конзерваторско-рестаураторских радова на иконостасу цркве С. Т. у К. зато што нема пребивалиште у К, чиме је извршио акт непосредне дискриминације на основу места пребивалишта, забрањен чл. 6. Закона о забрани дискриминације, у вези чл. 16. Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереница за заштиту равноправности, у складу са чл. 33. тач. 1. Закона о забрани дискриминације, препоручује Заводу за заштиту споменика културе у К. да:

5.1. Приликом избора кандидата и кандидаткиња за било који вид радног ангажовања поштује императивне законске прописе према којима било које лично својство лица мора представљати стварни и одлучујући услова за обављање посла, с обзиром на природу и особеност посла и услове у којима се обавља.

5.2. Мишљење и препоруку Повереника за заштиту равноправности објави на огласној табли или другом видном месту у просторијама Завода за заштиту споменика културе у К. Потребно је да мишљење и препорука буду истакнути најмање 8 дана на огласној табли или другом видном месту у просторијама Завода за заштиту споменика културе у К.

5.3. Да убудуће, у оквиру обављања своје делатности, не крши антидискриминационе прописе.

Потребно је да Завод за заштиту споменика културе обавести Повереницу за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно чл. 40. Закона о забрани дискриминације, уколико Завод за заштиту споменика културе у К. не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереница за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

Притужбa С. Б. прoтив Зaвoдa зa зaштиту спoмeникa културe збoг дискриминaциje пo oснoву прeбивaлиштa у oблaсти рaдa и зaпoшљaвaњa